Gojaznost se može smatrati oblikom invaliditeta ako zbog toga osoba ne može da u potpunosti izvršava radne obaveze i, ako se to utvrdi, gojazna osoba može tražiti zaštitu od diskriminacije na radu, mišljenje je Evropskog suda pravde. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na osnovu procena iz 2008, u Evropi je oko 23% žena i 20% muškaraca gojazno. Sličan procenat od oko 20% gojaznih u opštoj populaciji beleži se i u Srbiji.
Donji dom ruskog parlamenta usvojio je nacrt zakona koji bi mogao da omogući dokapitalizaciju bankarskog sektora sa 16,5 milijardi dolara. Ministar finansija Anton Siluanov rekao je danas novinarima da bi banke već početkom naredne godine mogle početi da dobijaju dodatni kapital. Sada ostaje da nacrt zakona odobri i Gornji dom Dume, mada se očekuje da će ovo biti završeno što pre i da će ga Putin uskoro potpisati.
Razlog brzinskog usvajanja ovog zakona je negativan uticaj sankcija na ruski finansijski sektor, odnosno nemogućnost ruskih banaka da slobodno pristupe međunarodnim tržištima kapitala.
Izvor: Biznis Insajder
Često slušamo priče o lošem tretmanu radnika u kineskim fabrikama Apple-a, ali sada se pojavio i video snimak koji to dokazuje. Naime, BBC je tajno snimio film koji prikazuje na koji način tretiraju radnike u pogonima u kojima se proizvodi iPhone 6.
Na snimku se vide iscrpljeni radnici koji padaju u san tokom smene od 12 sati. Neki od njih moraju da rade po 18 dana bez prava na odmor. Jedan je ispričao da mu je najduža smena bila čak 16 sati nakon čega nije mogao da se pomeri iz spavaće sobe, čak ni kada je bio veoma gladan nije mogao da ustane da bi jeo.
Apple nije hteo novinarima da prokomentiriše snimak. Poručili su samo da mnogo rade na zaštiti radnika. „Nijedna druga kompanija ne radi toliko kako bi osigurala dobre uslove rada kao Apple, ali znamo da naš posao nikad nije gotov“, kratko su poručili iz Apple-a.
Da podsetimo, ova američka kompanija je 2010. godine dobila veoma negativan publicitet zato što je 14 zaposlenih u fabrici njenog glavnog dobavljača izvršilo samoubistvo. Posle toga je Apple doneo standarde kojima je propisano na koji način bi radnici u njegovim fabrikama trebalo da budu tretirani, ali izgleda da se retko koja fabrika pridržava istih.
Izvor: BBC
Pretposlednja puna radna nedelja u tekućoj godini protekla je u duhu korekcija cena u očekivane okvire i svojevrsne pripreme za završnu nedelju trgovanja koju po pravilu karakteriše nešto veći obim trgovanja. Cene žitarica se polako upodobljavaju sa cenama na referentnim inostranim tržištima. U skladu sa prethodnom konstatacijom cena pšenice je u padu, a cena kukuruza u porastu. Nedeljni promet 3.092,44 tona robe je za 28,90% manji nego prethodne nedelje, ali je jasan pokazatelj da je trgovanje i u protekloj nedelji bilo vrlo intenzivno. Finansijska vrednost prometa je iznosila 70.456.439 dinara što je za 8,81% manje u odnosu na upoređujući podatak iz prethodnog nedeljnog izveštajnog perioda.
Posle praktično dvonedeljne tržišne apstinencije, pšenica se ponovo pojavila na berzanskom tržištu. Promet od preko 2.500 tona hlebnog zrna, kandidovalo je ovu robu na lidersku poziciju po obimu trgovanja na “Produktnoj berzi” u Novom Sadu. Cena se kretala od početnih 22,00 din/kg bez PDV, pa do 21,70 din/kg na samom kraju nedelje. Prosečna cena trgovanja je iznosila 24,09 din/kg ( 21,90 bez PDV), što je za čitavih 4,78% manja cena u odnosu na prethodnu nedelju. Strah od zabrane izvoza ruske pšenice ponovo je alarmirao američka tržišta koja su odreagovala rastom cena. Da li i kada će se ovaj efekat preliti i na Evropsko odnosno srpsko tržište ostaje da se vidi.
Kukuruz je pre tačno dva meseca imao cenu 12,00 din/kg bez PDV. Od tada, cena kukuruza je imala konstantan i postepen rast koji je sredinom ove nedelje dostigao ovosezonski maksimum od 15,00 din/kg bez PDV. Nije isključeno da će upravo ovo biti i maksimalna cena kukuruza roda 2014. godine do kraja kalendarske godine. Na to ukazuju trgovanja koja su usledila u drugoj polovini nedelje i koja su realizovana na nivou od 14,70 din/kg. Prosečna cena trgovanja je iznosila 16,25 din/kg ( 14,77 bez PDV). U odnosu na prosečnu cenu trgovanja to je rast za 1,98%.
Soja drži svoj kontinuitet u berzanskom trgovanju. Slično tržištu pšenice, posle dužeg preioda rasta, cena soje je već drugu nedelju za redom u padu. Ove nedelje taj pad je iznosio 3,64%, a realizovana je cena od 46,75 din/kg ( 42,50 bez PDV).
Značajan pad cena pšenice i soje nije mogao da kompenzuje rast cene kukurza, pa je i berzanski indeks PRODEX u padu u odnosu na prethodnu nedelju za 3,04 indeksna poena. Poslednjeg dana trgovanja u nedelji vrednost PRODEXa je iznosila 207,74 indeksnih poena.
PRODEX
Posle konstantnog dvomesečnog rasta, indeksna vrednost PRODEX-a, posmatrano na nedeljnom nivou, beleži pad.
Kako je cena kukuruza tokom nedelje minimalno oscilirala, zaustavivši se na nivou od 14,70 din/kg, bez PDV-a, što je identično ceni od prošlog petka, na pomenuti ovonedeljni pad indeksne vrednosti berzanskog indeksa, presudan uticaj je imala cena pšenice.
SVET
Ove nedelje je cena fjučersa na pšenicu zabeležila rast usled špekulacija da će rast cene hrane u Rusiji navesti ovu, četvrtu po veličini, izvoznu zemlju da ograniči izvoz. Država usporava izvoz odbijanjem licenci za izvoz žitarica. Vrednost rublje je pala na istorijski minimum u odnosu na dolar. Mikro i makro ekonomsko stanje u Rusiji nastavlja da utiče na volatilnost tržišta, dajući trenutno značajan uzlazni pritisak na cene žitarica. Ipak, procenjuje se, da pšenice ima sasvim dovoljno i da je ovaj uticaj ruskog tržišta samo kratkoročne prirode.
Martovski fjučers na pšenicu je u poslednjih nedelju dana poskupeo za 9,68%, dok je rast cene fjučersa na kukuruz iznosio 3,16%.
U Parizu je zabeležen rast cena fjučersa na žitarice. Pšenica je oskupela za 8,68%, a kukuruz za 1,94%. U Budimpešti je pšenica jeftinija za 1,68%, a kukuruz za 2,71%.
Vlada Srbije planira da se u 2015. godini zaduži 706,6 milijardi dinara za potrebe finansiranja budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice kreditorima, navodi se u zvaničnom predlogu budžeta, objavljenom na sajtu skupštine Srbije.
Prema Predlogu budžeta Srbije za 2015, najveći deo novca država će obezbediti emitovanjem hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu u domaćoj i stranoj valuti i to u iznosu do 450 milijardi dinara. Emitovanjem evroobveznica na međunarodnom tržištu Vlada Srbije namerava da obezbedi do 180 milijardi dinara. Planirano je da se do 79,3 milijarde dinara obezbedi iz zajmova domaćih i medjunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada.
Zaduživanje bi trebalo da omogući pokrivanje budžetskog deficita od 191,3 milijarde dinara i izdataka za otplatu kredita od 509,6 milijardi dinara i nabavku finansijske imovine od 5,6 milijardi dinara. Troškovi za otplatu kredita odnose se na izdatke do 450,5 milijardi za otplatu glavnice dugovanja domaćim kreditorima, 42,6 milijardi dinara za strane kreditore, a 16,5 milijardi dinara za plaćanje glavnice po garancijama.
Primanja po osnovu zaduživanja veća su od sredstava potrebnih za finansiranje deficita, otplatu duga i nabavku finansijske imovine u iznosu od 3,6 milijardi dinara, što, kako je Vlada navela, predstavlja pozitivnu promenu stanja na računu.
Izvor: Beta
Američki nobelovac Džozef Stiglic piše o ekonomskoj nejednakosti u Sjedinjenim Državama još od šezdesetih godina. Njegova najnovija knjiga, Cena nejednakosti, ponovo ističe da upravo nejednakost u ekonomskoj preraspodeli predstavlja ozbiljan „kamen oko vrata“ za najmoćniju zemlju na svetu.
Veliki udeo u porastu kapitala u SAD došao je zahvaljujući porastu cene zemlje, a ne u količini kapitalnih dobara, kaže Stiglic u intervjuu za Institut za novu ekonomsku misao (Institute for New Economic Thinking). U pitanju nije agrikulturno zemljište, već pre svega površina u urbanim sredinama. Takođe, kaže Stiglic, sve neravnopravnijem odnosu između bogatstva i realnog kapitala doprinela je i kapitalizacija porasta svakojakih renti, uzrokovanih između ostalog i monopolskim pozicijama rentijera.
To je slično kao na tržištu kredita. Kada se obim kredita prethodnih godina povećavao, nije zapravo dolazilo do realnog povećanja kapitalnih dobara, već je bio stvoren kreditni balon, koji je morao da pukne.
Prethodnih godina u takvim situacijama učestalo se dešavalo, kaže Stiglic, da monetarni upravljači dozvole bankama da pozajmljuju još više sredstava, popuštajući postojeću monetarnu politiku. Ali to nije dovelo do stvaranja novih preduzeća i radnih mesta, a s druge strane jeste do povećanja cena zemljišta i nekretnina. U tom smislu, niko dosad nije povezivao politiku FED o kvantitativnom popuštanju sa povećanjem ekonomske nejednakosti, napominje američki nobelovac. Zemljoposednici su postali još bogatiji, a radna populacija nije imala koristi od politike popuštanja.
Kompanija Coca-Cola Hellenic Srbija predstavila je prvi lokalni Izveštaj o održivosti za 2013. godinu u kome se ističe da je samo tokom 2013. godine u lokalnu zajednicu uloženo 50 miliona dinara kroz različite društveno odgovorne projekte u oblastima zaštite životne sredine, edukacije mladih, promocije aktivnog načina života i pomoći u vanrednim situacijama.
Izveštaj je pripremio Smart kolektiv, organizacija koja je poznata po promovisanju odgovornog poslovanja. On pokazuje na koji način kompanija upravlja uticajima svog poslovanja kada je u pitanju tržite, životna sredina, lokalna zajednica ali i radno okruženje. Predstavljanje Izveštaja o održivosti je ujedno bila i prilika da se pokrene dijalog među interesnim stranama na temu unapređenja saradnje korporativnog, javnog i civilnog sektora.
„Naš pristup održivosti je zasnovan na inovativnosti i težnji da se uveća naš pozitivan uticaj na lokalnu zajednicu kako bismo stvorili vrednost za naše interesne grupe. Izveštaji nam pomažu da konstantno vrednujemo i unapređujemo sistem praćenja i merimo uticaj u odnosu na godišnje i dugoročne ciljeve. Po uzoru na Coca-Cola Hellenic AG, koji je poznat po izveštavanju o održivosti, odlučni smo u nameri da budemo lider na lokalnom tržištu i podstaknemo druge da nas slede. Siguran sam da ćemo narednih godina postepeno unapređivati svoju praksu izveštavanja jer najbolje nam tek predstoji’’, rekao je Ramon Vajdinger, generalni direktor kompanije Coca-Cola Hellenic Srbija.
Kampanja „Dan Dunava“, „Coca-Cola pokret za radost“ i „Coke Summership“ samo su neke od dugoročnih inicijativa koje kompanija sprovodi na ovom tržištu. Potvrdu napora u ovoj oblasti dokazuju i mnogobrojna priznanja među kojima su, između ostalih, Svetska nagrada za inovacije u industriji napitaka za projekat obnove vlažnih staništa duž Dunava, Nagrada za korporativno volontiranje Foruma poslovnih lidera Srbije, Priznanje za društvenu odgovornost „Moj izbor“, Nagrada za najboljeg poslodavca studentske organizacije AIESEC. Takođe, Coca-Cola Hellenic Bottling Company ove godine proglašena je globalnim liderom u svom sektoru po Indeksima održivosti Dau Džons (DJSI). Kompanija je na prvom mestu u sektoru pića među 30 svetskih i 10 evropskih kompanija po ovim indeksima.
Na “Forbsovoj” rang listi najboljih država za poslovanje Srbija se našla na 85. mestu, što je slabiji rezultat u odnosu na ostale zemlje regiona.
Najbolje rangirana od 146 zemalja je Danska, a slede je Hongkong, Novi Zeland, Irska i Švedska. Među prvih 10 zemalja najpogodnijih za poslovanje su i Kanada, Norveška, Singapur, Švajcarska i Finska, dok se na sa samom dnu lestvice ove godine našla Gvineja, a tik ispred nje su Čad, Libija, Mjanmar i Haiti.
Od zemalja u regionu ubedljivo je najbolje rangirana Slovenija, koja zauzima visoko 14. mesto, a slede je Makedonija na 31. mestu, Hrvatska na 46, Crna Gora na 48. i Bosna i Hercegovina na 84. Ispred nas su i Zambija, Jermenija, Katar, Kazahstan, Bocvana, Namibija, Gana, Senegal itd.
Za Srbiju piše da su njeni osnovni problemi visoka nezaposlenost, velika potrošnja države na zarade u javnom sektoru, ali i na zdravstveno i socijalno osiguranje i rastuća potreba za novim pozajmicama od međunarodnih kreditora. Zaduženost je, po “Forbsu”, veliki problem naše zemlje, a stranim investitorima smo odbojni i zbog neefikasnog pravosuđa, duboko ukorenjene korupcije i starenja populacije. Ono što možemo da ponudimo investitorima je dobra geografska lokacija, jeftina a dobro obučena radna snaga i sporazumi o trgovini sa EU, Rusijom, Turskom i centralno-evropskim zemljama.
Što se tiče opštih ekonomskih podataka, zanimljiva je činjenica da je “Forbs” sračunao da je stopa nezaposlenosti u Srbiji 20,1% iako naši statističari vide samo 17,6% nezaposlenih na evidenciji. Moguće je da su Forbsovi podaci stariji ali ova tema je već duže vreme razlog sporenja brojnih ekonomista jer je evidentno da u Srbiji istovremeno padaju i zaposlenost i nezaposlenost. Ni drugi makroekonomski pokazatelji nisu sjajni, dinar je u konstantnom padu, javni dug raste, a i industrijska proizvodnja ponire.
Kada se uzme u obzir da su kriterijumi za utvrđivanje najboljih država za poslovanje način regulisanja prava vlasništva u njima, inovacije, porezi, tehnologije, korupcija, slobode (lične, trgovinske i monetarne), birokratija, zaštita ulagača i berzansko poslovanje, onda i ne čudi što smo najgori na Balkanu.
Kineske kompanije poslale su 18 pisama o zaineresovanosti za privatizaciju 11 srpskih preduzeća, među kojima su i IMT, IMR, PIK „Zemun“, „Resavica“, ali i tri banje – Niška, Ribarska i Sokobanja, saznaje Tanjug.
Kineska kompanija „China national electric engineering tehnology corporation limited“ poslala je pisma o zainteresovanosti za obe beogradske fabrike traktora IMT i IMR. Za tri srpske fabrike, stigla su pisma od po dve kineske firme. Primera radi, za poljoprivredno preduzeće „Bačka“ a.d. pisma su poslale kineske firme „Shandong wanbao group“ i „Shandong art agriculture“.
Poljoprivredno industrijski kombinat „7. juli“, takođe je privukao iste dve kineske firme, koje su poslale pisma o zainteresovanosti. „Shandong wanbao group“ je još zainteresovan i za PIK „Zemun“, a „Shandong art agriculture“ za poljoprivredne firme „Budimku“ iz Požege i „Graničar“ iz Gakova. Potencijalna dva kupca iz Kine ima i „Industrija stakla Pančevo“ – „Sinoma international engineering“ i „China glass holdings“, dok „Zastava kamioni“ imaju dva pisma o zainteresovanosti kineskih kompanija „Beiqi foton motor“ i „Anhui jianghuai automobil“.
Kineski „Hiamen golden dragon bus“ zainteresovan je za preduzeće „Zastava specijalni automobili“ Sombor, dok je kompanija „Sinohydro corporation“ zainteresovana za privatizaciju JP za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“.
Osim navedenih poslova, kineska kompanija „Bressington LTD China“ zainteresovana je i za kupovinu tri srpske banje. Iako su zvaničnici rekli da se srpske banje na spisku Agencije za privatizaciju neće privatizovati dok se ne reše sporovi koje država ima sa Fondom PIO oko vlasništva nad tom imovinom, ova kineska firma je poslala pisma o zainteresovanosti za privatizaciju Specijalne bolnice Ribarska banja iz Kruševca, Institut za lečenje i rehabilitaciju Niška banja i Specijalnu bolnicu Sokobanja.
Ranije je objavljeno da su kineske kompanije zainteresovane za kupovinu kruševačke fabrike „14. oktobar“ i „Prve petoletke“ iz Trstenika. Mada, pisma o zainteresovanosti za kupovinu tih firmi još nisu pristigla, prenosi Tanjug.
Izvor: Tanjug, eKapija
Oko hiljadu protestanata danas pred zgradom Evropske komisije izražava svoje nezadovoljstvo zbog najavljenog uvođenja slobodne trgovine između SAD i zemalja EU (Transatlantski sporazum o slobodnoj trgovini), koje bi trebalo da bude ozvaničeno do kraja 2015. godine.
Belgijski poljoprivrednici blokirali su delove Brisela traktorima i zapalili bale sena u bojazni da bi najavljeni Sporazum mogao da ugrozi mala poljoprivredna gazdinstva. S druge strane, evropski političari, među kojima i engleski premijer Dejvid Kameron, ističu da će Transatlantski sporazum omogućiti kompanijama sa obe strane Atlantika lakši pristup na evropskom, odnosno američkom tržištu, uz kreiranje novih radnih mesta. Industrije koje su označene kao najveći dobitnici ovakve politike biće farmaceutska, automobilska, energetska, finansijska, industrija obuće i hrane.
Ipak, usvajanje Sporazuma usloviće i neke druge mehanizem EU, kao što je i najavljeno smanjenje državnih subvencija za poljoprivrednike, a mogućnost slobodne trgovine samo će doprineti još neravnopravnijem položaju evropskih malih poljoprivrednika, ističu protestanti.
Izvor: BBC