Vesti

Prosečna cena stana u starogradnji u Srbiji u prvom polugodištu ove godine je iznosila 1.665 evra po kvadratu, što je za 12 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

U novogradnji 1.767 evra ili 2,0 odsto više nego pre godinu dana, objavio je danas Republički geodetski zavod (RGZ).

Prosečna površina stana u starogradnji u prometu bila je 52 kvadrata, a novogradnji 55 kvadrata.

Od starih stanova, najviše su se prodavali dvosobni i dvoiposobni, 38 odsto, slede jednosobni i jednoiposobni sa 30 odsto, trosobni i troiposobni sa 11 odsto. I u novogradnji su prednjačili dvosobni i dvoiposobni stanovi, sa 26 odsto, slede jednosobni i jednoiposobni sa 13 odsto, trosobni i troiposobni, takođe sa 13 odsto.

U prvom polugodištu je prometovano 8.067 garažnih prostora, od čega najviše u Beogradu, 49 odsto.
Cene garažnih mesta kretale su se od 400 evra u Nišu do 73.000 evra na Vračaru.

Što se poslovnih prostora tiče registrovano je 1.419 kupoprodaja, a cene su se kretale od 22 evra po kvadratu do 12.054 evra po kvadratu.

Cene kuća su imale veoma širok raspon i kretale su se od minimalnih 500 evra u više gradova u Srbiji do 3.182.000 evra na beogradskoj opštini Savski venac a vikendica od 1.000 evra do 300.000 evra za vikendicu u Novom Sadu u katastarskoj opštini Sremska Kamenica.

Cene prometovanog građevinskog zemljišta imale su širok raspon koji je posebno izražen kod građevinskog zemljišta namenjenog za stambeno–poslovnu gradnju i kretale su se od 10 evra po aru do preko 100.000 evra po aru.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Da je u detinjstvu neko Miši Stojmenoviću, iz Katuna kod Vranja, rekao da će mu nekada omraženo voće, za koje većina misli da je povrće, biti jednog dana dobar izvor prihoda i poslastica, ne bi verovao.

Belu bundevu, dulek, ili pečenku, kao je na jugu Srbije zovu, nije mogao očima da vidi.
Ova kraljica jeseni, postala je porodici Stojmenović, siguran izvor prihoda poslednjih nekoliko godina.

Sa malo ulaganja, pečenka ima velike prinose, a Miša priča da je tajna takvog uspeha, starinski način sadnje.

– Ovu sortu starih, belih pečenki, uzgajali su još moj pradeda, deda i otac, i to tako što su im oblikovali mesto za sadnju, da izgleda kao krtičnjak.

Ja sam četvrta generacija, pa slobodno mogu da kažem da ih na našim njivama sadimo minimum jedan vek. Ove godine sam na 30 ari njive, imao plodove koji su težili i do 40 kilograma.Izvezao sam nekoliko prikolica roda, pa sam s obzirom na uloženo i cenu, prezadoivoljan – priča Stojmenović.
A kilogram ovog voća na pijaci košta 100 dinara. Ulaganja su minimalna, a nega, rast i razvoj ove biljke, su malo zahtevna, jer je reč o veoma otpornoj tikvi.

– Ove jeseni su skuplje za 20 dinara u odnosu na prethodne godine. Nadam se da cena na veliko neće biti manja od 70 dinara.
Imam stalne kupce od ranije, ali uvek se nađe i neki novi.

Ove godine sam ih posadio “na krtičnjak” još negde u martu. Seme je staro, od pradede ostalo, ne menjam ga kao ni način proizvodnje.

Obično na jedno mesto sadnje stavim po 4 semenke, a kada proklijaju i dostignu određenu veličinu, dva korena iščupam, a dva ostavim.

Krtičnjaci budu udaljeni po tri metra, da bi pečenke kasnije mogle da pustaju vreže i zameću plodove, odnosno da imaju dovoljno mesta za sve to.

Sledi freziranje zemlje oko njih, a kad puste vreže, nema potrebe ni za tom aktivnošću. Jedini posao oko njih dok ne stasaju na jesen je navodnjavanje i to ako je suša.
Zaštitna sredstva ne koristim, jer za tako nečim nema potrebe – priča Stojmenović.

Takođe, krajem avgusta, svaki plod se po malo zaseče, kako bi ispustio suvišne sokove i zadržao slatkoću radi boljeg i prijatnijeg ukusa.

Inače, ovo voće, Miša u detinjstvu nije mogao očima da vidi. Ukus mu se u međuvremenu promenio, pa pečenku često peku ili kuvaju u njihovoj kući.

Izvor: Blic Biznis
Foto: Pixabay

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija saopštilo je danas da su za taj resor, Predlogom zakona o budžetu Srbije za 2025. godinu opredeljeno 405 miliona dinara, odnosno 16,53 odsto više u odnosu na budžet u 2024. godinu.

Sektoru za javno informisanje i medije namenjeno je više od 255 miliona dinara u odnosu na ovogodišnji budžet. Tim uvećanjem obuhvaćen je program pod nazivom „Podrška ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja“, a koji se odnosi na sprovođenje javnih konkursa za sufinansiranje projekata u toj oblasti.

Novac je opredeljen i za tri nova programa koja se odnose na podršku izdavanju novina za informisanje osoba sa invaliditetom, zatim izdavanju novina čiji su izdavači osnovani od strane nacionalnih saveta nacionalnih manjina i istraživanju i analizi stanja i kretanja na medijskom tržištu u oblasti javnog informisanja.

U oblasti telekomunikacija opredeljeno je 50 miliona dinara za ispunjenje strateških ciljeva u oblasti informacionog društva, kao i pružanju podrške organizacijama civilnog sektora.

Programi će biti realizovani u oblastima koje se odnose na unapređenje bezbednosti građana Srbije na internetu, podizanje nivoa digitalne pismenosti i digitalnih kompetencija, razvoja talenata u informaciono- komunikacionim tehnologijama, digitalizaciju kulturne baštine Srbije i unapređenje socijalne uključenosti primenom informaciono–komunikacionih tehnologija.

Predlogom zakona o budžetu za 2025. planirano je i da ministarstvo u saradnji sa Fondom za razvoj Srbije sprovede javni konkurs za dodelu finansijskih sredstava za podršku malih i srednjih preduzeća u oblasti informaciono–komunikacionih tehnologija (30 odsto bespovratna sredstva i 70 odsto krediti sa veoma povoljnim kamatnim stopama).

Deo tih sredstava biće namenjen razvoju talenata u informaciono–komunikacionim tehnologijama, piše u saopštenju ministarstva.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Prema podacima od 2010. do 2023. godine, najveći rast vrednosti imovine stanovništva zabeležen je u Kazahstanu, Kini i Kataru.

Ovaj rast obuhvata finansijsku imovinu poput depozita i deonica, kao i vrednost nekretnina umanjenih za dugove, javlja Poslovni dnevnik a prenosi B92.

Kazahstan je prednjačio zahvaljujući snažnom rastu u sektoru nekretnina i eksploataciji prirodnih resursa, što je povećalo bogatstvo građana.

Kina beleži izuzetan rast bogatstva podstaknut ekonomskim razvojem i širenjem tržišta, dok Katar koristi bogate resurse poput gasa i nafte za jačanje finansijske stabilnosti stanovništva.
Na listi su, redom, Kazahstan, Kina, Katar, Izrael, Indija, Hongkong, Indonezija, SAD, Češka, Mađarska.

Foto: Pixabay

Ko je ove godine posadio karfiol, imamo mnogo razloga da bude zadovoljan.

Naime, kilogram karfiola trenutno se na pijacama u Novom Sadu prodaje, u zavisnosti od kvaliteta glavice, od 300 do 350 dinara, a donedavno je koštao i 400 dinara.

U protekle dve godine bio je znatno jeftiniji, zbog čega je mnogo povratara prestalo da ga gaji i ove sezone. Pošto ga sada nema puno, cena se formira spram ponude pa će malobrojni uporni proizvođači koji ga imaju ove jeseni uspeti da isplate gubitke iz ranijih godina, pokriju troškove ovogodišnje proizvodnje i ostvare neku dobit.

U odnosu na ranije godine, kada se sezona karfiola završavala u novembru, ove godine sezona u punom obimu stiže u narednim danima i sedmicama.

Povrtar iz Kovilja Đorđe Babić kazao je za Dnevnik da mu je žao što već nema karfiol, jer kilogram na veliko košta 250 dinara. On će seći kupusnjaču ovih dana i očekuje da cena neće ići nadole kada karfiola bude više na tržištu. Po njegovim rečima, karfiol je ove godine bilo teško odgajiti, pošto ni on, a ni druge kupusnjače, ne napreduju u razvoju ukoliko je dnevna temperatura iznad 35 stepeni.

– Teško ga je bilo sačuvati od vrućine. Mnogi su ga rasadili, ali nije uspeo da se ukoreni i dobije žile, pošto je bilo jako toplo. Trabalo ga je zalivati non-stop, motori su radili neprekidno i puno novca otišlo je za gorivo. To je razlog zašto je sada karfiol skup na pijacama, jer se cena od 250 dinara na veliko formirala nasprem velikog truda i uloženog novca – naveo je Babić.

Koliko novca treba?

Karfiol je rasadio oko15. jula, jer zbog velike vrućine nije mogao ranije. Ko već ima karfiol, rasadio ga je ranije i uspeo da ga sačuva od toplote zato što ga je, osim zalivanja sistemom kap po kap, i orošavao, i tako obezbedio dovoljno vlage da karfiol pusti žile i koren.

Koliko je trebalo no­vca ove godine za proizvodnju kupusnjače? Babić napominje da još nije pravio račun, ali ističe da je bacio dva vagona stajnjaka, da glavice budu čvrste, da se listovi lepo slože i zavijaju i da bude beo.

– Platio sam i seme i rasadu, gorivo, hemijska sredstva za zaštitu od bolesti, a još me čekaju troškovi dnevnica sezonskih radnika kada se karfiol bude sekao. Već plaćam čuvara koji po danu i noću na njivi čuva rod od lopova . Njega plaćam 2.500 dinara dnevno i još mu donosim hranu, cigarete i nešto da popije – kafu, sok, vodu.

Na kvantaškim pijacama karfiol lane bio 80 dinara

Prošle godine početkom novembra kilogram karfiola je u gradovima u Srbiji koštao na pijacama od 140 do 200 dinara. Istovremeno, na kvantaškim pijacama kilogram je vredeo od 80 do 200 dinara, podaci su sa sajta Pijace.com.

Sajt navodi da cene karfiola variraju od pijace do pijace i da postoji razlika u koštanju ovog povrća u zapadanoj Srbiji u odnosu na cene u Vojovdini.

Osim što na cenu karfiola utiču ponuda i tražnja, prodaja zavisi i od vremenskih prilika tokom godine – temperature, suše, mraza, kiše – i sorte kupusnjače.

Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay