EkonomijaVesti

Srbija će se zadužiti za novih 120 milijardi dinara u obveznicama

by bifadmin

Novo zaduživanje Srbije planirano je u vrednosti od 120 milijardi dinara, što je oko 1,02 milijarde evra. Reč je o dugoročnim dinarskim hartijama od vrednosti koje će biti emitovane 23. januara 2025. godine.

Vlada Srbije donela je odluku o emisiji dugoročnih državnih hartija od vrednosti u iznosu od 120 milijardi dinara.

„Republika Srbija emituje dugoročne državne hartije od vrednosti, radi finansiranja budžetskog deficita, refinansiranja dospelih obaveza po osnovu javnog duga i finansiranja investicionih i programskih projekata koji imaju pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine“, navodi se u Odluci Vlade Srbije o emisiji dugoročnih državnih hartija od vrednosti.

Iznos emisije je 120 milijardi dinara, odnosno oko 1,02 milijarde evra.

Nominalna vrednost pojedinačne obveznice je 10.000 dinara, a datum emitovanja 23. januar 2025. godine.

Hartije na naplatu dospevaju 27. jula 2035. godine. Kuponska stopa je 5,250 odsto godišnje.

Obveznice glase na ime, a prodajna cena se utvrđuje u formi kuponskih obveznica sa polugodišnjom isplatom kupona.

„Dugoročne državne hartije od vrednosti mogu da budu otkupljene i pre roka njihovog dospeća, ako ministar finansija ili lice koje on ovlasti o tome odluči“, navodi se u Odluci.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Fondacija Studenica dodelila 43 stipendije sjajnim srpskim studentima

by bifadmin

Fondacija Studenica dodelila je 43 stipendija studentima iz Srbije i Republike Srpske koji su postigli zapažene akademske uspehe tokom prethodne godine.

U želji da osnažimo ugled časne profesije učitelja i nastavnika, 12 stipendija namenili smo studentima koji su se opredelili za ta zanimanja.

Nažalost, prijave kandidata koji se školuju za nastavnička i učiteljska zanimanja često nisu bile dovoljno kvalitetne. Našoj Fondaciji je to signal da u budućnosti moramo više da radimo na promociji tih važnih zanimanja. Nadamo se da će nam u tome pomoći celo društvo.

Kao i ranijih godina, stipendije su dobili student iz cele Srbije sa Kosovom i Metohijom i mladi koji dolaze iz Republike Srpske.

Stipendista Strahinja Marković iz Kosovske Mitrovice studira računarstvo i informatiku kazao je da mu je čast što je među najboljim studentima i da će mu stipendija značiti u daljem razvoju karijere.

Studentkinja Farmaceutskog fakulteta u Beogradu Teodora Kočić kaže da želi da bude pravi zdravstveni profesionalac i dodaje da Fondacija Studenica neguje vrednosti koje su njoj važne.

Spisak dobitnika možete videti na našem sajtu https://sr.studenica.org/dobitnici-stipendije-20242025.html.
Među stipendistima su studenti medicinskog, pravnog, ekonomskog, elektrotehničkog, hemijskog, mašinskog, filološkog, filozofskog i drugih fakulteta.

Skoro 500 prijava je ove godine stiglo na konkurs i bilo je izuzetno teško, među mnogo talentovanih, pametnih i društveno angažovanih studenata koji imaju i izraženu potrebu za finansijskom pomoći, izabrati četrdeset i troje.

Vrednost stipendije je 1.500 američkih dolara (160.000 dinara).
Fondacija Studenica osnovana je 1993. godine i stipendirala je više od 2.000 studenata

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Najčešće poreklo Amerikanaca zapravo nemačko

by bifadmin

Imajući u vidu korene Sjedinjenih Država u britanskoj imperiji, većinsko belo stanovništvo, jezik kojim se govori, uobičajeno se smatra da su Englezi većinska etnička grupa. Međutim, detaljni podaci Federalnog biroa za popis stanovništva pokazuju da je najčešće poreklo Amerikanaca zapravo nemačko.

Tokom 19. veka Nemačka (ili delovi Evrope koji će manje-više postati Nemačka) slali su Sjedinjenim Državama više imigranata nego bilo koja druga zemlja i to sa prilično ubedljivom razlikom. Ako se uzme u obzir celokupna populacija u to vreme, to je najveći talas imigranata koji je Amerika primila iz bilo koje zemlje od 1820. godine, kada je počeo da se radi popis stanovništva, prenosi rts.rs.

Nemci su dugo vladali zahvaljujući pitanju iz ankete: „Koje je poreklo ove osobe ili etničko poreklo?“ Ali 2020. godine, popis je predstavio detaljnije rasno pitanje koje se bavi skoro istom temom. To je ohrabrilo ljude ne samo da označe svoju rasnu pripadnost (sa oznakom „beli” ili „crni ili Afroamerikanci”), već i da zabeleže detalje svog „porekla” („na primer, nemački, irski, Englezi, Italijani, Libanci , egipatski, itd.”).

Po tom kriterijumu, Englezi su bili na vrhu. Prema rezultatima popisa 2020, 46,6 miliona Amerikanaca tvrdi da ima bar neko englesko poreklo, dok 45 miliona tvrdi da ima nešto iz nemačkog. (Ako pogledate samo ljude koji tvrde da imaju jednu etničku pozadinu, Englezi tuku Nemce, 25,5 miliona prema 15,4 miliona).

Zašto se ovo dogodilo

Biro za popis stanovništva različito meri dva pitanja. Razmatraju se samo dva odgovora za pitanje o poreklu, ali najmanje šest za novouvedeno rasno pitanje, i ide se u više detalja kako bi se ljudi podstakli da odgovore na pitanje o rasnoj pripadnosti. Ali izgleda da to ne objašnjava ove razlike u potpunosti.

U zemlji kojoj su još uvek veoma jasni tragovi britanskog kolonijalizma, čini se da je moguće da ljudi misle o „Englezima“ kao o podrazumevanoj, a ne o specifičnoj etničkoj grupi.

Ali kada je istraživački tim Vašington posta detaljnije analizirao podatke za povezano, ali odvojeno pitanje o poreklu, otrkili su da je prvi i jedini put kada je popis naveo englesko kao predloženo poreklo bilo 1980. godine – što je takođe jedina godina kada su Englezi pobedili Nemce kao najbrojnija etnička grupa u Americi.

Federalni istraživači su uvideli da je ovo problem, ali moguće objašnjenje se krilo i „referentnom okviru“, jer Amerikanci „etnički“ često koriste u značenju „ne Anglo“, tako da ispitanici možda nisu mislili na Engleze kao etničku grupu sa specifičnim korenima u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Ali od 2000. godine pa nadalje, Biro za popis nije ponudio ni engleski ni nemački kao primere. A kada su bili prepušteni sami sebi, građani su češće birali nemački, a manje engleski.

Uključivanje u listu ponuđenih odgovora „Afroamerikanaca“ više ispitanika je biralo taj odgovor. Slično, primećeno je naglo povećanje broja Iraca kada je i to ubačeno u ponuđene odgovore.

U svakom slučaju, istraživači su primetili da rezultati umnogome zavise od načina kako je formulisano pitanje. Tako da kada se ljudi podsete da paze i mentalno protresu svoje porodično stablo, oni ga i pronađu, tako da je predominatno poreklo Amerikanaca u stvari Nemačko.

Izvor: RTS/N1
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaPromo

Investicija od pola miliona evra omogućiće još brže snabdevanje svežim betonom

by bifadmin

Beton plus iz Beograda, jedna od vodećih kompanija za proizvodnju i isporuku svežeg betona, unapređuje svoje kapacitete i nastavlja uspešno poslovanje kupovinom četiri nova mikser kamiona zapremine 10 i 12 m³. Ukupna vrednost investicije iznosi pola miliona evra.

Trenutno, Beton plus raspolaže sa ukupno 36 miksera, koji omogućavaju efikasnu isporuku betona na beogradska gradilišta. Kupovina novih vozila deo je strateškog razvoja kompanije, usmerenog na povećanje kapaciteta i kvaliteta usluge.

– I sa dosadašnjim brojem mikser kamiona lideri smo na najdinamičnijem i najzahtevnijem tržištu građevinskih projekata – tržištu Beograda. Sa dopunom voznog parka očekujemo da će naša efikasnost biti dodatno unapređena, a za klijente će to značiti bržu isporuku. Novi Volvo mikseri koje smo kupili opremljeni su savremenom tehnologijom koja garantuje optimalno vreme isporuke betona, od trenutka proizvodnje do njegove upotrebe na gradilištu – poručio je Dušan Milosavljević, generalni direktor kompanije Beton plus.

Kompanija Beton plus od juna 2024. godine posluje u sastavu Marera Construction, kompanije koja se bavi upravljanjem građevinskim projektima i strukturalnim inženjeringom, specijalizovane za komercijalni, industrijski i infrastrukturni segment. U sklopu kompanije Beton plus nalaze se tri fabrike betona proizvođača LIEBHERR, što omogućava efikasnu isporuku betona za najdinamičnije tržište – gradilišta Beograda.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Šta je posao finansijskih terapeuta i da li su vam oni potrebni?

by bifadmin

Finansijska terapija je specijalizovan vid terapije koji nudi profesionalnu pomoć u donošenju logičnih finansijskih odluka.

Terapeuti koji se bave ovom vrstom psihoterapije pružaju ljudima ne samo svoiju ekspertizu iz domena upravljanja finansijama, već i emocionalnu podršku i pomoć u promeni odnosa prema novcu. Oni su zapravo kombinacija psihoterapeuta i stručnjaka za upravljanje novcem. Bave se rešavanjem problema ukoliko ih ima, ublažavanjem anksioznosti, pronalaženjem najadekvatnijeg modela finansijskog ponašanja ali i analizom kiljentovog odnosa prema novcu.

Viki Rejnal, finansijski psihoterapeut, tvrdi da je finansijsko ponašanje pojedinca uglavnom određeno njegovim detinjstvom. Tako na primer ljudi koji su se osećali sigurno u ranom periodu života, često u odraslom dobu smatraju da zaslužuju dobre i kvalitetne stvari pa su skloniji pregovaranju o višoj zaradi dok oni koji su bili zanemarivani u detinjstvu imaju niže samopouzdanje i lakše se odriču stvari koje ne mogu da priušte.

Kome je potreban finansijski terapeut?

Svako od nas zna da li je zadovoljan količinom novca kojom raspolaže ili smatra da može više uštedeti ili zaraditi. Ukoliko smatramo da postoji prostor za unapređenje naše materijalne situacije a nismo sigurni kako sami da je unapredimo jedno od rešenja bi mogao biti ovakav terapeut.

S druge strane, postoje i ljudi koji dobro zarađuju ali žive u zajednici u kojoj partner na primer previše troši pa nemaju dovoljno novca. Ili osobe sa velikim prihodima koje pored toga umeju i da uštede ali su i dalje anksiozni i muče ih konstantni strahovi da će osiromašiti.

Ima i drugih razloga iz kojih su ljudi nezadovoljni svojom finansijskom situacijom. Svi ti ljudi su potencijalni korisnici usluga finansijskih terapeuta, koje je doduše teško naći u Srbiji. Ali u svetu tražnja za njihovim uslugama raste, a posebno je porasla tokom pandemije korona virusa.

Foto: mohmadnady, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Uzgoj prepelica sve popularniji

by bifadmin

U poslednje vreme, uzgoj prepelica postaje sve popularniji izbor u poljoprivredi zbog svoje relativne jednostavnosti, brze reprodukcije i visoke konverzije hrane u jaja. Uslovi koji su neophodi za uzgoj jata japanskih prepelica nisu zahtevni.

Uzgajaju se na malom prostoru u kavezima. Odgovara im toplota, a zimi same sebe greju.

Nakon pionirskog poduhvata i otpočinjanja biznisa sa autohtonim domaćim rasama živine, Nikola Draganić sa porodicom je odlučio da otpočne sa uzgojem japanskih prepelica i prodajom njihovih jaja.

– Sve više ljudi bira, zdrav način ishrane, sve više doktora preporučuje upotrebu jaja od japanskih prepelica, jer ta jaja imaju veću količinu vitamina i gvožđa, a i ono što je pozitivno i što nas je oderdilo da počnemo da se bavimo njihovim uzgojem jeste i to da te ptice nisu previše zahtevne i da im ne treba previše prostora za njihovo držanje – rekao je Nikola Draganić.

Šta je potrebno za uzgoj prepelica

Prepelice se ubrajaju u sitnu perad, dužina im se kreće oko 18 cm, od čega je rep tri centimetra. Mužjaci obično imaju šira i izraženija prsa. Njihov uzgoj nije zahtevan posao, neophodno je kvalitetno matično jato, izolovana prostorija, adekvatni kavezi, hrana, higijena i temperatura, a već nakon 45 dana počeće da nose jaja.

– Prepelice se drže u kavezima, i ne treba im veliki prostor, dovoljna je prostorija veličine na primer 2,5 puta 2,5 metara kvadratnih za jato od 600 prepelica. Ti kavezi se postavlaju jedan na drugi. Tih 600 prepelica sa svim materijalnim troškovima košta 3.500 evra. I to vam je dovoljno za otpočinjanje posla – rekao je Draganić.

Jedan petao dovoljan je za tri do pet ženki. Prepelice su plašljive i ne treba ih uznemiravati tako da u jatu od 600 ptica imamo 450 ženski i 150 mužijaka.

– Prepelice se drže u razmeri 1:3, već nakon 45 dana počinju da nose jaja. Jako su mali korisnici hrane, za mesec dana one potroše oko pola tone koncentrata koji košta 25.000 dinara – objasnio je naš sagovornik i dodao da se ukoliko se u ishranu uključi i takozvana zelena masa poput salate ili zelenog povrća, ishrana će proizvođače koštati znatno manje. Jaja prepelice koja se distribuiraju za dalju prodaju moraju biti oplođena, jer samo takva imaju lekovita svojstva koje preporučuju nutricionisti i lekari.

– Jato od 450 ženski može da snese u proseku 10.000 jaja, ako se odlučimo da ih prodajemo po veleprodajnim cenama zarada je oko 800 evra mesečno. I uzimajući u obzir da ukoliko u prostoriji od pet kvadrata gajite 600 ptica, vi u svakom trenutku imate obezbeđeno tržište. Da biste zaradili taj novac potrebno je da se dogovorite sa samo deset prodavnica zdrave hrane, kojima ćete distribuirati jaja i za relativno mala ulaganja imate ili prosečnu platu ili dopunu kućnog budžeta – rekao je Nikola Draganić.

Takođe uzgoj japanskih prepelica ne iziskuje mnogo vremena, pa kako Draganić predlaže, pored redovnog posla uzgoj ovih ptica može biti i unosan hobi.

– U toku dana , za sve što im je potrebno da se očiste kavezi i da im se da hrana, čitavo bavljenje prepelicom, odnosno sa 600 jediniki trebalo bi da bude jedan do dva sata, zato svi oni koji donesu odluku i počnu da proizvode jaja od japanske prepelice, mogu ovim poslom da se bave i uz redovan, odnosno ovo može da im bude i unosan hobi – kazao je on.

Takođe treba istaći i to da se jato prepelica prema pravilima obnavlja savke godine, jer na kraju prve godine dolazi do samnenja prinosa.

Japanske Prepelice

Japanska prepelica poznata češče kao Coturnix prepelica, Pharoah prepelica i Jumbo coturnix. Japanske prepelice postoje u svojoj osovnoj, divljoj takozvanoj faraon boji i u još nekoliko varijeteta.

Potiču iz istočne Azije. To su ptice selice koje se gnezde u Severnom Japanu, istočnoj Siberiji i Mandžuriji, a zimu provode na Korejskom poluostrvu, Južnoj Kini i Južnom Japanu. U poslednje veme se uzgajaju širom sveta. Mada u Srbiji nedovoljno a uzrok je neinformisanost stanovništva o njihovoj lekovitosti. Uglavnom se uzgajaju zbog jaja i mesa. Jaja japanske prepelice imaju visoku biološku vrednost a meso veoma nizak sadržaj holesterola. Jedna je od najotpornijih ptica. Retko obolevaju jer im je imunitet veoma visok.

Odrasle ženke japanske prepelice su generalno veće od mužjaka. Teške su u rasponu od 120-160 grama. Mužjak je nešto manje težine oko 100-140 grama. Mali pilići imaju težinu 6-7 grama kad se izlegu.

Izvor: Bizportal/24sedam.rs
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

APR: Povezana Centralna evidencija stvarnih vlasnika i Centralni registar stanovništva

by bifadmin

Centralna evidencija stvarnih vlasnika (CESV), u skladu sa Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, povezana je sa centralnim registrom stanovništva (CRS) koji vodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, saopštila je Agencija za privredne registre (APR).

Kako je ukazano, to podrazumeva da će se prilikom unosa jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG) ili evidencijskog broja stranca (EBS), stvarnog vlasnika, preko korisničke aplikacije APR-a, obavljati automatska identifikacija fizičkog lica u Centralnom registru stanovništva, kao i učitavanje podataka o imenu i prezimenu tog lica u Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika.

APR podseća da je CESV deo sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji i uspostavljena je sa namerom da se podaci o stvarnim vlasnicima pravnih lica i drugih subjekata registrovanih u Srbiji učine ažurnim i raspoloživim, bez prepreka, nadležnim organima, u skladu sa međunarodnim standardima koji su sastavni deo Preporuka 24. i 25. Radne grupe za finansijsku akciju (FATF).

Navedeno je i da je integracija CESV i CRS korak dalje i u usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa evropskom Direktivom o sprečavanju pranja novca, u pogledu verifikacije identiteta stvarnog vlasnika putem automatizovane provere preko drugih registara.

Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ko su najbogatiji ljudi bivše Jugoslavije

by bifadmin

Sarajevsko „Oslobođenje“ na kraju svake godine sastavlja listu najbogatijih biznismena. Ove godine, u saradnji sa beogradskim „Nedeljnikom“, slovenačkom „Financom“, hrvatskim „Liderom“ i severnomakedonskim nedeljnikom „Kapital“, na osnovu podataka o poslovanju kompanija iz finansijskih izveštaja.

U tome su im pomogli stručnjaci iz renomiranih konsultantskih kuća koje rade na Volstritu, kao i investicione kompanije „Hefestos Kapital“ iz Beograda. Proučavanjem svih dostupnih podataka, Silvio i Roberto Kutić i Izabel Jelenić, osnivači i vlasnici Infobipa, jednog od dva hrvatska „jednoroga“, i dalje su na vrhu liste najbogatijih ljudi bivše Jugoslavije. Imovina pomenute trojke procenjena je na 3.097.663.106 evra.

Srpski preduzetnik, vlasnik „Delta Holdinga“, Miroslav Mišković probio se do drugog mesta. Njegova imovina procenjena je na 2.851.179.194 evra. Na trećem mestu je prošlogodišnji vicešampion, vlasnik „Agram grupe“ Dubravko Grgić. Njegova imovina se procenjuje na 2.793.000.000.

