Ekonomija

Odbor direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) potvrdio je u Vašingtonu novi nefinansijski aranžman za naredne tri godine za Srbiju, u vidu Instrumenta za koordinaciju politika (PCI).

Ministar finansija Siniša Mali ocenio je da je to garancija nastavka reformi u Srbiji uz partnersku podršku međunarodne institucije koja je u taj proces uključena od početka.

„Srbija se novim aranžmanom obavezuje da fiskalni deficit u narednoj godini neće preći tri odsto BDP-a, što će nam dati prostora da nastavimo velika planirana kapitalna ulaganja uz apsolutnu dalju stabilnost javnih finansija“, rekao je Mali.

„Važna nam je podrška i mišljenje velikih finansijskih institucija. Srbija je danas zemlja sa investicionim rejtingom, ali mi želimo da sa reformama nastavimo dalje, jer su one do sada sprovedene dale odlične rezultate. To nikada nisu laki procesi, ali su neophodni i važni za sve buduće planove koje imamo za Srbiju“, rekao je ministar.

Mali je naveo da su predstavnici Misije MMF-a tokom boravka u Srbiji pohvalili privredni rast i visoku zaposlenost, inflaciju koja nastavlja da se smanjuje i javni dug koji je pod kontrolom.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Izmenama Zakona o energetici potrošačima će biti omogućeno da plaćaju struju po dinamičkoj tarifi. To zapravo znači da se za potrošače koji odaberu ovaj sistem ukida onaj koji je postojao decenijama – jeftinija struja noću, a skuplja danju. Oni će, umesto toga, struju plaćati po cenama kakve su na berzi.

Za potrošače koji imaju dvotarifna brojila, struja se tokom noći obračunava po nižoj tarifi. Kada je struja jeftinija, zavisi od regiona. Tako u Vojvodini period „jeftine struje“ traje od 23 do sedam sati, u Beogradu od ponoći pa do osam sati, a u centralnoj Srbiji od 22 do šest časova ujutru, podseća Nova ekonomija.
Oni potrošači koji imaju jednotarifno brojilo, plaćaju struju po istim cenama, u bilo koje doba dana da je koriste, a koje su nešto niže od dnevne tarife kod dvotarifnih brojila.

Međutim, uvođenje pametnih brojila, ali i izmene i dopune Zakona o energetici, omogućiće građanima da pređu na plaćanje struje po cenama na berzi. Ovu novinu ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović najavila je kao „dinamičke tarife“.

Kako se navodi u Zakonu, „ugovor o promenljivoj ceni električne energije je ugovor o snabdevanju električnom energijom između snabdevača i krajnjeg kupca koji odražava promene cene na organizovanom tržištu“.

Cena se menja u odnosu na ponudu i tražnju

„Dinamičke tarife za električnu energiju znače da se cena električne energije koju plaća kupac menja u određenom periodu u zavisnosti od ponude i tražnje. U zavisnosti od mogućnosti primene, ove promene mogu biti po danima, ali i po satima u okviru jednog dana. Ovaj sistem pomaže uravnoteženju upotrebe energije i podržava mrežu podsticanjem korisnika da prebace potrošnju na manje opterećene periode, kada bi cena električne energije bila niža u odnosu na periode sa većom potrošnjom“, kažu iz Ministarstva rudarstva i energetike za Novu ekonomiju.

Dalje, u zakonu se navodi da svaki potrošač koji ima pametno brojilo može da zaključi ugovor sa promenljivom cenom struje sa snabdevačem. U slučaju da potrošač nema pametno brojilo, ali želi da plaća struju po dinamičkoj tarifi, on može da podnese zahtev za njegovu ugradnju.

Pametno brojilo je ključno, jer ono meri potrošnju svakog sata, a na berzi se cene menjaju upravo iz sata u sat – najviše su kada je i potrošnja najveća, ujutru i predveče.

S druge strane, postojeći sistemi plaćanja, po višoj i nižoj tarifi, ostaće nepromenjeni, kažu iz Ministarstva.

Potrošači će imati pravo na besplatan pristup aplikaciji za poređenje ponuda snabdevača, kojih u Srbiji, prema podacima Agencije za energetiku, ima 54 aktivnih, a glavni i najveći je Elektroprivreda Srbije. Aplikacija će, prema novim odredbama, pokrivati celo tržište u Srbiji i pružati tačne i ažurne informacije na „jednostavnom i nedvosmislenom jeziku“.

Šta to znači u praksi?

„U praksi, ovo znači da Srbije ide ka svetskim cenama“, kaže za Novu ekonomiju stručnjak za energetiku Miloš Zdravković, koji podseća da su cene u Srbiji niže od berzanskih.

