Ekonomija

Da li je Holandija raj za zaposlene? Nova analiza otkriva da su upravo holandski radnici, naročito zaposleni u administraciji i javnim službama, najzadovoljniji svojom platom u Evropi, dok su zdravstveni radnici u Sloveniji i Nemačkoj među najnezadovoljnijim.

Istraživanje kompanije SD Worx, koje je ispitalo više od 16.000 zaposlenih u 16 evropskih zemalja i 15 sektora, pokazuje da se stavovi o pravičnosti zarada u Evropi značajno razlikuju i da između zaposlenih i poslodavaca postoji ozbiljan jaz u percepciji.

Holanđani najzadovoljniji

Najmanje žalbi na visinu plate dolazi od:

zaposlenih u administraciji i podršci u Holandiji – samo 14,5 odsto smatra da su potplaćeni,

zaposlenih u komunalnim delatnostima (energetika, elektrika, vodovod, otpad) – 17 odsto,

i državnih službenika – 23 odsto.

Nasuprot tome, slovenački zdravstveni radnici prednjače po nezadovoljstvu (čak 74,7 odsto smatra da su potplaćeni), zatim nemački ugostitelji (73 odsto) i švedski prosvetni radnici (72,7 odsto).

Evropa podeljena po osećaju pravičnosti

Gotovo svaki drugi Evropljanin (49 odsto) smatra da ne zarađuje dovoljno, dok 64 odsto poslodavaca tvrdi da svojim zaposlenima pruža „fer platu“.

Najveće nezadovoljstvo vlada na Balkanu:

Slovenija – 60 odsto,

Srbija – 59 odsto,

Hrvatska – 58 odsto radnika smatra da su potplaćeni.

Najzadovoljniji su radnici u Belgiji i Holandiji (više od 60 odsto veruje da su adekvatno plaćeni), dok slede Rumuni (58 odsto) i Britanci (57 odsto), rezultati su istraživanja koje prenosi Euronews.

Zanimljivo je da su britanski i irski poslodavci uvereni da su mnogo „velikodušniji“ nego što zaposleni misle. Razlika u percepciji prelazi 20 procentnih poena, najveća u celoj anketi.

Ko je najnezadovoljniji?

Po sektorima, najviše nezadovoljstva ima u:

zdravstvu (56,5 odsto),

obrazovanju (54 odsto),

proizvodnji (51 odsto).

Najmanje žalbi dolazi iz sektora finansija, građevinarstva i administrativnih poslova, gde je nezadovoljstvo ispod 45 odsto.

Rodni jaz: gde je (ne)pravda najveća

Istraživanje iznosi i rezultate koji upoređuju polove. Žene češće od muškaraca smatraju da su potplaćene (51,5 odsto naspram 47 odsto). Najveći jaz u zadovoljstvu platom između polova zabeležen je u:

Finskoj – 14 poena razlike,

Norveškoj – 12,4,

Hrvatskoj – 11,

Francuskoj – 8,8.

Ipak, percepcija ne mora uvek da se poklapa s realnim razlikama. U Nemačkoj, recimo, muškarci i žene prijavljuju skoro istu satisfakciju, ali zemlja ima četvrti najveći rodni jaz u platama u Evropi – 17,6 odsto, navode istraživači. Nasuprot tome, u Hrvatskoj, iako se doživljava kao nejednaka, zabeležen je mali realan jaz, jedan od najmanjih zabeleženih – 7,4 odsto.

Za Finsku i Norvešku, percepcija i statistika se gotovo poklapaju.

Rekli su poslodavci

Iako su razlike očigledne, većina evropskih poslodavaca ne vidi rodni jaz kao prioritet. U Finskoj ga priznaje samo četvrtina kompanija, dok je evropski prosek tek 35 odsto.

Na listi HR prioriteta, teme poput raznolikosti, jednakosti i inkluzije zauzimaju tek 15. mesto. Na vrhu su:

dobrobit zaposlenih,

zadržavanje kadrova,

regrutacija,

angažovanost,

kompenzacije i beneficije,

hibridni rad i interna komunikacija.

Najmanje važnim smatra se „lični brending poslodavca„.

„Holandija i Belgija su i dalje simbol stabilnosti i fer plata u Evropi, dok Balkan ostaje među regionima s najvećim osećajem potplaćenosti. Ali jedno je jasno – percepcija i realnost plata često se ne poklapaju, a jaz između zaposlenih i poslodavaca pokazuje da Evropa i dalje traži ravnotežu između zadovoljstva, pravičnosti i stvarne vrednosti rada“ kao zaključak navode SD Worx i Euronews .

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Strane direktne investicije (SDI) u Srbiji ove godine su u drastičnom padu, a za to je teško pronaći samo jednog krivca. Slična situacija pogađa i zemlje regiona, pa se može zaključiti da je veliki uticaj spoljnog faktora na pad stranih investicija, dok i unutrašnja politička situacija i nestabilnost stvaraju rezervisanost kod investitora.

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije (NBS) u prvih osam meseci 2025. godine ostvaren je priliv od nešto više od 2,1 mlrd EUR SDI. Međutim, u istom periodu prošle godine investicije su iznosile 3,6 milijardi, što znači da je od januara do kraja avgusta ove godine priliv SDI opao za gotovo 42%.

Dodatno, povećava se i odliv sredstava iz Srbije, koji je u ovom periodu gotovo dupliran. U prvih osam meseci prošle godine iz Srbije se odlilo 362 mil EUR, dok je u istom periodu ove godine otišlo 648 miliona. Dakle, ti podaci pokazuju i da je neto priliv SDI značajno niži i da se i dalje smanjuje. Za ovih osam meseci on iznosi nešto manje od milijardu i po evra.

Dakle, SDI u Srbiji polako posustaju, a u javnosti su se mogla čuti brojna objašnjenja i opravdanja za takve okolnosti. Jedan od glavnih razloga koji su isticali predstavnici vlasti, ali i finansijskih institucija Srbije jeste da su krivac protesti i blokade, koji sada širom zemlje traju bezmalo godinu dana u različitim oblicima.

S druge strane, problem pada SDI ne pogađa samo Srbiju, već i zemlje iz njenog okruženja.

Prema analizi koju je uradio ekonomista Dragovan Milićević, vidimo da pad priliva stranih investicija imaju i Bugarska, Rumunija, kao i Hrvatska. Tri zemlje koje se graniče sa Srbijom i članice su Evropske unije (EU).

Analiza koja je objavljena na portalu Makroekonomija.org, pokazuje da je tokom 2024. Bugarska imala pozitivne neto direktne investicije od oko 2,8 mlrd EUR. Međutim, u ovoj godini beleži se nagli pad.

Došlo je do odliva kapitala

U prvom kvartalu strane direktne investicije su iznosile oko 1,3 mlrd EUR, ali u drugom kvartalu prelaze u negativnu zonu sa minusom od 380 miliona. To znači da je došlo do odliva kapitala, odnosno povlačenja stranih ulaganja iz Bugarske u 2025. godini.

Što se tiče Rumunije, tokom prvih osam meseci 2024. ostvarila je priliv od 3,2 mlrd EUR neto priliva stranih direktnih investicija. U istom periodu 2025. godine, taj iznos je smanjen na jednu i po milijardu evra, što je pad za više od 50%.

Hrvatska je prošle godine zabeležila vrlo visok nivo SDI – oko 4,2 mlrd EUR. Ipak, u 2025, prema dostupnim podacima za prvih pola godine, ostvareno je svega milijardu evra.

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milorad Filipović za Danas kaže da su SDI ušle u fazu opadanja i da je to bilo očekivano nakon nekoliko godina konstantnog rasta.

Kako objašnjava, radi se, kao i kod mnogih drugih ekonomskih kategorija, o cikličnom kretanju neke pojave uzrokovanom mnogim faktorima, kako objektivnim, tako i subjektivnim.

– U objektivne faktore smanjivanja priliva SDI možemo navesti krizu svetske, a pogotovo evropske privrede, gde glavne zemlje pokretači beleže stagnantne, pa čak i opadajuće stope rasta. Porast interesovanja svetskog kapitala za neke alternativne destinacije (vanevropske) kao rezultat pogoršanih pariteta troškova proizvodnje i slično – navodi Filipović.

Kao subjektivne faktore, prema njegovim rečima, možemo navesti prvo i dominantno „zasićenost“ domaće privrede SDI.

– Nemamo institucionalne, infrastrukturne i druge kapacitete da efikasno koristimo veliki priliv inostranog kapitala, ali takođe utiču i unutrašnje nestabilnosti u zemlji, pre svega političke, koje odvraćaju deo investitora od ulaganja u ovom trenutku. To ne znači da oni neće preduzeti svoja ulaganja kada se situacija stabilizuje i raščisti – objašnjava sagovornik Danasa.

Filipović dodaje da statistički podaci govore o pogoršanju konkurentnosti privrede Srbije u odnosu na glavne konkurente.

– Naši jedinični troškovi radne snage su drastično povećani i mi više nismo atraktivni u tom smislu za strane investitore, odnosno nismo više zemlja jeftine radne snage. To je posledica, između ostalog, i praktično fiksnog kursa dinara u uslovima relativno visoke inflacije, pa su nam sada plate „porasle“ na preko 600-700 EUR, povećan je minimalac… a produktivnost je ista ili opadajuća – ukazuje on.

Kako podseća, već nekoliko SDI je okončano, mahom u južnoj Srbiji gde je i siromaštvo i nezaposlenost najveća, a dodaje da se može slično očekivati i u budućnosti.

– Posledice pada SDI mogu biti drastične. Prvo preko priliva deviza, po tom osnovu se brani praktično fiksni kurs dinara (pored doznaka naših radnika), drugo je to da će pad investicija i proizvodnje u tim pogonima značiti i pad izvoza, jer se dobar deo robe u tim fabrikama pravi za inostrano tržište. Porast spoljnotrgovinskog deficita ugroziće makroekonomsku stabilnost, korekcije kursa naviše uzrokovaće porast inflacije – upozorava Filipović.

Zbog čega je došlo da pada investicija u Srbiji

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Danas navodi da je pad stranih ulaganja u Srbiji posledica istovremenog delovanja više faktora.

– Na globalnom nivou, rast kamatnih stopa, inflacija i usporavanje privredne aktivnosti smanjili su spremnost investitora da pokreću nove projekte – objašnjava on.

Istovremeno, kako dodaje, tržišta u razvoju, među kojima je i Srbija, doživljavaju porast rizika zbog geopolitičkih tenzija i neizvesnosti u snabdevanju energentima.

– Zbog toga se odluke o investiranju sve češće odlažu ili preusmeravaju ka stabilnijim tržištima – ukazuje Mijušković.

On potvrđuje da sličan pad investicija beleže gotovo sve zemlje u okruženju, što pokazuje da su glavni uzroci spoljnog karaktera.

– Evropa se i dalje suočava s posle­dicama energetske krize, smanjenjem industrijske proizvodnje i slabljenjem potrošnje. Uz to, globalni investicioni tokovi se usmeravaju prema tržištima sa većom stabilnošću i predvidljivošću. Na region Zapadnog Balkana utiče i činjenica da investitori u ovakvim uslovima posmatraju ceo prostor kao jedinstveno područje sličnih rizika – pojašnjava Mijušković.

S druge strane, kako kaže, i unutrašnji faktori u Srbiji dodatno usporavaju priliv kapitala.

– Političke napetosti, protesti i institucionalna neizvesnost smanjuju poverenje stranih kompanija. Investitorima je važna stabilnost, pravna sigurnost i jasna razvojna politika, a svako odstupanje od toga povećava oprez i vodi ka odlaganju ili smanjenju ulaganja – ukazuje sagovornik Danasa.

U proteklih godinu dana, tvrdi Mijušković, upravo je taj osećaj neizvesnosti imao najveći uticaj na odluke stranih ulagača.

