Ekonomija

Ministarstvo finansija predložilo je oko petnaest novih zakona ili dopuna, a među novinama su i oporezivanja pomoraca i registar fizičkih lica.

Kako piše RTS, pred poslanicima Skupštine Srbije naći će se propisi kojima se uređuje porez na dodatnu vrednost, porez na prihod, elektronske otpremnice.

Novo je da će prvi put biti definisano oporezivanje pomoraca, povećava se neoporezivi deo zarade, a planirano je i uvođenje registra fizičkih lica u kom će Poreska uprava na jednom mestu imati pregled svih građana i njihovih poreskih obaveza.

Resorno ministarstvo očekuje da novi propisi olakšaju poslovanje privrede i poboljšaju naplatu poreza.

Planirano je da oni koji na brodu provedu više od 174 dana u godini, budu oslobođeni nameta od 10 odsto.
Branislav Vajda iz Unije pomoraca i lađara Srbije kaže da trenutno ljudi koji rade na morskim brodovima uglavnom primaju bruto iznos zarade, a u Srbiji ne ostvaruju nikakva prava, osim privatnog zdravstvenog i penzionog osiguranja.

„Mi smo dali primedbu, jer opet poziva država na samooporezivanje, a to znači da bi čovek sam trebalo da podnese poresku prijavu, našim ljudima to dosta teško ide“, ukazuje Vajda.

Poreske olakšice i za poslodavce

Niz poreskih olakšica pripremljen je i za poslodavce. Neće se plaćati porez na dnevnice za službena putovanja u inostranstvo, koje se povećavaju na 90 evra. Veći će biti i neoporezivi deo zarade – 28.423 dinara.

„Povećanje neoporezovanog dela je praktično dogovor između Ministarstva finansija i Vlade na Socijalno-ekonomskog savetu da se kompenzuje povećanje minimalne zarade, koje je bilo preko realnih osnova, a realne osnove su povećanje BDP-a i inflacija“, objašnjava Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.

Novina u Zakonu o poreskom postupku je baza fizičkih lica. U njoj bi mogli da se nađu i domaći i strani državljani – odnosno svi koji bi državi morali da plaćaju neki porez.

Planirano je da objedini i podatke o imovini, bračnom statusu, prebivalištu.

Strani državljani i plaćanje poreza u Srbiji

Poreska praksa definiše da porez plaćaju rezidenti Srbije na svoj celokupni svetski dohodak – bez obzira na to odakle ga ostvaruju. Nerezidenti ga plaćaju na dohodak čiji je izvor u Srbiji.

„Ovaj registar ima tu ideju, barem mi koji se bavimo poreskim pravom naslućujemo da je to ideja, da se napravi registar podataka koji definišu kriterijume da bi se odredilo rezidenstvo nekog lica, jer mi sad imamo mnogo stranih državljana koji borave na teritoriji Republike Srbije, koji se u određenim slučajevima smatraju poreskim rezidentima Srbije“, kaže poreska advokatica Minja Đokić.

Država od seta novih i izmena postojećih zakona očekuje mnogo. Između ostalog – nastavak reformi, unapređenje poslovnog okruženja, ali i bolju naplatu poreza.

„Određene poreske olakšice takođe utiču na dodatno ubrzavanje privrednog procesa, tako da očekujem da ćemo postići i ove godine cilj kojem težimo da imamo predvidivost, stabilnost, i da svake godine za korak unapređujemo digitalizaciju, odnosno da omogućimo da privreda bolje posluje, da građani budu informisani o svemu“, ističe državna sekretarka Ministarstva finansija Slavica Savičić.

U korist privrede trebalo bi da bude i uvođenje elektronskih otpremnica. Predlog je da budu obavezne od 2027. godine.

Taj propis, uz više od 15 poreskih i finansijskih zakona, pred poslanicima bi mogao da se nađe krajem novembra.

Izvor: RTS
Foto: Pixabay

Prema poslednjim istraživanjima, pet odsto Švajcaraca je zakopalo zlato u bašti a procena je da je pod zemljom trenutno oko deset tona ovog plemenitog metala vrednog 750 miliona franaka.

Po načinu na koji kriju svoje zlato, Švajcarci bi mogli da se uporede s piratima.

Zlato je dobro imovinsko utočište jer predstavlja osiguranje u slučaju nepredviđenih životnih poteškoća.

Zato nije iznenađujuće da veliki broj Švajcaraca ima zlato.

Nedavnim istraživanjem Univerziteta Sankt Galen utvrđeno je da 65,2 odsto ili dve trećine od 3.000 ispitanika u Švajcarskoj veruje da je ulaganje u plemenite metale razumno.

Profesor ekonomije na Univerzitetu u Frajburgu Serđo Rosi je izjavio da ga je iznenadilo kada je saznao da ljudi još zakopavaju zlato i rekao je da je to pokazatelj nepoverenja u banke i da to banke moraju uzeti u obzir, piše portal swissinfo.

Zapravo je zlato za stanovnike ove bogate države jedan od omiljenih oblika ulaganja, ali i dalje prednjači ulaganje u nekretnine, deonice i obveznice.

Profesor Rosi nije iznenađen zainteresovanošću sugrađana za zlato. Prema njegovim rečima, političke i makroekonomske promene izazivaju zabrinutost u celom svetu, pa tako i u Švajcarskoj.

„Postoje inflatorni pritisci koji uzrokuju strah od pada vrednosti štednje u bankama. Zlato je na glasu kao sigurna investicija koja ne gubi vrednost. Ljudi, koji to mogu sebi da priušte, kupuju zlato kako bi održali ili čak povećali svoju imovinu“, dodaje Rosi.

Rosi napominje da je bogatstvo prosečnog Švajcarca mnogo veće nego u drugim zemljama.

„Građani Švajcarske mogu da kupe tone zlata, što je teže ili nemoguće u mnogim drugim zemljama“, ističe on.
Istraživanje ovog fenomena pokazalo je i druge, kako se navodi, impresivne rezultate.

Naime, utvrđeno je da 22 odsto ispitanika prosečno ima 100,83 kilograma zlata vrednog 7.500 franaka. Procena je da je među stanovništvom cele Švajcarske ima ukupno 200 tona zlata koji je vredan 14,9 milijardi franaka.

Istraživanjem je utvrđeno da je 43 odsto onih koji bi zlato prodali samo u hitnim slučajevima.

Izvor:Klix.ba/021.rs
Foto: Pixabay

Samo u septembru ostvaren je suficit od 3,6 milijardi dinara

U prvih devet meseci ove godine ostvaren je suficit republičkog budžeta od 18,8 milijardi dinara, što je za 104,5 milijardi bolje od planiranog, s obzirom da je predviđen deficit od 85,7 milijardi dinara, saopštilo je danas Ministarstvo finansija.

Prihodi su iznosili 1.583,6 milijardi dinara, dok su rashodi bili 1.564,8 milijardi. Samo u septembru ostvaren je suficit od 3,6 milijardi dinara, pri čemu su ukupni prihodi iznosili 163,9 milijardi, od čega se na poreske prihode odnosi 134,8 milijardi.

Najveći deo poreskih prihoda otpada na porez na dodatu vrednost (PDV) u iznosu od 71,6 milijardi, dok je od akciza prikupljeno 26,9 milijardi, a od poreza na dobit 19,2 milijarde dinara. Neporeski prihodi su iznosili 28,5 milijardi dinara, dok su donacije u septembru iznosile 0,5 milijardi.

Rashodi su u septembru dostigli 160,3 milijarde, od čega je za plate zaposlenih izdvojeno 38,8 milijardi, za kapitalne izdatke 30 milijardi, dok je 27,6 milijardi otišlo na transfere organizacijama za obavezno socijalno osiguranje i različite fondove. Rashodi za socijalnu zaštitu iznosili su 15,3 milijarde, za subvencije 11,1 milijardu, a za otplatu kamata 11 milijardi dinara.

Na nivou sektora države u prvih devet meseci zabeležen je fiskalni suficit od 29,1 milijardu dinara i primarni fiskalni suficit od 154,3 milijarde dinara.

Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay

Švajcarska bi mogla da bude u riziku da sklizne na teritoriju deflacije sledeće godine, pošto jači švajcarski franak koči napore kreatora politike da se izbore sa rastom cena

Švajcarska nacionalna banka snizila je kamatne stope po treći put ove godine u septembru, navodeći snagu valute utočišta kao ključnog pokretača pada stope inflacije u zemlji, zajedno sa nižim cenama nafte i struje.

Centralna banka je takođe smanjila svoje prognoze, stavljajući prosečnu godišnju stopu inflacije u 2024. na 1,2% sa 1,3%, dok je prognozirala rast cena od 0,6% u 2025. godini, u poređenju sa prethodnim izgledima od 1,1%.

Odlazeći predsednik SNB-a Tomas Džordan rekao je tada da je jak franak imao „materijalni uticaj“ na revizije, ali je umanjio rizik od deflacije, napominjući da su prognoze ostale „u okviru stabilnosti cena“. On je dodao da kreatori politike ostaju spremni da dalje prilagođavaju monetarnu politiku kako bi se uhvatili u koštac sa inflacijom.

Ali analitičari kažu da sada izgleda sve verovatnije da će banka morati da se osloni na devizne intervencije kako bi sprečila da zemlja sklizne u deflatorno okruženje.

„Postoji izvestan prostor za dalje snižavanje kursa, ali s obzirom na mogućnost da bi apresijacija franka mogla da gurne Švajcarsku na deflacionu teritoriju, imalo bi smisla da SNB direktno cilja na apresijaciju valute putem deviznih intervencija,“ Adrijan Prettejohn, evropski ekonomista, rekao je za CNBC u Capital Economics.

Devizne (FKS) intervencije se dešavaju kada banka kupuje ili prodaje sopstvenu valutu na deviznom tržištu da bi povećala ili smanjila njenu vrednost u odnosu na drugu valutu. Takve mere mogu smanjiti distorzije cena, koje mogu uticati na inflaciju, posebno u privredama sa velikim trgovinskim uticajem.

„Ne bismo isključili mogućnost intervencija na deviznim tržištima tokom perioda oštrog pritiska apresijacije“, rekla je Sofi Altermat, ekonomista u Julius Baeru, za CNBC putem mejla.

Inflacija u Švajcarskoj pada na 0,3%

Švajcarski franak je ojačao poslednjih meseci i trenutno se kreće blizu rekordnih vrednosti dok su investitori gomilali sigurnu imovinu usred nestabilnosti tržišta i ublažavanja transmisije jena.

Od srede, EUR/CHF se trgovao oko 0,9414 i USD/CHF na 0,8669.

U međuvremenu, švajcarska inflacija je nastavila da pada.

Švajcarska je poslednjih godina bila krajnja među velikim ekonomijama u dvocifrenoj spirali inflacije, pri čemu je rast cena u maloj evropskoj zemlji dostigao 29-godišnji maksimum od 3,5% u avgustu 2022. U martu, sa inflacijom od 1,2%, SNB je postala prva velika zapadna centralna banka koja je smanjila kamatne stope.

Inflacija je u septembru dodatno smanjena, beležeći godišnji rast od 0,8% u odnosu na 1,1% u avgustu.

Capital Economics je u napomeni prošle nedelje naveo da sada vidi da će inflacija u Švajcarskoj pasti na 0,3% u 2025. godini, u odnosu na prethodnu procenu od 0,8%, zbog snage franka i nižih troškova nafte i stanovanja. Taj broj bi mogao postati negativan u određenim mesecima, primetio je Prettejohn u ponedeljak.

„Naša prognoza je da će inflacija pasti na čak 0,1 odsto za nekoliko meseci, tako da ne bi trebalo mnogo da se spusti ispod nule“, rekao je on, opisujući deflaciju kao „realnu mogućnost“.

Džordan iz SNB-a signalizirao je CNBC prošlog meseca da bi valutna intervencija mogla da se koristi zajedno sa kamatnim stopama „ako je potrebno“ za kontrolu cena, ali se nije obavezao na vremenski okvir.

Trenutno se očekuje da će banka održati stope stabilne na svom sledećem sastanku u decembru, pre nego što će smanjiti za 25 baznih poena da bi podigla terminalnu stopu na 0,75 odsto u prvom kvartalu 2025, prema anketi ekonomista Rojtersa.

Izvor: Seebiz

Foto: Pixabay

Dobrovoljno penzijsko osiguranje u Srbiji uplaćuje 223.452 ljudi, odnosno 9,6 odsto od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, pokazuje izveštaj Narodne banke Srbije (NBS) o sektoru dobrovoljnih penzijskih fondova u našoj zemlji za drugo ovogodišnje tromesečje.

Prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima članova fondova bio je 287.000 dinara, a petina onih koji uplaćuju dobrovoljno penzijsko osiguranje, preciznije 20,2 odsto, članovi su dva ili više fondova.

Struktura korisnika po polu i iznosu sredstava nije se znatno promenila u odnosu na prethodne periode, pa i dalje većinu čine muškarci, kojih je u ukupnom broju korisnika 57 odsto.

Prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju drugog tromesečja je iznosila oko 48 godina, s tim da je najviše onih u dobi između 40 i 60 godina, 62 odsto.

Ukupan iznos neto uplata doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove u drugom tromesečju je iznosio oko 1,2 milijarde dinara, od čega se 39,3 odsto odnosi na individualne uplate, 34,5 odsto na uplate poslodavaca koji uplaćuju doprinose svojim zaposlenima, dok se 26,2 odsto odnosi na uplate doprinosa preko penzijskih planova.

Neto imovina fondova na kraju drugog tromesečja je iznosila 57,4 milijarde dinara i bila je veća za 3,2 odsto nego u prethodnom tromesečju a ukupne neto uplate u drugom kvartalu iznosile su 1,2 milijarde dinara.

Članovi koji su ispunjavali propisane uslove za povlačenje novca, povukli su 621,7 miliona dinara, dok je prinos od ulaganja imovine fondova iznosio 1,2 milijarde dinara.

Na kraju drugog tromesečja struktura ulaganja imovine fondova nije se znatno promenila u odnosu na prethodni period.

Najveći udeo imale su državne obveznice, koje su činile 74,2 odsto ukupne imovine, akcije domaćih pravnih lica činile su 11,1 odsto, sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti kod banaka 10,9 odsto, dok su ulaganja u inostranstvu činila 2,0 odsto ukupne imovine fondova.

Izvor: Euronews

Foto: Pixabay

Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Boris Ćorović naveo je da je prosečna starost automobila u Srbiji 17 godina i da smo jedina zemlja u regionu u kojoj je dozvoljen uvoz automobila sa euro 3 i 4 motorom, što predstavlja ne samo ekološki, nego i bezbednosni problem.

„Statistike govore da 84 odsto godišnjeg tržišta putničkih automobila čine polovni automobili, a svega 16 odsto novi. Očekujemo da će se ova godina završiti sa oko 26.000 prodatih novih putničkih automobila, a da će se, otprilike kao i prošle godine, uvesti oko 130.000 polovnih“, rekao je Ćorović za televiziju Insajder.

On je istakao da smo, nažalost, jedina država na Zapadnom Balkanu u kojoj je dozvoljen uvoz euro 3 i 4 motora, što su automobili proizvedeni od 2000. godine pa nadalje.

„To znači da u Srbiju možemo da uvezemo automobil star 24 godine, što je zabranjeno u Crnoj Gori, u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Albaniji. Bitno je istaći da takva vozila nisu samo ekološki, već i bezbednosni rizik, jer su prešli veliki broj kilometara i pitanje je u kakvom su stanju njegove komponente, koje utiču na bezbednost vozila“, kazao je Ćorović.

On je podsetio da je Vlada Srbije pre dve godine usvojila Program za zaštitu vazduha, sa Akcionim planom, i da je tu bilo definisano da se od 1. januara ove zabrani uvoz vozila sa euro 3 i 4 motorom, a od 1. januara 2025. čak i sa euro 5.

„Nadamo se da će se to u nekoj budućnosti ipak realizovati, da ćemo to ograničiti i da ćemo doći bar do euro 5 standarda“, naveo je Ćorović.

Izvor: Euronews
Foto: Pixabay

Vlada Srbije usvojila je danas set predloga zakona iz oblasti finansija, kao i set poreskih zakona.
Predlogom zakona o elektronskim otpremnicama skraćuje se administriranje isprava, ubrzava se logistika i olakšavaju procesi u vezi sa prevozom tereta, saopštila je Vlada.

Tim predlogom zakona predviđa se uvođenje centralizovanog sistema za potvrđivanje verodostojnosti poslatih dokumenata, uz visok stepen sigurnosti od nestanka ili zloupotrebe podataka i procese koji se mogu odvijati u realnom vremenu, što doprinosi efikasnosti inspekcijskih nadzora i imaće pozitivan uticaj i na fiskalnu kontrolu.

Nakon javne rasprave, obveznici će imati oko godinu dana da se prilagode, a obaveze iz zakona prvo će se primenjivati na javni sektor i učesnike u otpremanju akciznih dobara i to od 1. januara 2026. godine.

Predlogom izmena Zakona o alternativnim investicionim fondovima smanjuje se najniži iznos obavezne uplate pojedinog investitora u ovu vrstu fondova, povećava iznos osnovnog kapitala iznad kojeg fond mora imati dvodomno upravljanje, kako bi se smanjili troškovi društava za upravljanje i propisuje organizovanje centralizovanog Registra založnog prava na investicionim jedinicama.

Time će ovaj finansijski instrument postati interesantniji za investitore, jer će im, osim trgovanja investicionim jedinicama, pružiti i mogućnost obezbeđenja kredita ili drugog novčanog potraživanja.

Predlogom izmena Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom se, kao i kod Alternativnih investicionih fondova, propisuje organizovanje centralizovanog Registra založnog prava na investicionim jedinicama, koji pruža veće mogućnosti investitorima.

Predloženim izmenama Zakona o porezima na imovinu uređuje se kontinuitet nadležnosti Poreske uprave za utvrđivanje, kontrolu i naplatu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava i nakon 1. januara 2025. godine.

Izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica

Tim izmenama su precizirane pojedine odredbe kojima su uređeni poreska osnovica, poreska oslobođenja i poreski kredit.

Izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica preciziraju se odredbe kojima je uređeno podnošenje poreske prijave i ispunjenje poreskih obaveza u vezi sa postupkom likvidacije i stečaja, kao i obaveza podnošenja poreske prijave za pravna lica koja prestaju da postoje usled statusnih promena.

Dodatno se preciziraju obaveze izveštavanja za poreske svrhe u vezi sa izvršenim statusnim promenama.

Predloženim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, sa ciljem daljeg fiskalnog rasterećenja zarada, predlaže se povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 25.000 dinara na 28.423 dinara mesečno.

Predlaže se i povećanje neoporezivog iznosa dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo sa 50 na 90 evra, uređenje plaćanja poreza i doprinosa po osnovu prihoda koje pomorci ostvaruju obavljanjem poslova na brodovima i drugim plovilima koji viju zastavu strane države, kao i produženje perioda primene pojedinih poreskih olakšica.

Predloženim izmenama Zakona o republičkim administrativnim taksama izmenjen je Odeljak B Tarife, kojim su propisane konzularne takse radi ujednačavanja visine konzularnih taks, nezavisno od strane valute u kojoj se obavlja plaćanje.

Nastavlja se usaglašavanje sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu sa ciljem propisivanja taksi korisnika sredstava budžeta jednim zakonom.

Usaglašavaju se taksene obaveze sa spisima i radnjama organa za čiji se rad republička administrativna taksa plaća, na osnovu propisa donetih nakon poslednjih izmena i dopuna Zakona o republičkim administrativnim taksama.

Preliminarna poreska prijava poreza na dodatu vrednost

U pojedinim slučajevima povećava se visina taksi koje su prouzrokovane porastom materijalnih troškova organa. Propisano je plaćanje umanjene takse za uvoz/izvoz robe male vrednosti i u komercijalne svrhe.

Predlogom izmena Zakona o porezu na dodatu vrednost predlaže se uvođenje preliminarne poreske prijave poreza na dodatu vrednost za poreski period januar, odnosno januar – mart 2026. godine, kao priloga poreskoj prijavi.

Preliminarna poreska prijava poreza na dodatu vrednost predstavlja skup podataka koji se odnose na promet dobara, promet usluga, uvoz dobara i druge transakcije i aktivnosti koje utiču na iznos poreske obaveze obveznika PDV-a.

Precizirani su uslovi za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza, a u vezi sa izdatim računima.

Posebno je uređeno da formalni nedostaci računa koji se odnose na identifikaciju primaoca računa, sa izuzetkom podatka o PIB-u, nemaju uticaj na ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza.

Pored toga, Vlada je donela Uredbu o proglašenju Parka prirode „Golija“, kojom se površina pod zaštitom povećava na ukupno 75.838 hektara.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay