Vesti

Poklon ili nasledstvo samo su neki od razloga zbog kojih maloletna deca u Srbiji postaju vlasnici nekretnina.

Nije baš uvek lako i jednostavno da dete poseduje stan ili kuću, a često je i kontrolisano od Centra za socijalni rad. Naročito kako će se nekretninom upravljati, bar do punoletstva.

Prema konačnim rezultatima Popisa stanovništva, domaćinstva stanova 2022. godine u Republici Srbiji ima ukupno 3.613.352 stana. Broj maloletnika koji poseduju neku nekretninu nije poznat.

Kako maloletnici postaju vlasnici nekretnine?

„Pozitivno zakonodavstvo u Srbiji omogućava da osobe, koje nemaju 18 godina, pod određenim uslovima mogu da budu vlasnici nepokretnosti”, kaže za 4zida Brane Krunić, advokat iz Subotice.

Tako, dete koje je napunilo 14 godina može da se bavim određenim pravnim poslovima uz saglasnost roditelja, a u pojedinim slučajevima i organa starateljstva, pojašnjava on.

„Dete koje je napunilo 15 godina može da preduzima i pravne poslove u kojima može da upravlja i raspolaže sopstvenom zaradom ili imovinom koju je stekao vlastitim radom”, priča Krunić.
Ipak, maloletnici mogu da postanu vlasnici nekretnina i pre nego što napune 14 godina, u određenim pravnim poslovima, kao što su kupoprodajom, poklonom, nasledstvom…

„U takvim situacijama roditeljii imaju punu kontrolu nad radnjama koje preduzimaju u ime i za račun maloletnog deteta, jer su im oni zakonski zastupnici”, pojašnjava advokat.

Kada roditelji u ime maloletnog deteta kupuju nepokretnost, tada se kod javnog beležnika zaključuje i overava ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, koji se overava u formi solemnizovane potvrđene isprave, a ne u obliku javnobeležničkog zapisa.

„To znači da ugovor o kupoprodaji može da sačini i advokat”, dodaje Krunić.

Međutim, u slučajevima da maloletno dete želi da proda određenu nepokretnost, tada je zakonodavac usmerio obavezu da pored samih roditelja kao zakonskih zastupnika, Centar za socijalni rad mora da izda određenu pismenu saglasnost u vezi sa prodajom nepokretnosti, ističe Krunić.

„Postupak prodaje takvih nepokretnosti se obavlja kupoprodajnim ugovorom, koji za razliku od prethodnog slučaja, sačinjava i overava javni beležnik u formi javnobeležničkog zapisa.

Centar za socijalni rad, kako bi u potpunosti zaštitio interese maloletnika, jer se u praksi dešavalo da roditelji nekad rade na štetu maloletnika, vodi računa o proceni vrednosti nekretnine. Kontroliše da li će biti prodata po tržišnoj vrednosti, kakve su odredbe ugovora koji će roditelj da potpiše u ime deteta, na koji način će se isplatiti kupoprodajna cena”, kaže advokat.

I tu nije kraj kontroli. Centar za socijalni rad mora da isprati i trošenje tog novca.

“Zahteva se pravdanje trošenja tog novca, fiskalnim računima ako je kupljen školski pribor ili je plaćena stipendija za školu, ekskurziju ili slično.

Raspolaganje nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom velike vrednosti roditelji mogu preduzimati samo uz prethodnu ili naknadnu saglasnost organa starateljstva. Glavnicu imovine deteta roditelji mogu upotrebiti samo za njegovo izdržavanje ili kada to zahteva neki drugi važan interes deteta”, ističe Krunić.

Kako su rekli u Javnobeležničkoj komori Srbije, ukoliko roditelj ili staratelj od sopstvenih sredstava kupuje nepokretnost maloletnom detetu, nije potrebna nikakva dodatna saglasnost i roditelji ili staratelji nastupaju kao zakonski zastupnici deteta. U svim drugim slučajevima, kažu i u komori, potrebna je saglasnost Centra za socijalni rad i javni beležnici će je tražiti.

Koja su potrebna dokumenta i da li postoje određene naknade?

Potrebni su dokazi o roditeljstvu ili starateljstvu, a u slučaju da se nepokretnost kupuje od sredstava maloletne osobe potrebna je i saglasnost nadležnog Centra za socijalni rad.

U načelu, s obzirom na to da su maloletne osobe po zakonu „poslovno nesposobne osobe“, ugovor o kupovini nepokretnosti na njihovo ime biće overen u formi javnobeležničkog zapisa, radi maksimalne zaštite prava maloletnika. Naknada za javnog beležnika za ovaj postupak zavisi od tržišne vrednosti nepokretnosti i određena je Javnobeležničkom tarifom, kažu u Komori.

Bez povraćaja PDV-a

Ukoliko je kupac stana maloletno dete treba voditi računa i o nemogućnosti ostvarivanja prava na oslobođenje od poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno o nemogućnosti ostvarivanja prava na refundaciju PDV-a. Zakonom je propisano da su ove pogodnosti predviđene samo za punoletne kupce prvog stana, dakle sa navršenih 18. godina u momentu zaključenja kupoprodajnog ugovora, kaže advokat.

Mali stanovi više se traže

Roditelji koji kupuju stanove za decu često biraju garsonjere i jednosobne stanove zbog niže ukupne investicije, a lokacije poput Mirijeva, Kanarevog brda, Petlovog brda, Vidikovca i Miljakovca se izdvajaju kao pristupačne opcije sa cenama od oko 1.800 do 2.200 evra po kvadratu, objašnjava Aleksandra Mihajlović, sa portala 4zida.

Na osnovu podataka sa sajta 4zida.rs, cene manjih stanova u Beogradu, poput garsonjera i jednosobnih, značajno variraju u zavisnosti od lokacije i tipa gradnje. Prosečno oglašena cena kvadrata za stanove u novogradnji u centralnim opštinama, poput Vračara i Starog grada, prelazi 3.500 evra, dok se na primer u Zemunu ili Voždovcu, prosečne cene kreću od 2.500 evra.

Kada je reč o starijim stanovima, kvadrat se na Novom Beogradu u zavisnosti od bloka i mikrolokacije kreće od 2.600 pa do više od 4.000 evra (blog 58 ili blok 67 na primer).

Na Zvezdari je za kvadrat potrebno izdvojiti između 2.000 i 2.800 evra.

Nova ili stara gradnja?

Kada se bira između novogradnje, starogradnje i stanova u izgradnji, odluka zavisi od prioriteta kupca – novogradnja nudi modernije uslove stanovanja, ali stanovi u izgradnji često omogućavaju povoljniju cenu po kvadratu, dodaje Mihajlović.

„Stanovi u novogradnji imaju savremenu izolaciju, kvalitetniju stolariju, bolju energetsku efikasnost i moderan raspored prostorija. To smanjuje troškove grejanja i hlađenja na duži rok. Novogradnja ne zahteva dodatna ulaganja nakon kupovine – nema potrebe za renoviranjem instalacija, kupatilskih sanitarija ili kuhinje, što je često slučaj kod starijih stanova”, kaže naša sagovornica.

Ovakvi stanovi često dolaze sa dodatnim sadržajima poput garažnih mesta, video-nadzora, recepcije što ih čini atraktivnim za mlađe generacije. Kupovina stana u fazi izgradnje omogućava nižu cenu kvadrata u poređenju sa završenim projektima. Takođe, kupac ima veću fleksibilnost u izboru rasporeda ili završnih materijala.

„Sa druge strane, stariji stanovi često, mada ne i uvek, imaju povoljniju cenu kvadrata, posebno na lokacijama gde je cena novogradnje izrazito visoka, kao što su Stari grad ili Vračar. Kupovina starijeg stana može značiti značajnu uštedu na ukupnoj investiciji. Starogradnja je često smeštena u potpuno razvijenim delovima grada, sa blizinom škola, zdravstvenih ustanova, prodavnica i javnog prevoza. Na tržištu starogradnje češće postoji prostor za pregovore sa prodavcima, dok su cene novogradnje uglavnom fiksne”, ističe Mihajlović.

Izvor: 4zida
Foto: Pixabay

Globalna upotreba uglja je ove godine povećana na rekordnih 8,77 milijardi tona, ali će ostati stabilna narednih godina zahvaljujući rastu obnovljivih izvora koji će pomoći u podmirivanju rastuće potražnje za električnom energijom, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA).

U najnovijem godišnjem izveštaju o trendovima i prognozama na tržištu uglja, navodi se da je upotreba uglja na globalnom nivou povećana posle pada tokom pandemije i da će ove godine dostići 8,77 milijardi tona.

Potražnja će ipak ostati blizu tog nivoa do 2027. godine jer obnovljivi izvori energije imaju sve veću ulogu u proizvodnji struje.

U tome će veliku ulogu imati i Kina, u čijim se termoelektranama sagoreva svaka treća tona uglja na svetu.

IEA navodi da je Kina nastavila da diverzifikuje svoj energetski sektor, da napreduje u izgradnji nuklearnih elektrana i ubrzava ekspanziju kapaciteta solarne i vetroenergije.

– To bi trebalo da pomogne da se ograniči rast potrošnje uglja do 2027. godine – navodi se u saopštenju IEA.

U analizi se ukazuje na ubrzani rast potrošnje električne energije u brojnim zemljama, uključujući Kinu, zbog niza faktora, uključujući elektrifikaciju usluga kao što su transport i grejanje, veća potreba za hlađenjem i rast potrošnje u sektorima u razvoju kao što su data centri.

– Brza primena tehnologija čiste energije preoblikuje globalni sektor električne energije, koji čini dve trećine svetske upotrebe uglja. Kao rezultat toga, naši modeli pokazuju da će globalna potražnja za ugljem ostati nepromenjena do 2027. čak i dok potrošnja električne energije naglo raste – rekao je direktor za energetska tržišta i bezbednost u IEA Keisuke Sadamori.

On dodaje da će, međutim, vremenski faktori, posebno u Kini koja je najveći svetski potrošač uglja, imati veliki uticaj na kratkoročne trendove potražnje za ugljem.

IEA je saopštila da je potražnja za ugljem u najrazvijenijim privredama već dostigla vrhunac i da se očekuje da će nastaviti da se smanjuje do 2027, a da će tempo pada zavisiti od snažnih politika i dostupnosti alternativnih izvora energije.

Sa druge strane, potrošnja uglja se i dalje povećava u zemljama u razvoju gde potražnja za električnom energijom naglo raste usled ekonomskog razvoja i povećanja broja stanovnika. Među tim zemljama su Indija, Indonezije i Vijetnam.

IEA je saopštila da je ove godine takođe dostignut rekord u proizvodnji uglja, kao i u međunarodnoj trgovini ugljem, ali da će naredne tri godine ostati na tom nivou ili da će se smanjiti.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Tržište kriptovaluta proširilo se i na luksuzne brendove, koji sve više prihvataju plaćanja u kriptovalutama poput bitkoin-a i ethereuma. Luksuzni trgovci na malo sve više prihvataju plaćanja kriptovalutama kako bi privukli imućne kupce upućene u tehnologiju i iskoristili istorijski porast vrednosti bitkoin-a.

Ovaj trend označava značajan pomak jer robne marke istražuju inovativne metode plaćanja kako bi ostale konkurentne i privukle mlađu, imućnu klijentelu.

Francuska luksuzna robna kuća Printemps nedavno je sarađivala sa kriptoburzom Binance i fintech kompanijom Lyzi kako bi prihvatila uplate u bitkoin-u i ethereumu, postavši prva robna kuća u Evropi koja je to učinila. Bilo je dosta poziva i to je izazvalo interes, rekao je David Princay, predsednik podružnice Binance France. Potvrdio je razgovore sa drugim luksuznim markama koji su u toku, prenosi Reuters.

S.T. Dupont planira isto tako uvesti kripto plaćanja na dve lokacije u Parizu pre praznične sezone. Slično tome, kompanija Virgin Voyages počela je prihvatati bitkoin za vrhunsku godišnju propusnicu za krstarenje u vrednosti od 120.000 dolara. Ovi potezi odražavaju rastući interes među luksuznim kompanijama za iskorištavanje bogatstva koje pokreće kriptotržište.

Izazovi usvajanja kriptovaluta

Međutim, uprkos velikom zamahu, kriptovalute se suočavaju s izazovima poput visoke volatilnosti i regulatornog nadzora, što ograničava njihovu široku primenu. Trgovci na malo često pretvaraju kripto plaćanja u fiat valute (pravi novac) kako bi smanjili rizike. Ekonomski analitičari primete da su većini potrošača i dalje dovoljne tradicionalne opcije plaćanja poput PayPal-a. Ipak, vlasnici digitalne imovine sve više su privučeni luksuznim kupovinama kao načinom diverzifikacije svojih portfolija.

Ponuda plaćanja kriptovalutama može biti način da se kompanije brendiraju kao inovativne, a ne kao „stari zagušljivi brend“ – kaže Andrew O’Neill, vodeći analitičar digitalne imovine u američkoj kompaniji za kreditni rejting S&P Global Ratings.

Izrada kripto nadahnutih proizvoda

Luksuzni brendovi takođe koriste kripto trendove za stvaranje jedinstvenih proizvoda. Balenciaga je nedavno lansirala kožni držač kartica dizajniran za Ledgerov „Stax“ kripto novčanik, po ceni od 350 evra. To odražava sve veći interes za integraciju funkcionalnosti kriptovaluta u luksuzne modne artikle.

Guči je prednjačio među luksuznim brendovima, nudeći opcije kripto plaćanja za većinu proizvoda u Sjedinjenim Državama od 2022. godine. Njihova matična kompanija Kering usvaja pristup tehnologije „testiraj i uči“, naglašavajući inovacije kako bi privukla mlađe i azijske bogate potrošače. Francuski luksuzni trgovački lanac Printemps planira proširiti svoju kripto ponudu na novu prodavnicu u Njujorku 2025. godine, signalizirajući dalji interes za potencijal kriptovaluta da preoblikuju luksuznu maloprodaju.

Sve veća prisutnost kriptovaluta u luksuzu naglašava njihovu rastuću ulogu u savremenoj trgovini, spajajući vrhunsku tehnologiju s vrhunskim strategijama brendiranja.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Brz rast cena nekretnina od 2020. godine učinio je kupovinu stana nedostižnom za mnoge ljude danas, svuda u svetu. Kupovina stana u Hongkongu je posebno skupa.

Hongkong je 14 godinu zaredom proglašen najnepristupačnijim gradom na svetu, jer oni koji žive u njemu treba da rade više od dve decenije da bi mogli da kupe stan u njemu.

Analiza koju je objavio Visual Capitalist uzela je u obzir prosečan broj godina potrebnih da kvalifikovani radnik radi kako bi priuštio stan od 60 kvadratnih metara u centru grada.

Cena nekretnina srednje klase u centru Hongkonga u proseku iznosi 2.560 dolara po kvadratnom metru – znatno više od Njujorka, gde se cene kreću između 1.500 i 2.000 dolara po kvadratnom metru.

Iako su cene nekretnina u Hongkongu pale na najniži nivo u poslednjih 12 godina u realnim uslovima, posedovanje nekretnine ostaje nedostižno za većinu stanovnika.

Kako je u Evropi i Americi?

U međuvremenu, Pariz ima titulu najnepristupačnijeg grada u Evropi, uprkos tome što su cene nekretnina pale za više od 20 odsto u odnosu na vrhunac nakon pandemije.

Zaposlenom sa prosečnim primanjima u Parizu trebalo bi 13 godina rada da priušti stan, dok bi onom u Londonu trebalo 12 godina.

U Njujorku, prosečna prodajna cena stana na Menhetnu dostigla je gotovo 1,2 miliona dolara krajem 2023. godine, što je povećanje cene po kvadratnom metru za čak 44 odsto u poslednjih deset godina.

Njujork je najnepristupačniji grad u Americi, gde je potrebna da se radi osam godina da bi se kupio stan u centru grada. U Tokiju, za kupovinu stana sada je potrebna da se radi za prosečnu platu 14 godina, što i ovaj japanski grad svrstava među najnepristupačnije gradove u svetu.

Na osnovu podataka iz UBS Global Real Estate Bubble Index-a za 2024. godinu po 10 godina rada za prosečne plate u tim državama treba za stan u centru Singapura i Tel Aviva, devet za stan u Sidneju, a po osam za stanove u Cirihu, Minhenu, Vankuveru, Sao Paolu. Za stan u Los Anđelesu, Ženevi i Amsterdamu potrebno je sedam godina rada.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je na kraju trećeg tromesečja ove godine, u Srbiji bilo 11,9 miliona izdatih platnih kartica, što je za 6,1 odsto ili 700.000 više nego u istom periodu prethodne godine.

Kako se navodi, tokom trećeg tromesečja 2024. u trgovinama u zemlji izvršeno je 158,8 miliona plaćanja domaćim platnim karticama ili za 20,8 odsto, odnosno za 27,4 miliona više nego u istom tromesečju 2023. godine.

Dodaje se da su strani turisti karticama izvršili 16,8 miliona kupovina, što je za 20,1 odsto ili 2,8 miliona plaćanja više nego tokom trećeg tromesečja prethodne godine.

NBS ističe da je prihvatna mreža u Srbiji nastavila da se širi i na kraju septembra ove godine korisnicima platnih usluga bilo je na raspolaganju 3.210 bankomata, što je za 5,2 odsto više nego u istom tromesečju 2023.

„Prihvatna mreža POS terminala iz tromesečja u tromesečje nastavlja da raste, pa su kraju septembra kupci mogli da plaćaju na blizu 154.000 POS terminala, što je za 15,9 odsto više nego u trećem tromesečju 2023. godine“, piše u saopštenju.

Centralna banka dodaje da je kada je reč o kupovini preko interneta, broj internet prodavnica na kraju oktobra ove godine bio 4.535 ili za 18,1 odsto više u odnosu na isto vreme prethodne godine, što znači da je otvoreno 695 novih internet prodajnih mesta, koja omogućavaju onlajn kupovinu bezgotovinskim platnim instrumentima, odnosno instant plaćanjem i/ili platnim karticama.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

U svetu finansija korporativne obveznice važe za relativno siguran izvor pasivnih prihoda, posebno za investitore koji ne žele previše da rizikuju.

Ove hartije od vrednosti, koje izdaju kompanije u želji da diversifikuju izvore prihoda, imaju određene prednosti nad ostalim finansijskim instrumentima. Kroz redovne isplate kamate, obveznice pružaju atraktivan i predvidiv prinos, što ih čini manje rizičnom opcijom u odnosu na akcije, čija vrednost može značajno varirati na berzi. Pored toga, korporativne obveznice mogu doneti veći prinos nego klasična štednja, a često se smatraju sigurnijom alternativom ulaganju u nekretnine.

Dakle, ako ste se odlučili da uđete u svet investitora i kupili korporativne obveznice, pred sobom imate više mogućnosti. Prva je da čekate rok dospeća i prihodujete od isplate ugovorenih kamata (kupona), te da vam na kraju roka bude isplaćena i glavnica novca (iznos za koji ste kupili obveznice od kompanije). Druga opcija je i da na berzi trgujete obveznicama koje ste kupili od određene korporacije i tako u kraćem vremenskom periodu ostvarite određenu zaradu.

Korporativne obveznice u Srbiji

Tržište korporativnih obveznica u Srbiji još je u razvoju, ali postoje značajni koraci unapred. Tako je polovinom novembra Skupština akcionara kompanije NIS odobrila prvu emisiju korporativnih obveznica. NIS izdaje 585.500 komada obveznica, pojedinačne vrednosti od 10.000 dinara. Minimalni iznos investiranja u primarnoj emisiji obveznica je 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a ponuda se odnosi na izabrane investitore putem odabranog brokera. Ova emisija obveznica izdaje se na rok od pet godina, bez mogućnosti prevremenog otkupa, sa prinosom od 6,5 odsto godišnje uz kvartalne isplate kupona. Na taj način će zarada za investitore po osnovu kamate odnosno kupona, po odbitku poreza na prihod, na minimalni iznos investiranja od 100.000 evra iznositi oko 5.520 evra godišnje ili 27.600 evra za period od pet godina.

Važnost trgovanja na sekundarnom tržištu

Ono što je od posebnog značaja jeste mogućnost sekundarnog trgovanja obveznicama NIS-a na Beogradskoj berzi. Kako je ranije saopšteno iz ove kompanije, na ovaj način će se dodatno doprineti razvoju domaćeg tržišta hartija od vrednosti što je bio i jedan od motiva izdavanja emisije obveznica. Pored toga, na ovaj način NIS želi da diverzifikuje izvore finansiranja, smanji zavisnost prema bankama i pronađe nove izvore kapitala koji će biti uložen u dalju modernizaciju i razvoj kompanije.

Izvor: B92.net
Foto: Pixabay

Fondovi, čija su investicije bazirane na obveznicama Republike Srbije a u inostrantvu ulažu svega 3%, imaju tek nešto više od 500 miliona evra imovine

Neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju trećeg tromesečja 2024. iznosila 59,8 milijardi dinara (oko 511 miliona evra) i veća je za 4,2% u odnosu na prethodno tromesečje, saopštila je Narodna banka Srbije koja je regulator tog tržišta.

U isto vreme, upravo toliko je iznosila i međugodišnja inflacija.

Kako je navedeno, na promenu vrednosti neto imovine utiču neto uplate doprinosa u fondove, isplate sredstava iz fondova i dobit koju fondovi ostvaruju od ulaganja.

Dodaje se da su u trećem tromesečju ove godine ukupne neto uplate iznosile su 1,2 milijarde dinara (10,3 miliona evra), a da su članovi koji ispunjavaju propisane uslove povukli 632,1 milion dinara, dok je prinos od ulaganja imovine fondova iznosio 1,9 milijardi dinara (16,2 miliona).

NBS ističe i da je tržišna koncentracija u sektoru na kraju trećeg tromesečja 2024. godine, merena Herfindal-Hiršmanovim indeksom, iznosila 2.775 poena, što ukazuje i dalje na visoku koncentraciju na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova.

Ako se fondovi posmatraju prema visini neto imovine fonda u odnosu na visinu neto imovine sektora, kako se navodi u saopštenju centralne banke Srbije, tri najveća fonda zajedno ostvaruju tržišno učešće od 81%, dok najveći fond ima udeo od 42%.

Dominantne obveznice

NBS naglašava i da na kraju trećeg tromesečja 2024. struktura ulaganja imovine fondova neznatno izmenjena u odnosu na prethodni period. Najveći udeo imale su državne obveznice, koje su činile 62,7% ukupne imovine, sredstva na kastodi računima sa 17,3%, akcije domaćih pravnih lica sa 11,2%, oročeni depoziti kod banaka sa 4,2%, dok su ulaganja u inostranstvu činila 2,9% ukupne imovine fondova.

Prema podacima NBS i portfolio državnih dužničkih hartija od vrednosti, odnosno obveznice Republike Srbije su na kraju ovog perioda zadržale dominantnu poziciju u ukupnoj imovini fondova, uz smanjenje učešća sa 74,2%.

U strukturi državnih hartija od vrednosti obveznice denominovane u domaćoj valuti učestvuju sa 79%, obveznice denominovane u evrima sa 19% i obveznice denominovane u dolarima učestvuju sa 2%.

Izvor: 24sedam.rs/Tanjug
Foto: Pixabay

Pogrebne usluge u Beogradu već su poskupele i novi cenovnici – uvećani za čak 60 odsto – uveliko se primenjuju od ponedeljka 16. decembra.

Iako se, doduše nezvanično, poskupljenje pogrebnih usluga u Beogradu najavljivalo za početak iduće godine, na sajtu Javno komunalnog preduzeća Pogrebne usluge Beograd, novi cenovnik osvanuo je i primenjuje se od 16. decembra.

U Rešenju o davanju saglasnosti gradonačelnika Grada Beograda na Cenovnik osnovnih usluga ovog preduzeća, od 28. novembra 2024, navodi se da se novi cenovnik primenjuje dan posle objave u Službenom listu Beograda.

Na sajtu Službenog lista, međutim, ovo rešenje – još nije objavljeno.

„Izmene cenovnika osnovnih i ostalih usluga JKP Pogrebne usluge Beograd stupaju na snagu 16. decembra 2024. godine. Ažurirani cenovnici se mogu naći na početnoj stranici zvanične internet prezentacije preduzeća“, stoji na sajtu JKP „Pogrebne usluge“ Beograd.

Šta sve poskupljuje

Poskupele su i osnovne, i takozvane ostale usluge koje pruža ovo preduzeće – sve za 60 odsto.
Sahranjivanje u grob „po novom“ košta 30.864 dinara, a do sada je koštalo 19.290 dinara. Poskupljenje je tačno 60 procenata.

Troškovi izgradnje grobnog mesta poskupeli su sa 19.500 dinara na 44.850 dinara.

Skuplje su i socijalne sahrane – sahranjivanje u grob košta 14.808 dinara, a do 15. decembra je bilo 9.255 dinara.

Spremanje umrlog (bilo u kapeli ili u stanu) košta 6.114 dinara, a do sada je bilo 3.821 dinar.

Naknada za grobnicu prvog reda poskupela sa dosadašnjih 6.232 dinara na 9.971 dinar, dok je naknada za grobnicu petog reda sa 1.557 poskupela na 2.491 dinar.

Naknada za grob je sa 1.034 otišla na 1.654 dinara,

Detaljni cenovnik osnovnih usluga JKP Pogrebne usluge Beograd pročitajte OVDE.

Među ostalim uslugama nalazi se i godišnji zakup groba – sada košta 691 dinar umesto dosadašnjih 432 dinara.

Zakup grobnice prvog reda (12 mesta u grobnici) košta 10,822 dinara, a do sada je bio 6.764 dinara, dok je zakup grobnice četvrtog reda (sa četiri mesta u grobnici) 3.602 dinara, umesto dosadašnjih 2.251 dinar.

Poskupele su i ekshumacije, za 60 odsto, a visina cene zavisi od toga posle koliko godina počivanja se radi ekshumacija.

Povećani su i troškovi kontrole izvođenja kamenorezačkih radova.

Izrada plakata (umrlice) po komadu sada košta 278 dinara, a do sada je bila 174 dinara, dok plastificiranje po komadu košta 437, umesto dosadašnjih 273 dinara.

Izvor: N1
Foto: Pixabay