Vesti

Tržište nekretnina Jugoistočne Evrope poslednjih godina pratile su brojne krize pa nije bilo toliko investiranja u nekretnine, ali se u 2025. godini očekuje rast investicionih aktivnosti kao rezultat nižih kamatnih stopa. Investitorima je posebno interesantno Balkansko tržište i Srbija, a najveće interesovanje biće za ulaganje u sektor hotela i stanogradnje, dok je potražnja za poslovnim prostorima nešto manja.

Ovo su samo neki od zaključaka učesnika 8. Međunarodne konferencije o tržištu nekretnina u Jugoistočnoj Evropi „Balkans Property Forum 2024“, koju su u Beogradu organizovali Property Forum i Kraljevski institut ovlašćenih procenitelja iz Velike Britanije (RICS).

Predviđanja za 2025. godinu

Prema rečima dr Gabora Regosa, glavnog ekonomiste, mađarske kompanije za upravljanje imovinom Granit Asset Management predviđanja su da će tržište nekretnina Jugoistočne Evrope u 2025. godini imati veći rast, posebno na Balkanskom tržištu i da se strane investicije mogu očekivati u sektoru hotela i stanbene gradnje, dok će logistika zavisiti od konkurentnosti evropske industrije.

– Rast tržišta nekretnina u Srbiji poguraće izložba EXPO 2027, jer će za ovaj tromesečni događaj biti potrebno izgraditi nove infrastrukturne objekte, nove hotele i stambene zgrade. Jednom rečju, objekte važne za razvoj turizma i objekte koji će se moći koristiti i nakon izložbe – ističe Gabor i podseća da će cene stanova i dalje diktirati lokacija i radna snaga, jer su lokacije u velikim gradovima mnogo skuplje nego u unutrašnjosti i teže je i dovesti radnu snagu u veće gradove. -Stanovi će se i dalje prodavati za keš i potom rentirati. Taj trend će se nastaviti, ali će investitori morati oslušnuti i potrebe tržišta i praviti stanove koji su jeftiniji i dostupni kreditnim kupcima, smatra Gabor i podseća da su nacionalne banke doprinele smirivanju inflacije u SAD i EU, ali da je potrebno nastaviti u tom smeru i da su za veliki porast investicija neophodne stabilne političke prilike.
Maja Šahbaz Marojević iz kompanije EY je istakla da investitori traže stabilnost i predvidljivost, te da su im podjednako važni i geopolitička i ekonomska stabilnost.

– Interesovanje za ulaganje u hotele nije iznenađenje, jer tu postoji manjak kvalitetne ponude ne samo u Beogradu već i u drugim većim gradovima Srbije, dok je stanogradnja „sigurna luka“ za investitore već dugo, pa će se to nastaviti i sledeće godine. Ipak, postavlja se pitanje da li je rast cena održiv, ističe Marojević.
Da strani investitori bukvalno “čekaju u redu” da ulože u tržište Srbije potvrdila je i Gabriela Rejes Vidrio, rukovodilac sektora za finansiranje projekata nekretnina u NLB Komercijalnoj banci ističući da strani investitori sada imaju veći izbor banaka i da više ne moraju da „uzmu ili ostave“ ono što im se prvo ponudi.

Razvoj industrijskih nekretnina

Srbija se poslednjih godina pozicionirala kao vrlo aktraktivno tržište za investiranje u sektor industrijskih nekretnina (logistika i proizvodnja) i tu nema promena osim što ovu gradnju prati i nagli razvoj putne infrastrukture, a na konferenciji je istaknuto da sada postoji i veliki prostor za rast u izgradnji data centara.
–Digitalizacija napreduje, količina podataka se dramatično uvećava i izgradnja data centara je “novi rudnik” za investitore. Što se ostalog tiče u regionu, dinamika zavisi i od toga da li će veliki investitori ostati „oprezni“ i ulagati u razvijeno tržište ili će tražiti veće prinose na ovdašnjim tržištima, gde su i troškovi manji, ali i večiti problemi velike birokratije koja ostavlja prostor i za korupciju – smatra Mario Kijanović iz kompanije SOG.
Prema rečima Petra Kolognata, direktora Poslovnog razvoja kompanije CTP, ono što našu zemlju čini atraktivnom kada je reč o industrijskim nekretninama jeste odličan geostrateški položaj i pristup EU tržištu kao i raspoloživost radne snage.

-CTP posluje u 10 zemalja Evrope i u mnogima je teško doći do kvalitetnog zemljišta, a Srbija ima dovoljno zemlje što je jedan od razloga zašto smo toliko aktivni na srpskom tržištu. Razvijene su industrijske zone u Beogradu i Novom Sadu, a razvijamo industrijske parkove u Kragujevcu, Jagodini i Nišu kako bismo bili konkurentni u ponudi proizvodnih prostora (fabrika za iznjmljivanje) na lokacijam gde ima dovoljno radne snage. U Somboru smo kupili preko 20 ha, sve sa ciljem da i druge delove zemlje učinimo atraktivnim, a strani investitori, pogotovu iz automobilske industrije žele baš te manje gradove – izjavio je Petar Kolognat.
Vasilije Jauković, EBRD, je istakao da je Srbija veoma dobro tržište za investiranje u komercijalne nekretnine i da banke sve više ulažu u gradnju poslovnih objekata.

-Smatramo da je Srbija, za razliku od nekih drugih zemalja u Evropi, veoma dobro tržište u narednim godinama, kada je reč o investicijama u komercijalne nekretnine. U 2025. godini očekuju nas projekti na kojima već duže radimo. Reč je o privatnom sektoru, većim institucionalnim investitorima, kao i saradnji sa Vladom Srbije u fazi dva razvoja naučnih parkova“, navodi Jauković.

Kancelarijski prostor

Iako se tržište rada promenilo nakon kovid pandemije, rad od kuće neće opstati, zaključak je panela posvećenog poslovnom prostoru, ali je ovom prilikom istaknuto i da će se hibridni način rada još više razvijati, a to će uticati i na oblikovanje budućih kancelarija.
Stručnjaci smatraju da će poslovni prostori biti dizajnirani prema tipu posla kojim se neko bavi i da će investitori sve veću pažnju poklanjati tome da se zgrade vremenom i shodno potrebama mogu menjati. To će doneti višu cenu za one koji izdaju prostor, a veću dobrobit za zakupce.

– U Beogradu je konstantan rast zgrada namenjenih poslovnom prostoru, koje su pritom energetski efikasne. Tržište je stabilno i ne očekuju se promene – istakla je Danijela Nedeljković Stojakov, BDO Srbija i podsetila na to da je rad na daljinu otvorio mnogo više „open space“ poslovnih prostora, koji su dizajnirani tako da zadovolje sve potrebe zakupaca, koji žele udoban prostor za rad, u koji će odlaziti po potrebi i u kome će biti produktivniji i nesmetano razvijati svoj biznisa.

Investicije u hotelski sektor

-Investicione aktivnosti u hotelski sektor su znatno veće nego ranije, jer ljudi generalno vole da putuju, a navike se nisu promenile – smatra George Bobvos, Direktor poslovnog razvoja DDG Group. On najveću slabost vidi u nedostatku brendiranih apartmana, hotela sa pet zvezdica i više, rizorta koji omogućavaju da se sezona produži, a konstantni izazov u tome kako imati popunjenije kapacitete hotela sa četiri zvezdice i više. Međutim kaže da se tržište pomera u tom smeru.

-Kada je reč o Srbiji, dobra prilika za ulaganje je i predstojeća izložba EXPO 2027 jer će biti potrebno više hotela. Međutim, važno je misliti o održivom razvoju, odnosno na vreme planirati šta će biti sa tolikim kapacitetima nakon završetka događaja – naglasio je Dejvid Dženkins, potpredsednik za razvoj poslovanja u Istočnoj Evropi u „Radisson Hotel Group“ i ovom prilikom najavio izgradnju još jednog hotela njihovog brenda u Nišu.

Godišnja inflacija u Srbiji u novembru ove godine bila je 4,3 odsto, a mesečna 0,3 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje, kojima se meri inflacija, u novembru su, u poređenju sa decembrom 2023. godine u proseku povećane za 4,1 odsto.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u novembru, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama odeća i obuća (0,9 odsto), oprema za stan i tekuće održavanje (0,6 odsto), zdravlje (0,5 odsto), transport (0,4 odsto).

Poskupeli su i hrana i bezalkoholna pića i usluge restorana i hotela (za po 0,3 odsto) i stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva i komunikacije (za po 0,2 odsto).

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

NBS jedina objavljuje zvanične podatke o stranim direktnim ulaganjima i oni se objavljuju po zemljama i granama delatnosti.

Poslednji podaci objavljeni na sajtu NBS odnose se na prvu polovinu ove godine i prema tim podacima najviše novca dolazi iz Kine, Holandije i Luksemburga.

Kineske kompanije su u prvih šest meseci ove godine uložile su 697,9 miliona evra, za njima su kompanije iz Holandije koje su uložile 527,8 miliona evra, a na trećem mestu su kompanije iz Luksemburga sa ulaganjem od 312,3 miliona evra.
Visok nivo ulaganja imale su i kompanije iz Velike Britanije čija je vrednost iznosila 284,9 miliona evra.

Grupno gledano, najveći ulagač u Srbiju je Evropska unija, a ukupna ulaganja svih članica u prvoj polovini godine iznosila su više od milijardu evra.

Strane direktne investicije u jednoj godini obuhvataju i ulaganja kompanija koje prvi put dolaze u zemlju, ali i ulaganja postojećih komanija koje su odlučile da prošire svoje poslovanje.

Nemačke investicije prvi put zabeležile pad

Zanimljivo je da su nemačke investicije od 2010. godine prvi put zabeležile minus ove godine. To znači da je više nemačkih investicija otišlo iz zemlje nego što je došlo.
Prema podacima NBS, nemačke investicije u prvoj polovini ove godine imaju minus od 60,8 miliona evra.

Na primer, prošle godine vrednost nemačkih ulaganja iznosila je 223 miliona evra, godinu ranije investicije su iznosile 282 miliona evra, a rekordne su bile 2021. kada su iznosile oko 410 miliona evra.

Pad nemačkih ulaganja dolazi nakon slabljenja nemačke privrede i krize u automobilskoj industriji.

Jedan od najvećih nemačkih proizvođača automobila Folksvagen najavio je zatvaranja fabrika prvi put u istoriji, a Ford je najavio da ukida 4.000 radnih mesta i najviše u Nemačkoj.
Prema podacima Repubičkog zavoda za statistiku, Nemačka je i dalje najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i kada je reč o uvozu i izvozu robe.

                                       Izvor: NBS

Koje proizvodne kompanije su ove godine započele proizvodnju ili proširile proizvodnju?

Iz Razvojne agencije Srbije (RAS) navode za Danas da su ove godine zvanično započele proizvodnju (bilo kao novouspostavljeni pogoni ili proširenja) Nestle, Schiebel, CE Industries, Spintec, Linglong, Lianbo, Mattoni 1873, OCSial, Puratos…

Evidencija RAS ne obuhvata infrastrukturna ulaganja, već samo ulaganja u proizvodne delatnosti, kao i usluge.

Iz RAS navode da su neki od najznačajnijih projekata koji su započeli sa realizacijom u 2024. godini (bilo kao budući novouspostavljeni pogoni ili proširenja) JFE Shoji, PWO SEE, Muehlabauer, Ariston, Continental, Minth, Kromber&Schubert, Stada/Hemofarm.
Kompanija Knjaz Miloš, čiji je vlasnik Mattoni 1873, otvorila je u oktobru ove godine novi pogon u koji je uložila 28,5 miliona evra.

