Telenor banka, prva mobilna onlajn banka u regionu, otvorena je u sredu i od sada će građani preko mobilne aplikacije moći da plaćaju usluge, šalju i primaju novac, ali i da obavjaju menjačke poslove.
U julu je ostvaren rekordan broj noćenja stranaca u Srbiji, ukupno 251.730 registrovanih noćenja, i to je novi rekord nakon Univerzijade kada je u julu 2009 godine registrovano 240.709 noćenja, i od tada nije registrovan veći broj.
Pristalice nezavisnosti Katalonije za zavišću gledaju pripreme referenduma o nezavisnosti u Škotskoj i nadaju se da će ovaj primer dati novu snagu njihovoj borbi. Centralne vlasti Španije osporavaju pravo ovoj bogatoj španskoj regiji na organizovanje referenduma. Pored osujećenja težnje za samoopredeljenjem, ovakav stav nameće i težak izbor lideru Katalonije – da li da se ogluši o zabranu Madrida i dovede do raskola sa umerenim krilom svoje stranke, ili da odustane od referenduma zakazanog za novembar i izgubi važnog političkog saveznika. Reakcije EU i NATO pokazuju da bi i Škotska i Katalonija u slučaju otcepljenja ostale van ovih organizacija, pa bi ukoliko to žele morale ponovo da se učlanjuju.
Broj zaposlenih u Hrvatskoj je smanjen za 28.871 od jula 2013 do jula 2014 godine, sa 1.372.171 na 1.343.300 (ne računajući osigurane poljoprivrednike). Gubitak radnih mesta iznosio je po 79 dnevno, a svakog dana, u proseku, računajući i vikende i praznike, je za po 22 radna mesta smanjivan broj u trgovini, za 17 u saobraćaju, za 15 radnika manje u građevinarstvu, tačno po 10 u prerađivačkoj industriji i po 8 u javnoj upravi, prenosi Makroekonomija.org.
Ulaganja osiguravajućih kompanija u Evropi porasla su u 2013. godini za 3,2% ali taj sektor brine da će dugoročne investicije ozbiljno pogoditi nova, stroža regulativa koja stupa na snagu 2016. Od te godine evropske osiguravajuće kuće moraće da usklade kapital sa rizicima i poslenici sa tog sektora strahuju da će to zahtevati velika povećanja kapitala. Evropski sektor osiguranja je najveći u svetu i čini ga više od pet hiljada kompanija sa milion zaposlenih.
Osiguranje je sektor koji „cveta“ u Evropi i koji je u 2013, prema novom izveštaju Osiguranja Evropa, federacije evropskih osiguranja i reosiguranja, uložio 8.500 milijardi evra.
Osiguranje Evropa okuplja nacionalne federacije Islanda, Lihtenštajna, Norveške, Švajcarske, Turske i 27 članica Evropske unije (isključujući Litvaniju).
Evropsko tržište osiguranja najveće je u svetu sa udelom od 35% na globalnom tržištu. Poređenja radi, udeli tržišta Severne Amerike i Azije su 30% odnosno 28%.
Prema podacima Osiguranja Evropa, osiguravajući sektor direktno zapošljava oko milion ljudi a čini ga više od 5.100 kompanija čije investicije konstantno rastu od 2008. godine.
Podsticaj ekonomiji
Uprkos značajnom rastu investicija, Osiguranje Evropa je oprezno, s ozbirom da 1. januara 2016. na snagu stupa novi regulatorni okvir – Solventnost II.
Novim propisima, čiji je cilj da obezbede da osiguravajuće kompanije posluju pozitivno, od osiguranja će se tražiti da usklade kapital sa rizicima njihovih ulaganja, odnosno da što je rizik veći, i kapital bude veći.
Primena novih propisa odlagana je nekoliko puta zbog napornih pregovora sektora osiguranja i onih koji odlučuju.
„Osiguranje daje veliki doprinos evropskoj ekonomiji podstičući rast i stabilnost dugoročnim investicijama koje su u visini oko 60% evropskog bruto domaćeg proizvoda“, istakla je direktorka Osiguranja Evropa Mihaela Koler (Mićaela Koller), preneo je EurActiv.com.
Rizik po dugoročne investicije
Osiguravajuće kompanije brine mogućnost da se njihove dugoročne investicije nađu na meti evropske direktive, odnosno da budu prinuđene da suviše povećaju kapital.
Iako Evropska unija ulaže napore da ohrabri investicije, neki „aspekti direktive i kako se primenjuje zahtevaće od osiguravajućih kuća da imaju neproprcionalno veliki kapital u odnosu na dugoročne investicije“, ocenila je direktorka Osiguranja Evropa.
Osiguravajući sektor bi zbog primoravanja kompanija da raspolažu velikim kapitalom mogao da preispita svoje investicije i kompanije bi mogle da u budućnosti jednostavno odustanu od velikih investicija, što bi bilo štetno za ekonomiju.
„Nova direktiva bi osiguravajućim kompanijama mogla da poskupi investiranje u dugoročne vladine i korporativne obveznice, kao i u za rast podsticajne aktivnosti, poput infrastrukturnih projekata“, upozorila je Koler.
Izvor: EurActiv.rs
Škotski nacionalisti će morati da na spisak svog plana o izgradnji nove države dodaju i izgradnju centralne banke kao i odluku o valuti.
Prvobitni plan Aleksa Salmonda, premijera Škotske i vođe Škotske nacionalne partije, jeste da nezavisna Škotska deli Banku Engleske sa ostatkom Kraljevstva zajedno sa nacionalnom valutom – funtom. Tri najveće političke partije u Britaniji izjavile su međutim da je mogućnost takve unije isključena. Pitanje koji novac bi Škotska koristila kao zvaničnu valutu pred glasanje 18. septembra je najpostavljanije u javnosti. Korišćenje funte bez postignutog dogovora sa ostatkom Ujedinjenog kraljevstva podstaklo bi rasprave o najznačajnijem pitanju – da li je Škotska sposobna da obezbedi podršku svojim bankama i upravlja sopstvenom ekonomijom.
Ranije ove nedelje slična upozorenja stigla su i iz vrha Evropske unije. Takva situacija takođe značajno bi uticala na šanse za pridruženje Škotske EU, što je glavna stavka na Salmondovoj listi za plan o nezavisnosti. Iako bi ovo monetarno pitanje moglo da bude značajna prepreka pridruživanju Evropi, Salmond je izjavio da neće prihvatiti evro kao nacionalnu valutu.
Dok Škotska vodi brigu o svojim potencijalnim problemima, ni ostatak Evrope nije miran. Madrid je zabrinut da bi ovako lagano priznanje Škotske nezavisnosti moglo da ohrabri katalonske nacionaliste.
Prema mišljenju mnogih ekonomista, najjednostavnije rešenje bilo bi stvaranje škotske valute pod novom centralnom bankom, kako bi se novoj državi dala sloboda da vodi sopstvenu politiku i ekonomiju. Takav poduhvat, po oceni ekonomista, ne bi trebalo da bude problematičan s obzirom da bi i Međunarodni monetarni fond bio spreman da pruži neophodnu pomoć. Takođe, kao primer navedene su Hrvatska i Slovačka, obe rođene iz već postojećih velikih nacija.
Izvor: CNBC
Članice Evropske unije zvanično su odobrile uvođenje novih sankcija Rusiji koje bi trebalo da pogode njen energetski sektor, ali će se sa njihovom primenom sačekati. Naime, Unija je saopštila da će odložiti sprovođenje kaznenih mera odložiti na nekoliko dana kako bi dala Moskvi vremena da nastavi svoje mirovne napore. Moguće je da će Brisel delimično ili u celini preispitati usvojeni paket restriktivnih mera, u zavisnosti od razvoja situacije na terenu.
Nove sankcije Rusiji trebalo bi da obuhvate velike ruske naftne kompanije Rosnjeft, Transnjeft i Gasprom. Sem toga, biće zabranjeno izvoziti oružje u Rusiju, kao i takozvanu robu dvostruke namene, koja se može koristiti kako u vojne, tako i u civilne svrhe.
Premijer ove zemlje Dmitri Medvedev zapretio je da bi u slučaju stupanja na snagu ovih sankcija Rusija zatvorila svoj prostor za vazdušni saobraćaj, što bi moglo dovesti do kolapsa avionskog saobraćaja u Finskoj.
Prethodnim sankcijama su najviše bile pogođene ruske finansijske institucije, industrija oružja i druge važne tehničke branše. Rusija je na njih odgovorila embargom na uvoz namirnica iz Evropske unije, što je veoma pogodilo pojedine države-članice.
Zato je prilikom uvođenja novih sankcija u Evropi rastao otpor ovoj kaznenoj politici. Francuska se bunila zbog veoma vrednih ratnih brodova čija isporuka Rusiji je stopirana, Češka je strahovala za izvozne poslove svoje mašinske industrije, a Finska i baltičke zemlje zato što su skoro u potpunosti zavisne od ruskih isporuka gasa i bile bi direktno pogođene ako vlada u Moskvi u znak odmazde zatvori ventile na gasovodima. Drugim rečima, nikome ove sankcije ne padaju lako.
Oni koji se sećaju sankcija koje smo mi preživeli 90-ih ipak moraju imati u vidu da su Srbija i Rusija u potpuno drugačijem položaju. Naime, međunarodne ekonomske sankcije su u kombinaciji sa vođenjem rata do 1995. uništile našu ekonomiju – tada je naš BDP iznosio samo 26% onog iz 1989., industrija je propala a u velikoj meri je porastao broj siromašnih. Cilj međunarodne zajednice bio je da sankcijama, odnosno pogoršanjem ekonomskih uslova, primora Jugoslaviju na mirovne pregovore u Bosni ali i građane naše zemlje na otpor režimu, međutim, kako piše Milica Delević u svom radu “Ekonomske sankcije kao instrument spoljne politike – slučaj Jugoslavije”, ne može se sa velikom sigurnošću tvrditi da je to bio slučaj. Pitanje je koliko su one bile efikasne, piše Delević, s obzirom na činjenicu da je “Dejtonskim pregovorima prethodila upotreba NATO snaga, kao i da je ponuđeni mirovni plan predvideo dva odvojena entiteta u okviru Republike Bosne i Hercegovine. Osim toga, porast siromaštva u Jugoslaviji, kome su sankcije značajno doprinele, učinio je stanovništvo još zavisnijim od države i time podložnijim postojećim režimima, samo odlažući razvoj civilnog društva i demokratije, što bi bilo jedino dugoročno rešenje problema. Iako sve češća upotreba multilateralnih sankcija posle kraja hladnog rata upućuje na zaključak da je nađeno jeftino i efikasno oružje protiv problematičnih režima zemalja male i srednje veličine, činjenica da se sankcije uglavnom uvode zemljama sa malo ili bez ikakve demokratske tradicije dovodi u sumnju ovo verovanje”.
Zato mnogi ekonomski stručnjaci tvrde da sankcije Rusiji možda i nisu baš najbolje rešenje. Uostalom, ova zemlja je svakako ekonomski snažnija od nekadašnje Jugoslavije. To naravno ne znači da sankcije ne deluju na nju – vrednost rublje je rekordno pala u odnosu na dolar – ali njeni zvaničnici, poput stalnog predstavnika Rusije pri EU Vladimira Čižova, tvrde da iako ruska ekonomija već trpi, “ona neće doživeti kolaps”.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Stopa nezaposlenosti u zemljama OECD-a u julu je porasla za 0,1% na 7,4%. To znači da je u ovim zemljama ukupno bilo 44,8 miliona nezaposlenih, što je za 5,1 miliona manje nego na vrhuncu nezaposlenosti u aprilu 2010. ali i dalje ova brojka za 10,2 miliona prevazilazi broj nezaposlenih pre početka krize.
Nezaposlenost je mirovala u evrozoni na 11,5%, u kojoj su samo pojedine zemlje odskakale – npr. u Italiji je porasla za 0,3% na 12,6% a u Sloveniji je za isti procenat pala i završila na 9.8%.
Što se tiče ostatka planete, u Japanu i SAD je nezaposlenost porasla za 0,1% na 3,8%, odnosno na 6,2%, a u Australiji za 0,4% na 6,4%. Za 0,1% je smanjena u Kanadi (na 7%) a u Južnoj Koreji za 0,2% na 3,4%. Prema avgustovskim podacima u SAD je nezaposlenost padala.
U OECD-u nezaposleno je 0,2% žena više nego muškaraca, kao i 14,9% mladih.
Partnerstvo Er Srbije sa Etihad Ervejzom je stvorilo stotine novih radnih mesta u Beogradu i Abu Dabiju.
Preko 300 Srba zaposleno je u Etihad Ervejzu, a mogućnosti za zapošljavanje otvaraju nove perspektive u razvoju karijere za mnoge mlade Srbe. Ovo uključuje i prvu grupu mladih državljana Srbije odabranih za diplomski menadžment program.
Blizu 200 članova posade, četiri pilota, 30 radnika za rad sa putnicima na aerodromu i preko 70 drugih radi na korporativnim pozicijama u raznim sektorima Etihad Ervejza.
U prvoj polovini 2014. godine, radna snaga Er Srbije je uvećana za 300 novih profesionalaca. Većina ovih novih poslova je u komercijalnoj delatnosti, sa fokusom na poslovanje kol-centara aviokompanije.
Trenutno aviokompanija ima 50 oglašenih slobodnih radnih mesta, a u toku je proces zapošljavanja pilota i kabinskog osoblja. Osim toga, aviokompanija planira da ponovo uspostavi svoj program školovanja kadeta pilota, što će obezbediti dotok međunarodno kvalifikovanih mladih pilota.
Prema najnovijim procenama, koncentracija ugljen dioksida tokom 2013. godine beležila je visok rast, a u periodu između 2012. i 2013. godine imala je najveću stopu rasta od 1984. godine. Iz Svetske meteorološke organizacije (SMO) navode da je sporazum o svetskoj klimi neophodan.
Godišnji pregled SMO ne meri emisije elektrana već umesto toga beleži koliko gasova odgovornih za zagrevanje ostaje u atmosferi nakon složenih interakcija koje se svakodnevno odigravaju između vazdušnog prostora, zemlje i okeana. Za skoro polovinu svih emisija zaslužna su mora, drveće i živi svet.
Prema podacima, prosečna količina ugljen dioksida koja se nalazi u atmosferi dostigla je stopu od skoro 400 miliona promila u 2013.godini , što je povećanje od 3 miliona u odnosu na prethodne godine i predstavlja najveću stopu rasta u proteklih 30 godina.
Međutim mnogi veruju da je proces globalnog zagrevanja stopiran jer iznenađuje podatak da se prosečna svetska temperatura nije povećala uprkos povećanoj emisiji štetnih gasova.
Oksana Tarasova, zadužena za istraživanje atmosfere u okviru Organizacije navela je da klimatski sistem nije linearan i da stoga nije neophodno da se negativni uticaji odraze na porast temperature. Ona skreće pažnju na činjenicu da toplota trenutno odlazi u okeane. „Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da tokom 2013.godine nije bilo očiglednih uticaja na biosferu“. Takođe navodi da problem tokom 2013. godine nije bio samo u povećanoj emisiji štetnih gasova već i u nemogućnosti biosfere da apsorbuje jedan deo ovih štetnih materija.
Prema podacima, u periodu između 1990. i 2013. godine beleži se povećan uticaj zagrevanja od 34% zbog toga što ugljen dioksid i ostali gasovi poput metana i azotsuboksida, poznatijeg kao „gas smejavac“, imaju sposobnost da se u atmosferi zadrže priličo dugo.
Svetski politički lideri sastaće se 23. septembra na specijalnom samitu koji je sazvao generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun, a cilj ovog samita jeste uspostavljanje međunarodnog sporazuma o uticaju na klimatske promene do kraja 2015. godine „kako bi se temperatura zemlje održala na konstantnom nivou i na taj način planeti i svim njenim stanovnicima pružila šansa za svetliju budućnost“, naveo je Mišel Žaro, generalni sekretar SMO.
Pripremila: Katarina Marinković