Home Vesti Ekonomija
Category:

Ekonomija

EkonomijaVesti

Izrael i Iran: Pozadina rata, trenutno stanje, uloga SAD i značaj Ormuskog moreuza za svetsku cenu nafte

by bifadmin
Izrael je 13. juna pokrenuo napad velikih razmera širom Irana. Napadi za sada ne jenjavaju, uključile su se i Sjedinjene Američke Države, a pominje se mogućnost zatvaranja Ormuskog moreuza. Prema poslednjim vestima, Iran je napao američke baze u Iraku i Kataru.
Poslednji razvoj događaja u sukobu Irana i Izraela je regionalna eskalacija: Iran je lansirao rakete ka vojnim bazama Sjedinjenih Američkih Država u Kataru i Iraku, javljaju CNN i BBC.
„Trampova administracija je očekivala da će Teheran uzvratiti nakon američkih udara na iranske nuklearne objekte tokom vikenda i predsednik ne želi veće vojno angažovanje u regionu“ izjavio je za CNN jedan visoki zvaničnik Bele kuće, ali je dodao da je Tramp spreman da pojača američko vojno učešće na Bliskom istoku ako to bude „neizbežno“.
Katar je objavio da zadržava pravo da „direktno odgovori“ zbog napada Irana na američku bazu.
Prethodno je predsednik SAD Donald Tramp upozorio Iran da će sprovesti dodatne napade, a iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči upozorio je da će američki napadi „imati dalekosežne posledice“ i da Teheran ostavlja sve opcije otvorenim.
Dok su američki napadi pogađali ciljeve u Iranu, Teheran je gađao Izrael, lansirajući nove rakete na Tel Aviv, Jerusalim i Haifu.

Ormuski moreuz

Iako do sada nije bilo većih poremećaja u globalnom snabdevanju naftom, napadi na Iran od strane Izraela, a zatim i SAD uznemirili su investitore, dovodeći do skoka cena nafte za oko 10 odsto od početka neprijateljstava, između ostalog i zbog straha da bi Iran mogao da uzvrati poremećajem plovidbe u Ormuskom moreuzu, piše CNN.
Ovaj pomorski put, koji se nalazi između Persijskog i Omanskog zaliva, širok je samo 34 kilometara u svom najužem delu. To je jedini način da se sirova nafta transportuje iz naftom bogatog Persijskog zaliva u ostatak sveta, a Iran kontroliše njegovu severnu stranu.
Oko 20 miliona barela nafte, oko jedne petine dnevne globalne proizvodnje, protiče kroz moreuz svakog dana, prema podacima Američke administracije za energetske informacije (EIA), koja je kanal nazvala „kritičnom tačkom za prolazak nafte“.
U nedelju uveče, nakon američkih vazdušnih napada na tri iranska nuklearna postrojenja, cena nafte tipa brent, globalne referentne nafte, nakratko je skočila iznad 80 dolara po barelu, prema podacima kompanije Refinitiv, što je prvi put od januara.
Pre sukoba, cene su se uglavnom kretale između 60 i 75 dolara po barelu, od avgusta 2024. godine.
Ali tokom azijskog trgovačkog dana u ponedeljak, brent i WTI, američka referentna nafta, izgubili su svoje rane dobitke. Brentom je poslednji put trgovano 0,53 odsto niže na 76,49 dolara po barelu, dok je WTI bio 0,62 odsto niži na 73,38 dolara.
Da li će cene nafte sada dalje rasti zavisi od odgovora Irana. Rob Tamel, viši portfolio menadžer u energetskoj investicionoj firmi Tortoise Capital, rekao je za CNN da bi potencijalni poremećaj pomorske rute koju kontroliše Iran doveo do skoka cena nafte do 100 dolara po barelu.
Blokada moreuza jedan je od mogućih koraka u pravcu eskalacije sukoba. A kako je uopšte došlo do ovoga?

Iran „samo što nije“ napravio bombu, tvrdi Netanjahu već 30+ godina

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da je njegova zemlja pokrenula operaciju kako bi „ublažila iransku pretnju po sam opstanak Izraela“.
Radi se o navodima da Teheran samo nekoliko godina deli od razvoja nuklearne bombe. Međutim, Netanjahu iznosi identične tvrdnje još od 1990-ih godina.
Još kao poslanik u Knesetu, Netanjahu je 1992. godine izjavio da će Iran „za tri do pet godina“ imati sposobnost da razvije i proizvede nuklearnu bombu.
Te tvrdnje ponavljaju se i u njegovoj knjizi objavljenoj 1995. godine.
On je 2002. godine to govorio i u američkom Kongresu, kada se zalagao za invaziju na Irak i sugerisao da se i Irak i Iran trkaju ko će pre razviti nuklearno oružje.
Invazija na Irak 2003. godine sprovedena je uz izgovor da ta zemlja razvija oružje za masovno uništenje, što će se ispostaviti lažnim.
Vikiliks je 2009. godine objavio depešu Stejt departmenta iz koje se vidi da je Netanjahu članovima Kongresa rekao da je Iran samo godinu ili dve udaljen od nuklearnog kapaciteta.
Tri godine kasnije, na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, Netanjahu je mahao crtežom bombe kako bi ilustrovao svoje tvrdnje da je Iran bliži nego ikad da poseduje nuklearnu bombu.
„Do sledećeg proleća, najviše do sledećeg leta… preći će na završnu fazu“, rekao je 2012. godine.
Inače, Iran tvrdi da je obustavio svoj program nuklearnog oružja 2003. godine i da od tada razvija nuklearnu energiju samo u mirnodopske svrhe.
Zapravo je Izrael jedina zemlja na Bliskom istoku za koju se veruje da poseduje oružje za masovno uništenje, prema Međunarodnoj kampanji za ukidanje nuklearnog oružja.
Ranije ove godine, direktorka Nacionalne obaveštajne službe SAD Tulsi Gabard svedočila je pred Kongresom da Iran, po svim saznanjima obaveštajne zajednice, ne pravi nuklearno oružje.
Međutim, nakon što ju je javno prozvao predsednik Donald Tramp, Gabard je potpuno „promenila ploču“ i sada tvrdi da Iran može napraviti bombu za svega nekoliko nedelja.

Šta se do sada desilo

Iran i Izrael bili su saveznici dok je u Teheranu vladao Šah Mohamed Reza Pahlavi, diktator koji je vladao uz podršku Zapada.
Nakon što se revolucija 1979. završila dolaskom na vlast ajatolaha Ruholaha Homeinija, odnosi su se promenili.
Kada je Izrael izvršio invaziju na Liban 1980-ih, iranski lideri su pomogli u finansiranju libanskih snaga Hezbolaha.
Takođe su podržavali Hamas na okupiranim palestinskim teritorijama i Hute u Jemenu.
Nakon što je Hamas napao Izrael 7. oktobra 2023. godine, Izrael je pokrenuo operaciju u kojoj je Pojas Gaze gotovo potpuno razoren.
U svojoj kampanji Izrael je ubio više od 55.000 Palestinaca, od čega oko trećine čine deca, prema podacima UN.
Nakon početka ovog sukoba, Hezbolah je lansirao svoje rakete i kopnene napade na Izrael. Međutim, Izrael je uspeo da eliminiše vrhovne komandante Hezbolaha, uključujući Hasana Nasralaha, u vazdušnom napadu na glavni grad Libana, Bejrut, u septembru 2024. godine.
Sa oslabljenim arsenalom i bez odgovarajućeg vođstva, Hezbolah nije pokrenuo nikakav odgovor nakon što je Izrael započeo sukob sa Iranom.
Ranije u aprilu 2024. godine, izraelski vazdušni napad je uništio iranski konzulat u sirijskom Damasku, ubivši 16 ljudi. Iran je odgovorio ispaljivanjem preko 300 raketa i napadima dronova.
Izrael je takođe ubio lidera Hamasa Ismaila Hanijeha u vazdušnom napadu tokom posete Teheranu u julu 2024. godine.
Iran je lansirao najmanje 180 raketa na Izrael kao odmazdu za ubistvo lidera Hamasa i Hezbolaha.
Sukob je ušao u novu fazu napadom Izraela 13. juna, i ne pokazuje znake deeskalacije.
U izraelskim napadima na Iran ubijeno je najmanje 865 ljudi, a skoro 3.400 je ranjeno, dok je u napadima odmazde ubijeno 29 ljudi u Izraelu, prema navodima vašingtonske grupe Aktivisti za ljudska prava u Iranu.
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Trampov udar na bračno tržište u SAD

by bifadmin

Amerikanci su od svog predsednika dobili svadbeni poklon koji nisu tražili – za 30% skuplja venčanja, zahvaljujući proklamovanim carinama. Naime, sve što je potrebno za prosečnu svadbu u SAD Amerikanci ne proizvode, već uvoze.

Parovima u Americi koji žele da se venčaju, sreću kvari gost koga niko nije zvao na svadbu. To je niko drugi do američki predsednik Donald Tramp, koji u darove nosi carine na robu proizvedenu van Sjedinjenih Država. Američka industrija venčanja vredi više od 70 milijardi dolara, ali je problem u tome što se u velikoj meri oslanja na uvoz.

Od venčanica, cveća i dekora, do elektronskih uređaja koji se koriste na svadbama širom Amerike, većinu toga ne proizvode Amerikanci.

Sve što je potrebno za uobičajeno svadbeno slavlje, uglavnom se proizvodi u Kini. Ako ne u Kini, onda u Meksiku. To za prosečan američki par koji želi da „stane na ludi kamen“ znači da je od svog predsednika dobio na poklon barem 30% skuplju svadbu.

Ovakav udar na kućni budžet za venčanje a posledično i na „bračno tržište“, postao je velika tema u američkim medijima. Trenutna statistika pokazuje da su troškovi za venčanja počeli da rastu još tokom inflacije koju je pogurao korona virus, da bi sa Trampovim carinama doživeli „kvantni skok“.

Procvat troškova

Konkretno, svadbeni izdaci su tokom proteklih godinu dana porasli sa oko 29.000 dolara na 36.000 dolara. Zvuči neverovatno, ali jedna od većih stavki je cveće za venčanje. Na cvetne aranžmane se troši u proseku između 2.700 i 3.000 dolara, jer se 90% cveća za te namene uvozi iz Južne Amerike, najviše iz Meksika.

To može biti skuplje nego prosečna venčanica, koja se uglavnom nabavljala iz Kine i na američkom tržištu je do skoro mogla da se kupi za oko 2.500 dolara. Sada cena raste, pa su tako i haljine za deveruše poskupele čak za 50%. A gde se cipele, frizura, šminka, svadbena torta, hrana i piće za goste…

Ali, pomenute cene su samo prosek na nivou celih Sjedinjenih Američkih Država. Ovi troškovi su po rečima američkih novinara „posebno brutalni“ u najvećim gradovima, među kojima prednjači Njujork, gde za venčanje mora da se izdvoji skoro 65.000 dolara.

Statistika pokazuje da 42% Amerikanaca nema ušteđevinu kojom bi pokrilo troškove venčanja, a 19% njih se zadužuje da bi izgovorilo sudbonosno „da“. Više od polovine parova prekoračuje planirani budžet u proseku za više od 7.000 dolara, a organizatori venčanja sada traže da se u ugovorima uključe klauzule koje dozvoljavaju da se ugovorene cene povećaju za 10 do 30%, za stvari koje su „van njihove kontrole“. U prevodu, to znači da niko ne zna šta bi Trampu već sutra ujutru moglo da padne na pamet.

Venčanjima se ne raduju ni gosti

Ankete pokazuju da zbog porasta troškova, trećina parova razmišlja da odloži venčanje za neka stabilnija vremena, a polovina ispitanika boga moli da ih prijatelji ili rodbina ne pozovu na svadbu, jer rastu i cene poklona, posebno troškovi kojima su izloženi kumovi. Prosečan ispitanik bi na svadbeni poklon bio spreman da potroši do 170 dolara, sve preko toga se smatra nerazumnim u ovako neizvesnim vremenima.

S druge strane, više od 70% anketiranih bi volelo da kao svadbeni poklon dobije novac, a skoro trećina ne bi imala ništa protiv da im rodbina ili kumovi poklone akcije u nekom unosnom preduzeću.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Upozorenje privrednicima: „Budite pažljivi kao ježevi kada vode ljubav!“

by bifadmin

Nadležne institucije u Bugarskoj prete da će biti nemilosrdne prema privrednicima koji spekulišu sa cenama u evrima i pre nego što se Bugarska zvanično pridružila evrozoni i poručuju: „Budite pažljivi kao ježevi kada vode ljubav!“

Iako su Evropska komisija i Evropska centralna banka početkom juna dale zeleno svetlo za pristupanje Bugarske evrozoni od 1. januara 2026. godine, konačna odluka o tome očekuje se 8. jula, nakon što izveštaje EK i ECB razmotre ministri finansija u Evropskoj uniji.

Ipak, cela zemlja, uključujući i preduzeća, već je mobilisala svoje snage u pripremi za evro, ali izgleda da su neki učesnici u trgovinskim lancima preterali u svojim naporima. Naime, samo dva dana posle izveštaja EK i ECB, uočeno je da pojedini dobavljači u Bugarskoj podižu cene, dok neki trgovci na malo obmanjuju potrošače crvenim etiketama, koje su rezervisane za popuste.

Ko neopravdano podiže cene, platiće veći PDV

„Dobijamo informacije da dobavljači već povećavaju cene u svojim isporukama“, rekao je na konferenciji za novinare Rumen Specov, izvršni direktor Nacionalne agencije za prihode. Prema njegovim rečima, uočeno je povećanje cena za robu i usluge kao što su voda, kafa, frizerske usluge, proizvodi u kafeterijama i drugo.

Iz tog razloga, Nacionalna agencije za prihode je sa Komisijom za zaštitu potrošača i Komisijom za zaštitu konkurencije, potpisala sporazum o zajedničkoj kontroli tržišta. Ove tri nadležne institucije su započele inspekcijski nadzor u preko 150 komercijalnih objekata u više od 30 gradova u Bugarskoj. Inspektori kontrolišu 14 osnovnih prehrambenih namirnica u prodavnicama, kao i restorane i objekte u kojima se prodaje brza hrana.

Specov je naglasio da se kontrola sprovodi kako bi se privrednicima obezbedio što bezbolniji prelazak na evro, a građani uverili da neće biti prevareni i da neće plaćati nerazumno visoke cene. Direktor Nacionalne agencije za prihode je upozorio trgovce koji su počeli da spekulišu sa evrom, da će sledećeg meseca platiti veći PDV. Specov je poručio privrednicima da ne gaje nade kako će biti mirni nakon posete jedne inspekcije, jer će iste objekte ponovo kontrolisati inspektori iz drugih nadležnih institucija.

Podigli cene čak za 800 odsto!

U Komisiji za zaštitu potrošača su objavili da su neki trgovci, uglavnom veliki lanci, već počeli da prikazuju cene i u levima i u evrima. Međutim, neki od njih vrednost evra pišu crvenom bojom, koja se koristi za popuste. Marija Filipova, iz Komisije za zaštitu konkurencije istakla je da se trenutno radi na softverskom rešenju koje će potrošačima omogućiti da telefonom provere da li je ekvivalent robe i usluga u evrima pravilno izračunat. To će najverovatnije biti mobilna aplikacija, slična onoj koju već koristi Nacionalna poreska uprava za gotovinske prihode.

Predsednik Komisije za zaštitu životne sredine Rosen Karadimov, istakao je da nadležni svojim akcijama ne krše principe tržišne ekonomije i da podstiču svaku zdravu poslovnu inicijativu. „Ali, oni koji se odluče za pljačku, možda će se prvi put suočiti sa punom silom države“, bio je izričit Karadimov i posavetovao privrednike da zato „budu pažljivi kao ježevi kada vode ljubav“.

Karadimov je naveo da je Udruženje industrijskog kapitala u Bugarskoj (AICB) obavestilo Komisiju za zaštitu životne sredine da su tri od četiri organizacije za upravljanje otpadom povećale svoje ekološke takse čak za 700 do 800 odsto, što je direktno pogodilo 127 kompanija.

Na osnovu te informacije, Komisija za zaštitu životne sredine će istražiti da li na tržištu upravljanja otpadom postoji kartelsko dogovaranje, dok će Nacionalna agencija za prihode i Komisija za zaštitu konkurencije proveravati da li je povećanje cena ekonomski opravdano.

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ratari jedini spas u održavanju proizvodnje vide u navodnjavanju

by bifadmin
Junska žega za sada ne smeta kukuruzima. Ali pošto se i dalje najavljuju visoke dnevne temperature, neće moći dugo da izdrže. U zavisnosti od hibrida, na poljima se može videti da se listovi u manjoj ili većoj meri uvrću, što je dokaz da se biljka bori sa vrućinom.
Za razliku od ranijih godina, kada se o navodnjavanju ogromnih površina kukuruza nije ni razmišljalo, sada ratari jedini spas u održavanju proizvodnje vide u navodnjavanju.
Ratar iz Žablja Đorđe Drakulić počeo je kukuruz da navodnjava sistemom kap po kap i ove sezone, a zalivao ga je i lane i bio zadovoljan postignutim prinosima u izrazito sušnoj lanjskoj godini.

2 godine dovoljno da se investicija isplati

Oprema za navodnjavanje koštala ga je 630.000 dinara za deset jutara, bez troškova kopanja bunara, koje košta 2.600 evra. Investicija će mu se isplatiti, kaže, za dve godine, a onda osam do deset godina neće imati ulaganja dok se creva ne pohabaju.
Drakulić je ove godine krenuo da zaliva kukuruz 13. juna, navodnjavao ga je dva dana ukupno 20 sati. Kukuruz je dobio 60 litre po kvadratnom metru i posle tog prvog navodnjavanja sačekaće nekoliko dana i opet nastaviti.
– Prezadovoljan sam kako je kukuruz napredovao, svaki dan po deset centimetara je rastao. Zalivao sam svaki drugi red na razmaku od 1,4 metra i gde je mekša zemlja, voda dođe do korena, ali na parceli gde je zemlja tvrđa napravi se pukotina, sva voda se spusti dole koliko god se dugo zaliva i to predstavlja problem – kazao je Drakulić. Prošle godine sam na parceli koju sam navodnjavao imao prinos u zavisnosti od hibrida od 5,8 do 6,2 tone po jutru, a na njivi koju nisam zalivao bilo je kukuruza svega 2,5 tona po jutru. Istovremeno, benzin me je tokom navodnjavanja po jutru koštao 10.000 dinara,17.000 creva i 3.000 dinara troškovi radnika.

Krađe na poljima ratarima najveća briga

Tokom navodnjavanja, Drakuliću najveći problem predstavlja to što svakodnevno mora da nosi s njive opremu, pumpu i filtere zbog lopova.
Iako je postavio stubove za kamere, svuda ima ugrađen dži-pi-es sistem u slučaju krađe i može preko mobilnog telefona da prati situaciju na polju, opet mora da odnosi i donosi opremu. Boji se za creva i duge i male slavine. Lanci i katanci koštali su ga 60.000 dinara.
– U slučaju krađe, najveći problem nam je zakon koji ne štiti interese oštećenih. Policija identifikuje lopove, ali mi od toga nemamo koristi. Kazne su male i lopovi imaju interes da isto delo ponovo učine – naveo je Drakulić.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kako prljav novac kroz gradnju i kupovinu nekretnina postaje čist

by bifadmin
Jedan od čestih načina ubacivanja nelegalno stečenog novca u legalne tokove je – kroz sektor nekretnina. Pranje novca tu se veoma često odigrava kroz nelegalnu gradnju, gde se ne proverava poreklo novca koji se ulaže i koristi za gradnju nelegalnih objekata, ukazuje se, između ostalog, u izveštaju “Nacionalna procena rizika – procena rizika od pranja novca“.
Tokom 2024. godine vlasnika je promenilo 126.787 stanova, kuća, poslovnih prostora, poljoprivrednog i građevinskog zemljišta, ali i garaža i vikendica, u ukupnoj vrednosti od 7,4 milijarde evra. Najveći deo plaćen je – gotovinom. Tek svaka deseta nepokretnost kupljena je na kredit, pokazuju zvanično dostupni podaci Republičkog geodetskog zavoda.
Kod stanova je situacija nešto bolja u korist kredita – u 2024. godini 22 odsto stanova u Republici Srbiji je plaćeno iz stambenih zajmova, što znači da je 78 odsto prodatih stanova prošle godine – plaćeno kešom.
Činjenica je da postoji i veliki broj transakcija van regulisanog sistema tržišta nepokretnosti.
Naime, prema drugom izveštaju RGZ, koji se odnosi na promet sa delimično regulisanog tržišta, ukazuje se da, prema podacima za prvu polovinu 2024, postoji oko 4,97 miliona objekata upisanih u katastar, ali je utvrđeno da postoji još 4,78 miliona objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti – veliki deo njih, čak 2,1 milion objekata, nezakonito su izgrađeni pa su još u procesu ozakonjenja.
I ovakve nepokretnosti često su predmet kupoprodaja, ali se one plaćaju isključivo – gotovinom.
A gde je keš, tu je i opasnost od zloupotreba.
Tako je, prema podacima iz izveštaja Nacionalna procena rizika od pranja novca, sektor nekretnina procenjen najvišim rizikom od pranja novca od 2018. godine.
Isto stoji i u proceni rizika za 2024. godinu.
„Značajan promet gotovine, ulaganja prljavog novca i njegova integracija, kao i razmere aktivnosti povezane sa sektorom nekretnina utiču da on godinama ne gubi na atraktivnosti kada se radi o pranju novca“, navodi se u izveštaju koji je Uprava za sprečavanje pranja novca objavila u novembru 2024.
Ocenu visokog rizika, kada je reč o pranju novca, „dobili“ su i posrednici u prometu i zakupu nepokretnosti i javni beležnici, koji su neposredno povezani sa sektorom nekretnina.
„Procena rizika od pranja novca u sektoru nekretnina ukazala je na rastuću pretnju u sektoru nekretnina koja se odnosi na posebnu kategoriju subjekata, koji nemaju status privrednih subjekata – fizička lica – investitori. Ova lica, prema analizi Poreske uprave, ako nisu registrovana u sistemu PDV, odnosno nisu prijavila građevinsku delatnost u Agenciji za privredne registre, najčešće nastoje da izbegnu plaćanje poreza“, ističe se u ovoj analizi objavljenoj krajem 2024. na sajtu Uprave za sprečavanje pranja novca.
Radi se o osobama koje, nakon izgradnje objekta, prodaju stambeni ili poslovni prostor, a novac od prodaje ne prijavljuju poreskim organima, već zadržavaju za sebe, bez plaćanja javnih prihoda, objašnjava se u izveštaju.
Rizik od pranja novca kroz nefinansijski sektor je u delatnosti nekretnina, posebno kada se uzme u obzir to da se u Srbiji brojna fizička lica u sistemu PDV pojavljuju kao investitori i zatim prodavci novosagrađenih nekretnina.
Broj takvih fizičkih lica koja su predavala PDV prijavu je u stalnom porastu iz godine u godinu.

Značajan rast prometa

„U periodu od 2019. do 2023. godine kod fizičkih lica – investitora u izgradnju stambenih i nestambenih zgrada je primetan rast prometa. Promet ostvaren u 2023. godini veći je od prometa u 2019. godini za 46,94 odsto“, navodi se u izveštaju.
Delatnost gradnje nekretnina nosi povećan rizik od pranja novca jer se plaćanje građevinskog materijala, kako se ističe – može obavljati u gotovini.
„Ono što takođe povećava rizik je nedovoljna zakonska regulisanost ovog sektora. Tačnije Zakon o PDV je omogućio fizičkim licima – investitorima da se registruju za PDV sistem, a da pri tome ne moraju da budu registrovani kao poreski obveznici – preduzetnici“, objašnjavaju autori.
Dakle, fizička lica u sistemu PDV se ne registruju u APR niti drugoj nadležnoj organizaciji, već podnose prijavu za evidentiranje u sistem PDV Poreskoj upravi, u skladu sa Zakonom o PDV.
„Ova lica nemaju obavezu podnošenja finansijskih izveštaja niti otvaranja poslovnog računa. Sve transakcije koje se odnose na gradnju objekta (nabavka proizvoda i usluga, kao i prometi od prodaje) evidentiraju se na privatnim tekućim računima tih fizičkih lica. Poreska uprava raspolaže samo podacima koji su iskazani u PDV i POPDV prijavama, što otežava prepoznavanje rizičnih obveznika zbog nedostatka podataka o poslovanju. Takođe, do maja meseca 2022. godine fizička lica u sistemu PDV nisu bila u obavezi evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa. Uvođenjem elektronske fiskalizacije u Srbiju postoji obaveza evidentiranja fizičkih lica u sistemu PDV u sistem eFiskalizacije. Imajući sve navedeno u vidu neophodno je sprovesti sveobuhvatnu analizu pravnog okvira, načina i uslova poslovanja, nadzora i kontrole poslovanja za fizička lica – investitore i uvesti obavezu za fizička lica koja su u sistemu PDV-a i koja se bave izgradnjom građevinskih objekata-investitori, da otvore namenski račun i svoje poslovanje obavljaju preko tog računa. Pored toga, neophodno je definisati aktivnosti institucija u skladu sa sprovedenom analizom“.

Tri pravca: gradnja objekata, promet nepokretnosti i gradnja bez dozvole

Pod sektorom nekretnina u izveštaju su razmatrana tri segmenta i to: investiranje u izgradnju objekata (građevina), promet nepokretnosti i gradnja objekata bez građevinske dozvole.
Ažurirane analize ukazuju da se stepen pretnje ne smanjuje, odnosno da lica iz kriminalne sredine i dalje biraju sektor nekretnina za integraciju prljavog novca, ističe se u izveštaju.
Nekretnine, među kojima dominiraju stanovi, većim delom se kupuju i grade za gotovinu, dok se, kako se navodi – „tipološki najučestalije pojavljuje pranje novca bez predikatnog krivičnog dela“.
Inače, prema Zakonu o potvrđivanju Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, „predikatno krivično delo“ označava bilo koje krivično delo čijim izvršenjem je ostvarena dobit koja se zatim kroz „pranje novca“ ubacuje u legalne tokove.
„Kao veliki rizik od pranja novca identifikovana je nelegalna gradnja i posebno ukazano da se kod krivičnog dela ‘građenje bez građevinske dozvole’ (iz člana 219a Krivičnog zakonika), jer se ne proverava poreklo novca koji se ulaže i koristi za gradnju nelegalnih objekata“, ističe se u izveštaju.
Tipičan primer pranja novca je, kako se navodi, ulaganje velike količine gotovine od strane fizičkog lica-investitora u gradnju nepokretnosti, a zatim prodaja tako sagrađene nepokretnosti i prikrivanje nelegalnog porekla novca uloženog u gradnju.
„Tržišno učešće sektora građevinarstva, čiji su deo i investitori u sektoru nekretnina je u stalnom rastu, u proseku 18 odsto godišnje. Na veću izloženost investitora pranju novca utiče i nedovoljna zakonska regulisanost ovog sektora. Naime, fizička lica investitori se registruju u PDV sistemu, a da pri tome nisu registrovani kao preduzetnici jer se ne registruju kod nadležnog registratora, već podnose prijavu za evidentiranje u sistem PDV Poreskoj upravi, u skladu sa Zakonom o PDV. Takođe, nemaju obavezu podnošenja finansijskih izveštaja niti otvaranja poslovnog računa, a imaju mogućnost plaćanja građevinskog materijala u gotovini. Investitori u sektoru nekretnina nisu obveznici po Zakonu o sprečavanju pranja novca…“, stoji u izveštaju.
Na njih se, dodaje se, odnosi član 46 Zakona, koji ograničava gotovinsko plaćanje u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti čiju primenu kontroliše Tržišna inspekcija koja je u periodu od 2021. do 2023. godine utvrdila u 18 slučajeva kršenje odredbe u vezi sa gotovinskim poslovanjem.
Poreska uprava takođe je obavila 23.937 kontrola koje su za predmet imale pravilnost obračunavanja javnih prihoda. U 56 odsto utvrđene su nepravilnosti i podneti su zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka.
Od fizičkih lica koja se bave izgradnjom stambenih i nestambenih zgrada, a nalaze se u sistemu PDV godišnje se u proseku privremeno oduzima oko 10 odsto izdatih PIB-ova.
Procenat privremeno oduzetih PIB-ova kod drugih delatnosti upola je niža i kreće se oko pet odsto.
„Svi analizirani podaci jasno ukazuju da izvršioci krivičnih dela smatraju da je najpouzdanije da prljavi novac investiraju u kupovinu nekretnina ili izgradnju nepokretnosti kako bi novac legalizovali i osigurali da novac ne izgubi na vrednosti ili ne bude predmet nekog od postupaka za utvrđivanje njegovog porekla“, navodi se u izveštaju.
Na osnovu podataka tužilaštva i sudova utvrđeno je, navodi se, da je u predmetima u kojima je pokrenut istražni postupak u ovom sektoru ukupno uložen novac u iznosu od 48.205.384 evra od čega od strane organizovanih kriminalnih grupa ukupan iznos od 2.768.379 evra.
A, na osnovu analize pravnosnažno okončanih postupaka utvrđeno je da najčešće poreklo novca koji se integriše u sektor nepokretnosti iz kriminalnih delatnosti povezanih sa trgovinom automobilima.
„Novac iz nelegalne trgovine automobilima ulaže se u kupovinu nepokretnosti u ukupnom iznosu od 4.704.100 evra, dok je najčešće predikatno krivično delo u sektoru nepokretnosti krivično delo iz člana 136 Zakona o bankama („Ko se bez dozvole za rad Narodne banke Srbije bavi davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica a za to nije ovlašćen zakonom kazniće se za krivično delo kaznom zatvora od tri meseca do pet godina“)i zelenašenje iz člana 217 Krivičnog zakonika“, navodi se u izveštaju.

Preko notara „oprano“ 1,9 miliona evra

U analiziranom periodu (od 1. januara 2021. do 31. decembra 2023. godine) od 648 lica protiv kojih je pokrenuta istraga zbog krivičnog dela pranje novca, sektor javnih beležnika je korišćen od strane 40 lica, navodi se u izveštaju.
Analizom pravnosnažno okončanih krivičnih postupaka, utvrđeno je da nijedan javni beležnik nije osuđen zbog krivičnog dela pranje novca.
Međutim, navodi se, utvrđeno je da je sektor javnih beležnika kao obveznik po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, korišćen u postupku integracije prljavog novca u sektor nekretnina ili kupovinu vozila, kroz ugovore koje solemniziraju i overavaju javni beležnici.
„Tako je javnobeležnički sektor korišćen od strane ukupno osuđenih 17 lica, a iznos opranog novca je 1.888.871 evra. Imajući u vidu ulogu koju imaju u sektoru nekretnina nikako se ne sme zanemariti mogućnost javnih beležnika da blagovremeno uoče i upozore na sumnjive okolnosti“, ukazuje se u izveštaju.
Analizirajući pokrenute postupke zbog krivičnog dela pranje novca utvrđeno je da su pored overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti kod javnih beležnika, overavani i ugovori o zajmu, ugovori kojima se prenosilo pravo svojine sa zajmoprimca na zajmodavca na nepokretnostima ukoliko zajmodavac ne vrati zajam, a bilo je i slučajeva da je od strane istog javnog beležnika vršena overa većeg broja ovakvih ugovora kod kojih se jedno isto lice javlja u ulozi zajmodavca. Od strane javnih beležnika ni za jedan od pokrenutih krivičnih postupaka zbog krivičnog dela pranje novca, za koji je korišćen sektor javnih beležnika, nije podnet izveštaj o sumnjivim aktivnostima.

Sektor posrednika u prometu nepokretnosti

U analiziranom periodu, kako se navodi – nisu evidentirani predmeti koji su formirani povodom krivičnog dela pranje novca u kojima su okrivljena lica koristila sektor posrednika u prometu nepokretnosti.
„Ne može se zaključiti da su posrednici imali aktivnu ulogu u predmetima pranja novca i da su bili svesni eventualne povezanosti sa licima iz kriminalne sredine, ali imajući u vidu njihovu pre svega pasivnu ulogu u sistemu za sprečavanje pranja novca ne može se isključiti ni mogućnost da su bili povezani sa licima koja se bave kriminalnim aktivnostima ili makar da nisu u dovoljnoj meri svesni značaja svoje uloge kao obveznika u ovom sistemu“, navodi se, između ostalog, u izveštaju.
Izvor: N1
Autor: Daniela Ilić Krasić
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Intervencioni otkup pšenice po ceni od 23.000 dinara po toni

by bifadmin
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije saopštilo je danas, nakon sastanka sa udruženjima poljoprivrednika iz više okruga, da će preko republičke Direkcije za robne rezerve ponuditi intervencioni otkup pšenice po ceni od 23.000 dinara po toni bez PDV.
„To je maksimum u ovom trenutku i na taj način želimo da pošaljemo jasnu poruku da država stoji iza svojih poljoprivrednika“, izjavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić na sastanku u Požarevcu, održanom na inicijativu udruženja poljoprivrednika „Stig“.
Glamočić je dodao da se na taj način želi obezbediti podrška proizvođađima u uslovima nestabilnog tržišta i smanjene tražnje, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede
Predstavnici udruženja, kako je navedeno, ocenili su da je najavljena intervencija važan signal i korak ka stabilizaciji tržišta.
Istaknuta je i važnost nastavka dijaloga i uvažavanja predloga sa terena, što Ministarstvo, kako je navelo, prepoznaje kao ključ za unapređenje agrarne politike.
Ministar je najavio da će već u septembru biti objavljen predlog kako će izgledati subvencionisanje proizvodnje i koji računi će biti prihvatljivi kako bi poljoprivrednici mogli na vreme da planiraju aktivnosti.
Glamočić je istakao da će subvencionisani krediti biti dostupni već početkom nove godine, znatno pre setve, što će proizvođačima omogućiti bolju pripremu i finansijsku stabilnost. Pored toga, i sve druge mere podrške – od investicionih podsticaja do podrške za osiguranje i nabavku mehanizacije – biće objavljene unapred i biće svima istovremeno obelodanjene, kazao je ministar.
Javni poziv za prijavu količina biće objavljen u narednim danima, a Ministarstvo će obezbediti da čitav proces bude pravovremeno sproveden. U narednom periodu biće nastavljeni razgovori sa predstavnicima udruženja i proizvođača u cilju kreiranja dugoročnih i stabilnih rešenja, navedeno je u saopštenju.
Izvor: Fonet
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zaduživanje kao navika

by bifadmin

Zaduživanje je ušlo u naš svakodnevni život tiho, gotovo neprimetno. Danas se kredit uzima za stan, auto, telefon, pa čak i letovanje. Sve više ljudi ima više rata nego stabilnih prihoda, a razliku između korisnog i štetnog zaduživanja malo ko zaista razume. I tu počinje problem.

Najveći mit u ličnim finansijama je da je svaki dug loš. To jednostavno nije tačno. Dug, kao i alat, može biti koristan ako znaš kako da ga koristiš – ali isto tako, ako ne znaš, može da ti napravi ozbiljnu štetu. Ključ je u tome za šta se zadužuješ, pod kojim uslovima i s kojim ciljem.

Zamisli osobu koja je uzela stambeni kredit pod razumnim uslovima i umjesto da svaki mesec plaća kiriju koja odlazi u vetar, sada otplaćuje stan koji će za deset ili dvadeset godina biti njen. To nije loš dug – to je finansijski instrument koji joj omogućava da gradi vlasništvo, stvori stabilnost i dugoročno uštedi.

Isto važi za kredit koji finansira školovanje, ukoliko to obrazovanje otvara vrata ka boljem poslu, većim prihodima i sigurnijem životu. Ili za poslovni kredit koji pokreće ideju koja ima potencijal da generiše prihod i zaposli druge. U tim slučajevima, dug postaje odskočna daska.

S druge strane, imamo loše dugove. Oni se uzimaju za stvari koje gube vrednost čim ih kupimo, koje ne donose nikakav prihod, niti doprinose našoj finansijskoj stabilnosti. Kupovina najnovijeg telefona na rate, bez pokrića, zato što “svi imaju”, nije investicija – to je čisto trošenje.

Kredit za putovanje koje traje sedam dana, a otplaćuje se sedam meseci, isto tako. Auto koji nije neophodan, a opterećuje kućni budžet, predstavlja luksuz zaduženja. Kreditne kartice koje se ne otplaćuju na vreme, sa kamatama koje dosežu i preko 20% godišnje, vrlo lako prerastaju u zamku iz koje se teško izlazi. U takvim slučajevima, dug nije alat, već teret.

Razlika između dobrog i lošeg duga, dakle, nije u emociji, već u matematici i dugoročnom efektu. Dobar dug podrazumeva da će vrednost koju stvaraš u budućnosti nadmašiti trošak zaduženja. Loš dug je kad plaćaš više nego što vredi ono što si kupio, i to iz novca koji još nisi ni zaradio.

Psihološki, ljudi često zaborave da kredit nije prihod, već obaveza. Kada ti banka “odobri” potrošački kredit, ona ti ne poklanja ništa – samo ti daje dozvolu da platiš više za nešto što si mogao čekati, planirati, ili izbeći. A u trenutku kada rate postanu prevelike, a kartice blizu limita, stvarnost dolazi na naplatu.

Zato je jedno jednostavno pitanje najbolji filter za svako zaduživanje: da li će ova pozajmica povećati moju vrednost ili prihod u budućnosti? Ako je odgovor “ne”, razmisli još jednom. Ako ćeš otplaćivati godinama nešto što nećeš koristiti ni mesec dana, to je gotovo siguran znak lošeg finansijskog poteza.

Na kraju, dug sam po sebi nije ni dobar ni loš – on je samo alat. Kao i nož – možeš njime seći hleb, ali možeš i da se posečeš. Sve zavisi od tvoje discipline, ciljeva i razumijevanja. Zadužuj se pametno, samo kada znaš da ti to otvara vrata ka većoj vrednosti, boljoj budućnosti i stabilnijem životu. Sve ostalo je finansijska iluzija – i put ka spirali dugova iz koje se mnogi nikada ne izvuku.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Prodavnice pune lažnih proizvoda

by bifadmin

Miriše na kafu – ali kafa nije. Na policama prodavnica sve je više proizvoda koji se predstavljaju kao ono što nisu – kafa bez zrna kafe, meso bez mesa, čokolada bez kakaa.

A kad pokušate da saznate šta zapravo pijete ili jedete, dočeka vas pregršt sitnih slova – ako ih uopšte ima. Kako nas deklaracije ali i proizvođači obmanjuju, zašto „zamenska kafa“ nije zamena već zamka, i kako potrošači svakodnevno postaju žrtve marketinga koji računa na našu nepažnju.

Nedavne kontrole poljoprivredne inspekcije otkrile su zabrinjavajuće nepravilnosti u prodaji i deklarisanju kafe u Srbiji. Od 108 uzoraka analiziranih tokom akcijske kontrole, četiri proizvođača su uhvaćena u obmani potrošača – umesto čiste kafe, prodavali su mešavine sa dodacima surogata, često bez jasne i vidljive deklaracije. Trenutno stanje na tržištu pokazuje da se mnogi od njih oslanjaju na činjenicu da se većina potrošača neće udubljivati u sitna slova na pakovanju.

U jednom slučaju, proizvod pod nazivom „Premijum kafa bogatog ukusa“ zapravo je sadržao surogate, što je bilo navedeno sitnim slovima na skrivenom delu ambalaže. Ovakva praksa direktno dovodi potrošače u zabludu, jer im se plasira niži kvalitet po ceni proizvoda više klase.

– Upravo u svemu tome su proizvođači iskoristili priliku što nema konstantne kontrole da se na neki način zloupotrebljavaju tržište i poverenje potrošača tako što će proizvode deklarisati suprotno svom sadržaju i kako zaista to u praksi. Koliko sadržimo pravilnik isključivo o deklarisanju kafe, to znači da proizvod mora da bude zaista 100% arabika ili u pitanju neka vrsta zamenskog. Znači ne mora biti isključivo arabika, nego zamenska neka vrsta kafe, rekao je Marko Dragić iz Udruženja za zaštitu potrošača.

Male kazne

Dodaci kafi često uključuju prerađene žitarice poput ječma, raži, pšenice ili cikorije. Za većinu ljudi to ne predstavlja problem, ali za osobe koje boluju od celijakije ili alergija na žitarice, ovakvi dodaci mogu izazvati ozbiljne zdravstvene posledice.

– Najbolje je čitati deklaracije gde je proizvođač obavezan da napiše vrstu i količinu emulgatora koja se nalazi u proizvodu. Ukoliko ste neka posebna grupa pacijenata koji ne smeju da unose određenu vrstu hrane ili tih aditiva, neka se posavetuju sa svojim lekarima, rekla je za Blic TV Marija Bursać Vukadin.

Tokom aprila i maja, inspektori su sproveli 151 kontrolu u objektima za prodaju hrane. Rezultati su alarmantni — u 16 slučajeva nisu postojali propisani higijenski uslovi, četiri objekta su prodavala robu sa isteklim rokom upotrebe, a osam njih nije bilo upisano u Centralni registar objekata.

Iako su za utvrđene nepravilnosti preduzete zakonske mere, pitanje ostaje — da li su kazne dovoljne da obeshrabre nesavesne proizvođače i trgovinske lance?

– Kazne postoje u skladu sa zakonom o zaštiti potrošača kada je u pitanju dovođenje u zabludu potrošača, ali to opet nisu dovoljno u smislu od 200 hiljada do 2 miliona se kreću te kazne, dodao je Dragić.

To su zaista male kazne naspram toga koliko zarade mogu da ostvare proizvođači dovođenjem u zabludu i trgovci, dovođenjem u zabludu i trgovaca i krajnjih potrošača kao korisnika.

Ministarstvo poručuje da će inspekcije biti nastavljene, ali dokle god proizvođači izbegavaju transparentnost zarad profita, potrošači moraju biti oprezni — čitati deklaracije, proveravati poreklo proizvoda i, kada je moguće, birati proverenog proizvođača.

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Beogradski aerodrom prodaje zaboravljeni prtljag

by bifadmin

Ponuda važi do isteka zaliha – i sudeći po interesovanju, neće dugo trajati

Aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu pokrenuo je jednu od najneobičnijih i najzanimljivijih ponuda godine – nepreuzeti prtljag putnika sada možete kupiti za samo 234 dinara po komadu!

Na desetine kofera, torbi i nesesera ostaju zaboravljeni na aerodromu „Nikola Tesla“ svake godine.

Prema pravilima, ako se prtljag ne preuzme u roku od šest meseci, aerodrom ima pravo da ga dalje distribuira.
Ove godine, odlučili su da naprave presedan – i ponude sve to građanima po simboličnoj ceni od 234 dinara
Od skupocenih parfema, odeće, elektronskih uređaja, pa sve do potpuno običnih stvari – nikada ne znate šta ćete dobiti.

Kakva su pravila?

Cena po komadu je 234 dinara
Kupovina se vrši preko sajta aerodroma
Postoji mogućnost povraćaja u roku od 14 dana
Količine su ograničene

Ponuda važi do isteka zaliha – i sudeći po interesovanju, neće dugo trajati.

Da li će u koferu biti dizajnerska garderoba, strana valuta, knjige, stari suveniri, ili samo – peškir i papuče? To ne zna niko.

Ali ako volite iznenađenja, ovo vam ne predstavlja problem i imate želju da testirate sreću – ovo je vaša prilika.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

I država stala u red za skupe kredite

by bifadmin

Iako se najviše govori o posledicama američkih carina na izvoz, strah potrošača od rasta inflacije, pad investicija i dalje geopolitičke tenzije koje bi ugrozile alternativne izvore finansiranja za Srbiju i ceo region, mogu imati skriveni ali trajniji uticaj na privredu i finansijsku stabilnost u našoj zemlji, ocenjuje se u nedavno objavljenoj godišnjoj ediciji FINANSIJE TOP 2024/25, u izdanju ekonomskog mesečnika Biznis i finansije.

Privrednici i ekonomski analitičari u Srbiji predviđaju da će američke carine uticati na dalji pad privatnih domaćih investicija, koje se smanjuju godinama unazad zbog loše državne politike, a trenutno su potpuno zaustavljene jer svi čekaju da vide „šta će biti“. Stoga su sve glasniji zahtevi da se privredna politika vrati domaćim izvorima kapitala i novom modelu rasta, koji će pratiti i podsticajna poreska reforma.

Stručnjaci, međutim, ocenjuju da su prilike za dublju poresku reformu propuštene tokom prethodnih godina, kada su i priliv stranog kapitala i stopa privrednog rasta bili veći. Zato je veliko pitanje da li je Ministarstvo finan- sija u ovakvim okolnostima spremno da se upušta u bilo kakve promene poreske politike, naročito kada je reč o zahtevu privrednika da se vrati poreski kredit za ulaganja u opremu, ističe se u najnovijoj ediciji FINANSIJE TOP.

ŠTA PREDVIĐAJU BANKARI I OSIGURAVAČI?

Igrači na srpskom finansijskom tržištu očekuju da će se posledice američkih carina odraziti na njihovo poslova- nje posredno, kroz usporavanje domaće privrede.

Pad privrednog rasta, prema rečima bankara, smanjiće i kreditnu aktivnost, jer u vreme velike krize i neizvesno- sti građani i privreda oklevaju da ulažu ili uzimaju kredite. Bankari ističu da bi lošije poslovanje velikih izvoznika i uvoznika moglo negativno da se odrazi na tražnju za finansiranjem, kreditni rizik, a potencijalno i na kvalitet bankarske aktive.

Predstavnici banaka, takođe, očekuju da će u narednim godinama kreditne marže u Srbiji početi da se sma- njuju i da se približavaju onim u EU, ali da će ipak ostati više usled povećanih rizika kojima su izložene banke koje posluju van Unije.

Osiguravači procenjuju da zaoštravanje trgovinskih tenzija u svetu može dovesti do rasta cene osiguranja u Srbiji, na šta u znatnoj meri utiče cena kapitala na svetskom tržištu. Najveću pretnju za domaće osiguravače predstavlja nestabilnost na svetskim finansijskim tržištima i fluktuacija vrednosti obveznica i akcija, u koje nepo- sredno ili posredno preko investicionih fondova ulažu i naše finansijske institucije.

Predstavnici osiguravajućih kuća vide rizik i u odlivu stranih direktnih investicija, koje su gotovo uvek osigurane, što može uticati na ukupnu visinu premije u osiguranju, pokazuju rezultati ankete objavljene u ediciji FINANSIJE TOP 2024/25.

ISTISKIVANJE PRIVREDE SA KREDITNOG TRŽIŠTA

Trenutno, većina finansijskog sektora u Srbiji i dalje dobro posluje. To se posebno odnosi na banke, koje su nakon prošlogodišnjeg rasta dobiti na 1,3 milijarde evra, nastavile da uvećavaju zaradu i ove godine. U 2024. godini, najveću dobit od oko 248,5 miliona evra ostvarila je Rajfajzen banka, dok je prema visini aktive prednja- čila Inteza, sa udelom od 15,5% na bankarskom tržištu. Tokom prva tri meseca 2025. godine, banke su ukupno zaradile oko 406 miliona evra, što je za 42% bolji rezultat u odnosu na isti period protekle godine.

Da situacija ipak nije tako sjajna pokazuje struktura odobrenih kredita u prva tri meseca tekuće godine. Privreda kredite mahom povlači za obrtna sredstva i likvidnost, dok je više od polovine kredita stanovništva otpalo na go- tovinske kredite. Banke sve više posluju sa državom, premda su i ranije bile glavni zajmodavci preko kupovine državnih dužničkih hartija, a dug države po ovom osnovu na kraju marta tekuće godine iznosio je 7,6 milijardi evra.

Najdrastičnija promena ogleda se u posezanju države za direktnim kreditima od banaka. Država je na kraju marta od banaka imala povučenih oko 4,1 milijardu evra kredita, što je više nego dvostruko veće zaduženje u prethodne dve godine. I dok bankama ovi plasmani kratkoročno odgovaraju, jer su lukrativniji od državnih obveznica a nose minimalni rizik, zabrinjava istiskivanje privrede sa kreditnog tržišta. Rast kreditne aktivnosti zasnovan na keš kreditima i zaduženju države, direktno ili preko njenih preduzeća, teško da na duže staze pogoduje poslovanju bilo koje banke u Srbiji, ističe se u najnovijoj ediciji FINANSIJE TOP.

TRŽIŠTU OSIGURANJA PREDSTOJI UKRUPNJAVANJE

Ukupna premija na domaćem tržištu osiguranja dostigla je 1,5 milijardi evra 2024. godine, a najveću premiju od oko 393,2 miliona evra ostvarilo je Dunav osiguranje. U prvom kvartalu 2025. godine ukupna premija društava za osiguranje iznosila je približno 383 miliona evra, što je realni rast od 3,4% u odnosu na isti period prethodne godine, pokazuju preliminarni podaci Narodne banke Srbije.

Najveće učešće u premiji tokom prvog tromesečja imalo je osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, a slede imovinska osiguranja, životna osiguranja, dobrovoljno zdravstveno osiguranje i osiguranje mo- tornih vozila – kasko.

Uprkos rastu ukupne premije, neke vrste osiguranja su manje profitabilne, ili čak beleže negativne rezultate. Pojedini osiguravači imaju gubitke u kasko osiguranju i dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, a zbirni gubici se beleže i kod osiguranja od odgovornosti zbog upotreba plovnih objekata, u osiguranju finansijskih gubitaka, osiguranju pomoći na putovanju i kod još nekih vrsta osiguranja.

U centralnoj banci predviđaju da ne treba očekivati ulazak novih osiguravača na naše tržište u skorijem periodu. Naprotiv, vrlo je moguće da će domaće tržište osiguranja, slično bankarskom sektoru, početi da se ukrupnjava i da će se samim tim smanjiti broj kompanija u ovoj delatnosti, navodi se u ediciji FINANSIJE TOP 2024/25.

RAST LIZINGA, PENZIJSKIH I INVESTICIONIH FONDOVA

Vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga u Srbiji dostigla je 981 milion evra 2024. godine, a ukupna aktiva iznosila je 1,73 milijardi evra. Na kraju prvog kvartala 2025. broj novozaključenih ugovora finansijskog lizinga porastao je za 20% u odnosu na isti period prošle godine, pri čemu su dominantno učešće u finansiranju imala komercijalna i teretna vozila.

Zanimljivo je da u Srbiji raste interesovanje za zakup vozila sa uključenim uslugama, koji omogućava klijentu da sve što je vezano za održavanje, servis, registraciju i druge obaveze obezbeđuje onaj ko pruža uslugu. Udeo kompanija koje obezbeđuju najam vozila sa dodatnim uslugama, dostigao je oko 200 miliona evra novog finansiranja.

Nakon izuzetno loše 2022. godine, penzijski fondovi su se oporavili, pa je 2024. njihova imovina imala godišnji rast od 14,8%, dostigavši vrednost od oko 525,1 milion evra, dok je na kraju prvog tromesečja 2025. ona iznosila približno 526 miliona evra. Ukupan prinos od ulaganja imovine koji su penzijski fondovi ostvarili u toku 2024. iz- nosio je oko 46 miliona evra, u poređenju sa približno 33,2 miliona evra u 2023. godini. Premda penzijski fondovi beleže rast, u centralnoj banci se slažu sa ocenom analitičara da je broj korisnika manji od očekivanog.

Investicioni fondovi u Srbiji su postali najbrže rastući deo domaćeg finansijskog tržišta, a procenjuje se da će se taj trend nastaviti ukoliko ne bude još većih turbulencija na globalnom i domaćem tržištu. Broj članova investici- onih fondova 2024. je povećan sa 35.000 na više od 55.000, a novi investitori su najviše zainteresovani za ula- ganje u novčane fondove, koji prikupljena sredstva plasiraju u sigurnije oblike aktive, poput bankarskih depozita i državnih hartija od vrednosti.

U Registru alternativnih investicionih fondova, koji su počeli da posluju tek 2022. godine, prošle godine je bilo osam fondova, dva više nego 2023. Početkom 2025. godine Komisija za hartije od vrednosti je dala saglasnost za organizovanje još jednog otvorenog alternativnog investicionog fonda sa javnom ponudom, koji nema svoj- stvo pravnog lica. U Komisiji očekuju da će uvedene i predstojeće olakšice za rad alternativnih investicionih fondova podstaći njihov dalji rast, navodi se u ediciji FINANSIJE TOP 2024/25.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci