Iako „investitorski urbanizam“ u kome svako radi šta mu se prohte bahato zakopava istoriju prestonice, neke radnje koje neguju duh starih vremena tvrdoglavo opstaju. Kako je to uspelo njihovim vlasnicima?
Ulica Kralja Petra nekada je bila centar beogradskog zanatstva, a danas na njen raniji izgled podseća tek nekoliko vremešnih zanatskih i trgovinskih radnji sa natpisima na ćirilici.
Jedna od njih nalazi se u neposrednoj blizini Kalemegdana. To je trgovinsko preduzeće „Derma“, sa izlogom prepunim produžnih kablova, šrafova, ventilatora, štekera, mebl štofova, raznih kanapa… Unutar radnje kupce dočekuju i mušeme, gurtne, lepkovi, cirade, ventili i alati za majstorisanje po kući.
Roba je izložena na rafovima koji mirišu na nekadašnja vremena kada je kupac u radnjama dočekivan kao gost. Prodavci će vas provesti kroz celu radnju, objasniti svaki detalj o proizvodu koji vas interesuje, našaliti se, popričati i na kraju naplatiti robu, jer nema samouslužnih kasa, sve i dalje rade ljudi.
Radnja je neobična i po tome što sa kupcima često razgovara direktor ovog preduzeća, koje je započelo svoj život davne 1970. godine kao predstavništvo firme „Derma export-import Zagreb“, specijalizovane za prodaju kože za nameštaj, tašne, obuću…
Zaposleni otkupili preduzeće
Posle raspada zajedničke države devedesetih, registrovano je društveno trgovinsko preduzeće „Derma“, koje je tada značajno proširilo svoj asortiman proizvodima za održavanje kuće. Zbog nerešenih međudržavnih odnosa, firma je privatizovana tek 2010. godine, kada je osmoro zaposlenih podiglo kredite i otkupilo radnju sa namerom da zadrže poslove ali i autentični izgled ovog objekta.
To je upravo ono što kupci prvo primećuju i mnogi od njih savetuju vlasnike da ne menjaju izgled svoje radnje. Oni to i ne planiraju, jer misle da „ovaj tip prodavnice treba baš ovako da izgleda“. Iako je ambijent tradicionalan, poslovanje je vrlo moderno. Ovo trgovinsko preduzeće danas nudi više od 4.000 artikala, koje vlasnici nabavljaju direktno od uvoznika. Njihovi dobavljači, koji nemaju svoju maloprodaju, često kupce upućuju da dođu u „Dermu“.
Prodavnicu nije teško naći, jer za razliku od objekata koji se svaki čas smenjuju u centru grada, ona na istom mestu radi već decenijama.
Radnica koja je „oživela“ nekadašnjeg poslodavca
Slična priča ušuškana je u Nušićevoj ulici, ispod tende na kojoj piše „Beteks Plus“ i podseća na onu kakvu je koristila nekadašnja „Robna kuća Beteks“. To nije slučajno.
Vlasnica radnje u Nušićevoj, Slavka Jović, prvo radno iskustvo je stekla u jednom od najpoznatijih jugoslovenskih lanaca tekstila kada je još kao učenica trgovačke škole imala praksu u velikoj „Beteksovoj“ radnji na Terazijama. Kasnije se u tom preduzeću i zaposlila. Dok je radila kao poslovođa stekla je znanja i kontakte koji su joj pomogli u teškim okolnostima, nakon što je ranih dvehiljaditih „Beteks“ privatizovan a zatim i ugašen.
Slavka kaže da nije mogla da prežali takav kraj nekada slavne kuće tekstila, pa je rešila da je oživi. Zato je 2006. otvorila prodavnicu pod nazivom „Beteks Plus“. U njoj prodaje robu starih „Beteksovih“ dobavljača, domaćih tekstilnih preduzeća za koje tvrdi da prave daleko kvalitetniju odeću od one iz Kine i Turske koja je preplavila naše tržište.
Odeća u Slavkinoj radnji proizvedena je isključivo od prirodnih materijala i izložena je na isti način kao u nekadašnjem „Beteksu“, ali je to savremena garderoba koju pored starijih, rado kupuju i mlađe mušterije.
Danas je održivo poslovanje podvig
„Želela sam da stvorim mesto koje će me podsećati na firmu u kojoj sam provela najlepši period svog života, a ispostavilo se da sam izgradila posao koji će naslediti moje ćerke”, priča Slavka Jović.
Na pitanje po čemu se današnje poslovanje trgovaca u Srbiji razlikuje od onoga u vreme Jugoslavije, odgovara: „U prometu. Kada sam radila u ’Beteksu’, često bih parkirala auto na Terazijama i još dok bih iznosila robu iz njega žene su već stajale u redu da bi pazarile najnoviji ’modni krik’. To, nažalost, više nije slučaj. Ipak, ne mogu da se žalim, jer ’Beteks Plus’ posluje održivo, a to je u današnje vreme podvig”, ističe njegova vlasnica.
Radnja stogodišnjak
Iz vremena samoupravljanja selimo se još dalje u prošlost, zahvaljujući firmi „Stilski i moderan nameštaj Đorđević“, koja danas ima svoj izložbeni prostor u tržnom centru „Milenijum“ i dva salona zatvorenog tipa u kojima aukcijski prodaje unikatne modele.
Njen osnivač Svetozar Đorđević rođen je krajem 19. veka, a 1920. otvorio je prvu prodavnicu stilskog nameštaja i potom još nekoliko radnji. Pre Drugog svetskog rata njegova radionica i veliki izložbeni salon nalazili su se u zgradi Srpske akademije nauka i umetnosti.
Međutim, po završetku rata preduzetnici su postali nepoželjni za novu vlast, pa je posao jedva opstao. Stvari su krenule nabolje kada se pokazalo da ni komunisti nisu bili imuni na luksuz, pa su Đorđevići počeli da opremaju Titove rezidencije i druge državne objekte, kao i salonske stanove nove visoke klase.
Bez naslednika
Svetozarev sin Ljubiša Đorđević preuzeo je porodični posao pre više od pola veka i proširio delatnost. Uveo je usluge projektovanja enterijera i osmislio drugačiji marketing. Najboljom se pokazala odluka da svoj nameštaj reklamira tokom emitovanja tada veoma popularne serije „Dinastija“, što je Ljubiši omogućilo da otvori prodavnice u svim jugoslovenskim republikama, Nemačkoj i Švedskoj.
Zatim je ponovo počeo rat, onaj iz devedesetih, tržište se suzilo na Srbiju, tražnja je pala i nikada nije dostigla onu iz zlatnih vremena. Ipak, kvalitetan nameštaj napravljen da traje decenijama i potpuno suprotan današnjem minimalističkom stilu „koji ne hrani dušu i ne popravlja raspoloženje” ima svoje verne kupce i stalno pronalazi nove.
„Siguran sam da bi ovaj posao opstao kada bi imao ko da me zameni. Ali, u Srbiji je sve manje zanatlija, posebno onih koji su spremni da se usavršavaju za proizvodnju stilskog nameštaja“, jada se Ljubiša Đorđević, koji sa žaljenjem konstatuje da će posle njega radnja verovatno prestati da postoji.
Marija Dukić
Biznis & finansije 240/241, decembar 2025/januar 2026.
Foto: Bif
