Kina je, mereno kupovnom snagom domaće valute, postala veća ekonomija od SAD, a za dve do tri godine postaće i veći uvoznik od SAD. Tako će njena uloga motora razvoja svetske ekonomije postati još izraženija. Mnoge zemlje već su iskoristile svoju šansu da povećaju izvoz u Kinu, a Srbija u tome značajno zaostaje piše ekonomista Miroslav Zdravković na portalu Makroekonomija.org.
Nova Evropska komisija, na čelu sa bivšim premijerom Luksemburga i čelnikom evro grupe Žanom Klodom Junkerom, počinje mandat 1. novembra. Po prvi put Komisija će zapravo imati dva lidera, budući da je predviđena funkcija prvog potpredsednika, pozicija na koju je imenovan holandski socijal-demokrata Frans Timermans. U briselskim institucijama neki čak smatraju da će Timermans biti taj koji će držati uzde, a kao razloge za ta nagađanja navode Junkerove zdravstvene probleme, umoran izgled, ali i želju da zadrži prebivalište u Luksemburgu.
Zvanično prvi iPhone uređaj prodat je u Telenoru minut nakon ponoći. Mikel Nosgard, izvršni direktor marketinga u Telenoru, imao je čast da prvom kupcu, Nemanji Todoroviću, svečano uruči iPhone 6, uz gužve u Telenorovoj prodavnici u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu.
Svi oni koji večeras nisu stigli da kupe svoj uređaj mogu putem Telenorovog sajta da saznaju više o cenama i modelima iPhone-a koji se nalaze u ponudi, ili da svrate u neki od Telenorovih prodavnica širom zemlje. U prodavnici u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu nastavlja se celodnevna promocija i u petak, 31. oktobra.
iPhone 6 i iPhone 6 Plus su najnapredniji modeli u dosadašnjoj istoriji iPhone-a i njihovo korišćenje u Telenor pametnoj mreži omogućiće korisnicima da osete njihov pun potencijal. Ovi uređaji dostupni su uz tarifne pakete u koje su uključeni jedinstveni digitalni servisi koji Telenorovu ponudu čine posebnom.
U zamršenoj sagi o (ne)otplaćivanju argentinskog državnog duga došlo je do novog preokreta, odnosno pojave novih učesnika na sceni.
Kenet Dart (Kenneth Dart), američki milijarder i naslednik najvećeg svetskog proizvođača proizvoda od stiropora, kompanije Dart Container (proizvodi stiroporska pakovanja za hranu koliko i svi svetski konkurenti zajedno), potražio je preko njujorškog suda da mu država Argentina isplati punu vrednost državnih obveznica u njegovom vlasništvu, to jest oko 595 miliona dolara. Dart je od ranije poznat kao tzv. „lešinarski investitor“ jer je svoju karijeru gradio na kupovini potcenjenih državnih obveznica zaduženih zemalja i kasnije iste sudski utuživao da mu isplate punu vrednost tih obveznica.
Za hedž fond NML Capital se od ranije znalo da se bavi istim poslom – ona je već potražial isplatu 503 miliona američkih dolara od Argentine, ali je svetskoj javnosti dosad bilo nepoznato uplitanje Keneta Darta. Argentina je zvanično bankrotirala 30 jula ove godine pošto je sudski stopirana isplata 539 miliona dolara na ime obveznica sve dok ne budu podmirena potraživanja grupe stranih hedž fondova.
Od tog trenutka argentinska predsednica Kristina Fernandez de Kiršner stavila je u fokus svog političkog delovanja borbu protiv „lešinarskih fondova“.
Međutim, NML Capital i još četiri investiciona fonda su na pragu postizanja nagodbe sa državom Argentinom na njujorškom sudu. Iznenadna pojava novih vlasnika argentinskog duga koji imaju potraživanja pokazala je da samo u državi Njujork ima vlasnika oko 2,4 milijarde dolara argentinskog duga, koji će, ukoliko NML Capital postigne dogovor o isplati sa Argentinom, užurbano početi da rade na svojim sudksim procesima, što će posebno predsednicu Kiršner ostaviti u nezavidnom položaju.
Izvor: Businessweek
Uspostavljanje e-uprave u Srbiji zauzima značajno mesto u procesu evropskih integracija, omogućavajući bolju institucionalizaciju sistema kroz modernizaciju institucija i procesa, istakla je kompanija Aseko SEE (Asseco SEE), regionalni lider i jedna od najvećih IT kompanija u Evropi, na konferenciji Smart eGovernment 2013, koja se održava 30-31. oktobra u Beogradu. Kompanija Aseko SEE, već sprovodi brojne projekte za domaću javnu upravu, a na konferenciji su predstavljeni i najnoviji sistemi za zaštitu podataka koji su bitni za realizaciju ovih projekata.
„Pre svega želimo da razrušimo mit da su podaci koji se nalaze u informacionim sistemima nebezbedni. Naprotiv, podaci koji se nalaze u papirnom obliku i na ostalim konvencijalnim medijima su najnebezbedniji i praktično je nemoguće utvrditi ukoliko dođe do odliva informacija sa papira,“ rekao je Dane Hinić, iz Aseko SEE i dodao „Jedna od prednosti eGovernment sistema, koji imaju odgovarajuću zaštitu, jeste da mogu na transparentan način iskontrolisati koji organi i u kojoj meri imaju pristup informacijama.“
Kompanija Aseko SEE sprovela je nekoliko projekata iz oblasti e-uprave kako u zemljama u okruženju tako i u zemljama Evropske unije. Aseko SEE je samo tokom prethodnih godina u partnerstvu sa Upravom carina, Republičkom agencijom za telekomunikacije (RATEL), Agencijom za privredne registre (APR), Poreskom upravom i Ministarstvom pravde, uspostavio moderne informatičke sisteme, koji su višestruko unapredili rad ovih institucija i poboljšali usluge koje pružaju građanima.
Cilj e-uprave jeste lakša, jeftinija i transparentnija interakcija između Vlade i građana, Vlade i kompanija i samih vladinih agencija. Uvođenje e-uprave direktno utiče na smanjenje administracije, veću efikasnost i dostupnost informacija, kao i poboljšan kvalitet rada kroz automatizaciju i optimizaciju servisa čiji su korisnici fizička i pravna lica.
Na Smart e-Government konferenciji, čiji je kompanija Asseco SEE oficijelni partner, prikazana su vodeća tehnička dostignuća iz oblasti elektronskog identiteta i aplikacija e-Uprave. Na konferenciji su prikazane prezentacije vodećih domaćih i stranih u oblasti savremenih tehnologija za realizaciju javnih elektronskih servisa. Konferenciju je organizovao ASIT (Asocijacija za računarstvo, informatiku, telekomunikacije i nove medije Srbije), u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije i Direkcijom za elektronsku upravu, Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije, Privrednom komorom Srbije i profesionalcima iz oblasti IT tehnologija u javnom i privatnom sektoru.
Agencija za privatizaciju objavila je danas javni poziv investitorima da do 1. decembra pošalju pisma o zainteresovanosti za učešće u privatizaciji „Železare Smederevo“. Agencija je pozvala sve zainteresovane investitore da dostave pismo koje treba da sadrži, osim osnovnih podataka o investitoru i predlog indikativne cene, investicionog programa, okvirnog plana poslovanja i broja zaposlenih, objavljeno je u oglasu u današnjoj „Politici“.
Za učešće u privatizaciji „Železare“ zainteresovano je nekoliko komnpanija. O privatizaciji „Železare“ premijer Srbije Aleksandar Vučić je pre tri dana u Londonu razgovarao sa predsednikom američkog „Esmarka“ Džimom Bušarom, čija je kompanija potvrdila da je zainteresovana za preuzimanje srpske čeličane i da će učestvovati na tenderu.
Prema pisanju medija, država bi trebalo da ostane vlasnik 20% „Železare“, a Amerikanci planiraju da pokrenu obe visoke peći i da sadašnju proizvodnju od 400.000 tona podignu na 2,2 miliona tona godišsnje. Prilikom preuzimanja „Železare“ nijedan od oko 5.000 radnika ne bi trebalo da bude otpušten.
Vlada Srbije je vlasnik „Železare“ od februara 2012. kada ju je za 1 USD kupila od američkog „U.S. Steel“ koji se povukao zbog gubitaka. Prvi tender za prodaju „Železare“ raspisan je aprila 2012. godine, a ruski „Uralvagonzavod“ se jedini javio na poziv, ali nije dostavio obavezujuću ponudu.
Vrednost proizvodnje „Železare Smederevo“ je oko 340 miliona evra, a s punim kapacitetom dostigla bi 1,5 mlrd EUR.
Država „Železari“ mesečno daje 8,5 do 10 mil EUR, ali to preduzeće bankama duguje 260 mil EUR, dobavljačima 120 mil EUR i za sirovine još 145 mil EUR. Te dugove će najverovatnije preuzeti država.
Izvor: eKapija, Beta
Dominik Stros-Kan (65), koji je posle (burnog) odlaska iz MMF otpočeo karijeru u privatnom finansijskom menadžmentu i konsaltingu, naišao je na nove poteškoće, pošto je njegov partner u Leyne, Strauss-Kahn & Partners, Tijeri Lejn (49), izvršio samoubistvo pre nedelju dana u Tel-Avivu.
Dominik Stros-Kan je posle optužbe za seksualno uznemiravanje jedne sobarice u njujorškom hotelu 2011. godine stupio sa dužnosti predsedavajućeg Međunarodnog monetarnog fonda. Stros-Kan je tada negirao navode optužnice ali se čitav slučaj završio nagodbom sa tužiteljicom. Pre tog skandala, Stros-Kan je važio za najozbiljnijeg kandidata od strane socijalista na francuskim predsedničkim izborima 2012.
Međutim, bivši predsednik MMF odlučio je da se posveti privatnom konsaltingu i finansijskom menadžmentu u kompaniji Leyne, Strauss-Kahn & Partners, registrovanoj u Luskemburgu. Svoje usluge, između ostalog, nudio je i Vladi Srbije.
U neočekivanom razvoju događaja, Bloomberg News je 20. oktobra preneo deo zvaničnog saopštenja ove kompanije u kojem se kaže da je „Stros-Kan odustao od upravljanja kompanijom kako bi se posvetio drugim aktivnostima“. Samo tri dana kasnije, njegov partner Tijeri Lejn skočio je sa jedne zgrade u Tel-Avivu i izvršio samoubistvo.
Kompanija Leyne, Strauss-Kahn & Partners, u kojoj Stros-Kan još uvek ima 20% akcija, izgubila je skoro dve trećine svoje vrednosti od septembra 2013. godine.
Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da će odbaciti nacrt zakona o oporezivanju interneta koji je pre nekoliko dana podstakao masovne demonstracije u ovoj zemlji. Da podsetimo, kada je objavljena ova odluka vlasti oko 100.000 Mađara izašlo je na ulice protestujući zbog ograničavanja “osnovnih demokratskih prava i sloboda”.
Demonstranti su tada pozvali Orbana da odustane od plana prema kome će provajderi internet servisa morati mesečno da plate porez od 700 forinti (2,27 evra) po korisniku i 5.000 forinti po firmi mesečno. Većina medija danas piše da su u tome uspeli, međutim mađarski Portfolio pojašnjava da taj zakon ni nije mogao biti realizovan u sadašnjoj formi. Ovaj medij smatra da javnost nije odnela apsolutnu pobedu i da ubuduće treba motriti na mađarsku vlast, odnosno pratiti na koji način će ovaj zakon biti izmenjen.
Više od od pedeset preduzetnika i vlasnika porodičnih firmi iz Čačka i Moravičkog okruga, koji su učestvovali u Vip radionici “Porodične firme – stub razvoja ekonomije Srbije” u Čačku pokazali su spremnost da poslovanje prilagode savremenim potrebama tržišta i svom biznisu omoguće progres. Radionica je održana u organizaciji agencije za odnose s javnošću Chapter 4, a pod generalnim pokroviteljstvom kompanije Vip mobile i uz podršku Regionalne privredne komore Kraljevo, organizaciona jedinica Čačak.
Centralna tema radionice, koja je prepoznata kao ključna za porodične firme iz Moravičkog okruga, bila je izazov nasleđivanja i problem tranzicije firmi u sledeću generaciju. Govorilo se i o efikasnom upravljanju kao i o uticaju ekonomskog okruženja na poslovanje. Takođe, kako bi se pomoglo firmama da kvalitetnije upravljaju porodičnim biznisom, bilo je reči i o poslovnoj kulturi i komunikaciji unutar kompanije, razvoju zaposlenih i prevazilaženju administrativnih prepreka.
“Podatak da je 84,5% odsto porodičnih firmi koje trenutno posluju osnovan od strane trenutnog vlasnika, jasno pokazuje da su porodične firme koje danas posluju u Srbiji pred ozbiljnim izazovom, transfera iz prve u drugu generaciju. Ovo je bio jedan od razloga zašto se kompanija Vip mobile odlučila da podrži i aktivno učestvuje u ovom projektu. Verujemo da je budućnost privrede Srbije upravo u porodičnim firmama i nastavićemo da svojim iskustvom i rešenjima podržavamo razvoj i unapređenje ovih kompanija.” rekao je Vojislav Lalić, direktor Sektora za razvoj poslovnih proizvoda u kompaniji Vip mobile.
“Radionice organizujemo u želji da ukažemo javnosti i nadležnima na republičkom i lokalnom nivou da je porodičnim firmama potrebna posebna pažnja. Verujemo da na taj način možemo da iniciramo da država pruži veće podsticaje vlasnicima porodičnih firmi za njihovo osnivanje, razvoj i opstanak, kao i da opštine u kojima porodične firme posluju budu otvorenije za poslovne ideje koje dolaze od strane preduzetnika” – rekla je Milena Avramović-Bjelica, izvršna direktorka agencije Chapter 4.
Ovo je treća po redu Vip radionica – “Porodične firme – Stub razvoja ekonomije Srbije”. Prva radionica održana je u Nišu, druga u Kruševcu, a do kraja godine planirane su još dva slična okupljanja u Kragujevcu i Novom Sadu, na kojima će se takođe govoriti o izazovima sa kojima se porodične firme susreću, ali i o konkretnim savetima za poboljšanje statusa porodičnih firmi u Srbiji.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru ove godine manja je za 16 odsto nego pre godinu dana, u odnosu na prošlogodišnji prosek za 10 odsto, saopštio je da danas Republički zavod za statistiku. U septembru je ukupna industrijska proizvodnja bila manja za 4,6 odsto nego u avgustu, dok je pad u prerađivačkoj industriji bio 5,6 odsto. Za devet meseci ove godine industrijska proizvodnja je manja za 5,7 odsto nego u istom prošlogodišnjem periodu.
Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje imale su proizvodnja električne energije, derivata nafte, eksploatacija uglja, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda i metalnih proizvoda, osim mašina. Pad proizvodnje u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija bio je 38,9 odsto, u rudarstvu 29,6 odsto i prerađivačkoj industriji 8,8 odsto.
Obim industrijske proizvodnje u septembru ove godine, u odnosu na isti mesec prošle godine, smanjen je u 19 oblasti čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 64 odsto.
Ukupna vrednost spoljnotrgovisnke razmene Srbije u periodu januar-septembar 2014. godine bila je oko 19,7 milijardi evra, što je za 2,3 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Iskazano u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska razmena bila je oko 26,7 milijardi ili za 5,4 odsto veća nego u istom periodu 2013. godine. Izvezeno je robe u vrednosti od oko 8,3 milijardi evra ili za 3,1 odsto više u nego u istom periodu prethodne godine, dok je uvoz bio oko 11,4 milijardi evra ili za 1,7 odsto veći.
Trgovinski deficit prema podacima RZS, bio je oko 3,1 milijardu evra, što čini smanjenje od 1,9 odsto u odnosu na isti period 2013. godine. Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 72,5 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 71,6 odsto. U strukturi izvoza i uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju (52,7 i 60,7 odsto), roba za široku potrošnju (39,7 i 18,6 odsto) i oprema ( 7,6 i 10 odsto).
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (skoro dve milijarde dolara), Nemačka (1,4 milijardi dolara), Bosna i Hercegovina (987,5 miliona dolara), Rusija (782,7 miliona dolara) i Crna Gora (582,7 miliona dolara). U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (oko 1,8 milijardi dolara), Rusija (oko 1,8 milijardi dolara), Italija (1,7 milijardi dolara), Kina (1,16 milijardi dolara) i Poljska (762,6 miliona dolara).
U prošloj godini spoljnotrgovinska robna razmena Srbije bila je najveća sa zemljama sa kojima su potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene (64,1 odsto).
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, i Makedonijom. Prema podacima RZS, u septembru 2014. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 982,9 miliona evra, što čini smanjenje od 9,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz u tom mesecu bio 1,373 milijardi evra, što čini povećanje od 1,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u septembru ove godine manji je nego u avgustu u tekućim cenama za pet odsto, a u stalnim cenama za 5,8 odsto.U poređenju sa septembrom 2013. godine, promet robe je veći u tekućim cenama za 2,8 odsto, a u stalnim cenama, kad se isključi inflacija, za 1,6 odsto. Promet u maloprodaji za devet meseci ove godine, u odnosu na isti period 2013. godine, veći je u tekućim cenama za 3,9 odsto, a u stalnim cenama za 2,4 odsto.