– Ako se pad investicija nastavi, to bi moglo da uspori privredni rast i ograniči otvaranje novih radnih mesta, posebno u industriji i logistici – upozorava on.

Manji priliv kapitala, prema njegovim rečima, znači i manji transfer savremenih tehnologija i znanja, što direktno utiče na produktivnost domaće privrede.

– Dugoročno, moglo bi doći do smanjenja izvoznog potencijala i pritiska na javne finansije, jer se deo budžetskih prihoda oslanja upravo na investicije koje generišu dodatnu ekonomsku aktivnost – zaključuje Mijušković.

Izvor: Danas

Foto: Mihaly Koles, Unsplash

Prema najnovijem Indeksu međunarodne poreske konkurentnosti (ITCI) koji objavljuje Tax Foundation, razlike u poreskim sistemima širom Evrope su ogromne — a rezultati pokazuju da ekonomski rast ne zavisi samo od visine poreza, već i od njihove strukture i jednostavnosti.

Podaci Eurostata pokazuju da su ukupni poreski prihodi u EU 2023. godine iznosili 40% BDP-a, što jasno ilustruje centralnu ulogu poreza u finansiranju javnih usluga. Ipak, poreske politike i stope variraju u zavisnosti od ekonomskih prioriteta i socijalnih modela svake države.

Kako se meri poreska konkurentnost?

Indeks ITCI ocjenjuje zemlje prema dva osnovna kriterijuma: konkurentnosti i neutralnosti.

Konkurentan poreski sistem zadržava niske granične stope kako bi podstakao investicije i rast.

Neutralan sistem prikuplja prihod uz što manje ekonomskih distorzija i administrativnih komplikacija.

Važno je naglasiti da bolja pozicija ne mora značiti niže poreze – često je presudna efikasnost poreske strukture.

„Zemlje mogu značajno poboljšati svoj poreski sistem smanjenjem složenosti i neučinkovitosti, bez gubitka prihoda“, rekao je za Euronews Business analitičar Tax Foundationa Alex Mengden.

Estonija najbolja, Francuska najgora u OECD-u

Od 27 evropskih zemalja, Estonija je apsolutni lider s rezultatom 100 poena, dok je Francuska poslednja, sa svega 45,8.

Francuska je na dno liste pala zbog privremene dodatne takse na velike korporacije, koja je njenu najvišu marginalnu stopu poreza na dobit podigla na 36,1% — najvišu u celom OECD-u i skoro 12 procentnih poena iznad proseka (24,2%).

Bez te dodatne takse (surtaxa), Francuska bi imala standardnu stopu od oko 25%.

Baltičke zemlje dominiraju

Tri baltičke države — Estonija (100), Letonija (92,8) i Litvanija (81,8) — zauzele su vrh liste.

Odmah iza njih je Švajcarska (86), dok se nordijske zemlje (Švedska, Norveška, Finska, Danska i Island) nalaze u srednjem dijelu ranga.

Na suprotnom kraju tabele, pored Francuske, su Italija (50,3), Poljska (54,7) i Španija (57,9), a slijede Portugal, Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska i Belgija, koje čine grupu sa osam najnižih ocena u Evropi.

Zanimljivo, zemlje Centralne i Istočne Evrope poput Mađarske (78,7), Češke (77,4) i Turske (75,9) nalaze se među deset najkonkurentnijih.

Ključni faktori razlika: imovinski porezi i podsticaji za kompanije

Prema Mengdenu, dve stavke najviše utiču na konačne ocene: poreski tretman kapitala i imovine — visoki porezi na neto bogatstvo, poslovnu imovinu i transakcije poput prodaje nekretnina ili akcija umanjuju konkurentnost; i kompleksnost poreskih podsticaja — broj i složenost olakšica poput R&D subvencija, patent box režima i višestrukih korporativnih stopa.

Francuska, na primer, ima samo 29 poena u kategoriji poreza na dobit, dok Italija ima 58 — što pokazuje koliki je jaz u efikasnosti poreskih sistema.

U kategoriji imovinskih poreza, Italija je najlošija (32 poena), a Francuska peta od dna (41).

Nemačka nadmašuje ostale velike ekonomije

U ukupnom plasmanu, Nemačka ima bolje rezultate od svih velikih evropskih ekonomija zahvaljujući neutralnijem pristupu oporezivanju kapitala.

Njemačka nema poreze na finansijske transakcije, imovinu banaka ili izdavanje novih akcija — što je čini privlačnijom za investitore.

Njen sistem PDV-a takođe je široke baze: prema OECD-u, 57% potencijalne potrošnje je obuhvaćeno PDV-om, dok su pragovi za oslobađanje malih biznisa niži nego u Italiji ili Ujedinjenom Kraljevstvu.

„Ovaj neutralniji pristup daje Nemačkoj značajnu prednost u odnosu na druge velike ekonomije Evrope“, naglasio je Mengden.

Kapital teče tamo gdje su uslovi najbolji

Izveštaj zaključuje da je u globalizovanom svetu kapital visoko mobilan — investitori biraju zemlje koje nude najveći povrat uz najmanje poreskih distorzija.

Zato, kako navodi Tax Foundation, struktura poreskog sistema postaje ključan faktor ekonomskog uspeha svake države.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).

Time će biti omogućeno izdavanje i korišćenje menica u elektronskom obliku, koje su se do sada koristile isključivo u papirnoj formi, na meničnom blanketu.

Da bi ta novina mogla da bude u primeni Izvršni odbor i guverner NBS su doneli Odluku o bližim uslovima, sadržini i načinu vođenja Registra menica i ovlašćenja, kao i izmene Odluke o načinu prinudne naplate s računa klijenta i Odluke o jedinstvenoj tarifi po kojoj NBS naplaćuje naknadu za izvršene usluge.

CReM je savremena digitalna platforma koju je razvila NBS i koja omogućava da se sve radnje u vezi s menicama – njihovo kreiranje, izdavanje, prenos, podnošenje na naplatu i brisanje – obavljaju elektronski, brzo, efikasno i bez papirne dokumentacije, navela je centralna banka.

To će, kako je istaknuto, značajno ubrzati poslovanje i uštedeti vreme i troškove kako privredi tako i građanima.

Svi podaci o elektronskim menicama biće bezbedno čuvani u CReM-u kao sastavnom delu Registra menica i ovlašćenja, koji ima pravni status javne knjige – što će obezbediti potpunu transparentnost, pouzdanost i pravnu sigurnost u prometu elektronskih menica.

Кlijenti će Centralnom registru pristupati preko aplikacija elektronskog, odnosno mobilnog bankarstva, uz korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa (ConsentID aplikacija Кancelarije za IT i elektronsku upravu) za potpisivanje elektronskih menica i drugih bitnih radnji.

Za upotrebu elektronske menice u sudskom i izvršnom postupku koristiće se izvod iz CReM-a, kao javna i verodostojna isprava koju izdaje NBS.

Odlukom NBS utvrđeno je da će ukupne naknade za izdavanje i korišćenje elektronskih menica za privredu i građane biti niže u odnosu na postojeće naknade koje banke naplaćuju za papirne menice.

„Očekujemo da će klijenti banaka prepoznati ovu prednost, iako će i dalje imati mogućnost izbora između elektronske i papirne menice, a taj izbor banke su dužne da poštuju“, navela je NBS.

Banke su obavezne da od 1. decembra omoguće korišćenje elektronskih menica svim pravnim licima i preduzetnicima – svojim klijentima, a od kraja novembra 2026. godine i građanima. Time će se zaokružiti mogućnosti za potpunu digitalizaciju bankarskih poslova koji uključuju izdavanje menica i ukinuti potreba za odlaskom u banku radi njihovog popunjavanja.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru 2025. godine veća je 2,5 odsto u odnosu na isti mesec 2024. godine, saopštio je  Republički zavod za statistiku (RZS).

U odnosu na prosek 2024. godine industrijska proizvodnja u septembru je veća 4,5 odsto.

Industrijska proizvodnja u periodu januar–septembar 2025. godine, u poređenju sa istim periodom 2024. godine, veća je 2,7 odsto.

Posmatrano po sektorima, u septembru 2025. godine, u odnosu na isti mesec 2024. godine u sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija proizvodnja je bila veća 4,5 odsto.

U septembru je proizvodnja u odnosu na isti mesec pre godinu dana bila veća i u sektor Prerađivačka industrija 2,4 odsto i u sektoru Rudarstva 0,6 odsto.

Pad je u septembru u odnosu na isti mesec prošle godine registrovan u proizvodnji energije, za 0,1 odsto, netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 4,2 odsto i u sektoru trajnih proizvoda za široku potrošnju za 5,7 odsto.

Obim industrijske proizvodnje u septembru 2025. godine, u odnosu na septembar 2024. godine bio je veći u 16 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 56 odsto), a pad kod 13 oblasti čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 44 odsto.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Nakon završenih razgovora misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) sa delegacijom Srbije, postignut je dogovor o drugom razmatranju u okviru Instrumenta za koordinaciju politika.

Iako je opšta ocena ekonomske situacije pozitivna, izveštaj MMF-a, kako ga prenosi Narodna banka Srbije u saopštenju, ističe rizike za budući privredni rast vezane za Naftnu industriju Srbije, ali i konstatuje da su vlasti posvećene rešavanju pitanja sankcija NIS-u „na način koji će obezbediti neprekinuto snabdevanje naftom“.

Ocena MMF-a: Otporna ekonomija suočena sa rizicima

Misija MMF-a je konstatovala da je srpska privreda, zahvaljujući izgrađenoj makroekonomskoj otpornosti, dobro pozicionirana za ponovno ubrzanje rasta.

Kao faktori koji su usporili privredni rast u 2025. godini navedeni su globalne tenzije, politička neizvesnost i sankcije NIS-u

U izveštaju se naglašava da rizike ublažavaju značajne fiskalne i eksterne rezerve, otporan bankarski sektor i umeren javni dug.

Monetarna politika je ocenjena kao adekvatna i usmerena na podršku makroekonomskoj stabilnosti.

Rešavanje statusa NIS-a ključno za budući rast

U zaključcima MMF-a, projektovano ubrzanje rasta u 2026. godini direktno se povezuje, između ostalog, i sa rešavanjem neizvesnosti oko snabdevanja energentima povezanom sa NIS-om.

Misija MMF-a je zaključila da bi „duže rešavanje pitanja NIS-a i domaćih političkih tenzija moglo da utiče na ekonomsku aktivnost“.

Dodali su i da Srbija sprovodi niz ključnih investicija u oblasti energetike, a imajući i vidu značajne potrebe ovog sektora za finansiranjem, „prioritizacija najisplativijih projekata biće od presudnog značaja za jačanje ekonomskih rezultata i energetske sigurnosti“.

Naglasili su i da vlasti ostaju posvećene očuvanju fiskalnog deficita na nivou do 3,0% BDP-a tokom perioda 2025–2027, kao i primeni posebnih fiskalnih pravila u vezi s platama u javnom sektoru i penzijama.

„Očuvanje oprezne makroekonomske politike ključno je za očuvanje kredibiliteta i prostora za reagovanje na potencijalne šokove. Gornja granica fiskalnog deficita od 3,0% BDP-a, koja uspostavlja odgovarajuću ravnotežu između trenutnih potreba za potrošnjom i investicijama, predstavlja suštinski važno sidro te politike“, poručili su predstavnici MMF.

NBS: Izgrađene rezerve ublažavaju šokove

Guvernerka Jorgovanka Tabaković je, u kontekstu upravljanja globalnim rizicima, poručila da je Srbija spremna da odgovori na potencijalne šokove.

„Srbiju smo dobro opremili za upravljanje rizicima – devizne rezerve i depoziti Vlade su visoki, javni dug opada, a banke su dobro kapitalizovane i likvidne“, navela je guvernerka u saopštenju objavljenom danas po okončanju razgovora sa misijom MMF u Beogradu.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay