SKOPJE (Macedonia), February 8 (SeeNews) – Macedonia has called a tender for the construction of four regional road sections, the European Bank for Reconstruction and Development (EBRD) said on Friday.
Predsednica Sindikata radnika Subotičke mlekare Jelena Nimčević najavila je da će sindikat danas održati štrajk upozorenja jer nije uspeo da se dogovori sa direktorom mlekare o izmeni sistematizacije kojom je predviđeno ukidanje 25 radnih mesta.
PODGORICA (Montenegro), February 8 (SeeNews) – The Istanbul Stock Exchange has offered support in the privatisation of the Montenegrin bourse, the finance ministry in Podgorica said on Friday.
Na osnovu primene Prelaznog trgovinskog sporazuma s Evropskom unijom, 1. januara 2013. počela je nova faza liberalizacije carinskih stopa, što bi, kako mnogi očekuju, moglo da dovede do snižavanja cena pojedinih proizvoda na domaćem tržištu.
Naime, od tog datuma smanjene su carine na uvoz različitih artikala iz Evropske unije, između ostalih i povrća, mlečnih proizvoda i kozmetičkih preparata, dok su istovremeno ukinute carine na čokoladu, testenine, sladoled, pojedina alkoholna pića, bicikle, belu tehniku, kućnu hemiju, određene modele automobila i brojne druge proizvode. Carine se snižavaju prema dinamici utvrđenoj Prelaznim trgovinskim sporazumom koji je Srbija potpisala s Briselom i počela da primenjuje 2009. godine. Tim sporazumom omogućena je liberalizacija uvoza proizvoda iz Evropske unije, ali to ne znači da će i cene uvezenih proizvoda biti niže.
U kompaniji Mercedes-Benz Srbija i Crna Gora za Market network rekli su da će korigovati cene pojedinih automobila zbog niže carine, a isto su potvrdili i u kompaniji Ducla Trading, koja u našu zemlju uvozi brendove La Perla, Carapelli, Loacker, Schogetten, Riso Gallo i druge.
Kompanija Nestlé, prema rečima Sandre Todorović iz Sektora za komunikacije i marketing kompanije Nestlé Adriatic, ukidanje carina na čokolade proizvedene u Evropskoj uniji vidi kao podsticaj za dalji razvoj poslovanja i dodatne investicije u kategoriju čokolada.
“Budući da formiranje cene zavisi od mnogobrojnih faktora i da se planira dugoročno, ipak trenutno nismo u mogućnosti da predvidimo da li će ukidanje carina uticati na njih”, kaže Sandra Todorović.
Kao poslednja karika u prodajnom lancu, mnogi trgovci još nisu menjali cene zbog nižih carina, ali će se prilagoditi odlukama proizvođača i uvoznika.
Kako kaže Sari Kalil, vlasnik trgovinskog lanca Aman, za sada u njihovim prodavnicama cene nisu menjane: “Na uvoznicima je da o tome odlučuju, a mi ćemo se upravlajti prema njima. Ako naši dobavljači budu snizili cene pojedinih proizvoda, i mi ćemo ih po nižim cenama ponuditi kupcima. Politika naše firme je da budemo što jeftiniji i da ne idemo na velike marže, već da zarađujemo na količini prodatih proizvoda. Naša zarada obično iznosi oko 10 odsto, tako da ćemo u skladu s tim menjati i cene ukoliko ih promene dobavljači”.
U ovoj godini i dalje će se po istoj stopi plaćati carina za sve vrste mesa, osim za junetinu, zatim za klanične proizvode, kiselo mleko, med, salatu, krastavce, kukuruz šećerac, pšenicu, brašno, kobasice, voće i voćne sokove, kao i za duvan, šećer i ulje od suncokreta.
Da će uvoznici napraviti prvi korak u odlučivanju o sniženju cena, smatra i Slobodan Šijan, vlasnik trgovinskog lanca tehničke robe Tehnomanija, ali istovremeno ističe i da se u Prelaznom sporazumu krije jedna začkoljica, a to je činjenica da se on odnosi samo na uvoz robe iz EU koja ima preferencijalni status. Pod preferencijalnim proizvodom podrazumeva se sve što je jednim delom ili u celini proizvedeno u Evropskoj uniji. To znači da se sve ono što je proizvedeno u Kini ili nekoj drugoj zemlji, a zatim uvezeno u EU, gde je samo nalepljena etiketa proizvođača, ne smatra preferencijalnim proizvodom.
Od 1. januara 2013. za pet dosto niža je carina za krompir koji se uvozi iz zemalja Evropske unije, dok je za tri odsto niža carina na televizore, kozmetičke proizvode (preparate za brijanje i za kupanje, toaletne vode, parfeme), a od prehrambenih proizvoda na jabuke, pasulj, jogurt, sir, maslac i juneće meso.
“Kupci sada očekuju da bela tehnika pojeftini zato što je ukinuta carina na te proizvode. Činjenica je, međutim, da je carina ukinuta samo na proizvode koji se uvoze iz Evropske unije, a skoro 90 odsto proizvoda bele tehnike na našem tržištu za evropske proizvođače proizvodi se u Kini ili nekim drugim zemljama i samim tim ne spada u kategoriju na koju se ukidaju carine. Ukidanje carina ne odnosi se čak ni na proizvode slovenačkog Gorenja, jer se veliki deo njihovog asortimana proizvodi u Srbiji. Snižavanje cena u skladu s Prelaznim sporazumom stoga će u našim radnjama biti jedva primetno”, zaključuje Slobodan Šijan.
Američka kompanija Johnson Controls otvorila je juče u Kragujevcu novu fabriku za proizvodnju automobilskih sedišta i zajedničku fabriku sa kompanijom Magneti Marelli koja proizvodi komponente za enterijer automobila.
Podaci agencije GfK govore o tome da je poverenje građana Srbije u Internet bankarstvo i dalje na veoma niskom nivou. U najveće barijere za korišćenje ove usluge ubrajaju se opšte nepoverenje u Internet i tehnologiju kada se radi o finansijama, kao i strahovanje za sigurnost ličnih podataka.
Korišćenje usluge Internet bankarstva je u Srbiji i dalje na veoma niskom nivou u odnosu na razvijene zemlje. Stanovnici Srbije još uvek su konzervativni po ovom pitanju i nisu spremni da „rizikuju“ kada su u pitanju njihove finansije. Skoro svaki drugi građanin nema poverenja u Internet i tehnologiju, tako da ne bi trebalo da iznenadi podatak da svega 5% građana koristi ovu uslugu. Najčešći način na koji ljudi u Srbiji uspostavljaju kontakt s bankama jeste lični dolazak u ekspozituru – ovaj podatak je praktično ostao nepromenjen u odnosu na prošlu godinu.
Čak 95% ljudi se odlučuje da poseti poslovnice banaka radi korišćenja finansijskih usluga, što možemo objasniti time da se mnogo više poverenja poklanja ličnom kontaktu sa službenicima banke nego bezličnom kontaktu sa „kompjuterom, Internetom i tehnologijom“. Ovome u prilog svedoče i podaci da se troje od petoro ljudi ne oseća sigurno kada obavlja finansijske transakcije onlajn, i da se skoro 70% stanovnika Srbije izjasnilo da ne bi koristilo uslugu Internet bankarstva. Pored opšteg nepoverenja u Internet i tehnologiju kao barijera za korišćenje Internet bankarstva javlja se i bojazan za bezbednost ličnih podaka u virtuelnom prostoru. Dvoje od petoro ljudi strahuje za sigurnost ličnih podataka onlajn, dok je u svetu ovaj procenat gotovo trostruko manji.
Vodafone Group Plc, drugi najveći operater mobilne telefonije, izvestio je o padu prihoda drugi uzastopni kvartal zaredom pre svega zbog slabljenja potrošnje klijenata u Evropi.
Vrhovni verski vođa Irana rekao da razgovori sa predstavnicima SAD neće pomoći da se prevaziđe aktuelna nuklearna kriza, odnosno obustavi iranski nuklearni program.
U subotu je američki potpredsednik Džo Bajden nagovestio mogućnost direktnih pregovora dve zemlje, koji bi bili odvojeni od šire međunarodne diskusije koja se obavlja u diplmatskim krugovima. Ajatolah Ali Hamnej je u svom govoru, koji su iranski mediji u celosti postavili i onlajn, istakao da Sjedinjene Države predlažu pregovore i istovremeno drže „uperen pištolj prema Iranu“.
Juče su SAD pooštrile svoje sankcije prem Iranu u cilju da dodatno onemoguće protok novca koji Teheran zarađuje od prodaje sirove nafte, a Bajden je istakao da ponuda o pregovorima i dalje stoji, te da će ostati otvorena mogućnost njihovog održavanja dok „vrhovni verski poglavar Irana ne bude bio spreman“. Ajatolah je odbacio tu mogućnost, naglasivši da pregovori ne bi ništa rešili u ovom trenutku.
Nemački karnevalisti troše za organizovano veselje skoro dve milijarde evra, od kostima do hotela za prenoćište. Utočišta karnevala poput Kelna raduju se dodatnim porezima. Karneval u Nemačkoj je milijardski biznis.
Hypo Alpe Adria banka će građanima ponuditi stambene kredite uz državnu subvenciju, kao i mogućnost oslobađanja od naknade za obradu kredita, ukoliko zahtev podnesu do kraja juna.
Za subvencionisani stambeni kredit će moći da apliciraju svi zainteresovani državljani Srbije čija su primanja niža od 150 hiljada dinara i koji neće imati više od 70 godina u vreme otplate poslednje rate. Maksimalan iznos kredita je 100.000 evra. Nominalna kamatna stopa na kredit banke iznosi 4,5 odsto ( EKS od 5,12) plus šestomesečni euribor, a na kredit države 0 odsto. Ukupan period otplate kredita može biti do 360 meseci, odnosno kredit banke do 300 meseci i kredit države poslednjih 60 meseci otplate kredita.
Prema postojećoj uredbi, predviđeno je da banka finansira maksimalno 80 odsto kredita, Republika Srbija 10 odsto, kao i da korisnik kredita obezbedi 10 odsto za minimalno učešće. Subvencionisani stambeni krediti namenjeni su kupovini novoizgrađenih stanova ili kuća, kao i stanova ili kuća u izgradnji.