Evro je oslabio u odnosu na dolar u ponedeljak nakon što je predsednik Evropske centralne banke (ECB), Mario Dragi, izjavio da ekonomski indikatori pokazuju dalje slabljenje evrozone.
Opštine i brojna udruženja građana protestuju protiv novih propisa Evropske unije, koji regulišu vodosnabdevanje u Nemačkoj. Nove odredbe dovešće do prinudne privatizacije.
Ambiciozni domaći i strani studenti imaće priliku da se nađu u ulozi menadžera svojim znanjem i idejama doprinesu rešavanju studije slučaja u timskom nadmetanju, tokom manifestacije Case Study Show na beogradskom Fakultetu organizacionih nauka.
Tokom dva dana studenti FON, zajedno sa kolegama iz Evrope, imaće priliku da svojim inovativnim pristupom prezentuju rešenja zadate studije slučaja vodećih kompanija na našem tržištu, i to prvi dan na srpskom, a drugi dan na engleskom jeziku. Treći dan je otvoren za studente svih fakulteta u Beogradu i propraćen je brojnim zanimljivim aktivnostima kroz koje studenti mogu da dođu u lični kontakt sa predstavnicima kompanija. Case Speed Dating pruža učesnicima priliku da za pet minuta, na teme koje su unapred definisale kompanije učesnice, predstave sebe i svoje ideje u najboljem svetlu. Case Creative Room je aktivnost kroz koju se rešavaju kraći poslovni problemi iz prakse kompanija, a studenti učesnici mogu da istaknu svoju jedinstvenost i kreativnost, budući da su u prezentacije u proizvoljnom obliku.
Osim ovih aktivnosti svi studenti će moći, prvi put ove godine, da prisustvuju Ignite konceptu neobičnih prezentacija, koje će na sasvim drugačiji način predstaviti nove ideje publici. Takođe, svi zainteresovani studenti će moći da posete i Skill Fair, kratke radionice o profesionalnom usavršavanju, koje će držati aktivni i Alumni članovi ESTIEM. Manifestaciju Case Study Show već sedmu godinu za redom organizuje Lokalna grupa Beograd studentske organizacije ESTIEM sa Fakulteta organizacionih nauka. Ove godine CSS će se održati u periodu od 28. do 30. marta u Beogradu, a njegov početak će obeležiti i mini sajam zapošljavanja.
Meksička ekonomija najverovatnije je zabeležila rast od 3,6 odsto u poslednjem kvartalu 2012., saopštilo je njeno Ministarstvo finansija.
BDP je prošle godine porastao za oko četiri odsto zbog povećanja domaće potrošnje i investicija koje su otvorile nova radna mesta. Deficit ove zemlje bio je 31,6 milijardi dolara, međutim ako se isključi ulaganje u naftnu kompaniju Petroleus Mexicanos on spada na 7,2 milijarde.
Iz ovih preliminarnih podataka se vidi da se meksički privredni rast blago usporava zbog iste situacije u Americi u koju Meksikanci najviše izvoze.
Međutim, analitičari Blumberga misle da je u poslednjem kvartalu prošle godine meksička ekonomija rasla 3,1 odsto. Oni kažu da će BDP ove zemlje rasti 3,5% ove godine, čime bi Meksiko treći put zaredom prestigao Brazil.
Preliminarno istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da bi kada bi sada bio održan referendum 50% Britanaca odlučilo da istupi iz Evropske unije a samo 33% bi u njoj ostalo.
Oko 17 odsto građana Britanije „ionako ne bi glasalo“, piše u istraživanju agencije Harris Interactive koje je sprovedeno na zahtev Financial Times-a.
Ovi rezultati zabrinuli su evropsku javnost jer je antievropski sentiment sve uočljiviji širom Ostrva.
Evropski mediji već analiziraju mogućnost „skraćivanja“ Unije. Oni pišu da bi EU bez Britanije bila izolovanija i da bi manje učestvovala u globalnim akcijama – Velika Britanija ima najveću vojnu potrošnju i najrazgranatiju diplomatsku mrežu u Uniji.
Poslednjim popisom utvrđen je porast broja onih koji ne žele da se izjasne po pitanju etničke pripadnosti za 48,8%, na ukupnih 2,25% stanovništva.
Sasvim očekivano, gde je najveća izmešanost stanovništva po nacionalnosti tamo je i najviše neizjašnjenih, te je polovina ukupnog broja u Vojvodini.
Posmatrano po opštinama i gradovima, nakon Beograda i Novog Sada najviše osoba koje se nisu nacionalno izjasnile imala je Subotica – udeo od 8,42% u ukupnom broju stanovnika. Slede je Sombor, Zrenjanin, Šančevo, Bor, Sremska Mitrovica i Kikinda.
Posmatrajući rang prema udelu u ukupnom broju stanovnika najviše je osoba koje se nisu izjasnile u Dimitrovgradu (15,24%), Bosilevgradu (13,91%), Plandištu (9,06%), Subotici (8,42%), i Somboru (7,64%).
Iako je crnogorska „vrednoća“ glavna tema viceva širom Balkana, realnost pokazuje da se u najmanjoj državi Balkana sve više radi – u prošloj godini je, prema poslednjim raspoloživim podacima, broj zaposlenih u Crnoj Gori povećan za 3,1%, a u ostalim bivšim članicama SFRJ je padao i to u BiH za 0,4%, Srbiji za 0,9%, a u Hrvatskoj i Sloveniji za po 2,2%.
U proseku (računajući i neradne dane) je u Crnoj Gori dnevno povećavan broj zaposlenih lica za 14, a u BiH je smanjivan za 8, u Srbiji za 43, Sloveniji za 50 i u Hrvatskoj za 83 lica.
U Crnoj Gori je u proseku dnevno broj zaposlenih u javnoj upravi, administrativnim delatnostima i saobraćaju rastao za tri lica, za dva lica u obrazovanju i u hotelima i restoranima, dok je i u nizu drugih oblasti postojao rast broja zaposlenih. Po četvoro je dnevno ostajalo bez posla u trgovini, i po jedan u prerađivačkoj industriji.
U BiH je po desetoro dnevno gubilo posao u građevinarstvu, po šestoro u prerađivačkoj industriji i u trgovini, troje u hotelima i restoranima, ali je zato povećavan broj u javnoj upravi za po 6 lica dnevno, u nekretninama i poslovnim uslugama za 4, po četvoro je svakoga dana više radilo u zdravstvu, a po dvoje u obrazovanju i rudarstvu.
U Srbiji je svakoga dana u preduzetničkom sektoru bez posla ostajalo po 56 lica, dok je u pravnim licima povećavan broj za 13 dnevno. Kao i u Crnoj Gori i u BiH i u Srbiji je povećavan broj zaposlenih, u proseku za po pet dnevno. Svakoga dana je povećavan broj zaposlenih za 13 lica u stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima, po pet lica je dnevno nalazilo novi posao u informacijama i komunikacijama i u adinistrativnim i pomoćnim delatnostima. Broj zaposlenih je smanjivan za po 9 lica dnevno u prerađivačkoj industriji, po 5 lica je bilo manje u obrazovanju i zdravstvu, po četiri u saobraćaju i skladištenju…
U Sloveniji je pri dnevnom padu za 50 lica najviše je smanjivan broj zaposlenih u građevinarstvu (17 dnevno), zatim u prerađivačkoj industriji (15), trgovini (6) i javnoj upravi (3). Broj zaposlenih povećan je samo u zdravstvu i u informisanju i komunikacijama.
U Hrvatskoj je svakoga dana smanjivan broj zaposlenih lica za 51 u pravnim licima i za 32 u preduzetničkom sektoru. Najviše je smanjivan broj u prerađivačkoj industriji, 30 dnevno, zatim u građevinarstvu (20), trgovini (7), a bilo je i po 5 činovnika svakoga dana manje. Broj zaposlenih najviše je povećan u obrazovanju i u hotelima i restoranima: po četiri dnevno.
Prihodi kompanije Telenor Srbija u poslednjem kvartalu 2012. godine iznosili su 10,678 milijardi dinara, što je povećanje od 8,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Broj pretplatnika porastao je za 2 odsto u odnosu na četvrti kvartal 2011, na 3,2 miliona. Kapitalni troškovi su u u skladu sa planiranim, iako su znatno smanjeni nakon završetka modernizacije mreže početkom ove godine.
U četvrtom tromesečju 2012. godine, Telenor grupa ostvarila je prihode u vrednosti od 26 milijardi norveških kruna, što predstavlja organski rast prihoda od 5 odsto. Operativni i neoperativni profit pre odbijanja kamate, poreza na prihod i troškova amortizacije (EBITDA) iznosi 8,2 milijarde norveških kruna dok je EBITDA marža 31,5 odsto, a protok operativne gotovine 4,6 milijardi norveških kruna. U celoj 2012. godini, Telenor beleži prihode vredne 101,7 milijardi norveških kruna, operativni i neoperativni profit pre odbijanja kamate, poreza na prihod i troškova amortizacije (EBITDA) iznosi 32,8 milijardi norveških kruna, dok je EBITDA marža 32,2 odsto, a protok operativne gotovine 20,5 milijardi norveških kruna.
Na osnovu pojedinačnih i nerevidiranih finansijskih izveštaja za 2012. godinu, NIS je ostvario neto dobit od 49,5 milijardi dinara što je godišnji rast od 22 odsto. Rast profita je rezultat efikasnijeg poslovanja i smanjenja troškova, kao i rasta udela na domaćem tržištu nafte i naftnih derivata.
EBITDA za 2012. godinu iznosi 66,5 milijardi dinara, što je 27 odsto više u odnosu na isti period 2011. godine. Na rast EBITDA su, pored povećanja efikasnosti poslovanja, uticali i realizacija ranijih ulaganja u obnovu resursne baze i rast proizvodnje domaće nafte i gasa.
NIS je ostao pojedinačno najveći poreski davalac u zemlji. Iznos obračunatih poreza, naknada i ostalih fiskalnih obaveza NIS-a za 2012. je 91,4 milijarde dinara, što je 8 odsto više od iznosa uplaćenog u istu svrhu tokom 2011. godine.
Prošla godina je za NIS bila u znaku uvođenja savremenih tehnologija u sve vidove poslovanja i širenja maloprodajne mreže u zemlji i regionu. Ukupne investicije na nivou NIS grupe (NIS i novoosnovana zavisna društva) u prošloj godini su dostigle rekordni nivo od 50,8 milijardi dinara, ili 48 odsto više nego u 2011. godini. Kompanija je najviše novca, 20,4 milijarde dinara, uložila u ekološke projekte i dovršetak modernizacije Rafinerije nafte Pančevo (postrojenje za hidrokreking i hidroobradu MHC/DHT, izgradnju postrojenja za vodonik i za regeneraciju istrošene sumporne kiseline, rekonstrukciju pristaništa u Pančevu, automatizaciju prerade, kao i rekonstrukciju i izgradnju TNG parka). Još 13,2 milijarde dinara je uloženo u razvoj maloprodajne mreže. Kompletno je rekonstruisano devet benzinskih stanica i rebrendirana je 231 benzinska stanica. U sklopu razvoja maloprodajne mreže u regionu, što je strateški cilj NIS-a, kompanija je kupila skladište u Bugarskoj, mrežu od 28 benzinskih stanica u Bosni i Hercegovini i jednu u Rumuniji. Konačno, 10,1 milijarda dinara je investirano u geološka istraživanja i projekte povećanja proizvodnje nafte i gasa i povećanja rezervi.
Tokom prošle godine je ukupna zaduženost kompanije prema bankama (dug prema bankama i akreditivi) smanjena 10 odsto u odnosu na kraj 2011. godine, i na kraju 2012. godine je iznosila ukupno 403 miliona dolara. Odnos duga prema EBITDA je iznosio 0,45.
Prema pojedinačnim finansijskim izveštajima operativni novčani tok (OCF) je povećan sa 35 milijardi dinara u 2011. godini na 36,8 milijardi dinara tokom 2012. godine, što je povećanje od 5 odsto.
NIS je tokom prošle godine nastavio trend rasta u proizvodnji domaće nafte i gasa, pa je u 2012. godini proizvedeno 1.694 uslovnih tona nafte i gasa (1.256 metara kubnih gasa je jedna uslovna tona nafte), što je 11 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, obim potvrđenih zaliha ugljovodonika porastao je u 2012. godini za 12,1 odsto.
Obim prerade sirove nafte u Rafineriji nafte Pančevo u 2012. godini iznosio je 2.142 miliona tona nafte, a ukupan promet naftnih derivata dostigao je nivo od 2.395 hiljada tona. Bez obzira na pad obima nacionalnog tržišta, NIS je povećao obim maloprodaje za 15 odsto, uz porast udela Kompanije na maloprodajnom tržištu za 5,9 odsto.
„Finansijski rezultati za 2012. godinu su pokazali da je ta godina bila najuspešnija od kada NIS postoji. Uspeli smo, ne samo da sačuvamo, već i da povećamo profitabilnost Kompanije, istovremeno smanjivši nivo bankarskog duga. I to u uslovima kada je u 2012. godini Srbija oborila dva neslavna rekorda – u dubini recesije u Jugoistočnoj Evropi i po visini stope inflacije u Evropi. Ključni razlog uspešnog poslovanja NIS-a je konstantni rast investicija u nove tehnologije, razvoj maloprodajne mreže u zemlji i regionu, kao i istraživanje i povećanje rezervi nafte i gasa. Još jednom se potvrdilo da dogovor kuću gradi, a naša kuća je prošle godine jačala zahvaljujući dogovoru dva akcionara – Gasprom njefta i Vlade Srbije“, izjavio je Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a.
Kampanja „Štedljivi kredit“ promoviše uštede u svakodnevnim aktivnostima i potrošnji energije. Njenim povodom, Eurobank uspešno redukovala emisiju CO2 u svojoj poslovnoj mreži.
Eurobank, kao prva finansijska institucija u zemlji sa sertifikatom za društveno odgovorno poslovanje, zamenom sijalica smanjiće godišnju emisiju ugljen-dioksida za 88,5 tona. Pored toga, nove LED sijalice u odnosu na halogene emituju godišnje pet puta manje ugljen-dioksida, emisija toplote niža je 12,5 puta, a radni vek duži 11,67 puta. Ušteda električne energije kroz zamenu sijalica sprovedena je povodom kampanje „Štedljivi kredit“ kojim se objedinjavaju sva mesečna dugovanja prema bankama u samo jednu ratu, i do upola manju, uz specijalnu pogodnost oslobađanja od troškova obrade kredita, koja važi do kraja marta meseca. Na taj način, građani mogu da smanje svoja mesečna izdvajanja i kamatnu stopu po kojoj trenutno plaćaju kreditna zaduženja.