„Za svaki kilovat struje, EPS je u gubitku 10 ili 20 odsto. Dodatni je problem što mi nemamo kapacitete, pa se ne snabdevamo samo iz sopstvene proizvodnje, već struju i uvozimo“, kaže Zdravković.
To nameće logično pitanje – zašto bi neko odabrao ovakav način plaćanja struje, ako nije isplativ?

Zdravković zapravo smatra da je dobrovoljni prelazak na dinamičku tarifu samo početak, te da bi u budućnosti to mogla da postane obaveza za sve potrošače.

„Deluje da je cilj da svi pređemo na takav način naplate, koji će biti skuplji. S obzirom na to ko vodi EPS, očigledno je da se ovde razmišlja da on preživi, ali mora da se pazi i da potrošači prežive“, zaključuje Zdravković.

Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay

Kraj oktobra pažnju medija u komšiluku privukla je firma Euro žir iz Rajeva Sela, koja je, zahvaljujući unosnom ugovoru sa Hrvatskim šumama o prikupljanju i otkupu žira, u tri sedmice zaradila čak 2,6 mil EUR.

Dogovorena cena za kilogram žira bila je 3 EUR bruto za hrast lužnjak i 3,30 za kitnjak.

– Žir prvenstveno služi za prirodnu obnovu hrastovih šuma. Kao posledica akutnih klimatskih promena, ali i specifičnosti vrste, suočeni smo sa situacijom da se hrast sve teže obnavlja sam od sebe. Najpre, hrast mora da ima dovoljno svetlosti u prvoj fazi rasta. S druge strane, zbog svoje težine žir sa stabla pada na zemlju samo u projekciji krošnje, za razliku od semena nekih drugih biljaka, koje raznese vetar ili ga rašire ptice. Takođe, žir je veoma osetljiv na pepelnicu, a uz to, usled klimatskih poremećaja, naročito vlage i temperature, seme hrasta brzo gubi svoju regenerativnu sposobnost, odnosno klijavost. Sve to za posledicu ima da se hrast teže obnavlja prirodnim putem, već bitku dobijaju manje vredne vrste lakog semena, koje su invazivnije, poput graba. Zbog toga je šumarska struka, kako bi obnovila hrastove šume, prinuđena da simulira prirodne procese, pojasnio je za Dnevnik dr Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo u JP Vojvodina šume.

A to u praksi znači, objašnjava dr Marinković, da se žir sakuplja, potom štiti tako što se termički i hemijski obrađuje, i na kraju se čuva u specijalnim hladnjačama kako bi ga bilo za setvu i u sledećoj sezoni. Jer, periodicitet uroda žira nije pravilan, baš kao što nije ni sam urod. Hrast, naime ne rađa svake godine, a i kad rađa, to je bez ikakvog pravila. Desi se nekada da rodi dve-tri godine zaredom, a desi se da ga nema i po tri, četiri ili pet godina. Najveći zabeleženi intervali su da ga nije bilo punu deceniju.

– U tom smislu, pojedine površine uopšte ni ne mogu same da se obnavljaju u tim periodima – navodi dr Marinković. – Upravo zbog tog periodiciteta, žir je suvo zlato kada ga ima i mi kao preduzeće ne smemo to da propustimo. Zato se organizujemo da ga sakupimo u onoj količini koja je potrebna u odnosu na šumarske planove i potrebe na terenu. I ne samo da ga sakupimo, nego i da ga sačuvamo od patogena i stavimo u hladnjače da bismo ga imali za one sezone kada žira ne bude. U saradnji sa Institutom za nizijsko šumarstvo mi smo pre petnaestak godina u Moroviću napravili i doradni centar za čuvanje žira, ali namera nam je da povećamo tamošnje kapacitete, kao i da nađemo adekvatna tehnološka rešenja kako bismo mogli da žir duže čuvamo uz zadržavanje visokog procenta klijavosti.

Kako se kod nas žir sakuplja?

Vojvodina šume su do 2020. godine žir sakupljalw posredstvom lokalnog stanovništva, od kojeg su ga direktno otkupljivale, uz selekciju i proveru kvaliteta. Međutim, nakon upozorenja Državne revizorske institucije da se ne može na taj način otkupljivati žir, posle 2020. godine se raspisuje javna nabavka i angažuje firma koja može da unajmi sezonske radnike – što Vojvodina šume ne mogu. E sad, zašto ga ne kupe sami? Zato što bi to značilo bukvalno angažovanje svih zaposlenih, pa opet ne bi bilo dovoljno da se u relativno kratkom vremenu prikupi oko 300 tona žira, kolike su potrebe ovog javnog preduzeća.

– Zabrana zapošljavanja nas onemogućuje da direktno sa sakupljačima sklopimo ugovor o privremeno-povremenim poslovima. Drugim rečima, ne možemo da angažujemo sezonske radnike, iako je posao u šumarstvu – sezonski. Probali smo kao preduzeće da ti sezonski poslovi ne potpadnu u kategoriju za koju važi zabrana zapošljavanja, ali smo odbijeni. Stoga sad raspisujemo javnu nabavku. I, konkretno, ove godine smo sklopili ugovor sa firmom koja je prošla javnu nabavku, a ugovorena cena otkupa je 140 dinara, plus PDV, po kilogramu žira. Ta cena mora dobro da se pogodi jer je to pitanje veoma osetljivo. Ako date prenisku cenu, želeći da zaštitite budžet preduzeća, postoji opasnost da neće biti zainteresovanih za sakupljanje žira. A ako date previsoku cenu, trošite novac koji može biti usmeren i u druge investicije. Tek, mislim da smo pronašli dobar balans – kaže Marinković.

Međunarodno tržište

Kada se govori o međunarodnom tržištu žira, ono postoji. Po rečima dr Marka Marinkovića, u preduzeće Vojvodina šume dolazili su iz Austrije, Nemačke… predstavnici što državnih, što privatnih šuma, koji su bili naročito zainteresovani za sremski žir.

– Njima je naš žir interesantan jer je, zbog klimatskih promena, prisutno pomeranje vegetacije ka severu. Nažalost, to istovremeno znači i da su naše hrastove šume sve ugroženije i da se moraju praviti planovi kako da se adaptivno ponašamo. U svakom slučaju, postoji mogućnost da mi viškove žira, kada bismo ih imali – prodamo. Postoje i procedure u skladu sa našim zakonodavstvom kako se to radi. Postoji i cenovnik: koliko košta sirov žir, koliko hemijski i termički obrađen, a koliko onaj koji bismo prodali iz hladnjače. Međutim, naše su potrebe tolike da mi nemamo puno prostora za izlazak na tržište – navodi izvršni direktor Vojvodina šuma.

Šverc žira

Naravno, uvek postoji opasnost i da se neko oproba u švercu žira preko reke, budući da je tamo cena znatno jača, te je stoga pojačana prisutnost čuvarske službe na terenu. No, kako ističe dr Marinković, Sremci pre svega hoće da svoj žir predaju za svoje šume, te do sada, bar da on zna, nije bilo nelegalnog transporta žira na drugu obalu.

– Mi ćemo ove godine posejati sve planirane površine, plus će nam ostati u hladnjači u Moroviću 160 tona, koje ćemo imati za sledeću sezonu. Naše kolege iz šumskog gazdinstva Sremska Mitrovica su konstruisale i specijalnu sejačicu. To je adaptirana poljoprivredna sejačica i mi sada imamo mehanizovanu setvu žira, i to daje dosta na produktivnosti i ekonomičnosti. Dakle, žir bukvalno podsejavamo u sastojinama i hrastovim šumama, odnosno simuliramo prirodne procese da bi na tim mestima sigurno imali hrastovu šumu. Posle toga idu periodi zaštite, mera nege… koje moraju da traju prvih dvadesetak godina da bi se ta šuma formirala. U početku je podmladak gust kao četka, pa se polako sam selektuje. Istovremeno, moramo da ga čuvamo i od invazivnih vrsta. Dakle, dosta složen proces, tehnološki i organizacioni, i ekonomski zahtevan, ali od izuzetne važnosti ako želimo da imamo hrastove sastojine na ciljanim područjima.

Prema operativnim iskustvima stručnjaka Vojvodina šuma, seje se u proseku 500 kilograma žira na jedan hektar. Kako navodi dr Marinković, može to da ide od 300 kg, ako je dobro stanište, pa do 700 kilograma, ako je stanište loše, da bi procenat prijema bio bolji.

Da li je potrebno sejati više ili manje žira

– Postavlja se pitanje da li je potrebno sejati više ili manje žira, da li su bolje kontejnerske sadnice i slično… Mi na svim tim pitanjima kontinuirano radimo zajedno sa Šumarskim fakultetom i Institutom za nizijsko šumarstvo i tražimo rešenje. Ali je jasno da ono ne može da bude jednoznačno. U svakom slučaju, upravo ovih dana sejemo sakupljeni žir. To je sad prioritet svih prioriteta i već smo posejali preko sto tona žira na površinama koje su planirane. U tom smislu imaćemo ove godine redovne površine u Sremu, koje su za prostu reprodukciju, ali ćemo imati i u Banatu potpuno novih 100 hektara, gde ćemo podići hrastove šume, a sejaće se i na prostorima južne i severne Bačke – najavio je dr Marinković.

Domaća privreda je u 2023. godini nastavila tendenciju privrednog rasta, pri čemu su uspešno poslovanje zabeležile i ekonomske celine.

Tokom 2023. godine, privreda Republike Srbije je očuvala stabilnost, ostvarivši porast profitabilnosti, i pored nestabilnog makroekonomskog okruženja, na šta su značajnim delom uticali i pozitivni rezultati ekonomskih celina. Njihovi ukupni prihodi su povećani za 5,1% i iznose 5.820.070 miliona dinara, dok su ukupni rashodi, uz sporiji rast (1,8%), prikazani u iznosu od 5.293.070 miliona dinara.

Ukupno 579 celina poslovalo pozitivno 104 su iskazali negativni rezultat

Na ukupnom nivou posmatrano, ekonomske celine su realizovale pozitivan neto rezultat od 452.640 miliona dinara, za 65,6% veći u odnosu na prošlogodišnji. Sa neto dobitkom je poslovalo 579 celina, a u njihovom sastavu bilo je 1.889 zavisnih i pridruženih pravnih lica. Što se tiče neto gubitka, isti su iskazale 104 ekonomske celine, koje su obuhvatale 369 zavisnih i pridruženih pravnih lica.

Ekonomske celine su zabeležile rast finansijskih kapaciteta, uz istovremeno blago popravljen finansijski položaj. Raspolagale su sa poslovnom imovinom u vrednosti od 7.259.387 miliona dinara, za 8,3% većom u odnosu na prethodnu godinu. Кapital je uz rast od 11,6% iskazan u iznosu od 3.434.454 miliona dinara, dok su ukupne obaveze porasle sporijim tempom (6,3%) na 3.933.249 miliona dinara.

Кako sopstveni izvori finansiranja beleže brži rast (12,1%) do iznosa od 3.322.869 miliona dinara, racio sopstvenog kapitala je uvećan sa 44,2% na 45,8%, dok je stepen ukupne zaduženosti smanjen sa 1,26 na 1,18.

Кumuliran gubitak ekonomskih celina je gotovo ostao na prošlogodišnjem nivou od 803.183 miliona dinara. Istovremeno, gubitak iznad visine kapitala od 108.315 miliona dinara umanjen je za 2,3%, te je i stopa izgubljenog kapitala ekonomskih celina sa 21,3% opala na 19,5%.

Ekonomske celine imaju trećinu poslovne imovine u domaćoj privredi

U 2023. godini ekonomske celine učestvuju sa 31,2% u ukupnim prihodima i sa 30,3% u ukupnim rashodima privrede, zatim sa 37,4% u neto dobitku i sa 9,9% u neto gubitku. Pored toga, raspolažu sa skoro trećinom poslovne imovine i kapitala domaće privrede, kumuliraju petinu ukupnog gubitka privrede i zapošljavaju četvrtinu od ukupnog broja zaposlenih.

Кao najuspešnija u 2023. godini izdvaja se ekonomska celina EPS AD BEOGRAD, koja je najprofitabilnija i beleži najveće poslovne prihode, a raspolagala je i sa najvrednijim finansijskim kapacitetima, pri čemu ima kumuliran najveći ukupan gubitak. Drugo i treće mesto na listi najprofitabilnijih ekonomskih celina zauzimaju TELEКOM SRBIJA A.D. BEOGRAD i NIS A.D. NOVI SAD, koje su i u vrhu lista celina sa najvećom poslovnom imovinom i kapitalom. Prema iznosu neto dobitka, novokonsolidovana ekonomska celina INVIGO CAPITAL DOO BEOGRAD zauzima četvrto mesto, dok je petoplasirana grupa JP SRBIJAGAS NOVI SAD istovremeno na četvrtom mestu prema vrednosti poslovne imovine i kapitala.

U Godišnjem izveštaju analizirane su finansijske performanse za 683 ekonomske celine, u okviru kojih su matična privredna društva imala kontrolu nad 2.258 zavisnih i pridruženih pravnih lica. Broj ekonomskih celina je povećan za deset, dok je broj zavisnih i pridruženih pravnih lica uvećan za 64 u odnosu na prethodnu godinu. Pored toga, broj zaposlenih u ekonomskim celinama porastao je za 5.418, tako da su one zapošljavale ukupno 331.551 radnika.

Delta holding ima najveći broj pravnih lica

Кao i proteklih godina, grupa DELTA HOLDING DOO BEOGRAD imala je kontrolu nad najvećim brojem pravnih lica ‒ njih 67, što je za tri više u odnosu na 2022. godinu, pri čemu je 21 poslovalo sa sedištem u inostranstvu. Prema broju povezanih pravnih lica sledi ekonomska celina КOEFIК DOO BEOGRAD sa 44 zavisna pravna lica, odnosno dva manje nego prethodne godine, a 18 ih je poslovalo u inostranstvu. Takođe, grupe MPZ-AGRAR DOO NOVI SAD i MPZ AGRAR DVA DOO NOVI SAD beleže veliki broj zavisnih pravnih lica ‒ po 42 sa sedištem u Republici Srbiji, s tim da je u prvoj broj pravnih lica povećan za osam, dok je druga zadržala prošlogodišnji obim konsolidacije. Prema značajnom obimu konsolidacije izdvaja se i ekonomska celina GALENS INVEST DOO NOVI SAD, koja sa jednim zavisnim pravnim licem manje, obuhvata njih 26 (pet sa sedištem u inostranstvu), dok je MК GROUP BEOGRAD kontrolisala tri zavisna pravna lica manje, odnosno ukupno 22 zavisna pravna lica (dva u inostranstvu).

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) za oktobar, koji je poslednji statistički obrađen, najtraženiji radnici u Srbiji bili su programeri sa 3.592 oglašena slobodna radna mesta.

Ovo je ujedno bilo i jedino zanimanje koje se moglo pohvaliti četverocifrenim brojem traženih radnika.
Slede tesari, za koje je oglašeno 875 slobodnih radnih mesta.

Traženi su bili i vozači autobusa, pošto su poslodavci iskazali potrebu za zapošljavanjem 324 vozača autobusa.

Za razliku od njih, potražnja za vozačima kamiona bila je znatno manja, jer je traženo samo 11 njih.

Radnici sa zvanjem inženjera nisu se mogli pohvaliti jagmom poslodavaca za njima, sa izuzetkom građevinskih inženjera za koje je u oktobru oglašeno 135 slobodnih radnih mesta.

Slede inženjeri organizacije rada kojih je traženo 52, zatim mašinski inženjeri – 39, rudarski -12, inženjeri elektronike -10.

Znatno traženiji od njih bili su zidari – 544, kuvari -277, kuriri -459, magacioneri -304, keramičari -181.

Što se tiče potražnje za zdravstvenim radnicima, najtraženije su bile medicinske sestre za koje je oglašeno 36 radnih mesta, skoro kao za lekare i stomatologe zajedno, pri čemu su lekari sa 31 radnim mestom bili znatno traženiji od stomatologa.

Na začelju liste, sa po pet oglašenih slobodnih mesta bili su livci, mašinovođe, matematičari, specijalisti za restrukturiranje i podršku klijentima i stručnjaci za arhitekturu informacionog sistema.

Izvor:Tanjug
Foto: Pixabay

Iako je nacionalizacija omogućila brzu industrijalizaciju i stvaranje socijalističke ekonomije, ostavila je trajne posledice po društvo

Dana 6. decembra 1946. godine, Skupština Federativne Narodne Republike Jugoslavije donela je Zakon o nacionalizaciji, kojim su veća privatna preduzeća prešla u državne ruke. Ovaj zakon označio je kraj privatnog preduzetništva na velikoj skali i uvođenje socijalističke ekonomije, čime je Jugoslavija u potpunosti raskrstila sa dotadašnjim kapitalističkim sistemom.

Kraj privatnog kapitala

Pre donošenja zakona, privreda Jugoslavije bila je značajno oslonjena na strani kapital, koji je u industriji i rudarstvu činio čak 50 odsto ukupnog vlasništva. Nacionalizacija iz 1946. godine zahvatila je industriju, rudnike, banke, trgovačka preduzeća i druga značajna privredna dobra, obuhvativši ukupno 42 privredne grane. Ovaj potez pravdan je ideološkim načelima i potrebom za rekonstrukcijom zemlje posle razaranja u Drugom svetskom ratu.

Duboke društvene i ekonomske promene u posleratnoj Jugoslaviji odvijale su se u dve faze. Prva faza bila je obeležena konfiskacijom, koja je podrazumevala oduzimanje imovine osuđenih lica bez ikakve naknade. Druga faza započela je u decembru 1946. godine uvođenjem nacionalizacije, kada su preduzeća, zemljišta i druga značajna imovina prelazili u vlasništvo države.

Prvi talas nacionalizacije

Nacionalizacija je bila deo šireg plana transformacije jugoslovenskog društva. Već 1945. godine donet je Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji, kojim su od privatnih vlasnika oduzimane velike površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta. Time su, pored domaćih vlasnika, na udaru bili i strani investitori, crkve, manastiri i zadružne organizacije.

Donošenjem Zakona o nacionalizaciji 1946. godine, proces je dodatno intenziviran. Sva veća preduzeća postala su državna svojina, čime je formirana osnova za centralno planiranje privrede.

Drugi talas i kraj privatnog vlasništva
Drugi talas nacionalizacije dogodio se 1958. godine, kada su u državne ruke prešli stanovi, privatne zgrade i građevinsko zemljište koji su premašivali zakonski maksimum. Time je dodatno sužen prostor za privatnu inicijativu, a imovina pojedinaca i pravnih lica postala je gotovo u potpunosti podređena državnoj kontroli.

Na udaru i „saveznici“

Kada je 7. decembra 1946. godine donet Zakon o nacionalizaciji, njegove odredbe nisu se odnosile samo na domaća preduzeća, već su zahvatile i strani kapital, koji je pre rata činio značajan deo industrije i rudarstva u Jugoslaviji. Ipak, oduzimanje strane imovine počelo je i pre donošenja zakona, kroz mere usmerene protiv okupatora i njihovih saradnika, što je u nekim slučajevima pogodilo i imovinu savezničkih država.

Jedan od paradoksalnih primera bila je Čehoslovačka. Pošto je tokom 1939. godine dospela pod nemačku okupaciju, mnoga čehoslovačka preduzeća su preuzeli Nemci, uključujući njihove filijale u Jugoslaviji. Posleratni jugoslovenski propisi tretirali su tu imovinu kao nemačku i oduzimali je, što je izazvalo protivljenje stranih država. Čehoslovačka je, na primer, povukla svog prvog ambasadora iz Beograda nakon njegovih protesta zbog oduzimanja imovine čehoslovačkih vlasnika 1944. i 1945. godine.

Posledice nacionalizacije

Iako je nacionalizacija omogućila brzu industrijalizaciju i stvaranje socijalističke ekonomije, ostavila je trajne posledice po društvo. Mnogi nekadašnji vlasnici ostali su bez ikakvog obeštećenja, a strani kapital, koji je pre rata imao značajnu ulogu u razvoju privrede, potpuno je nestao iz Jugoslavije. Državna preduzeća postala su nosioci ekonomije, ali su se tokom decenija suočila sa problemima neefikasnosti i prekomerne centralizacije.

Mač revolucije

Nacionalizacija u Jugoslaviji imala je višestruki značaj i bila je ključna za sprovođenje društvenih promena. Pre svega, ona je predstavljala pravni osnov za ukidanje kapitalističke klase i prevazilaženje kapitalističkih odnosa proizvodnje. Iako nije nužno vodila ka socijalizmu, nacionalizacija je bila revolucionarna mera jer je sigurno vodila udaljavanju od kapitalizma.

Prvo, nacionalizacija je bila izraz nastojanja revolucionarne vlade da promeni društveni sistem iz korena. Time je kapitalistička klasa, ostavši bez privatnog kapitala, prestala da postoji kao društvena kategorija. Drugo, ona je bila pretpostavka za stvaranje novog ekonomskog sistema, koji je činio osnovu za uspostavljanje drugačijeg društvenog poretka. Treće, nacionalizacija je bila ideološko-politički program novog režima, koji je težio revolucionarnim promenama u društvu.

Nasleđe nacionalizacije

Danas, skoro osam decenija kasnije, posledice nacionalizacije i dalje su vidljive. Pitanja restitucije imovine, obeštećenja bivših vlasnika i revitalizacija privrede i dalje su aktuelne teme. Proces nacionalizacije ostaje jedno od najznačajnijih poglavlja jugoslovenske istorije, simbolizujući prelazak iz jednog društveno-ekonomskog sistema u drugi.

Zakon o nacionalizaciji iz 1946. godine zauvek je promenio privredu Jugoslavije, ali i oblikovao sudbine hiljada ljudi čija je imovina prešla u državne ruke.

Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay

Evropa je izgubila svaku komparativnu prednost koju je imala u odnosu na Aziju, pre svega Kinu i Ameriku, izjavio je viši direktor za finansijske usluge u Alvarez&Marsal za Austriju i Centralnu i Istočnu Evropu Nikola Avramović.

„Period od dve-tri godine da se Evropa reformiše i postane relevantan igrač na globalnoj sceni postojećim okolnostima je suviše kratak, nisam optimista da je to moguće, smatra profesor FEFA Milan Nedeljković.

Avramović i Nedeljković su u emisiji Dan uživo na N1 govorili o tome kako je došlo do toga da nekada moćna privreda Evrope koja je do pre samo 10 godina bila ravna američkoj, sada na 65 odsto onoga što proizvedu i stvore SAD.

„Crvena lampica je odavno upaljena. Evropska unija treba da preispita model rasta jer svet u kome se nalazimo dovodi u pitanje poslovne modele na globalnom nivou. Od svih privreda na svetu, privreda EU je najviše pogođena, jer ona uvozi 80 posto novih tehmnologija, ima najskuplju energiju u poređenju sa drugim privredama i ozbiljno zaostaje u novim tehnologijama“, kazao je Avramović.

Evropska privreda koja je bila bazirana na jeftinoj ruskoj energiji, neograničenom kineskom tržištu i američkom podupiranju bezbedonosne politike, ta era je, kako navodi Avramović, prošla i potreban ozbiljan zaokret kako bi ostala u trci sa američkom i kineskom privredom.

„Evropa je izgubila svaku komparativnu prednost koju je imala u odnosu na Aziju, pre svega Kinu i Ameriku i ne vidim kako će u srednjem i dužem roku to moći da vrati“, smatra Avramović.

Uzroci pada evropske ekonomije

Profesor FEFA Milan Nedeljković je, govoreći o uzrocima pada evropske ekonomije, kazao da to proizilazi iz nekoliko faktora, a jedan je što je Evropska unija veliki deo proizvodnje prebacila u Kinu i zemlje Azije.

Poslednjih desetak godina, kako navodi, sve je veći trend da se jedan deo proizvodnje vraća nazad.

Po pitanju novih tehnologija, Evropa je, prema rečima Nedeljkovića, dosta rigidnija u odnosu na SAD i posebnu Kinu.

„Energetika je još jedan segment. SAD su bile ogroman uvoznik do 2000-ih a sada su izvoznici energenata“, naveo je Nedeljković dodajući da su politike koje su vođene u Evropi u poslednjih 20 godine, zaostajale za SAD.

Taj jaz će se, smatra, nastaviti, jer su previđanja da će ekonomija SAD ići na 2,9 odsto dok će Nemačka biti na nula.

Period od dve-tri godine da se Evropa reformiše ili će nestati sa tržišta, kako je izjavio francuski predsednik Emanuel Makron, za sagovornika N1 je politička izjava pre svega.

„Milism da je taj period suviše kratak, sa postojećim okolnostima da se nešto promeni, verovatnoća je niska“, ocenio je Nedeljković.

Uticaj evropske krize na srpsku ekonomiju

Ako je u evropska privreda u usporavanju, imaće negativne efekte na naš izvoz. Tendencija ka relokaciji proizvodnih kapaciteta bliže Evropi je sa druge strane, pozitivno za nas, smatra Nedeljković.

Saglasan je i Avramović povodom uticaja evropske privrede na srpsku.

„Šta god da se dešavalo, imaće reperkusiju na našu ekonomiju“, smatra sagovornik N1.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Austrijska fabrika se zatvara nakon 127 godina proizvodnje danas čuvenog slaktiša

Fabrika Mirabel-verk u Grudigu, nadomak Salcburga nakon više od jednog veka proizvodnje, prestaje sa pravljenjem čuvenih mocart kugli (Echte Salzburger Mozartkugel).

Poslednja kugla, od 17,1 grama čokolade s jezgrenom mešavinom marcipana, pistaći i nugata, proizvedena je 5. decembra, obeležavajući kraj jedne epohe, piše austrijski Kurir.

Prehrambena korporacija Mondelez, vlasnik svih prava na ovaj simbol austrijske tradicije, odlučila je obustaviti proizvodnju u Austriji. U planu je preseljenje proizvodnje u Poljsku ili Češku, ali detalji ostaju nejasni. Odluka je izazvala nezadovoljstvo, kako među zaposlenima, tako i lokalnom zajednicom.

Broj zaposlenih smanjen je sa 160 na samo 40, a preostali će napustiti radna mesta do kraja godine.

Salcburg Čokolade (Salzburg Schokolade), kompanija koja je do sada izrađivala mocart kugle za Mondelez, nije se oporavila nakon bankrota 2021. godine. Kao razlozi su navedeni rast cena sirovina, energije i transporta.

Zgrada kompanije, zbog odbijanja prenamene u stambeni prostor, verovatno će dugo ostati prazna, dok će oprema biti prodata ili demontirana. Time završava 127-godišnja tradicija, a Salcburg gubi jedan od svojih najpoznatijih gastronomskih simbola.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Kalendari već pokazuju da smo zagazili u decembar, mnoge muči pitanje gde je proletela godina te presabiraju i utiske i novce, a nekima je ovaj mesec ipak idealan za zaradu. Posao Deda Mraza uspešno odoleva krizi, a ni pandemija koronavirusa mu nije mogla ništa. Neki bi rekli da je u pitanju praznična čarolija, ali Goran Stijelja za „Blic Biznis“ govori kako se to radi u Srbiji – i koliko košta.

Stijelja je deo pozorišne trupe „Zapis“ i već godinama s prvim nagoveštajem novogodišnjih praznika nastupa kao Deda Mraz. Profesionalac je u svom poslu za koji kaže da se nekad više tražio, ali da ni danas nije loša situacija.

„Svake godine je sve manje posla, ali još uvek ima angažmana. Oni počinju od 15. decembra i traju sve do Božića“, kaže on.

Pored pozorišnih predstava sa ovom tematikom, Stijelja kao Deda Mraz ima angažmane na privatnim i korporativnim proslavama s ciljem da deci podeli paketiće. Ne moraju to uvek biti deca jer se sve češće na društvenim mrežama viđa da Deda Mraz služi da podeli poklone povodom Nove godine ili nekog važnog povoda za kompaniju u ovom periodu.

„Ove godine, traže nam od 150 do 200 evra za pola sata“, rekli su nam iz jedne kompanije koja se bavi organizacijom događaja koju smo kontaktirali. Stoga smo upitali Stijelju, koliko on naplaćuje kao Deda Mraz dolazak na kućnu adresu.

„Već nekoliko godina je cena 50 evra u okviru naše pozorišne grupe i nismo je menjali. Cene kod nekih zavise od datuma dolaska, odnosno od termina. Ako je u pitanju 30. Ili 31. decembar, biće skuplje jer su to datumi koje svi žele, ali i zbog toga što često i oni koji se bave ovim poslom žele da budu sa porodicom, pa ih je teško tada naći. Ja ne radim 31. decembra iz tog razloga“, objašnjava naš sagovornik.

Zbog toga se mnogi ovim poslom bave honorarno i to može da bude isplativo. Slično je i sa maskotama omiljenih crtanih likova, koje uživaju veliku popularnost kada su u pitanju proslave za decu.

Sada postoje bojne agencije koje rade na kvantitet, objašnjava Goran, ali je drugačije kada se neko ovom poslu istinski posveti.

Cena kostima

Prema Stijeljinim rečima, ovaj posao zahteva određena ulaganja, prvenstveno u kostim. Ako se uloži u kvalitetan materijal i pravog krojača uz redovno održavanje, može trajati godinama.

„Kostim sam nabavio pre nekoliko godina i tada me je izrada kod krojača koštala oko 100 evra, a danas sigurno košta oko 200. U tu cenu ulazi kapa, mantil, pantalone i veštački stomak. Pored toga, neizostavni delovi kostima su brada i perika. Ja sam ih uzeo kod vlasuljara, dakle – ne one jeftine modele iz kineskih radnji – i koštalo je oko 80-100 evra.“

Šta spada u Deda Mrazov posao

Gore navedena cena dolaska Deda Mraza podrazumeva dolazak na adresu i zadržavanje od oko pola sata, ali sve zavisi od broja dece i vrste događaja. Na primer, Stijelja nam kaže da on sa svakim detetom provede od pola minuta do minut tokom fotografisanja, a ukupno zadržavanje bez fotografisanja je oko 15 do 20 minuta.
„Sa decom se fotografišem, podelim paketiće i nakon toga se kratko družim sa njima dok ih drži pažnja jer interesovanje za Deda Mraza opadne kada otvore poklone koje su toliko želeli.“

Tokom boravka na proslavi on sa decom razgovara, recituju zajedno neke pesmice koje su naučili, pita ih za vrtić ili školu, govori o zdravoj ishrani, pohvali za nešto dobro što su uradili i slično, a sve to da bi se deca zabavila tokom druženja sa Deda Mrazom, odnosno da bi doživeli više od puke fotografije.

Zbog toga, kaže on, važno je umeti predstaviti deci verodostojnu priču i pravi doživljaj susreta sa Deda Mrazom u kojeg će da veruju i koji će da im ostane u lepom sećanju.

Uprkos plemenitom cilju, posao Deda Mraza nije lak. Za kraj smo našeg sagovornika upitali šta poručuje onima koji razmišljaju da se okušaju u ovom „zanatu“?

„Verodostojan kostim na prvom mestu, zatim da se posavetuju kod iskusnih kolega na koji način da kvalitetno i verodostojno urade posetu Deda Mraza i da spreme uverljivu priču bez obzira na priliku“, zaključio je Stijelja.

Izvor: Blic Biznis
Foto: Pixabay