Ekonomija

Srbija još jednom pomera rok za smanjenje dozvoljene količine aflatoksina u mleku, a sagovornici Danasa upozoravaju da bez korenitih promena u srpskom agraru i načinima tretiranja zemlje, žitarica i ishrane životinja, takva mera može samo da dovede do gašenja već oskudne mlečne proizvodnje u našoj zemlji.

Kako se bliži kraj godine, ponovo je aktuelizovano pitanje aflatoksina u mleku i primene mere nove, niže granice koja bi bila dozvoljena.

Trenutno u Srbiji dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku iznosi 0,25 mikrograma po kilogramu. Međutim, naša država trebalo bi da se i na ovom polju uskladi sa standardima u Evropskoj uniji (EU), gde je ta granica značajno niža i iznosi 0,05 mikrograma.

Ovo pitanje aktuelno je već godinama i nekoliko puta je odlagano spuštanje ove granice, a to je ponovo urađeno i ove godine.

Srbija još jednom pomera rok za smanjenje dozvoljene količine aflatoksina u mleku, a sagovornici Danasa upozoravaju da bez korenitih promena u srpskom agraru i načinima tretiranja zemlje, žitarica i ishrane životinja, takva mera može samo da dovede do gašenja već oskudne mlečne proizvodnje u našoj zemlji.

Kako se bliži kraj godine, ponovo je aktuelizovano pitanje aflatoksina u mleku i primene mere nove, niže granice koja bi bila dozvoljena.

Trenutno u Srbiji dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku iznosi 0,25 mikrograma po kilogramu. Međutim, naša država trebalo bi da se i na ovom polju uskladi sa standardima u Evropskoj uniji (EU), gde je ta granica značajno niža i iznosi 0,05 mikrograma.

Ovo pitanje aktuelno je već godinama i nekoliko puta je odlagano spuštanje ove granice, a to je ponovo urađeno i ove godine.

Kako je zvanično objavljeno u Službenom glasniku, rok za usklađivanje sa ovom merom pomeren je za još godinu dana, odnosno za 1. decembar 2026. godine.

Razloga za odlaganje primene ove mere ima više, o čemu je Danas već pisao, a čini se da će do promene nabolje teško doći, smatraju naši sagovornici.

Aflatoksin u mleko dolazi samo putem hrane

Profesor na katedri za ishranu Fakulteta veterinarske medicine Dragan Šefer za Danas objašnjava da je poznato da aflatoksin u mleko dolazi samo putem hrane.

„Jedini način da smanjimo koncentraciju aflatoksina u mleku je da vodimo računa o koncentraciji aflatoksina u hrani“, naglašava on.

Prema njegovim rečima, ovo odlaganje je vrsta balansiranja između potencijalno rizičnih zdravstvenih standarda za ljude i realnih problema koje mi imamo u stočarstvu.

„Jedan od tih problema je što se u Srbiji krave pretežno hrane kukuruzom. Kukuruz je najranjivija žitarica, kada su u pitanju svi mikotoksini, pa samim tim i aflatoksin. Naši farmeri su zato tu u najnepovoljnijoj situaciji, jer u ishrani krava koriste žitaricu koja je najpogodnija i najranjivija što se tiče plesni, a samim tim i aflatoksina“, objašnjava naš sagovornik.

Ipak, kako dodaje, ta viša količina aflatoksina u mleku, na neki način štiti male proizvođače.

„Kada bi oborili granicu na 0,05 mikrograma, budite sigurni da bi došlo do masovnog odbijanja otkupa mleka, do gašenja malih farmi, kao i do skoka cena mleka u prodavnicama“, upozorava Šefer.

On navodi da je sigurno da je ova količina aflatosina u mleku rizičnija od one koja je u EU, ali da je s druge strane u Americi dozvoljena duplo veća količina aflatoksina od 0,5 mikrograma.

„To je jedna vrsta klackalice, gde mi gledamo da ne budemo suviše rizični po ljudsko zdravlje, a da s druge strane očuvamo već upropašćeno mlečno govedarstvo“, kaže Šefer.

On dodaje da u EU životinje hrane uglavnom pšenicom, ječmom, raži… a ne toliko kukuruzom.

„Po svemu sudeći, mi uskoro nećemo imati uopšte naše proizvođače mleka, pa ćemo moći da smanjujemo granicu koliko hoćemo. Bićemo apsolutno spremni za tu meru kad više ne budemo proizvodili mleko“, ukazuje Šefer.

Za smanjenje količine aflatoksina u hrani imamo preventivne, i takoreći terapijske mere.

„Preventivne mere podrazumevaju čitav set agrotehničkih mera da bi se sprečilo da kukuruz na polju bude zaražen gljivicama plesni. Drugi set mera odnosi se na skladištenje. Kako da se kukuruz skladišti na najpristojniji i zdraviji način, da se naknadno ne kontaminira istim tim gljivicama“, pojašnjava naš sagovornik.

Međutim, ako ga već ima u hrani za životinje, kako kaže, jedini lek je korišćenje apsorbenata.

„Apsorbenti su supstance koje u digestivnom traktu apsorbuju mikotoksine, u ovom slučaju aflatoksin. Vezuju ih za sebe i izbacuju u spoljnu sredinu. Na taj način ga životinja unosi u organizam, ali on ne ulazi u krvotok i mleko, već se izbacuje“, naglašava on.

To je teoretski lako reći, dodaje Šefer, ali je teže u praksi.

U čemu je problem?

„Mora da se zna koji apsorbent treba da se koristi, u kojoj količini i na koji način. To sve definiše njegovu efikasnost. Kada je reč o aflatoksinu, dovoljan je neorganski apsorbent, recimo klinoptilolit, a naša zemlja ima izuzetno dobre izvore klinoptilolita. Međutim, doza apsorbenta zavisi od količine aflatoksina u hrani“, objašnjava.

Taj apsorbent, kako napominje, mora da bude homogeno izmešan.

„Pet kilograma apsorbenta na vrhu neće imati efekta, apsorbent mora da bude u stalnom kontaktu sa aflatoksinom u hrani“, poručuje.

Ipak, u godinama kao što je ova, prema njegovim rečima, kada ima jako mnogo aflatoksina, ni najboljim apsorbentom ne može da se smanji količina u mleku na evropskih 0,05.

„Mi zato preporučujemo da se totalno izbaci kukuruz. Međutim, problem je jer je kukuruz mnogo hranljiviji i mnogo jeftiniji od pšenice. Zamenom kukuruza pšenicom će se uneti manje energije i pašće proizvodnja, a hrana će biti skuplja. Onome ko ovde prodaje mleko, to se nikako ne isplati“, zaključuje Šefer.

Ni agroekonomski analitičar Žarko Galetin nije optimističan.

On podseća da ovaj problem vučemo još od 2012. godine, kada smo imali glavni udar aflatoksina u kukuruzu, a koji je tada bio na vrednostima čak i preko 50 mikrograma zaraženosti.

„Država je svesna da mi nemamo kukuruz tog kvaliteta u dovoljnoj meri da bismo hranili stoku i da bismo dobili kvalitetnom mleko do granice od 0,05 mikrograma. Stočari jednostavno ne mogu da proizvedu kvalitetno mleko, jer nemaju kvalitetnu sirovinu“, ukazuje Galetin.

Ako hoćemo da izvozimo proizvode, kako napominje, moramo da podignemo nivo kvaliteta naše hrane, odnosno poljoprivrednih proizvoda.

Odlaganje mere čisto spasavanje domaćeg mlekarstva

„Mleko ne može da postigne taj nivo standarda i zato je ovo odlaganje mere čisto spasavanje domaćeg mlekarstva. Jako malo bismo imali mleka koje bi zadovoljavalo kriterijume od 0,05 mikrograma, kada bi se ta mera usvojila“, smatra on.

Galetin upozorava da se mlekarstvo u Srbiji već suočava sa velikim problemima.

„Imamo i veliki uvoz mleka, mleka u prahu i mlečnih proizvoda i polako postajemo uvozno zavisni u tom sektoru proizvodnje“, ukazuje on.

Neke od mera koje bismo mogli da primenimo da minimiziramo ekstremne vremenske uslove, prema njegovim rečima, su navodnjavanje, kao i oplemenjivanje zemljišta.

„Mi imamo veoma devastirano zemljište i ubrzan tempo propadanja kvaliteta naših oranica. Ne možemo da utičemo na temperaturu vazduha, ali možemo na prisustvo vlage i količinu vode u zemljištu. Nisu klimatske promene pogodile samo Srbiju. Ako se pogleda samo naš region, Mađari i Rumuni su u obavezi da proizvode mleko sa granicom od 0,05 mikrograma aflatoksina, ali oni ne hrane stoku sa kukuruzom, koji nije dovoljno kvalitetan“, objašnjava Galetin.

On smatra da preorijentacija na veću proizvodnju pšenice nije rešenje za srpski agrar.

„Mi smo se na neki način na to već i preorijentisali. Ali nije dobro da ustupamo takve površine plodnog zemljišta pšenici, koja je neekstezivna kultura. Ona jeste berzanska roba i strateška kultura, ali je niskoprofitna. Mi sada proizvodimo pšenice više nego duplo od onoga što je nama potrebno da zadovoljimo domaće potrebe. Zato jedan veliki deo pšenice već sada ide u stočnu hranu“, navodi Galetin.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Stotine miliona dolara stiglo je od kineskih državnih banaka u Srbiju u vidu kredita za poslednjih četvrt veka, često pod posebnim uslovima, pokazuje analiza međunarodne organizacije koja je pratila tokove kineskog državnog novca.

Tradicionalno, „čelično“ prijateljstvo, ali sada već i tradicionalni, „gvozdeni“ dugovi.

Od 2000. do 2022. godine, Srbija je primila 7,7 milijardi dolara iz Kine, od čega ogroman deo kroz zajmove, podaci su međunarodne organizacije AidData.

AidData, istraživačka laboratorija, koja prati kako vlade troše novac izvan vlastitih granica, ovog oktobra objavila je sveobuhvatan izveštaj o kineskim investicijama širom sveta.

Globalno gledano, Kina je pozajmila više od dva biliona dolara širom sveta od 2000. do 2023. godine, što je duplo više od prethodnih procena, pokazuje AidData izveštaj.

Novac je tekao kako ka siromašnim, tako i ka bogatim zemljama, pa je od državnih kineskih zajmodavaca u Ameriku stiglo 200 milijardi dolara.

Pooštreni  propise kako bi sprečile upliv kineskog novca

Veliki deo pozajmica upućenih bogatim zemljama bio je usmeren na kritične minerale i visokotehnološku industriju, što je na Zapadu stvorilo strah od kineske dominacije u ključnim sektorima i navelo pojedine vlade da pooštre propise kako bi sprečile upliv kineskog novca.

„Mnogo godina smo pretpostavljali da bukvalno sav kineski novac odlazi zemljama u razvoju“, kaže Bred Parks, izvršni direktor AidData, za BBC.

„I tako je za nas bilo veliko iznenađenje kad smo shvatili da zapravo stotine milijardi dolara odlaze u zemlje kao što su SAD, Velika Britanija i Nemačka, i da nam se sve to dešava pred nosom.“

U izjavi za BBC na srpskom, Bred Parks objašnjava da su kineski krediti dati zemljama u razvoju, grupi kojoj i Srbija pripada, uglavnom usmereni na infrastrukturne projekte i ulaze u javni dug država.

„Kineske državne banke glavni su finansijeri javne infrastrukture u saobraćaju, energetike i industrijskog razvoja u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

„Nasuprot tome, kinesko kreditiranje zemalja sa visokim prihodima manje je usmereno na javnu infrastrukturu.

„U bogatijim državama članicama Evropske unije kineski državni kreditori obezbeđuju korporativne kredite, komercijalno bankarsko finansiranje, kreditne linije za kineske podružnice u Evropi i kreditiranje koje olakšava kineske investicije u inostranstvu“, kaže.

Još jedna od razlika je i to što investicije prolaze kroz slabiju kontrolu u Srbiji nego u članicama EU.

„Time može da se objasni zašto je Srbija postala jedan od najvažnijih kineskih ekonomskih partnera na Zapadnom Balkanu.

„U Srbiji ne postoje ista ograničenja i stoga je ključna za kineske firme koje žele da posluju u blizini, ali ne i unutar, regulatornog prostora EU“, kaže Parks.

Specifičnosti kineskih kredita

Peking smatra državnom tajnom detalje o ulaganju u inostranstvu – koliko novca troši i gde.

U Srbiji ugovori o zajmovima prolaze kroz skupštinu i oni su javno dostupni.

Analiza AidData pokazuje međutim i novac koji je kineska država usmeravala ka kompanijama koje posluju u Srbiji, poput Ziđina, većinskog vlasnika Rudarsko-topioničarskog basena Bor.

Bilo nam je teže da dođemo do podataka i dokumentacije o kineskim grantovima i kreditima datim državnim institucijama Srbije, kaže Bred Parks za BBC na srpskom.

„Vremenom su aktivnosti Pekinga u vezi sa davanjem kredita i grantova u inostranstvu postale sve netransparentnije„, objašnjava Parks.

To se vidi, nastavlja, i u poslednjem izveštaju o kineskom novcu u svetu.

Krediti iz Kine su fleksibilniji i dostupniji Srbiji

U pogledu kredita, u analizi piše da su uslovi zaduživanja za Srbiji bili povoljniji od kineskih zajmova drugim zemljama sa sličnim dohotkom.

„Finansijske uslove kreditnih aranžmana u slučaju kineskih poverilaca treba gledati kao deo šireg mozaika, uzimajući u obzir sveukupne strateške odnose dve zemlje, strukturu projekata I kineskih investicija, ali i politički okvir uzajamnog poštovanja i prijateljstva“, kaže Nikola Stakić.

„S druge strane, povoljniji uslovi zaduživanja ne znači da je celokupan ekonomski aranžman povoljniji, jer tu treba uzeti i druge elemente“.

Kao primer navodi iznos plaćanja rudne rente, za koju kaže da je „prilično niska“.

Rudna renta je novac koji kompanije plaćaju državi zato što eksploatišu njena rudna bogatstva.

Prethodnih godina, stručnjaci za rudarstvo isticali su upravo nisku rudnu rentu u Srbiji, dok je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović rekla da je među višim u svetu, preneo je Danas.

Pored nižih kamata, postoje i druge specifičnosti kineskih kredita u odnosu na zajmove koji stižu iz Evrope.

Krediti iz Kine su fleksibilniji i dostupniji Srbiji i ne mora da prolazi kroz komplikovane procedure, projektnu dokumentaciju i sve što traže evropske banke, kaže Stakić.

Ali, mana je što ne postoji odgovarajuća transparentnost, ukazuje.

Kako je dolazio kineski novac?

Od 2010. godine raste upliv kineskih sredstava u Srbiju.

Vrhunac je bio 2019, kada je Srbija primila 1,6 milijardi dolara, od čega 1,1 milijardu kredita za modernizaciju pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom.

U sklopu ovog projekata rađena je rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu, na kojoj se 2024. obrušila nadstrešnica, kada je stradalo 16 ljudi, što je pokrenulo talas antivladinih protesta.

Glavni izvođač ovih radova bio je konzorcijum kineskih kompanija China Railway International (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC), dok su podizvođači bili i kineski i domaći.

Firme su na ovom projektu dobijale i obavljale poslove zaobilazeći domaće propise, po principu prijateljskih dogovora, što je osnov za korupciju, jedan je od zaključaka neformalne Anketne komisije koja je analizirala rekonstrukciju novosadske Železničke stanice.

„Prijateljske veze“ Kine i Srbije mnogo ranije su, međutim, potvrđene i kroz zvanična dokumenta.

Srbija je tako 2009. potpisala Međudržavni sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture sa Kinom, koji će postati osnova za kasnije ugovore o radu na velikim projektima.

Ovaj sporazum potpisan je u vreme vladavine koalicije oko Demokratske stranke (danas opozicione), ali je kasnije dopunjavan aneksima u vreme vlasti naprednjaka.

Tako na primer, drugi aneks, donet 2013, predviđa da programi i projekti „ne podležu obavezi raspisivanja javnog nadmetanja za obavljanje investicionih radova i isporuku roba i usluga, osim ako nije drugačije određeno u komercijalnom ugovoru“.

To znači da firme koje obavljaju radove mogu direktno da se biraju, što uglavnom nije slučaj za domaće projekte.

Početak milionskih kineskih zajmova

Početak milionskih kineskih zajmova za infrastrukturne projekte bio je izgradnja mosta koji povezuje dva beogradska naselja, Zemun i Borču, poznat i kao Pupinov most (po velikom srpskom naučniku Mihajlu Pupinu).

Svečano su ga decembra 2014. otvorili tadašnji kineski i srpski premijer Li Kećijang i Aleksandar Vučić.

Pupinov most tada je opisan kao prvi veliki kineski infrastrukturni projekat u Evropi.

Pored Pupinovog mosta i modernizacije železnice, kineski krediti korišćeni su i za gradnju autoputeva kao što su Miloš Veliki, ali i Termoelektrane Kostolac B.

Kineski državni novac stizao je i do kompanija Ziđin Koper (Zijin Copper) i Ziđin Majning (Zijin Mining), u vlasništvu Ziđina.

Kupljen je kontrolni udeo u RTB Bor, a kasnije se ulagalo i u tehnološko unapređenje rudnika.

Ukupno je dato oko 525 miliona dolara kredita, koji AidData označava kao „potencijalni javni dug“.

To znači da iako država Srbija nije primalac zajma, niti postoje dokazi da je dala državne garancije za ove kredite, postoji mogućnost da bi mogla da učestvuje u njegovoj otplati, objašnjava Bred Parks.

Rudarski kompleks u Boru, u kojem se prevashodno vade zlato i bakar, doprinosi tri odsto kompletnom bruto-društvenom proizvodu Srbije.

U slučaju da zajedničko preduzeće, koje rukovodi rudnikom, ne bi moglo da vrati kineski dug, Vlada Srbije bi mogla da pomogne u otplati jer je ta kompanija važna za nacionalnu privredu, objašnjava Parks.

Koliko novca je Kina poklonila Srbiji?

Kada se sve sabere, zaključno sa 2022, Kina je bila drugi najveći razvojni partner Srbije.

Ispred nje je Evropska unija sa 10,3 milijarde evra.

Međutim, dok u ovih deset milijardi dolara EU para najveći deo čine bespovratna sredstva, od kineskih 7,7 milijardi, ukupna bespovratna pomoć je 304 miliona evra.

AidData ukazuje međutim i da davanja u dobrima nije lako prevesti u pare, zbog čega je njihova novčana vrednost „verovatno potcenjena„.

Među donatorima ističe se Ziđin, koji je ulagao u oblasti obrazovanja, zdravstva, sporta, kao i 730.000 dolara od kineske države za Univerzitet u Novom Sadu gde se nalazi Konfucije institut.

Veći deo kredita, ukupno 4,5 milijardi je u otplati, dok bi vrednost devet kredita od 250 miliona do sada trebalo da bude otplaćena, podaci su AidData.

Vrednost kredita koji se otplaćuju je možda i veća jer za neke od zajmova AidData nije našla podatke, navodi se.

„Ono što prati međunarodnu politiku kineskih poverilaca u zemljama u razvoju (naročito afričkih i azijskih zemalja) je visok nivo takozvanog „skrivenog duga“, odnosno različite aranžmane koji se ne pojavljuju u zvaničnim statistikama.

„Ako je i deo toga prisutan u Srbiji, to bi značilo da zvaničan javni dug ne odražava u potpunosti realno stanje“, kaže Nikola Stakić.

Bred Parks, međutim, govori da je, prema njihovim podacima, „izloženost Srbije skrivenim izvorima javnog duga relativno mala, u poređenju sa drugim državama učesnicama Inicijative Pojas i put.“

Izvor: BBC News na srpskom

Foto: konradbak, Depositphotos

Vlada Srbije se u 2024. zadužila više nego što je bilo potrebno za finansiranje deficita i dospelog duga, naveo je Fiskalni savet u analizi Predloga završnog računa budžeta Republike za tu godinu.

Porast duga 1,8 mlrd EUR

Porast duga je, prema toj analizi, premašio ostvareni deficit u 2024. od oko 1,8 mlrd EUR, što je povećalo depozite države za oko 600 mil EUR.

– Detaljni podaci o servisiranju duga, naročito troškovi za provizije na odobrena, a nepovučena sredstva kredita, ukazuju na sistemske slabosti u upravljanju javnim investicijama – ocenio je Fisaklni savet.

Dodao je da je, za te „penale“ u 2024. plaćeno više od 1,6 milijardi dinara (14 mil EUR), što nije zanemarljiv iznos jer, na primer taj je iznos jednak ukupnim planiranim izdacima za zaštitu prirode u budžetu za 2025. godinu.

Međutim, kako je navedeno, važnije od samog troška, plaćanje ovih penala je znak dubljih problema u upravljanju kapitalnim projektima, a to su loš izbor prioriteta koji ne počiva na temeljnim analizama troškova i koristi, slaba tehnička priprema projekta, neefikasnosti tokom izvođenja radova.

– Sve su to razlozi koji usporavaju realizaciju projekata, dovode do probijanja prvobitnih rokova i cena, a na kraju i do sporijeg povlačenja sredstava iz odobrenih kredita i plaćanja penala. Iako završni račun sadrži detaljne podatke o transakcijama u vezi sa servisiranjem duga, veliki propust je to što ni ovaj dokument ne sadrži informacije o tome koje tačno garancije se otplaćuju iz republičkog budžeta – pokazala je analiza tog Saveta.

Nema informacija šta se plaća

Poreski obveznici, kako je navedeno, mogu da vide samo ukupan iznos koji se plaća za tu namenu (27,9 milijardi dinara u 2024), ali ne i o kojim kreditima je reč i koja sve preduzeća dobijaju ove subvencije.

Analiza Predloga završnog računa budžeta Republike za 2024. pokazuje, ocenio je Savet da i dalje ovaj dokument predstavlja kombinaciju dobre prakse i ozbiljnih slabosti.

Završni račun nastavlja, kako je navedeno, da pruža detaljne i dobre podatke o naplati pojedinačnih javnih prihoda kao i o izvršenju rashoda po programima i programskim aktivnostima, uključujući izvršenje sopstvenih prihoda indirektnih budžetskih korisnika.

Ipak, račun istovremeno, pokazala je analiza, zadržava brojne slabosti u izveštavanju koje se godinama ne unapređuju, a jedan od velikih hroničnih nedostataka završnog računa jeste način poređenja izvršenja rashoda sa planom.

Propusti u planiranju budžeta

Umesto da se, piše u analizi, rashodi porede sa originalnim budžetskim planom za 2024. i tom prilikom jasno objasne sva odstupanja koja su se tokom godine desila, završni račun kao glavni reper za računanje odstupanja izvršenja rashoda koristi tekuću aproprijaciju.

– Tekuća aproprijacija je poslednji plan budžetskih korisnika, koji se tokom godine menja više puta, rebalansom ili kroz druge preraspodele koje mogu da se prave do pred kraj godine, pa samim tim predstavlja najmanje relevantnu plansku veličinu – naveo je Fiskalni savet.

U izveštaju se navodi i da poređenje izvršenja budžeta s tekućom aproprijacijom nema ekonomskog smisla, jer sistematski znatno smanjuje odstupanje između planiranih i realizovanih rashoda, odnosno tako se stvara utisak da je izvršenje daleko bliže planu nego što zapravo jeste, dok prava odstupanja i njihova obrazloženja nedostaju ili su nepotpuna.

Ističe se da je, na primer, za saobraćajnicu Ruma–Šabac–Loznica u 2024. isplaćen iznos jednak tekućoj aproprijaciji (32,8 milijardi dinara), što prema završnom računu znači da je izvršenje bilo po planu, međutim, u odnosu na budžetski plan od 14,7 milijardi dinara za izgradnju ove saobraćajnice, izvršenje je povećano više od dva puta – i nije obrazloženo.

Tekuća budžetska rezerva u 2024. izvršena je, piše u analizi, u okviru zakonskog limita, ali i dalje postoje problemi sa transparentnošću njene upotrebe.

– U 2024. tekuća budžetska rezerva je korišćena u ukupnom iznosu od nešto preko 700 mil EUR, odnosno 3,8 % prihoda i primanja rebalansa republičkog budžeta, što je ispod zakonskog maksimuma od četiri odsto. Ipak, iz samog završnog računa nije moguće tačno utvrditi koliko je rezerva zaista iznosila – naveo je Fiskalni savet.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Dok veliki lanci sada „ispucavaju“ marketinške budžete i koriste dolazak „Crnog petka“ za pražnjenje lagera i dobre zarade, mala i srednja preduzeća za ovaj „praznik potrošnje“ često prave greške, upozoravaju stručnjaci za marketing i ekonomiju.

„Crni petak“, globalni svetski „Dan popusta“ ili „Dan potrošnje“ (kako ko voli) svakog poslednjeg petka u novembru, u Srbiji i na drugim siromašnijim tržištima sve više liči na maraton popusta koji traje nedeljama, a sve manje na onaj jedan dan kada kupci zaista mogu da dobiju izuzetne ponude za nešto što su dugo želeli.

Za razliku od američkog i zapadnoevropskog modela, gde popusti dostižu i 70-80%, domaći trgovci retko nude nešto što kupci ne mogu da pronađu i u drugim delovima godine. Upravo tu leži propuštena prilika za mala i srednja preduzeća koja žele da se istaknu na tržištu, kaže za BizSrbija Vladimir Mladenov, konsultant za e-trgovinu i digitalnu transformaciju, piše BizSrbija.

„Umesto da rasipaju snagu na simbolične popuste za ceo asortiman, mala i srednja preduzeća i onlajn trgovci trebalo bi da imaju drugačiji pristup — fokus na uži izbor proizvoda sa zaista atraktivnom ponudom. Bolje dati za grupu artikala ili kategoriju veći popust, a za ostale ne, nego na sve dati neki manji popust“, objašnjava Mladenov logiku koja stoji iza uspešnih kampanja.

Alternativno, savetuje ovaj stručnjak, akcije poput „1+1″ ili produžene pretplate mogu doneti bolji efekat od klasičnog „broja procenata“ oglašenog na sniženju.

„Ključna greška koju manja preduzeća prave jeste shvatanje ‚Crnog petka‘ kao prilike za veliku zaradu. Zapravo, prava vrednost ovog perioda leži u nečem drugom — u privlačenju novih kupaca i izgradnji poverenja. Na primer, vi imate neku pretplatu koju, na primer, kupac ako plati mesec dana pretplate, dobije dva meseca, ili šest meseci, da to bude neki benefit. Jer onda će on nastaviti da koristi tu pretplatu i nastaviće i u nekom narednom periodu. Kupac koji prvi put naruči proizvod po specijalnoj ceni, dobije ga brzo i bude zadovoljan uslugom, ima sve šanse da postane stalni kupac. A to je vrednost koja daleko prevazilazi jednokratnu zaradu“, ističe Mladenov.

U eri kada specijalizovani sajtovi prate svaku promenu cene, pokušaj obmane kupaca postaje rizičan potez koji može trajno narušiti reputaciju brenda. Upravo to je najveća greška koju mala i srednja preduzeća prave tokom Crnog petka — umesto da ponude stvarnu vrednost, pokušavaju da kroz marketinške trikove stvore iluziju povoljne kupovine. Kupci to sve češće prepoznaju, a posledice osećaju i oni trgovci koji zaista nude dobre popuste.

Pored ove strateške greške, tu su i one „taktičke“, nažalost, veoma česte, na koje ukazuje Saša Đogović, ekonomista i urednik „Makroekonomskih kretanja u Srbiji“.

„Za razliku od zapadnih tržišta, gde proizvođači i trgovci koriste kraj godine da se oslobode zaliha pre novog proizvodnog ciklusa, srpsko tržište funkcioniše po drugačijim pravilima. Prošlogodišnji modeli će i sledeće godine prodavati ‚kao novi‘, uvoznici su ograničeni nabavnim cenama i carinama, pa prostor za velike popuste jednostavno ne postoji. Često se onda padne u zamku da se daju lažni veliki popusti – samo nominalno na pred ‚Crni petak‘ povećane cene. A u današnje vreme, na internetu se sve lako prati, čak postoje specijalizovanim sajtovi za praćenje cena. Takve stvari utiču na poverenje kupaca, da možda sledeći put ne shvate ozbiljno taj popust ili da ne izvrše kupovinu“, upozorava Đogović.

Doduše, Đogović „u odabranu“ trgovaca/prodavaca kaže da u Srbiji nije ni lako dati veliki popust, upravo zbog malog i slabo platežnog tržišta.

„Kad govorimo o proizvodima trajnih potrošnih dobara — za razliku od zapadnih zemalja gde se ti proizvodi sve više-manje tamno i proizvode – potrošačka elektronika, nameštaj, bela tehnika…, onda to ima uticaj na njihovu proizvodnju. Oni su proizvođači, ima multiplikativni efekat, pa i proizvođači hoće da se otresu tih zaliha, kao i trgovci, i onda koriste naravno taj momentum da zarade što više, povećaju obrt, da kažemo, svog kapitala i da se oslobode zaliha. Znači da svoje troškove smanje pred sam kraj godine i da onda nastave sa nekim novim, da kažemo, proizvodnim ciklusom, bilo da rečemo o modifikaciji poslednjih modela, pa i starih modela. Ali svakako, na ovaj način se rešavaju i zaliha koje imaju, a držanje zaliha im donosi i troškove. Kod nas je to sve iz uvoza, i to onda pravi drugu kalkulaciju za eventualni popust. A pitanje je da li će u ovoj političkoj krizi i neizvesnosti kupci uopšte i biti zainteresovani toliko da bi se mogli davati veliki popust u nadi trgovaca za velikim obrtom“, objašnjava Đogović.

Najveći problem nije cena!

Za kakvu god taktiku se odlučili narednih dana do famoznog „Crnog petka“, pa i tokom potrošačke groznice u decembru i januaru (Božići i Nove godine), najveći problem pred kojim se prodavci mogu naći (bilo da su trgovci ili i proizvođači) nije cena koju će ponuditi kupcu već – da li će imati šta da prodaju.

U ovakvim situacijama logistika je presudna i ‚Crni petak‘ može biti noćna mora za nepripremljene, napominje Mladenov. Kurirske službe preopterećene, magacini prazni, nedovoljno radnika nedovoljni… Marketinški tim možda može da slavi uspešnu kampanju, ali i da se operativa guši u narudžbinama.

„Dok u normalnim okolnostima dostava traje dva do tri dana, u danima nakon Crnog petka taj rok se lako udvostručuje — kurirske službe su preopterećene, a svaki dan kašnjenja u pripremi robe dodatno produžava čekanje. Kupac koji robu dobije nakon deset dana teško da će postati stalni kupac. Upravo tu leži prilika za mala i srednja preduzeća da se diferenciraju od konkurencije. Spremna roba na lageru, dovoljan broj radnika za pakovanje i slanje, te realna procena kapaciteta mogu napraviti razliku između zadovoljnog i razočaranog kupca. U periodu kada svi nude popuste, kvalitet usluge postaje ključni faktor odluke o ponovnoj kupovini“, ističe Vladimir Mladenov za BizSrbija.

Izvor: BizSrbija

Foto: Pixabay

Prosečni prihodi domaćinstava u Srbiji u 2024. godini iznosili su 95.050 dinara, dok lična potrošnja domaćinstava prelazi prihode i iznosi 98.165 dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku u najnovijoj Anketi o potrošnji domaćinstava, a prenosi Nova ekonomija.

Kada su u pitanju prihodi, oni iz redovnog radnog odnosa iznose 52.153 dinara u proseku, van redovnog radnog odnosa 2.249 dinara, prosečne penzije 29.937 dinara, dok su prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova u proseku 3.824 dinara, piše Nova ekonomija.

U toku 2024. godine lična potrošnja u proseku iznosila je 98.165 dinara po domaćinstvu, od čega su na hranu i bezalkoholna pića porodice davale u proseku 35.919 dinara, na alkoholna pića i duvan 4.363 dinara, a na odeću i obuću 4.601 dinar.

Na stanovanje, vodu, struju, gas i ostala goriva porodice su u proseku davale 16.027 dinara mesečno, na zdravlje 4.053 dinara, rekreaciju i kulturu 5.104 dinara, a na restorane i hotele 3.199 dinara.

Prosečna primanja domaćinstava na mesečnom nivou deljena po regionima izgledala je ovako:

Beogradski 111.728

Vojvodina 91.310

Šumadija i Zapadna Srbija 87.744

Južna i Istočna Srbija 86.988

Kada su u pitanju primanja iz inostranstva, region Beograda i Šumadije i Zapadne Srbije ima najmanja primanja. Region Vojvodine i Južne i Istočne Srbije ima skoro duplo više primanja iz inostranstva.

Beograđani troše najmanje na alkohol i duvan

U najnovijem statističkom izveštaju RZS-a navodi se i podatak na šta stanovnici različitih regiona Srbije troše najviše novca.

Tako je zanimljivo da na alkoholna pića i duvan stanovnici Beogradskog regiona troše u proseku na mesečnom nivou 3.722 dinara, dok stanovništvo drugih regiona troši mnogo više.

Stanovništvo Južne i Istočne Srbije u proseku 813 dinara mesečno potroši na pivo, 362 dinara na vino, 283 dinara na žestoka alkoholna pića, a na cigarete i duvan 3.271 dinar.

Stanovnici Zapadne Srbije i Šumadije potroše 4.165 dinara na cigarete i duvan, 533 dinara na pivo, 152 vino i 179 dinara na žestoka alkoholna pića.

Vojvođani mesečno u proseku za cigarete i duvan daju 2.959 dinara, za pivo 560 dinara, za vino 252 dinara i žestoka alkoholna pića 323 dinara.

U Beogradu se na žestoka alkoholna pića da mesečno u proseku 304 dinara, na vino 187 dinara, pivo 298 dinara i cigarete i duvan 2.933 dinara.

U kategoriji restorani i kafei, najviše u proseku troše porodice u Beogradskom regionu 4.402 dinara, dok domaćinstva u drugim regionima troše skoro duplo manje- Vojvodina 2.770 dinara, Zapadna Srbija i Šumadija 2.450 dinara i Južna i Istočna Srbija 2.321 dinar.

Za ostale predmete za ličnu negu (sapun, četkica za zube, šampon) najmanje troše Vojvođani 2.655 dinara u proseku mesečno, dok stanovnici Južne i Istočne troše najviše 3.578 dinara.

Kada su u pitanju troškovi stanovanja, koji podrazumevaju i vodu, struju, gas i ostala goriva, za to mesečno u proseku najviše novca izdvajaju stanovnici Beogradskog regiona 17.4612 dinar. Iza njih su stanovnici Šumadije i Zapadne Srbije 15.811 dinara, Vojvodine 15.565 dinara i na kraju Istočne i Južne Srbije 14.995 dinara.

Najviše se jedu piletina, suhomesnato i krompir

Na godišnjem nivou, u proseku se po domaćinstvu u 2024. godini jelo oko 163 kilograma hleba i peciva, 581 jaje i popilo 83,6 litara mleka, kažu podaci.

Kiselog mleka, jogurta i sličnih proizvoda domaćinstva u Srbiji su u toku 2024. godine popila u proseku 83,6 litara.

U kategoriji povrća 76,3 kilograma krompira je prosečna porodica pojela u toku 2024. godine, kupusa 38,1 kilograma, paradajza 32,6 kilograma, paprike 24 kilograma, pasulja 10,3 kilograma, šargarepe, peršuna, cvekle i celera 22 kilograma, dok su crnog i belog luka i praziluka pojedene količine od 34,3 kilograma.

Od navedenih podataka može se zaključiti da su porodice u Srbiji najviše jele pileće meso, suhomesnate proizvode i prerađevine od mesa a od povrća najviše krompira, zaključuje Nova ekonomija.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Prvo priznanje da američka Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) ozbiljno preti uvođenjem sekundarnih sankcija stiglo je iz Narodne banke Srbije.

Guvernerka Jorgovanka Tabaković izjavila je pre nekoliko dana prilikom predstavljanja poslednjeg izveštaja o inflaciji kako je upozorenje iz Vašingtona NBS shvatila ozbiljno. I da ne želi ni da misli kako bi se to odrazilo na Srbiju, njenu ekonomiju i finansijski sistem.

Dvadesetak dana ranije, guvernerka je tvrdilo suprotno. Tada je spekulacije da bi plaćanje dina karticom na NIS-ovom pumpama moglo da izazove sekunardne sankcije NBS-u ocenila kao nepotrebno širenje panike.

Danas, pak, kaže da je ovo ozbiljna pretnja. Jer je „NBS agent države Srbije, operator svih platnih sistema domaćih i međunarodnih kliringa“. Iako bi uvođenje sekundarnih sankcija imalo više nego ozbiljne posledice, guvernerka kaže da nije od OFAC-a dobila preciznija objašnjenja šta bi sekundarne sankcije tačno značile i kako bi se sprovodile.

Forbes Srbija istraživao je šta bi uvođenje sekundarnih sankcija moglo doneti u praksi. Da li se upozorenje koje je dobila Narodna banka odnosi samo na tu instituciju? Ili bi sankcije mogle pogoditi, osim finansijskog sistema i privredu?

Devizne rezerve i devizno tržište u opasnosti

Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i bivši guverner NBS Dejan Šoškić kaže za Forbes Srbija da je teško komentarisati navode o sankcijama bez objavljivanja dokumenta koji je NBS primila od državnih organa SAD-a. Ipak, kaže da bi te sankcije mogle imati ogromne negativne posledice i na upravljanje deviznim rezervama i na funkcionisanje deviznog tržišta.

„Potencijalno i na prihode Srbije od finansijskih plasmana u inostranstvu. Otuda, bilo kakvo upozorenje američke administracije u ovom domenu treba razumeti krajnje ozbiljno. Potrebno je bez odlaganja učiniti ono što je neophodno da bi se izbeglo bilo kakvo uvođenje sekundarnih sankcija“, kaže ovaj sagovornik.

Šoškić objašnjava da svetski bankarski sistem globalno vrši ozbiljan broj transakcija u američkom dolaru i te se transakcije u najvećoj meri saldiraju kroz platni sistem SAD. Nad tim sistemom američka administracija može imati direktnu kontrolu.

„Otuda, daleko najveći broj banaka u svetu ne želi da ugrozi svoju sposobnost plaćanja i primanja uplata u dolarima. U praksi je bezrezervno spreman da sprovede u delo zahteve američke administracije u vezi ograničenja ili obustave plaćanja u dolarima za svoje klijente“, kaže Šoškić.

Sankcije za svako pravno i fizičko lice

Šoškić smatra da uvođenje sekundarnih sankcija može da se primeni na svako pravno i/ili fizičko lice koje poseduje račune u bilo kojoj banci koja želi da zadrži svoju sposobnost plaćanja i primanja uplata u dolarima.

„To je najveći broj banaka u svetu. S obzirom na to da NBS poseduje čitav niz računa u inostranstvu, na kojima se drže devizna sredstva i hartije od vrednosti, ‘sekundarne sankcije’ mogle bi se odnositi na slobodu raspolaganja tim sredstvima. Osim na funkcionisanje NBS i deviznog sistema Srbije, sekundarne sankcije mogle bi uticati i na poziciju Srbije na međunarodnom tržištu javnog duga. Isto se odnosi i na poziciju Srbije kao destinacije za strane direktne investicije. Sve to može imati ozbiljne posledice na fiskalnu i ukupnu stabilnost Srbije“, tvrdi bivši guverner NBS.

I banke i privreda mogli bi platiti ceh

Analitičar Privredne komore Srbije Bojan Stanić kaže da je ovo upozorenje koje je stiglo NBS zapravo pritisak da se situacija sa NIS-om reši što pre. Tačnije, da vreme za rešenje i izlazak Rusa iz vlasništva u NIS-u ističe.

On podseća da su američke vlasti još pre nekoliko meseci upozoravale na mogućnost uvođenja sekundarnih sankcija. Ukoliko se privreda i država ogluše na sankcije uvedene NIS-u. U praksi bi to, kaže Stanić, moglo da zahvati i finansijski sistem. Odnosno NBS i poslovne banke, ali hipotetički i privredu.

„Ako je cela ideja sa uvođenjem sankcija onemogućavanje da se ostvaruje profit i zarađuje novac i time finansira rat u Ukrajini, onda bi sankcije mogle da se odnose na sve. Dakle, ne samo na NBS i na poslovne banke koje posluju sa NIS-om, nego i na privredu koja to isto čini“, objašnjava Stanić.

U praksi to zapravo znači da se pod sankcijama ne bi našla samo Poštanska štedionica (preko nje se trenutno uredno obavlja plaćanje goriva), nego i sve firme u Srbiji koje NIS-u isporučuju robu ili uslugu. Na primer, svi oni proizvođači čija roba se nalazi na rafovima benzinskih stanica NIS-a.

Moguće i tercijarne sankcije

I dok javnost u Srbiji još nije dobila konkretan odgovor šta bi sekundarne sankcije značile, Stanić kaže da to može da se širi i dalje. U smislu da ako Poštanska štedionica bude pod sankcijama, a neke firme i dalje obavljaju plaćanja preko nje, i one bi mogle biti sankcionisane.

Izvor: Forbes Srbija

Foto: Pixabay

Slovenački parlament usvojio je ustavne amandmane kojima se pravo na korišćenje fizičke gotovine unosi direktno u Ustav, čime Slovenija postaje jedna od retkih evropskih država koja ustavno štiti keš u doba ubrzane digitalizacije novca. Odluka je donesena dvotrećinskom većinom, uz snažnu javnu podršku.

Narodna skupština odobrila je Ustavni zakon o izmjeni trećeg poglavlja Ustava sa 67 glasova za i jednim protiv, na temelju kojeg će se pravo plaćanja gotovinom upisati u Ustav. Inicijativu za to dalo je udruženje “Povezani smo”, koja je u novembru 2023. skupštini predala 56.267 potpisa za unošenje ovog prava u Ustav. Očekuje se da će Narodna skupština zakon proglasiti 1. decembra.

Kako objašnjavaju iz udruženja, žele jasno zaštititi fizičku gotovinu. Po njihovom uverenju, pojam gotovina uvijek se mora odnositi na novac u fizičkom obliku. To sprečava da se digitalni oblici novca, poput elektronskog novca, kriptovaluta ili digitalnog eura, u budućnosti shvataju kao gotovina.

Ustavna komisija Narodne skupštine potom je pripremilo radni tekst prijedloga ustavnog zakona. Nakon odobrenja, Ustavu će se dodati novi članak 74. koji će glasiti da svako ima pravo koristiti gotovinu u bankarskim i drugim oblicima pravnog prometa u skladu sa zakonom.

Za odobrenje je bila potrebna dvotrećinska većina svih zastupnika. U današnjoj raspravi zastupnici su, između ostalog, naglasili važnost gotovine u kriznim situacijama i s gledišta zaštite privatnosti, prenosi SEEbiz.

U tom procesu vlada je skrenula pažnju na pravne aspekte koji se tiču isključive nadležnosti Evropske unije u području monetarne politike. Stoga je pozdravila odluku skupštine da najnoviji predlog pošalje Evropskoj centralnoj banci (ECB) na mišljenje, te činjenicu da je ECB prepoznao glavni cilj prijedloga, a to je jačanje dostupnosti i prihvatanja gotovine u Sloveniji.

“Ovo je pravo koje uživa široku javnu i političku podršku te ima značajnu simboličku i praktičnu vrijednost”, naglasila je državna sekretarka u Ministarstvu financija Gordana Pipan.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Digitalizacija novca postaje ključni trend: stroži limiti za gotovinu, jasna pravila za kripto transakcije i priprema terena za digitalni euro.

Evropska unija počela je da oblikuje novi okvir finansijskog nadzora koji obuhvata gotovinske transakcije, transfere kriptovaluta i koncept digitalnog eura. Stručnjaci ocenjuju da je centralni trend — ubrzana digitalizacija novca i jačanje kontrole tokova — iako se regulativa oslanja na nekoliko odvojenih mehanizama.

Šta se menja kod keša?

Trenutna pravila o prenosu novca preko granice ostaju ista: svaka suma od 10.000 eura mora biti prijavljena pri ulasku ili izlasku iz EU.

Istovremeno se uvodi jedinstveni limit od 10.000 eura za velike gotovinske uplate u komercijalnim transakcijama širom Unije, dok države članice mogu propisati i niže pragove.

Ove mere su dio novog paketa za borbu protiv pranja novca (AML) usvojenog u proleće 2024. godine, a primena ključnih odredbi očekuje se nakon prelaznog perioda — približno od 2027. godine.

Kriptovalute pod posebnim režimom

Za digitalnu imovinu uvodi se odvojeni sistem. Prag od 1.000 eura odnosi se isključivo na transakcije sa kriptovalutama.

Prema AML paketu i regulativi o transferu sredstava (TFR): svi pružaoci kripto usluga moraće da sprovode KYC identifikaciju za transakcije vrijedne 1.000 eura i više, obaveza važi i za transfere ka self-hosted (privatnim) novčanicima – nije reč o zabrani, već o pooštrenom mehanizmu transparentnosti i nadzora

Digitalni euro: priprema, ali bez konačne odluke

ECB i Evropska komisija nastavljaju pripremnu fazu za moguće uvođenje digitalnog eura.

Razmatra se prelimitarni limit od 3.000 eura po korisniku u digitalnom obliku, ali konačna odluka o pokretanju projekta još nije doneta.

Cilj je proceniti tehnološke, ekonomske i regulatorne posledice ovakvog instrumenta i njegov uticaj na finansijsku stabilnost.

EU intenzivno jača mehanizme protiv pranja novca, povećava transparentnost gotovinskih i kripto transakcija i paralelno gradi regulatorne temelje za digitalni euro — bez uvođenja novih barijera u okviru jedinstvenog tržišta.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay