Irska ima najjači pasoš na svetu prema Nomad Passport Indexu 2025. godine. Pasoš Srbije trenutno je rangiran na 67. mestu

Po prvi put, ova severnoevropska zemlja zauzima samostalnu poziciju broj jedan na godišnjoj listi Nomad Capitalista, konsultantske firme za poreze i imigraciju. Irska se, međutim, približila ovom mestu 2020. godine, kada je delila prvo mesto sa Luksemburgom i Švedskom.

Pasoš Srbije trenutno je rangiran na 67. mestu, sa ukupnim rezultatom od 86,50. Rangiranje srpskog pasoša u odnosu na druge svetske pasoše izračunava se na osnovu pristupa Vlade Srbije ne samo putovanjima, već i međunarodnim poreskim zakonima, globalnoj percepciji, dvojnom državljanstvu i ličnim slobodama. Sam broj zemalja koje vlasnik srpskog pasoša može posetiti ne daje kompletnu sliku, jer postoje različiti zahtevi u vezi s plaćanjem poreza, slobodom života, poštovanjem propisa i izbegavanjem dodatnih provera prilikom putovanja.

„Irska je promenila rangiranje zahvaljujući snažnoj međunarodnoj reputaciji zemlje, poreskim politikama koje podržavaju biznis i ukupnoj fleksibilnosti u pogledu državljanstva“, izjavio je istraživački saradnik kompanije Javier Correa za CNBC Travel.

Za razliku od drugih rangiranja koja često procenjuju pasoše isključivo na osnovu snage njihovog bezviznog putovanja, rangiranje Nomad Capitalista analizira pet kriterijuma:

Bezvizno putovanje — 50%
Poreski sistem — 20%
Globalna percepcija — 10%
Sposobnost za dvojnog državljanina — 10%
Lične slobode (sloboda medija, obavezna vojna služba itd.) — 10%

Ovi faktori omogućavaju ljudima koji razmatraju drugo ili dodatno državljanstvo da bolje razumeju „pravu vrednost“ državljanstava širom sveta i, na kraju, da „idete tamo gde vas najbolje tretiraju“, navodi se u indeksu.

Rangiranje pasoša

Deveto izdanje liste rangira 199 zemalja i teritorija koristeći 20 izvora, kao što su poreske vlasti zemalja za poreske rangove, kao i izveštaj o svetskoj sreći i Indeks ljudskog razvoja Ujedinjenih nacija za rangiranje percepcije, prema indeksu.

Skorovi se kreću od 10 do 50, osim u kategoriji viza, koja predstavlja broj zemalja koje nosioci pasoša mogu da posete bez potrebe za vizom.

Evropske zemlje drže devet od prvih 10 mesta, od večite sile Švajcarske do malih zemalja Luksemburga i Malte.

Najviši rangirani pasoši van Evrope su Ujedinjeni Arapski Emirati i Novi Zeland, koji su oba na 10. mestu.

Potpunu listu možete pogledati na sajtu Nomad Capitalista.

Grčka raste, UAE padaju

Grčka (podeljeno drugo mesto), Slovenija (podeljeno 13. mesto) i Španija (podeljeno 32. mesto) napreduju u rangiranju za 2025. godinu, zahvaljujući promenama u poreskim bodovima svake zemlje.

„U turbulentnoj godini, obilježenoj promenama u geopolitičkoj situaciji i političkim preokretima, Grčka je drastično napredovala sa šestog na drugo mesto, što odražava njenu rastuću kredibilnost među visokoprofiliranim pojedincima, penzionerima i globalnim investitorima“, navodi se u saopštenju koje je najavilo rangiranje.

Međutim, druge zemlje — uključujući Litvaniju, Holandiju, Nemačku i Mađarsku — pomerile su se niže na rang-listi. Zanimljivo je da su UAE, koji su bili na prvom mestu 2023. godine i delili šesto mesto 2024. godine, sada pali na 10. mesto u 2025. godini.

„Nedavno uvedeni porezi… pokvarili su [privlačnost UAE] za globalne preduzetnike“, navodi se u saopštenju.

Zemlje koje su na vrhu drugih listi — poput Singapura i Japana — rangiraju niže na listi Nomad Capitalista. Oba imaju nizak skor za dvojnog državljanina, jer je u Japanu to ograničeno, a u Singapuru nije priznato. Japan je takođe ocenjen loše u kategoriji poreza, dok Singapur ima mlake ocene za lične slobode.
Singapur je rangiran 126. na listi 180 zemalja u Indeksu slobode štampe Reportera bez granica za 2024. godinu i zahteva od muških građana i stalnih stanovnika da služe oko dve godine u vojsci kada napune 18 godina. Međutim, ostrvska nacija ima vrhunske rezultate za „percepciju“.

Najslabiji pasoši na listi, rangirani od 195. do 199. mesta, su Pakistan, Irak, Eritreja, Jemen i Avganistan.

Izvor:Blic Biznis/CNBC
Foto:Pixbay

Zašto se cene i dalje izražavaju u parama kada ih je Narodna banka ukinula?

Stručnjaci kažu da je u pitanju marketinška prevara, kako bi građani imali iluziju da je nešto na akciji ili jeftinije, na primer 89,99 dinara, što je fiktivno, ipak, manje od 90 dinara. U ovoj priči gube samo građani, a trgovci su na dobitku.

Iz opticaja, kasa i novčanika sitne kovanice, apoeni manji od jednog dinara, nestali su sa poslednjim danom 2017. godine, međutim, oni i dalje opstaju u cenama u trgovinama, ali i n računima za struju, telefon, komunalije…

– Povlačenjem iz opticaja kovanog novca apoena od 1, 5, 10 i 50 para i donošenjem navedenih odluka o zaokruživanju krajnjih obračuna u gotovinskom platnom prometu u navedenom rasponu NBS je definisala zakonski okvir za gotovinski platni promet, dok se u bezgotovinskom platnom prometu cene i dalje mogu iskazivati i plaćati u parama – obrazložili su u NBS.

Pare nisu u opticaju, ali se i dalje pojavljuju na cenama u prodavnicama

Uputstvo kaže da se iznosi zaokružuju: ako je preko 50 para – cena ide na celi dinar, ako je ispod 50 para – ide na nula dinara.

– U Srbiji se i dalje na proizvodima prikazuju cene sa parama kao delovima dinara, iako se pare više ne proizvode. To je rezultat sistemske greške. Iako pare nisu u opticaju, one se i dalje pojavljuju na cenama u prodavnicama. Ova situacija stvara konfuziju i može dovesti do nepreciznosti u finansijskim transakcijama, gde trgovci često imaju više koristi – kaže Dušan Uzelac, urednik portala „Kamatica“.

On dalje navodi da bi trebalo doneti zakon koji bi eliminisao ovu praksu. U Srbiji se ne vodi statistika o prometu kovanica, ali se procenjuje da godišnje ostane oko tri miliona evra u maloprodaji zbog zaokruživanja.

Niko, naime, više i ne računa da će dobiti tako mali kusur, a njihove pare ili “pare”, ipak volšebno negde nestaju.

Stručnjaci objašnjavaju da nema prekršajnih naloga u ovakvim slučajevima i da bi oštećeni građani mogli, na primer, da idu na sud, ali da su nam sudovi ionako pretrpani, tako da građani mogu samo da insistiraju na “pravilu zaokruživanja”, odnosno da traže taj jedan dinar ukoliko cenu prodavac zaokruži na višu, umesto na nižu cifru.

Matematika je jasna i kaže da će, na primer, posle 100 kupaca kojima je iznos sravnjen na nula dinara, u kasi biti najmanje višak od 10 do 50 dinara. Izrada kovanog novca je izuzetno skupa, što je prvenstveno posledica rasta berzanskih cena metala. Kod manjih apoena od jednog i dva dinara, cene izrade premašuju nominalnu vrednost. Uprkos tome, kovanje je neminovno jer je jedan dinar osnovna novčana jedinica u Republici Srbiji.

Izvor: Kamatica
Foto: Pixabay

Srbija se našla među zemljama kojima su Sjedinjene Američke Države, odlukom predsednika Donalda Trampa, uvele najviše carine.

Kako se može videti iz sinoć objavljenih tabela, američku administraciju najvećim delom vodila je matematička logika pri određivanju visine carina koje će razrezati svakoj zemlji ili teritoriji.

Onima koji imaju visoke carine na američke proizvode, 20% i više, Tramp je uveo carine u iznosu polovine onog što plaćaju američke kompanije. S druge strane, zemljama i teritorijama koje su carinile proizvode iz SAD sa 10%, Tramp je uveo carine u istom procentu.

Kako je Srbija, prema tvrdnjama Trampove administracije, opteretila američke proizvode carinskim dažbinama od čak 74%, ubuduće će izvoz proizvoda iz Srbije u SAD biti carinjen sa 37 procenata.

Ko bi mogao da bude najviše oštećen

Naša zemlja ima pravo da zaštiti svoje tržište od američkih proizvoda višim nametima, ali sada joj se to očigledno obilo o glavu. I pitanje je da li je namet morao da bude u toj visini imajući u vidu kako su se druge zemlje odnosile prema proizvodima iz SAD.

Zbog uvedenih carina pre svega bi mogao da strada izvoz automobilske industrije (najviše automobilske gume), kao i namenska industrija (mahom municija). Iako ne tako veliki izvozni proizvod, carinama bi mogla da budu pogođeni i prehrambeni proizvodi.

Iz Srbije se u većem obimu u SAD izvoze i IT usluge, ali ne bi trebalo da budu ugrožene carinama.

S druge strane, iako neke važne izvozne proizvode, poput metala, ne izvozimo puno u SAD u odnosu na Evropu i druga tržišta, oni bi mogli posredno da budu pogođeni. Naime, i druge zemlje biće pogođene carinama pa bi prednost u snabdevanju mogle sada da daju domaćim proizvođačima koji bi smanjili plasman na američko tržište, što smanjuje prostor za naše izvoznike.

Značaj američkog tržišta za Srbiju

To znači da će efekta na Srbiju sigurno biti iako SAD nisu naše veliko izvozno tržište. Ali, nisu ni za zanemariti.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se u poslednje dve godine razmena dve zemlje uravnotežila. Izvoz Srbije značajno je bolje rastao nego uvoz iz SAD.

S druge strane, podaci pokazuju da je učešće izvoza u SAD u našem ukupnom izvozu tek oko 2%. Takođe, američko tržište je tek 19. izvozno tržište po značaju za našu državu. Ali, ne i previše malo imajući u vidu da je plasman na tlo SAD prvi put premašio 600 miliona evra.

Grafika: Forbes; Izvor: RZS

Nož u leđa siromašnim zemljama

Kako se može videti iz tabele 185 zemalja i teritorija kojima je Trampova administracija uvela carine, njih 70 carini američku robu po stopama većim od 10%.

Kompanije iz čak 32 države i teritorije plaćaće carinu na uvoz u SAD iznad 30%. Najlošije je prošao Lesoto koji je imao carine na američku robu od 99% pa će ubuduće izvoznici iz Lesotoa u Ameriku dobiti namet od 50%.

I upravo ono što se može zaključiti iz liste jeste da je ovaj potez Trampove administracije nefer prema zemljama u razvoju. Među bogatijim zemljama koje će plaćati više carine su samo Japan, Švajcarska, Južna Koreja, Južna Afrika, Kina, Izrael, Indija, Brunej, Lihtenštajn, Norveška (uz Evropsku uniju).

S druge strane, mnogo je duža lista siromašnih zemalja odnosno zemalja u razvoju kojima će novi namet sigurno uticati na brzinu razvoja. Da li su one toliko ugrožavale tržište SAD teško je poverovati. Osim Lesota, tu su, između ostalih, i Kambodža, Laos, zemljotresom pogođeni Mjanmar, Bangladeš, Malavi, Zimbabve. Među njima su i zemlje koje se oporavljaju od rata poput Sirije, Libije i Iraka. Izuzetak je napravljen samo kod Avganistana koji će imati carinu od 10% iako uvoz iz SAD carini sa 49 procenata.

Za Kinu će ukupni namet biti 54% jer je već imala carinu od 20%. Takođe, na listi nema Rusije koja je pod sankcijama, kao i Meksika i Kanade kojima su carine već određene i stupiće na snagu ove nedelje.

Dan oslobođenja?

Predsednik Donald Tramp najavio je u sredu da će SAD uvesti „recipročne tarife“ svojim trgovinskim partnerima.

Tramp je u govoru pred Belom kućom izjavio da nametnute carine predstavljaju „snižene“ stope. Zasnovane su na „kombinovanoj stopi svih njihovih carina, nemonetarnih barijera i drugih oblika varanja“.

Tramp je rekao da su stope otprilike polovina ukupnih nameta koje je svaka država uvela SAD, nazvavši svoj pristup „blagim“.
Predsednik je takođe potvrdio da će tarifa od 25% na sve uvezene automobile stupiti na snagu u ponoć.

Na ovu konferenciju reagovale su berze padom – fjučersi na S&P 500 indeks pali su za skoro 2%, fjučersi na Nasdak 100 indeksu smanjeni su za 2,5%, dok su fjučersi na Dau Džonsupali za gotovo 1%.

Tramp i njegova administracija već nedeljama najavljuju „Dan oslobođenja“ i recipročne carine, iako je Tramp poslednjih dana nagovestio da će biti manje od punog reciprociteta. Tarife koje je sada objavio predstavljaju njegov najopsežniji paket tarifa do sada, iako su carine bile ključna tačka njegove administracije od samog početka.

Izvor: Forbes
Foto: Pixabay