U nemogućnosti da pronađe dovoljno potrebnih radnika na tržištu rada koji su voljni da rade u proizvodnji, kompanija Gorenje je u Sloveniji primenila potpuno novu metodu za pronalaženje radne snage. Svojim zaposlenima nudi 100 evra ako predlože odgovarajućeg kandidata za posao, a ako ovaj ostane da radi u fabrici dva meseca nakon probnog perioda, zaposleni koji ga je doveo dobiće 200 evra nagrade.
Zbog povećane potražnje i proizvodnje kućnih aparata, kompanija Gorenje u Sloveniji je objavila konkurs za zapošljavanje novih 180 radnika, ali je tokom avgusta uspela da zaposli samo njih sto, jer nema dovoljno radne snage na tržitu. Kompaniji je neophodno da do kraja septembra pronađe i preostalih 80 ranika, ali pošto nema zainteresovanih za rad u proizvodnji, doneta je odluka da se po prvi put potraga za novim ljudima sprovede na drugačiji, prilično neuobičajen način.
Kako je izjavila Mateja Celin iz službe za odnose s javnošću Gorenja za slovenački list „Večer“, kompanija svojim zaposlenima nudi nagrade ako predlože potencijalnog novog radnika za posao u proizvodnji. Pozvali su zaposlene da svojim poznanicima, susedima, i rođacima daju informacije o mogućnostima zaposlenja.
„Ako njihov kandidat uspešno završi mesec dana probnog rada, zaposlenom koji je predložio radnika nudimo 100 evra bruto. Ako kandidat bude radio dva meseca, zaposleni u Gorenju koji ga je preporučio dobiće bruto nagradu u iznosu od 200 evra. Nagrade će se isplaćivati zajedno s platama za novembar, a dosad smo dobili oko 50 kandidata za rad u proizvodnji“, kaže Mateja Celin. U pitanju je rad na određeno vreme koji će trajati najmanje dva meseca, odnosno do kraja godine. „Ako bi povećane potrebe za radnicima potrajale duže, shodno tome bi se produžio i angažman novih radnika“, najavljuje Celin.
Ona dodaje da će kompanija zapošljavati nove ljude i ubuduće, i to ne samo na određeno vreme, jer je u planu izgradnja nove fabrike televizora, za koju se očekuje da postupno zaposli oko hiljadu novih radnika.
Predviđeno je da će fabrika početi sa radom za godinu dana, a plan je da se u početku godišnje proizvede oko milion televizijskih uređaja i u te svrhe zaposli između 300 i 400 radnika. U drugoj fazi širenja fabrike, koja bi trebalo da se završi do 2023. godine, planira se povećanje godišnje proizvodnje na četiri miliona televizora, a da se broj zaposlenih poveća na hiljadu radnika. Slovenačka vlada je tim povodom najavila i spremnost da podrži uvećanje kinsekih investicija, uključujući i sufinanisranje Hisenseove fabrike televizora Gorenje u Velenju.
Inače, Gorenje Grupa je u prvih šest meseci ove godine ostvarila 567,5 miliona evra prihoda, što je 1,6 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Prva polovina godine završena je s neto gubitkom od 29,5 miliona evra. Prema objašnjenju kineskih vlasnika, jun je prvi mesec u kojem je nakon višemesečnog negativnog poslovanja ostvarena dobit.
Category:
Ekonomija
Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PDV i uputila ga u skupštinsku proceduru
Predložene izmene predviđaju:
– propisivanje poreskog oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza za promet dobara i usluga koji se vrši u okviru realizacije infrastrukturnih projekata izgradnje auto-puteva za koje je posebnim zakonom utvrđen javni interes,
– uređivanje poreskog tretmana prometa dobara i usluga nastalih po osnovu prenosa vrednosnih vaučera,
– bliže uređivanje mesta prometa dobara i mesta prometa usluga konzumacije jela i pića na brodovima, odnosno u letilicama i vozovima,
– preciznije uređivanje mesta prometa usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem,
– propisivanje preciznijeg definisanja prometa koji vrši strano lice u Republici Srbiji po osnovu kojeg postoji obaveza evidentiranja u sistem PDV,
– da jedan od momenata za nastanak poreske obaveze, pored dana prometa i dana naplate, odnosno plaćanja avansa, bude i dan izdavanja računa za promet usluga neposredno povezanih sa uslugama prenosa, ustupanja i davanja na korišćenje autorskih i srodnih prava, patenata, licenci, zaštitnih znakova i drugih prava intelektualne svojine, nezavisno od pružaoca tih usluga, kao i za promet usluga tehničke podrške prilikom korišćenja softvera, hardvera i druge opreme na određeni vremenski period,
– preciznije utvrđivanje procenta srazmernog poreskog odbitka, kao i ukidanje obaveze podele prethodnog poreza ako je utvrđeni procenat srazmernog poreskog odbitka najmanje 98%,
– da se pri utvrđivanju procenta srazmernog poreskog odbitka ne uzimaju u obzir povremeni prometi nepokretnosti i povremeni prometi usluga iz oblasti prometa novca i kapitala, kao i ulaganja u objekte za vršenje delatnosti za koje se naplaćuje naknada,
– preciziranje pravila koja se odnose na mogućnost ispravljanja pogrešno obračunatog PDV u većem iznosu,
– propisivanje poreskog oslobođenja za uvoz dobara za posebne namene, na osnovu odluke Vlade RS,
– smanjenje iznosa vrednosti dobara koja strani putnici otpremaju u ličnom prtljagu koji nose sa sobom u inostranstvo sa 100 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na 6.000 dinara, uključujući PDV, po osnovu kojih mogu ostvariti povraćaj PDV.
Predlaže se da se najveći broj odredaba primenjuje od 1. januara 2020. godine, navodi se na sajtu Porezi.rs.
Izvor Ekapija/Kamatica
Cloud je u svom zrelom dobu sastavni deo svakog poslovanja. Deset godina cloud-a u COMING-u, a ujedno i u Srbiji donelo je lepezu poslovnih rešenja koja su u formi servisa trenutno dostupna domaćim, regionalnim i svetskim kompanijama.
Na 16. COMING IT konferenciji koja će se održati 3.10.2019 godine u hotelu Crowne Plaza u Beogradu u šest paralelnih sesija eminentni stručnjaci kompanije COMING i partnerskih kompanija govoriće o aktuelnim rešenjima, studijama slučaja, predviđanjima iz sveta tehnologija za poslovanje, monitoringu i bezbednosti poslovanja iz tehnološkog, ali i iz ugla usklađenosti sa aktuelnim regulativama.
Konferencija će prema očekivanjima organizatora okupiti veliki broj posetilaca iz Srbije i regiona, kao i vrhunske inžinjere iz svih oblasti privrede. “Mi smo svesni značaja cloud-a na ovim prostorima, a tome u prilog govori i činjenica da je cloud sve češći izbor domaćih kompanija za različite namene, što jasno govori o njegovoj važnosti. Naša 16-a po redu COMING IT konferencija otvoriće nova cloud vrata domaćoj privredi i pokazati šta cloud poslednje generacije još može da ponudi”, izjavila je Katarina Đurić ispred kompanije COMING.
Akcije na Volstritu su uglavnom u padu, uoči iščekivane odluke američke Uprave federalnih rezervi (Fed) o kamatnim stopama.
Procenjuje se da će Fed, drugi put u ovoj godini, smanjiti ključnu kamatnu stopu, prenosi agencija AP.
Širi indeks S&P 500 je pao 0,3 odsto, industrijski Dau DŽons za 68 poena ili 0,3 odsto na 27.041 poen, dok je tehnološki Nasdak porastao za 0,3 odsto.
Akcije industrjskih i tehnoloških kompanija, ali i banaka, bile su među najvećim gubitnicima.
S druge strane Atlantika, u Evropi, akcije su registrovale skok vrednosti.
Indeks Euro Stoxx 50 je porastao za 0,28 procenata, londonski FTSE 100 za 0,03 odsto, nemački DAKS za 0,20 procenata, francuski KAK 40 za 0,22 odsto, a španski IBEKS 35 za 0,31 odsto, prenosi njujorška agencija “Blumberg”.
U Aziji, japanski indeks Nikei 225 je pao za 0,18 odsto, a honkoški Hang Seng za 0,13 procenata.
Izvor Bankar.rs
Ukoliko bi država prodala 82,23 odsto akcija Komercijalne banke kao što je najavljeno, po ceni koju je u neobavezujućoj ponudi dala NLB banka, od 450 miliona evra, na akcijama koje je morala da otkupi od međunarodnih investicionih fondova biće na gubitku oko 36 miliona evra.
Naime, u junu je Republika Srbija platila 6,8 odsto akcija nemačkog DEG i švedskog Sved onda 43,7 miliona evra, odnosno plaćala je akciju 37,7 evra. Ako otkupi i akcije EBRD-a (24,4 odsto) i IFC-a (10,15 odsto) po istoj ceni država će platiti ukupno oko 263 miliona evra za akcije fondova koji su ušli u banku u periodu od 2006. do 2009. godine.
Upravo te, 2009. godine napravljen je ugovor prema kome su ova četiri investitora dobili tzv. put opciju, odnosno pravo da ukoliko se ne ispune uslovi, a to je bila privatizacija banke u određenom roku, prodaju državi svoje udele po unapred dogovorenoj ceni. Ispostavilo se da je ugovorena cena znatno iznad tržišne u ovom trenutku, s obzirom da se na berzi u ovom trenutku akcijom Komercijalne trguje po ceni od 3.213 dinara. Za tih 41,3 odsto akcija koje su fondovi držali u rukama, po ceni akcije od 32,54 evra koju je ponudila NLB, država bi, ukoliko bi to bila i krajnja cena, mogla dobiti 227 miliona evra, odnosno 36 miliona manje od onog koliko ih je platila, odnosno će platiti s obzirom da je nedavno objavljeno da je napravljen sporazum o preuzimanju akcija EBRD-a i IFC-a.
Stručnjaci smatraju da je cena za Komercijalnu banku, koja je druga na tržištu sa oko 11 odsto udela, sa oko 3,5 milijardi evra aktive i preko dve milijarde evra štednje, na nivou knjigovodstvene vrednosti dobra.
Goran Radosavljević, profesor na FEFA, kaže da je, ako pogledamo prodaje banaka u zemlji i regionu, prodaja po knjigovodstvenoj vrednosti uz odstupanje od pet odsto prihvatljiva.
„Ako pogledamo prodaje drugih banaka na osnovu dostupnih podataka imamo da je OTP banka kupila Sosijete ženeral po ceni nešto višoj od knjigovodstvene vrednosti što je uspeh. Doduše to je bilo u paketu kupovine banaka u celom regionu. Vojvođanska banka je prodata ispod knjigovodstvene vrednosti. Ove druge banke kao što su Alfa ili Pireus se teško mogu porediti, jer su prodate u krizi. Mislim da bi za Komercijalnu banku bila prihvatljiva cena na nivou knjigovodstvene uz eventualno odstupanje od pet odsto. S obzirom da se radi o neobavezujućim ponudama, nadam se da će u pregovorima država postići još bolju cenu“, kaže Radosavljević.
Profesor na Ekonomskom fakultetu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić ocenjuje da nam ove neobavezujuće ponude govore da je vreme visokih cena za banke prošlo.
„Od 2008. godine desile su se dve stvari koje su uticale na vrednost banaka. Prvo je regulacija bankarskog sektora i poskupljivanje obavljanja bankarskog posla. Drugo je pad ekonomske aktivnosti. U Srbiji banka ne može da postigne značajnu vrednost, ako radi u privredi koja ima nisku stopu privrednog rasta. Srbija u poslednjih 10 godina je među zemljama sa najnižim rastom u Evropi, a posle nešto višeg rasta prošle godine ove se opet vraćamo na niže stope. Bankama nije lako da budu profitabilne u takvom okruženju. NJima najviše odgovara dinamična privreda. Zato bi bilo čudo da u stagnantnoj ekonomiji gde se malo investira postigne visoka cena za banku“, smatra Šoškić.
Što se tiče prodaje Komercijalne, pravo pitanje je da li je država u stanju da efikasno upravlja bankom, odnosno da uvede standarde korporativnog upravljanja.
„Trebalo bi do sada da smo došli barem do tog nivoa, a onda ne bi bilo nužno privatizovati banku. U suprotnom ako država ne može da sačuva banku od partijskog upravljanja bolje je privatizovati jer banka, posebno velika, može izazvati nestabilnost finansijskog sistema“, napominje Šoškić.
Knjigovodstvena vrednost jedne akcije Komercijalne banke je 3.929,9 dinara ili 33,4 evra, iz čega proizilazi da je knjigovodstvena vrednost cele banke oko 562 miliona evra. Ponuda NLB banke vrednuje Komercijalnu oko 547 miliona evra, dok ponuda AIK banke ceni Komercijalnu oko 523 miliona, a Rajfajzen banka 474 miliona evra.
Izvor Danas
Nedavni pad proizvodnje automobila u Nemačkoj izazvao je zabrinutost u ekonomijama CIE, jer je automobilski sektor od suštinskog značaja za mnoge od njih. Da bi se procenilo da li je na pomolu još jedna kriza, važno je razumeti prirodu tog sektora.
Nedavno usporavanje nemačke ekonomije izazvalo je zabrinutost u ekonomijama CIE, jer je praćeno vidljivim padom proizvodnje automobila. Sa junom, godišnja nemačka proizvodnja automobila zabeležila je oštar pad na 4,7 miliona (oko milion manje u odnosu na prosečnu godišnju proizvodnju iz 2015-17. godine) čime se približila niskim nivoima iz 2009. godine. Pad proizvodnje automobila – kako u pogledu brzine tako i obima – izrazito podseća na stanje iz 2009. godine. Da li bi trebalo da se brinemo da su slabi rezultati proizvodnje automobila snažan pokazatelj još jedne krize koja se sprema?
Značaj Nemačke i proizvodnje automobila u CIE
Rezultati proizvodnje automobila u CIE jasno govore u prilog tome da je automobilski sektor od suštinskog značaja za mnoge ekonomije CIE. Oko 10% dodate vrednosti i 6-9% radnih mesta u tim ekonomijama može da se direktno ili indirektno poveže sa automobilskom proizvodnjom, naročito ako se ima u vidu da je gotovo četvrtina automobila proizvedenih u EU sastavljena u zemljama CIE. Taj region, sa godišnjom proizvodnjom od oko četiri miliona automobila, predstavlja drugog po veličini proizvođača u EU posle Nemačke. Takođe, proizvođači automobila i dobavljači u CIE važan su deo automobilskih globalnih lanaca vrednosti (GVC), posebno nemačkog.
Ciklični udar? Ne bi se reklo.
Kada se uporedi trenutni pad proizvodnje i prodaje automobila sa stanjem iz 2009. godine, uočljive su velike razlike. U 2009. godini pad proizvodnje automobila očigledno je bio rezultat negativnog udara na strani potražnje, prouzrokovanog porastom nezaposlenosti koji je umanjio dohotke domaćinstava, kao i velikog preokreta kreditnog impulsa. U ovom trenutku ne događa se ništa od gore navedenog, što ukazuje na to da ovaj pad nije u potpunosti uslovljen ekonomskim ciklusom. Značajne promene u sastavu prodaje automobila – opadanje prodaje vozila na dizel, a porast električnih automobila – predstavljaju razliku koja može u velikoj meri objasniti nedavni pad prodaje automobila.
Promena u ukusu potrošača i kraj dizela
Pad registracija novih automobila u EU već određeno vreme isključivo je podstaknut opadanjem potražnje za dizel automobilima. U prvoj polovini 2019. godine registracija novih dizel automobila u EU opala je za 17% međugodišnje, nakon pada od 18% međugodišnje u 2018. godini. Udeo automobila na dizel u novim registracijama pao je na 31% u drugom kvartalu 2019. godine, znatno ispod najviše vrednosti od 55% dostignute 2012. godine.
Nakon eskalacije takozvanog „dizelgejt” skandala, pojačani planovi za smanjenje emisija putem strožih propisa jasno su ukazali na to da se doba dizel automobila bliži kraju. Iako dizel automobili još uvek nisu sasvim zabranjeni, postoji negativna percepcija prema njima, kao i velika nesigurnost kod potencijalnih kupaca u vezi sa tim da li će im biti dopušteno da u budućnosti koriste te automobile bez ikakvih ograničenja. Nekoliko zemalja i gradova usvojilo je ambiciozne planove koji imaju za cilj smanjenje zagađenja vazduha, a jedan od načina da se to učini jeste da se ograniči pristup dizel automobila gradskim zonama. Određene zemlje idu korak dalje i planiraju da za deceniju ili dve zabrane prodaju novih automobila na benzin i dizel.
Nedostatak privlačnih električnih vozila
Iz detaljne analize prodaje automobila, prilično je jasno da su segmenti sa najbržim rastom hibridna električna vozila (hibridi) i električna vozila (EV), što takođe podrazumeva plug-in hibride (PHEV). U Evropskoj uniji, električna vozila i hibridi zajedno imali su udeo od oko 7,5% (2,4%, odnosno 5,1%) u registracijama novih kola u drugom kvartalu 2019. godine. Međutim, mnogi proizvođači automobila kasne kada je reč o komercijalizaciji novih električnih vozila, pa potrošači moraju da se prijave na liste čekanja. Određeni potrošači odlažu kupovinu električnih vozila dok ne bude postojao veći izbor modela po pristupačnim cenama i razvijenija mreža stanica za punjenje.
Prema izveštaju organizacije Transport i životna sredina (T&E) „Planovi za električna kola proizvođača automobila širom Evrope 2019-2025”, broj dostupnih modela električnih vozila trebalo bi da se udvostruči u naredne dve godine, kako veliki proizvođači automobila budu ulazili na tržište. Do tada će motori na benzin i hibridi ostati najčešća zamena za one koji ne žele da kupe dizel automobil, a ne žele da predugo čekaju svoje „električno vozilo iz snova”. U zemljama u kojima su električna vozila veoma popularna, čak i prodaja automobila sa motorom na benzin opada, što ukazuje na to da se na njih ne gleda kao na privlačnu zamenu za dizel motore i klijenti su voljni da čekaju „bolja” električna vozila.
Implikacije za automobilski sektor u CIE
U sledećih pet godina očekuju se znatne promene u strukturi proizvodnje automobila u Evropi. Tokom tog perioda, ukupnu potražnju i proizvodnju moglo bi privremeno umanjiti odlaganje kupovine automobila, jer se pravi početak doba električnih vozila na baterije očekuje tek nakon 2025. godine. To bi moglo da dovede do privremeno niže putanje BDP-a u Češkoj Republici, Mađarskoj i Slovačkoj (odnosno 10% manja proizvodnja automobila umanjuje nivo BDP-a za 1%). U međuvremenu, mreža stanica za punjenje i ponuda baterija postaju sve veće širom Evrope.
Nedostatak ponude baterija i prekidi u isporuci bili su glavna prepreka većoj proizvodnji električnih vozila u Evropi. Prema izveštaju organizacije Transport i životna sredina (T&E), evropski proizvođači automobila su se obavezali da će investirati oko 145 milijardi evra u električne automobile i baterije. Izveštaj pokazuje i da bi 2023. godine trebalo da postoji dovoljno veliki kapacitet ponude baterija u Evropi (131 GWh), čime bi se izašlo u susret potražnji evropskih proizvođača automobila. Više od pola evropske proizvodnje baterija predviđeno je da se nalazi u CIE (u Poljskoj i Mađarskoj). Zemlje CIE bi trebalo da ubrzo osete prednosti obimnijih investicija u elektromobilnost, nakon što proizvođači automobila povećaju svoju proizvodnju električnih vozila i postaraju se da zadrže troškove na niskom nivou.
Kupovina nove stvari budi hormone sreće u nama jer osećamo da napredujemo, olakšavamo svakodnevni život ili obogaćujemo dom u kome živimo. Pored samog momenta kupovine idu i slatke muke biranja proizvoda. Gledate specifikaciju, cenu, da li ima na stanju ili mora da se čeka, sklapate kockice u vašoj glavi. Uzmimo na primer auto, kada odete u salon, prodavac trčkara oko vas, objašnjavajući šta vaš budući auto sve može i koji paketi opreme su dostupni. Vi se samo smeškate u sebi, jer ste to već u više navrata pročitali, znate napamet i šta želite i šta bi ste voleli ali nemate dovoljno novca i šta vas ne zanima. Pa taj trenutak posle kupovine kada sednete u njega, rukom pređete preko volana, dodirnete komandnu tablu, menjate brzine u mestu, podešavate retrovizore i birate radio stanice, boljeg osećaja nema…
Isto je sa bilo kojom drugom stvari koju ste kupili za kuću, bez obzira koja je namena, taj proizvod je tu da vama učini život lakšim. Danas svi imaju računare i najlakše je otići do najbliže prodavnice i kupiti šta trenutno stoji na polici. Ali prava čar se nalazi kod hard-core ljubitelja gde sami biraju komponente, pogotovo desktop računar gde možete i sami vršiti sklapanje. Danima provodite vreme na web pretraživaču, gledate koja komponenta se pokazala kvalitetno, pa iskustva drugih entuzijasta, pa onda pretraga prodavnice jer nije sve u jednoj najpovoljnije. Završni plan za kupovinu, obilazak polovine grada i probijanje kroz gužvu, utrošeno dosta vremena, ali sa razlogom. Na kraju sve je tu, pozvali ste najboljeg druga, sad već kuma, pa zajedno sklapate jer to je tradicija od kada ste bili deca, pritisak dugmeta ON, tiho se čuje nečujni ventilator, pojavljuje se slika na monitoru, neko od vas dvojice naglas uzvikuje “Its alive”, aludirajući na Frankenštajna. Hormon sreće vas preplavljuje.
Jedan od važnih životnih momenata je kada se odlučite da stanete na ludi kamen. Našli ste vašeg životnog druga, prošla su sva ludila oko svadbe i familije, posle drugo vremena zatvorili ste finansijsku konstrukciju i kupili stan ili kuću, sreći kraja nema, konačno vaš sopstveni krov nad glavom, s tim što vaša svaka misao bolno odjekuje jer su stan ili kuća prazni. Onda ponovo dolazi sijaset manevrisanja, vađenja zeca iz šešira, pomogli su svi na koga ste mogli da računate i niste i imate nameštaj. Onda na čekove (izabrali ste prodavnicu koja daje otplatu na najduži mogući period) ste kupili uređaje za kuhinju i dnevni boravak (ostatak uređaja ide kada se isplate ovi prvi). Konačno u vašem domu su, šporet, frižider, mašina za pranje sudova i veša, usisvač, nezaobilazni televizor, mali kućni aparati, i zabava može da počne, da… život je lep.
Ista priča kada ste skupili hrabrost i otisnuli ste u preduzetničke vode, svaki dinar je bitan i ništa ne prepuštate slučaju, sve mora izgledati reprezentativno, zaposleni moraju imati određeni komfor na radnom mestu, a opet budžet koji imate nije beskrajan. Pa kupite radne stanice, monitore, štampače, projektore, servere, pustite sve u rad, zavrti se posao, a vama srce puno šta ste uspeli da postignete i koliko truda, znoja, neprospavanih noći je bilo, ali vredeo je svaki momenat. Dođete kući, zagrlite voljenje i uživate u trenutku.
Vratimo se na čas do auta koji svakodnevno vozite do posla i nazad, ili u posetu porodici, nezaobilazan prijatelj za godišnji odmor jer ne čuje se dok ga tovarite stvarima koje su vam potrebne ili ne (stvari za svaki slučaj). Posle određenog vremena potrebno ga je servisirati, promeniti ulje, zameniti filtere i pločice pa onda na red dođe veliki servis, pa nešto nenadano otkaže… Tada se zaboravlja ta prva sreća kada ste ga kupili, ali potreban vam je i pazite ga i redovno ga održavate.
Tako je i kod računara, štampača, projektora, servera, malih i velikih kućnih aparata, televizora. Svaki uređaj neumorno vam svakodnevno služi i baš zbog toga kao i auto mora se održavati i potrebno je da se menaju delovi. Da ne bi ste trčkarali po gradu na više mesta kao kod kupovine komponenti, servisiranje je dosta lakše jer na raspolaganju imate Nepo System– Servis za sve. Dovoljno je da se njima obratite i sa velikim brojem brendova za koje su ovlašćeni i raznovrsnošću uređaja koje servisiraju sigurno mogu da vam olakšaju život i servisiraju uređaj koji vam služi kod kuće ili u kancelariji i svojom brzim servisom ponovo da kod vas aktiviraju hormon sreće.
Privredni rast u Srbiji u ovoj godini će biti oko tri odsto, a ne 3,5 odsto kako je planirano, jer na to ukazuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji u drugom kvartalu ove godine od 2,9 odsto, rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
On je na promociji ekonomskog biltena „Kvartalni monitor“ rekao da je rast od 2,9 odsto ispod proseka zemalja centralne i istočne Evrope koji je bio 3,7 odsto, a da Vlada Srbije najavljuje rast plata u javnom sektoru veći nego što ekonomske mogućnosti dozvoljavaju.
„Procenjujem da će privredni rast u ovoj godini biti oko tri odsto, što je nezadovoljavajuće, a i za dostizanje tog nivoa je neophodno da se privredna aktivnost u drugom delu godine ubrza“, rekao je Arsić.
Dodao je da su uzroci niskog privrednog rasta brojni strukturni problemi koji godinama opterećuju domaću ekonomiju, kao što su neuspešno poslovanje javnih preduzeća, visoka korupcija, nepoštovanje zakona i ugovora, neefikasnost države i nejednaka prava učesnika na tržištu.
Deficit tekućeg platnog bilansa se, prema njegovim rečima, pogoršava zbog sve lošijeg trgovinskog bilansa.
Unutrašnje neravnoteže privrednog i finansijskog sistema kao što su, kako je rekao, brži rast zarada od produktivnosti, niska domaća štednja u odnosu na investicije i ekonomski neutemeljen jak dinar, dovode do bržeg rasta potrošnje od rasta proizvodnje, što se preslikava na rast spoljnotrgovinskog deficita.
„Usporavanje evropskih privreda sa kojima Srbija ima veliku trgovinsku razmenu će umereno delovati na Srbiju, ali ako njihovu privredu zahvati recesija negativan uticaj će biti znatno snažniji“, rekao je Arsić.
On je ocenio da rizici da evropsku privredu zahvati recesija postoje, a da su medju njima carinski rat i razni finansijski „baloni“ i „baloni“ u sferi nekretnina.
To su, kako je rekao, razlozi da se smanji prognoza o privrednom rastu Srbije u 2020. godini od četiri odsto na tri do 3,5 odsto.
Odgovornu ekonomsku politiku Srbije za narednu godinu trebalo bi, prema njegovim rečima, formulisati tako da bude održiva i u slučaju recesije u evropskim privredama, a to znaači da se budžetska sredstva u što većoj meri opredele za povećanje kapitalnih rashoda i smanjenje poreza privredi, a ne na povećanje potrošnje kao što je preveliki rast plata u javnom sektoru.
On je rekao da se plate uoči izbora povećavaju više nego što to ekonomske mogućnosti dozvoljavaju i da bi primereno bilo da su povećane za pet do šest odsto, a ne kao je najavila Vlada Srbije od osam do 15 odsto.
„Već tri godine za redom plate rastu brže od rasta BDP, odnosno izvan ekonomskih mogućnosti“, rekao je Arsić.
Istakao je da bi za monetarnu politiku bilo presudno da zaustavi i preokrene sadašnji trend jačanja dinara koji štetno utiče na privredni rast.
„Prema najavi Vlade fiskalna politika za kraj ove i za narednu godinu nagoveštava da će velikim delom biti podredjena političkim interesima vladajuće stranke u predizbornom periodu“, rekao je Arsić.
Izvor Beta
EBRD želi da poveća finansiranje velikih solarnih i vetroenergetskih projekata na zapadnom Balkanu
by bifadmin
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira da poveća finansiranje velikih solarnih i vetroenergetskih projekata na zapadnom Balkanu u sledećih pet godina, rekla je Susana Hargitai, regionalna šefica EBRD-a za zapadni Balkan u intervjuu za portal SeeNews.
– Vidimo snažan potencijal koji dolazi iz vetroenergetskih i solarnih resursa u svim zemljama zapadnog Balkana i, iako je teško procijeniti iznos finansiranja EBRD-a za sledećih pet godina, sigurno možemo očekivati značajan porast volumena finansiranja od EBRD-a velikih solarnih i vetroenergetskih projekata – rekla je Hargitai.
U decembru je EBRD pozvao zemlje zapadnog Balkana da odmah pristupe drastičnom smanjenju proizvodnje i upotrebe lignita ulaganjem u obnovljive izvore. BiH, Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija i teritorija pod kontrolom Prištine i dalje se oslanjaju na velike prodore kapaciteta za proizvodnju uglja, temeljeći 65% do 75% svoje neto proizvodnje na „prljavom“ gorivu.
Za poređenje, prosek EU je oko 10%.
– Naš pristup je dvostruk: s jedne strane, EBRD osigurava finansiranje projekata obnovljive energije i energetske efikanosti, odnosno, 30% finansiranja EBRD-a u regionu zapadnog Balkana od 2006. posvećeno je zelenoj ekonomiji, a, sа druge strane, podržavamo vlade da razviju regulatorni okvir koji će podstaći razvoj zelene ekonomije – kazala je Hargitai u intervjuu.
U okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP), EBRD je finansirao 88,6 mil EUR direktno i putem lokalnih finansijskih institucija, smanjujući 112,197 tona CO2 godišnje.
U okviru inicijative Zeleni gradovi, EBRD je posle početnih 250 mil EUR odobrio dodatnih 700 mil EUR gradovima za poboljšanje učinka na području zaštite životne sredine.
Beograd trenutno razvija akcioni plan za koji se očekuje da bude gotov u prvoj polovini 2020. Ostali gradovi u regiji članovi ove zelene porodice su Sarajevo, Banjaluka, Skoplje, Zenica, Priština, Podgorica i Novi Sad kao najnoviji član.
Izvor: eKapija, SeeNews
Najbolja neobavezujuća ponuda za državni paket akcija Komercijalne banke, koji čine 82,23 odsto od ukupnih izdatih običnih akcija ove banke iznosi 450 miliona evra, koju je dala slovenačka NLB banka, nezvanično saznaje Danas.
List piše da su druge dve ponude za najveću državnu i drugu po veličini banku na tržištu dale domaća AIK banka 430 miliona evra i austrijska Rajfajzen banka 390 miliona evra.
Komercijalna banka vrednuje svih 100 odsto banke na oko 550 miliona evra, a domaći mediji su ranije prenosili da bi vlasti bile zadovoljne sa 500 miliona evra za tu banku piše Danas
Danas/N1