Najstrože kazne slede i za pokušaje sprečavanja prinudne naplate, odbijanje predaje zaplenjene imovine ili ometanje popisa i uvida.

Novi set izmena u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji donosi znatno strože sankcije za firme, preduzetnike i institucije koje ne poštuju poreske propise. Najveće kazne, u iznosu do dva miliona dinara, predviđene su za one koji prikrivaju podatke, ne prijavljuju poslovne prostore ili ometaju rad Poreske uprave.

Strože kazne za pravna lica i preduzetnike

Prema novim odredbama, pravna lica koja ne podnesu prijavu za registraciju, ne dostave tražene knjige i dokumentaciju ili onemoguće inspektore u obavljanju dužnosti, suočiće se sa kaznama od 100.000 do 2.000.000 dinara.

Najstrože kazne slede i za pokušaje sprečavanja prinudne naplate, odbijanje predaje zaplenjene imovine ili ometanje popisa i uvida. Posebno su na udaru firme koje ne obezbede pristup elektronskim evidencijama, poslovnim knjigama, softveru ili bazama podataka, što je u savremenom digitalnom poslovanju postala standardna obaveza.

Za odgovorna lica unutar kompanija predviđene su kazne od 10.000 do 100.000 dinara, dok preduzetnici mogu biti kažnjeni iznosima od 50.000 do 500.000 dinara.

Kazne i za banke, APR i fizička lica

Zakon predviđa i kazne za Agenciju za privredne registre (APR) – od 100.000 do 2.000.000 dinara – ukoliko izbriše firmu ili preduzetnika iz registra tokom poreske kontrole, izvrši promene u podacima ili registruje novo preduzeće osnivača kojem je ranije zabranjeno osnivanje zbog poreskih nepravilnosti.

Banke su, prema novim pravilima, pod još većim nadzorom. Ukoliko dozvole isplatu plata i drugih prihoda bez unetog broja odobrenja koji dodeljuje Poreska uprava, ili ne dostave podatke o računima i transferima u propisanom roku, mogu biti kažnjene istim rasponom kazni – od 100.000 do 2.000.000 dinara.

Kada je reč o fizičkim licima, kazne se kreću od 5.000 do 150.000 dinara. Sankcije slede za one koji ne prijave otvaranje računa u inostranstvu, ne obaveste Poresku upravu o punomoćniku, ometaju kontrolu, daju netačne podatke ili ne dostave traženu dokumentaciju.

Ni manje greške se više ne tolerišu

Nepružanje adekvatnog prostora inspektorima, odbijanje učešća u kontroli, kao i izostanak poreskog identifikacionog broja (PIB) u prijavi, sada se kažnjava sa 100.000 do 500.000 dinara.

Zakon uvodi i precizne kazne za kašnjenje u plaćanju poreza:

za dug do 50.000 dinara – kazna 10.000 dinara

za dug od 50.000 do 200.000 – kazna 20.000 dinara

za dug od 200.000 do 1.000.000 – kazna 40.000 dinara

za dug veći od 1.000.000 dinara – kazna 50.000 dinara

Takođe, svaki poreski obveznik koji zakasni sa podnošenjem prijave platiće kaznu od 10.000 dinara.

Novi zakonski okvir, poručuju nadležni, ima za cilj da poveća poresku disciplinu i onemogući zloupotrebe koje oštećuju budžet države. Inspekcijski nadzor biće pojačan, a digitalne evidencije i automatske kontrole biće ključne u otkrivanju nepravilnosti u realnom vremenu.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Ovogodišnje istraživanje o fizičkoj formi i zdravlju, koje je sprovela farmaceutska kompanija Galenika, otkriva glavne zdravstvene izazove sa kojima se susreću stanovnici Srbije sa viškom kilograma.

Procenjujući svoj višak kilograma, 37 odsto muškaraca kaže da ima između pet i deset kilograma viška. Istog je mišljenja 45 odsto žena.

Najčešći zdravstveni problem u vezi sa viškom kilograma i gojaznošću su srčane bolesti, uključujući visok krvni pritisak. Njih prijavljuje čak 32 odsto ispitanika iz Srbije (19 odsto muškaraca i 13 odsto žena).

Procenat muškaraca koji kaže da nije imao zdravstvene probleme povezane sa viškom kilograma iznosi 63. Znatno je manje žena bez zdravstvenih problema – 46 odsto. Ova razlika između muškaraca i žena govori u prilog tome da su žene kritičnije i svesnije kada je reč o zdravlju, pregledima i prevenciji.

Ugroženiji su u gradovima i preduzetnici

U Beogradu od depresije i migrene pati 9 odnosno 10 odsto ispitanika, a i ova stanja mogu biti posledica viška kilograma. Ovakve emocionalne i neurološke posledice su posebno izražene u urbanim sredinama, usled ubrzanog načina savremenog života.

Podatak da 17 odsto samozaposlenih ispitanika ima kardiološke probleme može ukazati na to da oni, vodeći računa o sopstvenom biznisu, zanemaruju zdravlje, a kao rezultat telo trpi posledice.

Okruženje može biti motivacija za pozitivne promene

Čak i gojaznost članova porodice utiče na ispitanike tako da se osećaju ravnodušno ili razočarano (43 odsto) ili zabrinuto (29 odsto). Skoro trećina ispitanika navodi da crpi motivaciju iz porodičnih problema sa viškom kilograma. Svi ovi podaci naglašavaju emocionalnu težinu problema gojaznosti i percepcije viška kilograma.

Kada se neki član njihove porodice bori sa viškom kilograma, skoro trećina (32 odsto) žena oseća se zabrinuto, odnosno plaši se da je to nešto što će i njih zadesiti i što ne mogu da spreče, a takav način razmišljanja može da dovede do odustajana. Isto oseća 25 odsto muškaraca. Odustajanje od borbe protiv gojaznosti zbog porodične istorije je zabrinjavajuće i rizično.

S obzirom da gojaznost dovodi do drugih, kompleksnijih oboljenja tokom života, naglašen je značaj podizanja svesti o prevenciji i aktivnoj borbi protiv viška kilograma.

Savremene terapije – prilika za edukaciju

Globalno gledano, lekovi na bazi peptida protiv gojaznosti i dijabetesa uživaju sve veće poverenje zbog svoje efikasnosti i bezbednosti za pacijente.

U Srbiji su se žene pokazale kao nešto otvorenije da po preporuci lekara prihvate neku od savremenih terapija gojaznosti – njih 16 odsto naspram 11 odsto muškaraca.

U grupi gojaznih ispitanika, kojima je ovakva terapija najpotrebnija, procenat je najviši i iznosi čak 25 odsto. Skoro 40 odsto gojaznih nisu sigurni, čime se otvara prostor za zdravstvenu edukaciju.

Milenijalci i Generacija X su vest o gašenju nekada popularnih muzičkih kanala dočekali sa nelagodom dok mlađe generacije maltene da nisu reagovale. Njihove reakcije su zapravo dobar uvod u priču o razlozima gašenja MTV-a.

Da podsetimo, kompanija Paramount Global je najavila da će do 31. decembra 2025. godine ugasiti pet muzičkih kanala brenda MTV u Velikoj Britaniji i Severnoj Irskoj, čime se završava gotovo tri decenije njihovog emitovanja na tom tržištu.

Kanali koji će prestati sa radom su: MTV Music, MTV 80s, MTV 90s, Club MTV i MTV Live. U saopštenju ove kompanije je navedeno da je njena odluka “odgovor na promene u navikama publike, koja sve češće muziku konzumira putem digitalnih platformi poput YouTube-a, Spotify-ja i društvenih mreža”, dok linearna televizija beleži kontinuiran pad gledanosti.

Nema interesovanja za spotove na televiziji

Zaposleni u proizvodnji muzičkih spotova potvrdili su za Gardijan da je ovo tačno, odnosno da više niko nije zainteresovan da izdvaja velike svote novca za njihov rad, kao ni za promovisanje muzičkih videa na televiziji. Jer danas se spotovi za muzičke numere najviše gledaju na društvenim mrežama.

Ipak, saglasni su u tvrdnji da gašenje MTV-ovih kanala neće mnogo uticati na njihovo poslovanje jer je ono palo znatno ranije. Razlog tome je hronična potreba umetnika da izbacuju što više sadržaja kako publika, bombardovana tuđim spotovima i muzikom, ne bi zaboravila na njih. Dakle, čim realizuju neki projekat, muzičari ga odmah puštaju na tržište, za razliku od ranije prakse da se od izlaska svake pesme pravi spektakularan događaj, uključujući tu i kreiranje visokobudžetnih spotova.

Iz pomenutog razloga izvođači su se masovno okrenuli kreiranju kratkih videa, poput onih za TikTok, za koje postoji veliko interesovanje publike. Ova vrsta spotova može se praviti i običnim pametnim telefonom ili čak ilustrovati uz pomoć veštačke inteligencije, tako da je poslovanje cele jedne industrije – kreatora muzičkih spotova – ozbiljno narušeno.

Foto: Pixabay

Savet Evropske unije je zazuzeo stav da uvoz ruskog gasa u zemlje Evropske unije treba da bude zabranjen od 1. januara 2026. godine, što se odnosi i na tranzit tog energenta kroz EU u treće zemlje.

Ministri energetike članica EU postigli su na sastanku u Luksemburgu dogovor o pregovaračkoj poziciji za nacrt uredbe o postepenoj obustavi uvoza ruskog prirodnog gasa, saopštio je Savet EU.

Nakon što Evropski parlament definiše svoju pregovaračku poziciju, Predsedništvo Saveta EU započeće pregovore sa tim zakonodavnim telom o konačnom tekstu uredbe.

Uredba, koja je ključni element plana EU za okončanje zavisnosti od ruske energije, uvodi pravno obavezujuću, postepenu zabranu uvoza gasa iz Rusije, dok će potpuna zabrana biti na snazi od 1. januara 2028. godine.

Pregovaračka pozicija Saveta EU uključuje stav da kratkoročni ugovori koji su zaključeni pre 17. juna 2025. mogu da budu realizovani do 17. juna 2026. godine, a dugoročni ugovori do 1. januara 2028. godine.

Izmene postojećih ugovora biće dozvoljene jedino za usko definisane operativne svrhe i one ne mogu da dovedu do povećanja obima, osim za neke specifične fleksibilnosti za članice EU bez izlaza na more, pogođene nedavnim promenama u pravcima snabdevanja, navodi se.

U saopštenju takođe piše da su predstavljeni i dodatni mehanizmi za nadzor i obaveštavanje radi sprečavanja ulaska u EU ruskog gasa u okviru tranzitnih procedura – prolaska gasa kroz Uniju na putu ka drugoj destinaciji, bez ulaska na tržište EU.

Povodom današnjeg dogovora ministara energetike članica EU, ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da se Srbija nalazi „u veoma teškoj i gotovo bezizlaznoj situaciji, pošto je Savet EU usvojio zabranu tranzita ruskog gasa kroz EU u treće zemlje“.

„Suština je da Bugarska neće dozvoliti protok ruskog gasa kroz Balkanski tok, čime će biti oštećena i Srbija u budućnosti. Nadamo se da ćemo naći rešenje i radimo sve što je u našoj moći, ali situacija je gotovo bezizlazna, imajući u vidu i trenutnu situaciju u vezi sa Naftnom industrijom Srbije“, navela je Đedović Handanović.

Dodala je da se Srbija „našla pogođena ni kriva ni dužna“, ali da će vlada „uprkos svemu dati sve od sebe da građani ne osete probleme sa kojima se zemlja suočava“, prenelo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Da se u Balkan svrstavaju bivše zemlje Jugoslavije, najveće zarade na ovoj teritoriji imali bi stanovnici Hrvatske, koja je jedina članica EU.

Naime, prema poslednjim zvaničnim podacima prosečna neto plata u ovoj zemlji je u junu 2025. godine iznosila 1.444 evra.

Hrvatsku na ovoj listi sledi Crna Gora koja je ujedno i najrevnosnija kada je u pitanju objavljivanje statističkih podataka. Ona već poseduje podatke za avgust, kada je prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 1.015 evra.

Mi kaskamo i u pogledu vremena objavljivanja podataka ali i visine zarade, jer je u Srbiji prosečna plata u julu iznosila 932 evra.

Bosna i Hercegovina pak ima podeljenu statistiku. Naime, u avgustu 2025. prosečna plata u u Federaciji BiH iznosila je 797 evra, što je pad sa julskih 814 evra. S druge strane, Republika Srpska objavila je samo podatke za jun kada je zarada dostigla 782 evra.

U Severnoj Makedoniji se zna tek kolika je bila prosečna zarada u aprilu ove godine – oko 740 evra.

Dakle, Balkan se ovog leta kretao između 740 I 1.444 evra, a mi smo se našli na sredini te liste.

 Foto: johannafriebe, Pixabay

Evro je izgubio više od 80 odsto svoje vrednosti izmerene u zlatu od uvođenja 1999. godine, izjavio je u intervjuu njemačkom FAZ-u Bernhard Matthes, upravnik imovine u Bank für Kirche und Caritas eG.

To je, prema njegovim rečima, posledica mera centralnih banaka koje sprovode izuzetno labavu monetarnu politiku, pa novac vredi manje, a evro je najviše izložen.

Četvrtog januara 1999. za jedan evro moglo se dobiti 128 miligrama zlata, a danas samo 23 miligrama. Sličan je primer i prema dolaru, dok je švajcarski franak izgubio dve trećine vrednosti.

Zanimljivo je i poređenje s nekim proizvodima. Godine 1906. na Oktoberfestu je krigla piva koštala 0,38 maraka ili 0,14 grama zlata, a na ovogodišnjem pivskom festivalu u Minhenu trebalo je izdvojiti 11,50 eura za pivo, odnosno 0,26 grama zlata, što je gotovo dvostruko više nego pre 113 godina.

Izvor: Indikator.ba

Foto: Markus Winkler, Unsplash

“Mir u duši, osmeh na licu“, kako to volim da kažem sam pronašla u svom zavičaju, selo Ratari, opština Smederevska Palanka, nakon suočavanja sa dijagnozom kancer. Nakon oporavka sam donela odluku da se ne vraćam na svoj prethodni posao i podnela zahtev za invalidsku penziju sa nepunih 40 godina i postala “Diplomirani oficir policije na slobodi i poljoprivrednik u pokušaju.”

Gazdinstvo Arsenijević je u selu Ratari, opština Smederevska Palanka, udaljeno 15 km od Mladenovca. Suncem je okupano od izlaska do zalaska, pa tako sve što se poseje daje odličan plod.

Počeli su od parcele Slađanine dedovine koju su suprug i ona dobili od njenih roditelja. Narednih godina su kupovali okolne parcele i sada imaju nekoliko hektara u okviru gazdinstva. Mladi zasad šljive je podignut decembra 2023. godine i ima oko 2.500 sadnica šljive i to više vrsta – čačanska lepotica, čačanska rodna, stenlej i crvena ranka.

„Raznovrsnost je dobra zbog kupaže rakija i zbog džema i slatkog od šljiva. Ove godine smo kupili kazan i ispekli prve količine loze. Iskreno još učimo o rakiji i vinu“

Vinograd je tu za njihove potrebe na oko 30 ari, jedan deo je stari vinograd, podignut osamdesetih godina, koji su kupili sa jednom parcelom a onda su podigli i novi vinograd sorte muskat hamburg jer je odlična za proizvodnju rakije loze.

„Prvi voćnjak od 70 stabala, raznog voća je zasađen 2015. godine i bio je za potrebe našeg domaćinstva, da deca beru, penju se na drveće, da znam kada i koliko se prska i šta jedemo. Poslednje dve godine višak voća upakujem u teglice i ponudim instagram zajednici.“

U prodaji joj znači snaga društvenih mreža, ali naravno kvalitet je ono što je najjači marketing. Vredna Slađana pravi slatko od divlje kupine, višnje, šljiva, džem od šljive i kajsije, sok od zove, ajvar. Kako kaže „Sa puno ljubavi na „smederevcu““.

Pravi u malim količinama, onako kako su naše bake spremale, uživa dok to radi. Ne juri količine i ne želi čak ni mešač na struju. Založi „smederevac“, čita knjigu dok vatrica pucketa i lagano krčka i meša.

„Ove godine ćemo imati samo džem od šljiva, slatko od višanja, slatko od divljih kupina, sok od zove je rasprodat i nadamo se da će biti šljiva za slatko od šljiva sa rozetlom naravno. Prošle godine smo imali i orahovaču sa medom, slatko i kompot od trešanja i slatko od divljih trešanja, džem od kajsija. Ove godine dosta toga neće biti, jer je kasni mraz uništio veći deo voća.”

Petnaest godina Arsenijevići grade gazdinstvo, od 2009. i svaka je specifična na svoj način. Klimatske promene itekako vidljive. Ili je velika suša, ili kasni mraz ili su česte kiše pa je puno bolesti na biljkama.

„Prošle godine je bio kasni mraz, i tada je stradao vinograd i voće u jednom delu. Ove godine mraz je bio u dva termina i oštetio je voće 95 procenata. Jedva da smo imali da naberemo po nekoliko kilograma trešanja i kajsija. Šljiva je ostalo nešto ali zbog jakog sunca ona bila spolja meka, a unutra i dalje zelena.“

Uzgoj voća zahteva i određena znanja i to je Arsenijevićima značajno iskustvo i znanje poljoprivrednog savetnika dipl. ing Radoslava Cvetkovića koji prati rast i razvoj zasada sa šljivama i vinogradu. Kod prerade Slađani je dragocena pomoć majke koja je ceo radni vek radila u fabrici za preradu voća i povrća “Voćar-Palanka”. kao i komšinice Cece koja ima dugogodišnje iskustvo u pravljenju zimnice.

Arsenijevići žive na relaciji Beograd-Ratari, a što je na nešto manje od jednog sata vožnje. Od potpunog preseljenja u selo su odustali, za sada, jer Slađanin suprug radi u Beogradu, stariji sin je sada upisao srednju školu i nisu želeli da se razdvajaju. Ali od juna do septembra i januar, odnosno kada su raspusti svi su u Ratarima.

Na Šumadijskim danama šljive koja se tradicionalno održava početkom avgusta u Stragarima, poljoprivredno gazdinstvo Arsenijević je osvojilo drugo mesto za najlepši štand. Pitamo šta su dalji planovi za razvoj i dobijamo odgovor:

„Planovi su da sačuvamo mir i osmeh, a da opet uspemo i da zaradimo. Nadamo se rodu dogodine u mladom zasadu šljiva, kako bi krenuli neku porodičnu destileriju i napravili rakiju od sopstvene šljive“, kaže uz osmeh za Plodnu zemlju Slađana Arsenijević dok priprema tegle za džem od šljiva, za koje se uveliko interesuju kupci sa društvenih mreža.

Izvor: Plodna zemlja

Foto: Danijela Nišavić

Cena zlata i dalje ruši rekorde, a glavni razlog koji se najčešće navodi jeste masovna kupovina od strane centralnih banaka. Međutim, analiza Financial Times Alphavillea pokazuje da zvanični podaci i medijski narativ ne idu ruku pod ruku – i da se “rekordna” potražnja možda više zasniva na procenama nego na činjenicama.

Evropska centralna banka (ECB) je u junu objavila da su centralne banke 2024. godine činile preko 20% globalne potražnje za zlatom — dvostruko više nego u projeku tokom 2010-ih.

Međutim, kada se pogledaju zvanični podaci, brojke nisu toliko spektakularne. Prema evidenciji, centralne banke su u proteklih godinu dana povećale svoje zlatne rezerve za 228 tona — što, iako impresivno (težina oko 40 afričkih slonova), zapravo spada u donju četvrtinu kupovina u poslednjih 5, 10 i 15 godina.

Pa zašto se onda govori o „nezapamćenoj potražnji“?

Tajanstvena kategorija: „Neprijavljene“ kupovine

Odgovor leži u tzv. unreported (neprijavljenim) kupovinama. Kada se one dodaju zvaničnim brojkama, ukupna kupovina centralnih banaka skače na čak 804 tone — što je količina teška koliko i sedam i po plavih kitova.

Ali šta su uopšte “neprijavljene” kupovine? Zvanični podaci o rezervama centralnih banaka potiču od MMF-a, ali prijavljivanje je dobrovoljno. Neke zemlje, poput Rusije, prestale su da dostavljaju podatke još pre uvođenja sankcija, iako se zna da su u tom periodu bile veliki kupci.

Zbog toga se analitičari i ECB oslanjaju na procjene World Gold Councila (WGC) – udruženja rudarskih kompanija čiji je cilj, između ostalog, promocija zlata. WGC od 2014. koristi podatke nezavisne konsultantske firme Metals Focus, koja procenjuje ukupne neto kupovine zlata od strane centralnih banaka i fondova suverenog bogatstva.

Kako i sami priznaju u svojoj metodologiji, “s obzirom na netransparentnost tržišta, statistike o ponudi i potražnji treba posmatrati kao procene – neke tačnije od drugih”.

Drugim rečima, iako iza brojki stoje profesionalci, podaci se često zasnivaju na razgovorima “iza zatvorenih vrata” sa rudarima, rafinerijama i trgovcima zlatom – što znači da se preciznost tih procena ne može nezavisno proveriti.

Zašto centralne banke okreću leđa dolarima?

Nakon što su zapadne sankcije 2022. zamrzle ruske devizne rezerve, mnoge zemlje su počele da preispituju sigurnost držanja deviza u dolarima ili eurima.

U takvom okruženju, zlato – taj “sjajni kamenčić” – deluje kao sigurnija alternativa od elektronskih obaveza koje kontrolišu geopolitički rivali.

Zato nije iznenađenje što je veza između prinosa na američke obveznice indeksirane inflacijom (TIPS) i cene zlata potpuno pukla – investitori sve više biraju zlato kao svojevrsno osiguranje od političkih i finansijskih rizika.

Zlato možda i dalje “sija”, ali priča o rekordnoj kupovini centralnih banaka više je nijansirana nego što se čini. Iza bombastičnih naslova krije se složen svet procena, neobjavljenih podataka i ekonomskih instinkata koji oblikuju globalnu potragu za sigurnošću.

Izvor: Investitor.me

Foto: Stevebidmead, Pixabay