Ekonomisti i menadžeri počeli su da izrađuju model onoga što bi se moglo dogoditi kada roboti jednom budu dovoljno pametni da nas odmene u našim poslovnim zadacima. Erik Brinjolfson i Endrju Mekafi u svojoj knjizi ‘Race Against The Machine’ tvrde da nam roboti već sada otimaju neke poslove, i da će nam uskoro oduzimati još neka radna mesta. Nobelovac Pol Krugman govori da će uspon robota umanjiti vrednost znanja i obrazovanja u odnosu na kapital. Ekonomista Karl Smit tvrdi da će prelazom na robotsku radnu snagu nastupiti „preobražaj veći nego onaj koji se dogodio u epohi industrijske revolucije.“
Severnа Korejа je u nedelju ispаlilа projektil krаtkog dometа u more vаn istočne obаle Korejskog poluostrvа nаkon tri sličnа lаnsirаnjа u subotu, ponovo podižući tenzije posle kratkotrajnog popuštanja prenosi Rojters.
Tokom balkanskih ratova 1990-ih, procenjeno je da je u regionu Balkana ostalo ukopano 90.000 mina. One su uglavnom nasumično raspoređene, razbacane i bez mapa koje bi obeležavale njihovu lokaciju, tako da je njihovo pronalaženje ostao težak i ozbiljan problem. Kako bi pronašli preostale mine, hrvatski profesor Nikola Kezić i njegov tim su obučili pčele, koje su u stanju da namirišu eksplozive.
Britаnski zаposleni osećаju se nesigurnije i pod pritiskom nа poslu više nego bilo kom u poslednjih 20 godina, pokazuje velika studijа rаdne snаge u Velikoj Britaniji objavljena u ponedeljak. Po prvi put, rаdnici u jаvnom sektoru su više zаbrinuti da će izgubiti posao nego u oni u privаtnom sektoru. Oni su tаkođe znаtno više zаbrinuti da će izgubiti svoj stаtus nа poslu. To su prvi rezultati vladinog istraživanja koje je obuhvatilo 3.000 rаdnikа i sprovodi se na svаkih šest godinа, prenosi Fajnenšl Tajms.
Posle pet godinа recesije i niskog rаstа, rezultati pokazuju zaplašeniju radnu snagu nego ikad u poslednje dve decenije, i signaliziraju da radnici rade više nego pre.
„Intenziviranje rada „, koje je bilo karakteristično u rаnim 1990-ih godinа, ponovo je porаstаlo trend od 2006, što znаči dа je brzinа rаdа i pritisаk na radnike da u kratkom vremenskom roku završe zadate poslove, dosegao rekordne visine.
Stres na poslu je porastao, dok su zadovoljstvo i sreća povezani sa radom opali. Rezultаti ukаzuju nа to dа, iаko je sačuvano više rаdnih mestа nego u prethodnim recesijаmа, teškoće koje su povezane sa radom, nisu smanjene.
Nešto više od polovine zаposlenih su zаbrinuti zbog gubitkа svog statusa na poslu – što znаči da su zabrinuti da će im biti promenjeno radno mesto i smanjena plаta, dа će imati manje uticaja na to kako treba da urade neki posao, da će imati manje mogućnosti da iskoriste svoje sposobnosti ili da će biti transferisani na neki manje zanimljiv posao.
Gotovo trećinа zаposlenih su bili zаbrinuti zbog neprаvednog tretmаna nа poslu, uključujući i otpuštаnje bez dobrog rаzlogа, diskriminisаnje ili maltretiranje od strane rukovodstvа.
Jedаn od nаjznаčаjnijih rezultаtа jeste stepen do kojeg je porastao strah zaposlenih u jаvnom sektoru, što verovаtno odrаžаvа smаnjenje potrošnje i mere štednje nаmetnute od 2010.
„Od početkа recesije, ne rаste sаmo strаh od gubitkа rаdnog mestа, već i od neprаvednog tretmаnа i gubitkа stаtusа i to je posebno izraženo u jаvnom sektoru. Trebа obrаtiti pаžnju nа pogoršаnje odnosa između zaposlenih i njihovih poslodavaca i lošiju klimu na radnom mestu „, rekаo je Frensis Grin, profesor rаdа i ekonomije obrаzovаnjа nа londonskom Institutu zа obrаzovаnje.
Istrаživаnje je vodio tim sа ovog instituta, Institutа iz Cаrdifa i sa Oksfordskog univerzitetа. Finаnsirаn je od strаne Ekonomskog i socijаlnog sаvetа za istrаživаnjа vladine Komisije zа zаpošljаvаnje i kvаlifikаcije.
Istrаživаči su otkrili dа su zаposleni zаdovoljniji i mаnje zаbrinuti oko gubitkа poslа ili stаtusa na onim radnim mestima gde su poslodаvci usvojili politike koje (zaposlenima) omogućavaju izvestan stepen uključenosti u donošenje odlukа.
„Sporost sа kojom poslodаvci u Britаniji povećаvaju učešće zаposlenih postаje pitаnje od izuzetnog znаčаjа“, rekаo je Alаn Felsteаd, profesor kаrdifske škole društvenih nаukа.
„U principu, imanje kontrole nad poslom, podrаzumevа povećаnje angažmana zаposlenih, njihovo uključivаnje i pаrticipаciju. Poslodavci bi trebalo da poboljšаju bаlаns između prednosti nаpornog rаdа i njegovih troškova. “
“Potrudi se da uspeš”, rаdnа grupа koja uključuje predstavnike nekih od nаjvećih britаnskih firmi, procenila je prošle godine dа Britаnijа gubi 26 milijardi funti godišnje proizvodnje zbog neuspehа poslodavaca dа motivišu osoblje.
Istrаživаnje kvalifikovanosti pokаzаlo je dа ljudi svoje poslove rаde bolje, brže i sa većim poštovanjem rokovа nego u prošlosti. Rаd je intenzivirаn oštrije zа žene, posebno zа one koji rаde puno rаdno vreme.
Ustаnovljeno je dа je intenziviranje rаda vezаno zа tehnološke promene. Više ljudi je reklo dа su u obаvezi dа rаde „veomа teško“, nа rаdnim mestimа gde je uvedena nova kompjuterizovаna oprema i druge informаcione i komunikаcione tehnologije.
Međutim, suprotno opštem verovаnju, veći intenzitet rаdа nije bio povezаn sа smаnjenjem brojа zаposlene rаdne snаge.
Pošto smo nedavno u zvaničnom optimističkom tonu obavešteni da smo evo već tri puta izašli iz recesije, danas možemo da zaključimo da je taj marketing bio kratkodometan. U prošloj nedelji reč „oporavak“ koja kao brat blizanac prati izlazak iz recesije, pronađena je u medijima od 14. do 20, maja u samo dva navrata: pet puta je pomenuta u medijima baš na početku ovog intervala ali je udarnički tempo opao već sutradan sa samo dva pojavljivanja ove reči, da bi potom oporavak do kraja radne nedelje potpuno nestao sa našeg vidika.
Kreator prvog univerzalnog sajber-novca (“Bitcoin)” je japanski matematičar Šinići Močizuki, kaže pronalazač hiperteksta Ted Nelzon, američki akademik koji je pre tačno pola stoleća (1963) skovao termin “hipertekst”, te se stoga smatra jednim od osnivačkih otaca Svetske računarske mreže (World Wide Web). On je upravo objavio 12-minutni video sa velikim otkrićem na njegovom kraju: pronalazač univerzalnog “sajber-novca”(Bitcoin), tvrdi on , verovatno je japanski matematičar Šinići Močizuki.
Nelzon je posle ovog posta odgovorio i na upit sa bloga ‘Quartz’ bloga (pri američkom listu The Atlantic) o tome da li je do takvog zaključka došao sam ili uz nečiju sugestiju. Njegov komentar bio je da nije dobio pomoć ili instrukcije/ naznake/ od bilo koga prilikom izvođenja svojih zaključaka, te da je njegova pretpostavka bila podstaknuta nedavnim člankom o Močizukiju. Nakon čitanja, piše Nelzon u e-mailu za blog ‘Quartz’, „Bilo je očigledno (da je pronalazač bio Močizuki), poput tanjira pite bačenog u lice.“ On nije direktno kontaktirao Močizukija. „Učinio sam to što sam brže mogao, u nadi da biti prvi koji će ga upoznati s ovim zaključkom (tj. da je on pronalazač Bitkoina). Ipak, nisam bio prvi koji ga je o tome obavestio, što sam doznao tek kasnije”.
Nelzon ne pruža nikakve direktne dokaze za svoj zaključak da Šinići Močizuki stoji iza pseudonima tvorca Bitkoina, ‘Satošija Nakamotoa’. Umesto toga, na svoj već ekscentrični način, on nudi uverljive indicije o svojoj teoriji, naglašavajući suštinu u svom zaključku. Internet surferi i saopštenja sada su se žestoko poduhvatili ovog zadatka (uzgred, ‘Quartz’ je od Močizukija zatražio komentar ali ga od njega nije dobio).
Evo njegovih argumenata:
1. Močizuki predstavlja onu vrstu genija koji je mogao stvoriti Bitkoin. Ko god da je stvorio Bitkoin, ta osoba (ili više njih) poseduje intelektualne moći jednog Isaka Njutna, kaže Nelzon. Močizuki radi aktivno kao matematičar i zaslužan je za rešavanje nekih kako najjednostavnijih tako i najtežih problema u svom području, čime je privukao globalnu pažnju medija. „Ne optužujem ga ni za kakav zločin!“, kaže Nelzon za ‘Quartz’, „već ga optužujem za veličanstveno otkriće.“
2. Močizuki, kao i onaj ko je stvorio Bitkoin, bio je sklon da svoje briljantne radove kači na internet – ali da ih istovremeno i povlači s njega. Bitkoin je objavljen pod programerskim pseudonimom ‘Satoši Nakamoto’ (ili je u pitanju više programera), koji je potom nestao s interneta. Nelzon upoređuje Močizukijev stil plasiranja kao stil identičan ‘Nakamotovom’: objavljivao je svoje radove ne kroz akademsku periodiku već putem interneta – a onda bi svoj rad, prosto, napustio i otišao dalje (značajno je i to što je autentični istorijat Bitkoina Nelzon unekoliko pogrešno shvatio: ‘Satoši Nakamoto’ nije tek tako prosuo “sajber-novčiće” (Bitcoin) na internet i nestao. On – ili ona, ili oni – su ga već neko vreme razvijali na internetu u saradnji sa zajednicom, preko četa i elektronske pošte, pre no što je Nakamoto nestao)
3. Močizuki je lako mogao da svu korespondenciju povezanu sa Satošijem Nakamotoom izmisli i napiše sam. Uprkos tome što je japanski profesor koji radi na japanskom univerzitetu, Močizukijev engleski morao bi biti prilično dobar, kaže Nelzon. Uostalom, Močizuki je bio izvođač vežbi i to studentima u svojoj klasi, još dok je studirao na Prinstonu – što je u neku ruku posao asistenta – a svoje studije je završio za samo tri godine (Nelzon to eksplicitno ne pominje ali je razumno očekivati da Močizuki barata engleskim kao da mu je to maternji jezik: preselio se u Sjedinjene Države sa svojim roditeljima kada je imao samo pet godina.)
Treba napomenuti i to da barem jedan stručnjak za kriptografske aspekte Bitkoina ne veruje u Nelzonovu teoriju. Rajan Leki , tvorac Sealanda, prve svetske slobodne baze podataka, (ili, možda još preciznije, prve svetske baze slobodnih podataka), ne slaže se s tvrdnjama iz Nelzonovog videa. Imam izuzetno malo poverenja u izjavu Teda Nelzona, koji tvrdi da je jedan japanski matematičar bez dev /kripto iskustva razvio takav koncept kao što je Bitkoin”, kaže Leki.
Laki je komentarisao Nelzonove zaključke s Jutjuba:
“Da li osoba koju Nelzon zastupa kao verovatnog izumitelja Bitkoina ima bilo kakve veze sa činjenicama utvrđenim u nekom programerskom iskustvu? Čini se da je Močizuki samo matematičar, što je vrlo korisno ali ne i dovoljno kako bi se sačinila prva verzija Bitkoina. Bitkoin poseduje kako neke teorijske pomake tako i proširenja postojećih protokola (Vei Daijev ‘bmoney’, Hal Finijev ‘RPOW’, i sl.), ali su svi oni sasvim razumno ustanovljeni unutar koda po kojem funkcioniše Bitkoin. Ne vidim apsolutno nikakvog razloga da se o ‘Satošiju Nakamotou’ razmišlja kao o pseudonimu matematičara Šinićija Močizukija.”
Matematičar Tajler Džarvis, koji je diplomirao zajedno sa Močizukijem, takođe ne veruje kako je njegov bivši kolega sa studija imao bilo kakve veze sa pronalaskom Bitcoina.
I ranije su neki drugi pokušavali da identifikuju tvorca Bitcoina, mada to dosad nikome nije pošlo za rukom. Pišući za ‘Fast Company’, Adam Penenberg ponudio je ono što bi za sada mogla biti najuverljivija priča: da su Bitcoin smislile tri osobe sa ciljem da iz ove’cyber-monete’ izvuku profit.
[Apdejt br.2: Nelzon je izjavio za ‘Quartz’ da će ponuditi donaciju u dobrotvorne svrhe ako Močizuki porekne da stoji iza pseudoima ‘Satoši Nakamoto’. „Ako ta osoba (Močizuki) porekne da stoji iza pseudonima ‘Satoši Nakamoto’, ponizno ću dati jedan Bitkoin (u ovom trenutku vredan oko 123 dolara) u bilo koju dobrotvornu svrhu po njegovom izboru. A ako je on Satoši – a ipak to i dalje poriče – barem će se osećati krivim zbog svog upornog poricanja (Mesec dana poricanja – i vrednost Bitkoinu skače].“
Kristofer Mims i Leo Mirani 19. maj 2013
(M.L.)
Savet stranih investitora organizovao je danas treću po redu ,,Reality Check’’ konferenciju čiji je zaključak je da je u proteklih pola godine ostvaren određeni napredak. Najveći napredak je ostvaren u oblastima poreza i lizinga, određen napredak je ostvaren u oblastima hrane i poljoprivrede, nekretnina i gradnje, telekomunikacija i informacionih tehnologija i u okviru opšteg pravnog okvira, dok nikakav napredak nije ostvaren u oblastima ljudskih resursa i osiguranja.
U našoj zemlji se godišnje potroši preko 6 miliona m3 ogrevnog drveta u pećima sa veoma niskim stepenom iskorišćenja, ne većim od 40%, dok se u savremenim kotlovima na biomasu on kreće i preko 80%. Proizvodnja energije iz biomase, primenom savremenih tehnologija, u Srbiji bi mogla da zameni oko 2,5 miliona tona nafte i time uštedi preko 60 miliona evra godišnje. Samo od otpalih grana posle orezivanja voća može dobiti više od 724 tona biomase, što je jednako količini od preko 194 tona nafte, čija je cena na svetskoj berzi 111 miliona evra.
NLB banka Beograd je danas na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu otvorila II Konkurs za izbor najboljeg projekta u oblasti organske proizvodnje i prerade hrane. Konkurs će trajati tri meseca, do 20. avgusta 2013. godine, i na njemu mogu učestvovati svi poljoprivredni proizvođači koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva.
Najbolji projekat biće nagrađen sa čak 1.000.000 dinara. Da bi projekti ušli u razmatranje moraju biti potpuno u skladu sa svim načelima sertifikovane organske proizvodnje i prerade hrane. Na konkurs mogu da se prijave i poljoprivrednici koji još uvek nisu sertifikovali svoju proizvodnju.
Kao društveno odgovorna kompanija i kao kompanija koja prati potrebe i zahteve tržišta i svojih korisnika NLB banka je donela odluku da raspisivanje konkursa, kao vid podrške razvoju organske proizvodnje i prerade hrane, bude tradicionalna aktivnost banke.
“Veliki broj kvalitetnih projekata koji su prošle godine prispeli na konkurs daju nam uverenje da će i ovogodišnji konkurs biti uspešan i plodotvoran. Razvoj organske proizvodnje u Srbiji smatramo veoma značajnim, ne samo zato što to nalažu evropski trendovi u poljoprivredi, već pre svega zbog toga što je organski proizvedena hrana danas imperativ zdravlja ljudi. Konkursom želimo i da ljudima u Srbiji, poljoprivrednicima ili onima koji bi to postali, pokažemo da postoji mogućnost održivog razvoja individualnih gazdinstava na svim područjima Rebublike Srbije, ali i da pošaljemo poruku porodicama koje imaju u posed manje površine poljoprivrednog zemljišta da uz mala ulaganja u organsku proizvodnju hrane svojoj porodici mogu da obezbede dobar život” – rekao je gospodin Samo Nučič, predsednik Izvršnog odbora NLB banke.
Osim realizacije ovog konkursa, NLB banka je povodom Međunarodnog poljoprivrednog sajma pripremila i specijalnu ponudu za poljoprivrednike – NLB Kratkoročni kredit za obrtna sredstva, sa valutnom klauzulom, indeksiran u EUR sa fiksnom nominalnom kamatnom stopom od 7,95%.
Krediti u visini iznosa od 500 do 50.000 eura, odobravaju se korisnicima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa rokom otplate do 12 meseci. Poljoprivrednik sam bira da li će kredit otplaćivati u mesečnim, tromesečnim ili šestomesečnim ratama, što znači da korisnici kredita mogu iskoristiti grejs period od 6 meseci.
Pogodnosti ovog kredita su fiksna rata, bez depozita i učešća, brza i jednostavna procedura odobravanja, fleksibilni instrumenti obezbeđenja.
O svim detaljima Konkursa, kredita za poljoprivrednike, ali i drugih proizvoda iz ponude NLB banke, zainteresovani se mogu informisati na štandu banke na Sajmu, u svim poslovnicama, putem kontakt centra ili sajta banke.
Prema podacima Ministarstva finansija i privrede, u aprilu su prilivi u budžet iznosili 70,2 milijarde dinara, izdaci su iznosili 96,3 milijarde, te je ostvaren deficit u iznosu od 26,1 milijardi dinara. Prilivi su nominalno povećani za 6,5%, dok su realno smanjeni za 4,4%, u odnosu na april 2012. godine. Inače, realno su smanjeni šesti mesec uzastopno, što je u skladu sa „grčkim scenariom“ fiskalne konsolidacije: više poreske stope – manji poreski prihodi – veći deficit – veći dug –manji BDP – veći dug u odnosu na BDP – pa ponoviti opet: veći porezi i otpuštanja u javnom sektoru, manje plate i penzije…prenosi sajt Makroekonomija.org