Kineska kompanija Linglong, najveća grinfild investicija u Srbiji, pokrenula je u septembru serijsku proizvodnju guma. Gradnja kineske fabrike Šangdong Linglong u Zrenjaninu započeta je 30. marta 2019. godine, dok je probna proizvodnja kamionskih guma pokrenuta 2023. godine, a početkom 2024. godine usledila je i proizvodnja guma za putnička vozila. Vrednost ove investicije veća je od milijardu dolara .

U julu je započela izgradnja fabrike italijanske kompanije Ariston, u kojoj će se proizvoditi električni aparati za domaćinstvo. Ukupno ulaganje italijanske kompanije iznosiće 75 miliona evra.

U Preljini kod Čačka u maju je postavljen kamen temeljac za izgradnju nove fabrike nemačke kompanije PWO Group koja se bavi proizvodnjom delova i opreme za motorna vozila, u koju će biti uloženo 89 miliona evra.

U aprilu je puštena u rad prva fabrika Lianbo Precision Technology u Evropi. Reč je o kineskoj kompaniji koja proizvodi metalne delove za sve vrste motora u auto-industriji, a uložiće preko 57,4 miliona evra

Novi proizvodni pogon američke kompanije za proizvodnju rashladne tehnike „Modine“ otvoren je u maju, a investirano je više od 27 miliona evra.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Mark Zakerberg, direktor kompanije „Meta“, tvrdi da će mobilne telefone zameniti novi proizvod. „Biće to kao što se desilo sa računarima,“ rekao je.

Nije prošlo ni dvadeset godina otkako su pametni telefoni postali svakodnevica, ali i zavisnost.
Međutim, Mark Zakerberg, predviđa da će ih ljudi uskoro zameniti novom „igračkom“ koja će preuzeti njihovu ulogu.

„To će se dogoditi već tokom tridesetih godina ovog veka.“

„Doći će trenutak kada će vaš pametni telefon većinu vremena ostajati u džepu. Mislim da će se to desiti tokom tridesetih godina ovog veka,“ rekao je pre nešto više od mesec dana u intervjuu za portal „Verge“. Prema njegovim rečima, novi tehnološki čudo za mase biće takozvane pametne naočare.

Meta (koja nije jedina) razvija pametne naočare koje će moći da fotografišu, snimaju, puštaju muziku i video zapise, primaju i otvaraju mejlove i poruke, prevode u realnom vremenu ono što vidimo, prikazuju rute i pravce do željenih lokacija u vidnom polju korisnika, prikazuju proširenu i virtuelnu stvarnost, pružaju informacije o objektima koje posmatramo, mere srčani puls, krvni pritisak… i, naravno, biće povezane sa veštačkom inteligencijom, što će dodatno proširiti mogućnosti njihove primene.

Ako mislite da će za sve to biti potrebna neka svemirska kaciga ili glomazne naočare za virtuelnu stvarnost, grešite. Prema Zakerbergovim najavama, to će biti naizgled potpuno obične naočare, nalik sunčanim naočarima.

„Dogodiće se isto što i sa računarima,“ kaže Zakerberg. Svi ih imamo kod kuće, ali uglavnom koristimo mobilne telefone. Slično bi se, kako predviđa, moglo dogoditi sa pametnim telefonima u narednim godinama.

Za masovnu upotrebu prepreke su visoka cena i napajanje

A zašto bi ljudi tako brzo prešli na novi proizvod? „Već sada 1 do 2 milijarde ljudi svakodnevno nosi naočare. Kao što su svi prešli sa računara na pametne telefone, mislim da će svi koji nose naočare u narednoj deceniji brzo preći na pametne naočare,“ rekao je Zakerberg u intervjuu. „Mislim da će naočare postati zaista korisne i da će ih na kraju nositi i mnogi ljudi koji sada ne koriste naočare,“ dodao je.
U Meti su nove pametne naočare nazvali Orion. Prototipi su već počeli da se testiraju, a u septembru su naočare predstavljene javnosti. Međutim, kompanija još uvek nije objavila datum komercijalne upotrebe.

Kako navode mediji koji prate najnoviju tehnologiju, najveće prepreke predstavljaju visoka cena proizvodnje (a samim tim i nepristupačna cena za potrošače) i problemi sa napajanjem.
Neki se možda sećaju kako je pre nekoliko godina „Google“ najavio pametne naočare, ali se to pokazalo kao „miš koji se rodi iz planine koja se trese.“ Da li će sada, kada je tehnologija napredovala, Zakerbergovo predviđanje postati stvarnost, ostaje da vidimo – sa naočarima ili bez njih.

Izvor: Nova.rs
Foto: Pixabay

Kamatne stope na najvišim nivoima, ratovi u Evropi i na Bliskom istoku, izbori u toliko važnim zemljama poput Amerike i Indije. Sve to nije smetalo da svjetska ekonomija ostvari još jedan snažan učinak u 2024. godini; prema MMF-u, globalni BDP će porasti za 3,2%. Inflacija se smanjila, a rast zaposlenosti je i dalje solidan. Berze su porasle više od 20% drugu godinu zaredom.

Ipak, kao i uvijek, ružičasta globalna slika krije velike razlike između zemalja, ocjenjuje The Economics u svom komentaru. Da bi procijenili ove razlike, prikupili su podatke o pet ekonomskih i finansijskih indikatora – BDP-u , performansama na berzi, bazičnoj inflaciji, nezaposlenosti i vladinom deficitu – za 37 uglavnom bogatih zemalja. Potom su rangirali svaku ekonomiju na osnovu njenog učinka na ovim mjerama kako bi stvorili kombinovani rezultat. Tabelu možete pogledati u originalnom tekstu (ENG).

Ko su pobednici?

Reli na Mediteranu traje treću godinu zaredom, a Španija je na vrhu ovogodišnje liste. Grčka i Italija, koje su nekada bile simbol nedaća eurozone, nastavljaju svoj snažan oporavak.

Irska, koja je privukla mnoge tehnološke firme, i Danska, dom najvrednije kompanije na Kontinentu, zaokružuju prvih pet. U međuvremenu, sjevernoevropski teškaši razočaravaju, sa nezaobilaznim igračima Velikom Britanijom i Njemačkom. Baltički dvojac Letonija i Estonija ponovo se nalaze na dnu, poziciju koju su zauzeli i 2022. godine.

Prvi pokazatelj je rast realnog BDP-a, koji se smatra najpouzdanijim mjerilom ukupnog zdravlja privrede. Ove godine globalni BDP je bio podstaknut otpornom američkom ekonomijom i njenim potrošačima koji sve više troše.

Prema podacima OECD-a, Izrael je postigao još jedan izuzetan učinak, iako njegov snažan rast u velikoj mjeri odražava oporavak od oštrog pada u posljednjem tromjesečju 2023, kada je počela njegova borba s Hamasom. U Španiji je godišnji rast BDP-a na putu da premaši 3%, podstaknut snažnim tržištem rada i visokim nivoom imigracije, što mehanički podiže ekonomsku proizvodnju. Iako je BDP po osobi takođe porastao, to je učinio za manje od ukupnog BDP-a.

Na drugim mjestima, rast je bio zadivljujući. Njemačku i Italiju sputavaju visoke cijene energije i spora proizvodna industrija. Japan bi trebao ostvariti slabih 0,2% rasta, pod opterećenjem slabijim turizmom i teškom automobilskom industrijom. I Mađarska i Letonija su ušle u recesiju.

Druga mjera su prinosi na berzi. Investitori su prebrodili težak avgust, kada je opuštanje trgovine jenom izazvalo strah od krize. Američke dionice su ostvarile impresivne prinose prilagođene inflaciji od 24%, jer su procjene tehnoloških kompanija, koje su već bile visoke, dodatno porasle.

Tržište Kanade, usko povezano sa svojim južnim susjedom, takođe je ostvarilo zdrave dobitke, potkrijepljeno snažnim rezultatima u energetskoj i bankarskoj industriji. Japanski Nikkei 225 dostigao je rekordnu visinu, čak iako je njegov ukupni godišnji učinak bio srednji.

Bilo je i nekih gubitnika. Cijene dionica u Finskoj su u negativnom teritoriju, u realnom smislu, a berza Južne Koreje pala je nakon pokušaja autogolpe od strane predsjednika 3. decembra.

Sljedeći parametar je bazična inflacija, koja uklanja nestabilne komponente poput energije i hrane kako bi ukazala na pritiske u osnovi cijena. Iako je globalna inflacija značajno pala, cijene usluga ostaju tvrdoglavo visoke u mnogim zemljama. U Britaniji rast plata nastavlja da povećava troškove usluga, što znači da je osnovna inflacija neugodno povišena. Njemačka se suočava sa sličnim pritiscima. U Australiji rastući troškovi stanovanja su jedan od krivaca. Nasuprot tome, Francuska i Švajcarska su uspjele da drže pritiske na cijene pod kontrolom, sa stopom bazne inflacije udobno ispod 2%.

Klasičan pokazatelj ekonomske bijede je rastuća nezaposlenost, što su mnogi predviđali kada su centralni bankari počeli da povećavaju kamatne stope (a vještačka inteligencija je postala sofisticiranija). Ipak, uprkos određenom popuštanju, tržišta rada ostaju iznenađujuće robusna, sa stopama nezaposlenosti blizu rekordno niskih nivoa. Južna Evropa, koja i dalje pati od visoke nezaposlenosti, doživjela je značajan napredak: nezaposlenost u Grčkoj, Italiji i Španiji pala je na najniži nivo u više od jedne decenije. Italija je ostvarila najveći napredak, sa smanjenjem nezaposlenosti za 1,4 procentna poena od početka godine. U Americi i Kanadi, gdje je nezaposlenost blago porasla, trend se uglavnom može pripisati činjenici da se ljudi vraćaju u radnu snagu i visokom nivou imigracije.

Završna mjera su fiskalni bilansi, isključujući plaćanje kamata, kao udio u BDP-u. Nakon godina velike potrošnje, u mnogim zemljama potrebna je konsolidacija kako bi se osiguralo da teret duga ostane podnošljiv. Danska i Portugal se ističu po postizanju rijetkih budžetskih viškova kroz fiskalnu disciplinu. Norveška i Irska se takođe mogu pohvaliti viškovima, ali iz drugih razloga: Norveška zbog prihoda od nafte, a Irska zbog neočekivanog prihoda od korporativnog poreza, potkrijepljenog višemilijarderskog zaostalog poreza od američkog tehnološkog giganta Apple.

Većina vlada, međutim, nastavlja da troši bez obzira na to. Primarni deficit Poljske premašio je 3% BDP-a , zbog povećanja izdataka za odbranu kao odgovora na ruski rat u Ukrajini. U Japanu jaki fiskalni stimulansi, koji imaju za cilj jačanje ekonomije i ublažavanje pritisaka na troškove života, rizikuju da pogoršaju probleme duga jer se era ultra niskih kamatnih stopa bliži kraju. Putanja britanskog duga se pogoršava; najnoviji budžet nije uspio da popravi javne finansije. Francuska je zaglibila u političkim previranjima i nije u stanju da obuzda potrošnju.

Kako dolazi 2025. godina, globalna ekonomija se suočava sa novim izazovima. Gotovo polovina svjetske populacije živi u zemljama koje su ove godine održale izbore, od kojih su mnoge dovele do lidera koji bi se mogli opisati kao “nepredvidivi”. Trgovina je ugrožena, državni dug raste, a berze imaju malo prostora za greške. Za sada, barem, Španija, Grčka i Italija – koje su njihovi sjeverni susjedi dugo omalovažavali – mogu uživati ​​u svom ekonomskom oživljavanju.

Izvor: Investitor.me/The Ekonomist

Foto: Pixabay