Bogatstvo Mate Rimca procenjeno je na 2.295.000.000 evra. Ipak, to mu je bilo dovoljno samo da zauzme peto mesto na rang listi.

Među hrvatskim preduzetnicima u ‘top 10’ treba izdvojiti Davora Lukšića Lederera iz Plave lagune (1.646.650.000 evra imovine), Pavela Vujnovca, većinskog vlasnika „Fortenove“ i „Enna grupe“ (1.624.000.000 evra imovine od „Atlantika“) i „Grupa“ (1.567.177.544 evra imovine).
Oni zauzimaju poslednja tri mesta u ‘top 10’ najbogatijih.

Izvor: Blic Biznis
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kvartalni monitor: Za visoku inflaciju u Srbiji nisu odgovorni spoljni već domaći činioci

by bifadmin

Najvažniji rezultati privrede Srbije u ovoj godini su relativno visok rast BDP, usporeno opadanje inflacije i rast spoljnih deficita. U EU, najvažnijem ekonomskom partneru Srbije, privreda je stagnirala, a inflacija je oborena blizu ciljnog nivoa.

Procenjujemo da će privreda Srbije u 2024. godini ostvariti rast BDP između 3,6 i 3,7%, što predstavlja dobar rezultat u godini, kada su evropske privrede stagnirale. Rast BDP Srbije u 2024. godini je znatno veći od proseka zemalja centralne i istočne Evrope koji iznosi oko 1,5%, a samo Hrvatska i Albanija će ostvariti sličan rast kao Srbija.

Za visoku inflaciju odgovorni domaći činioci

Pokretač rasta privrede Srbije u 2024. godini bila je domaća tražnja, odnosno investicije, privatna i državna potrošnja, dok je neto izvoz negativno uticao na rast. U uslovima stagnacije EU oslanjanje na rast domaće tražnje je opravdano, ali u malim otvorenim privredama domaća tražnja može da bude pokretač rasta u relativno kratkom periodu, jer rast domaće tražnje ima za posledicu povećanje spoljnih deficita i inflacije, ali i rast spoljnog i javnog duge.

Rast privrede Srbije u 2024. godini je široko rasprostranjen po privrednim delatnostima. Sve privredne delatnosti, osim poljoprivrede, ostvarile su rast, pri čemu su IT usluge i telekomunikacije imale stabilno visok rast tokom cele godine, dok su druge delatnosti unutar godine imale znatne fluktuacije. Unutar godine usporavan je rast građevinarstva i tradicionalnih usluga (trgovina, saobraćaj, ugostiteljstvo), dok je rast industrijske proizvodnje ubrzan. Za 2025. godinu procenjujemo, da privreda Srbije ostvariti rast od oko 4%.

Glavni pokretač rasta BDP i u narednoj godini biće domaća tražnja, odnosno investicije, privatna i državna potrošnja, dok će uticaj neto izvoza biti negativan. Negativan uticaj izvozne tražnje na privredni rast posledica je stagnacije evropskih privreda, ali i slabljenja cenovne konkurentnosti privrede Srbije usled jačanje dinara i rasta jediničnih troškova rada.

Za relativno visoku inflaciju u Srbiju u 2024. nisu odgovorni spoljni već domaći činioci.

Srbija će u ovoj godini biti među četiri-pet zemalja sa najvišom inflacijom u Evropi, na šta je uticao snažan rast domaće tražnje (zarade, penzije, krediti), ali i troškovni pritisci koji dolaze usled rasta zarada i povećanja administrativno kontrolisanih cena (komunalne usluge), dok su jačanje dinara i pad cena energenata uticali na usporavanje inflacije.

Nastavak sporog obaranja inflacije

Posmatrano po proizvodima najveći doprinos inflaciji u ovoj godini potiče od usluga i heterogene grupe ostalih proizvoda, dok su cene hrane uticale na inflaciju u drugoj polovini godine. U 2025. godini očekuje se nastavak sporog obaranja inflacije tako da će ona ostati u gornjoj granici ciljnog koridora. Očekuju se da će troškovni pritisci zarada na cene oslabiti, dok će uticaj domaće tražnje na inflaciju i dalje biti relativno snažan. Na osnovu prethodnog procenjujemo da će prosečna inflacija u narednoj godini iznositi oko 4%.

Platnobilansna kretanja u Q3 obeležio je veoma snažan rast tekućeg deficita, a sličan trend nastavio se i u oktobru. Deficit tekućeg platnog bilansa u 2024. godini verovatno će biti između 5,5-6% BDP što predstavlja veliko pogoršanje u odnosu na prethodnu godinu. Unutar 2024. godine deficit tekućeg bilansa je ostvario značajan rast – u prvoj polovini godine je iznosio manje od 3% BDP, da bi u trećem kvartalu dostigao 10,5% BDP.

Pogoršanja su ostvarena u svim elementima tekućeg bilansa – deficit trgovinskog bilansa je povećan, odliv dohodaka od kapitala je porastao, dok je priliv doznaka opao. Pogoršanje trgovinskog bilansa je posledica smanjenja cenovne konkurentosti Srbije usled jačanje dinara i bržeg rasta zarada od rasta produktivnosti, kao i rasta domaće tražnje. Rast odliva sredstava po osnovu dividendi i kamata je posledica rasta vrednosti stranog kapitala u Srbiji kao i rasta njenog spoljnog duga.

Umeren rast deficita

Odliv po osnovu dohodaka od kapitala u prvih deset meseci ove godine je bio približno jednak vrednosti stranih direktnih investicija u istom periodu. U narednim godinama se očekuje rast odliva po osnovu dohodaka od kapitala jer će vrednost spoljnih kredita i kapitala uloženog u Srbiju rasti. Pad vrednosti sekundarnog dohotka se ocenjuje kao privremen i verovatno je posledica stagnacije i recesije u zemljama u kojima radi najveći deo emigranata iz Srbije.

U narednoj godini se očekuje umeren rast deficita u tekućem platnom bilansu jer će se povećati deficit u trgovinskom bilansu, kao i deficit po osnovu odliva dohodaka od kapitala, dok će kretanje dohotoka od rada (doznaka) zavisiti od oporavka evropskih privreda. Rast deficita u tekućem bilansu može se očekivati u dužem periodu ukoliko se nastavi sa politikom podsticanja privrede preko rasta domaće tražnje, ali i sa jačanjem dinara i bržim rastom zarada od rasta produktivnosti.

Rast zarada znatno brži od produktivnosti

Na tržištu rada u 2024. godini, kratkoročno posmatrano, preovladjuju pozitivni trendovi jer realne zarade ostvaruju visok rast, zaposlenost raste, a nezaposlenost opada. Pozitivno je što produktivnost rada raste relativno brzo, ali je rast realnih zarada znatno brži što ima za posledicu rast jediničnih troškova rada. Jedinični troškovi rada u Srbiji rastu već nekoliko godina što potkopava njenu medjunarodnu konkurenost i stvara inflatorne pritiske.

U 2025. godini u skladu sa očekivanim rastom BDP od preko 4% očekuje se blagi rast zaposlenosti i produktivnosti, usporavanje rasta realnih zarada i jediničnih troškova rada. Na usporavanje rasta realnih zarada i jediničnih troškova rada uticaće umereno povećanje zarada u javnom sektoru i stabilizacija inflacije u ciljnom koridoru.

U 2024. godini javni prihodi i rashodi ostvarili su visok realan rast, dok će fiskalni deficit verovatno biti nešto manji od planiranih 2,7% BDP. Fiskalni deficit u Srbiji u ovoj godini biće nešto manji od proseka EU i proseka zemalja centralne i istočne Evrope. Planirani fiskalni deficit od 3% BDPu 2025. godini je visok, ali odgovara stanju privrede Srbije i stagnaciji evropskih privreda. Relativno visok fiskalni deficit će podstaći privrednu aktivnost i zaposlenost, ali i rast spoljnih deficita, dok će usporiti opadanje inflacije.

Prekoračenje deficita

Eventualno, znatnije prekoračenje deficita od 3%, koje je moguće usled primene ad hoc mera, kao što su subvencionisanje stambenih kredita za mlade, povećanja subvencija GSP-u, ranije povećanju plata zaposlenih u prosveti i dr. moglo bi da destabilizuje fiskalnu poziciju Srbije. Stoga bi kao protivtežu povećanju navedenih rashoda trebalo smanjiti neke druge rashoda, kako bi deficit ostao u planiranom okviru.

Fiskalna politika za 2025. ne sadrži značajnije strukturne promene kojima bi odgovorila na razvojne i socijalne izazove sa kojim se suočava Srbija. Ulaganje u delatnosti koja su ključne za sustizanje razvijenih zemalja, kao što su obrazovanje, naučna istraživanja, zaštita životne sredine nije značajnije povećano. Takođe, poreska politika i politika rashoda ne sadrže mera kojima bi se ublažilo siromaštvo, smanjila ekonomska nejednakost i povećala socijalna prohodnost.

Ciljana inflacija

Mada NBS i dalje formalno primenjuje režim ciljane inflacije, držanje kursa dinara prema evru na približno fiksnom nivou predstavlja jednu od ključnih poluga monetarne politike. Politika fiksnog kursa predstavlja jednu od relevantnih alternativa za malu otvorenu visoko evroiziranu privredu kao što je srpska. Međutim da bi takva politika dala dugoročno dobre rezultate neophodno je da ostale politike, a pre svega fiskalna politika i politika dohodaka podržavaju fiksni kurs. To znači da se kroz fiskalnu politiku domaća tražnja usklađuje sa privrednom aktivnošću, kao i da realni rast zarada bude u skladu sa rastom produktivnosti.

Ako se u dužem periodu primenjuje politika fiksnog kursa, a pri tome se vodi ekspanzivna fiskalna politika, a realne plate rastu brže od produktivnosti, rezultat će biti rast spoljnih deficita i inflacije, kao i relativno brzo približavanje cena u Srbiji cenama koje postoje u razvijenim evropskim zemljama. Takva ekonomska politika povećava rizik od makroekonomske nestabilnosti i negativno utiče na rast privrede.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Kako domaće institucije prate privredna kretanja?

by bifadmin

Institucije koje prate ekonomska kretanja nisu uvek dovoljan i pouzdan izvor podataka jer često ne grupišu delatnosti na isti način i drugačije definišu iste pojave, pa se razlikuju i rezultati koje objavljuju kao zvanične. Razlikuju se i metodologije koje se često menjaju, što praćenje određenih grana ili ekonomskih tokova čini komplikovanijim a istraživačima otežava sagledavanje celokupne ekonomije. Objavljeni podaci se periodično koriguju i usaglašavaju, pa nismo sigurni da se to neće dogoditi i sa sadašnjim iskazima o visini privrednog rasta, industrijskoj proizvodnji ili udelu određenih grana u BDP-u.

Zaključci o ekonomskim kretanjima nisu uvek pouzdani čak ni kad su oslanjaju na podatke zvaničnih institucija, jer one mogu imati različite definicije istih pojava, drugačije kriterijume i klasifikacije, pa se to odražava i na rezultate.

Primera radi, Agencija za privredne registre (APR) razvrstava preduzeća na mikro, mala, srednja i velika na osnovu podataka o prosečnom broju zaposlenih, poslovnom prihodu i vrednosti ukupne aktive, a Republički zavod za statistiku (RZS) navodi da u skladu s međunarodnim preporukama, kao kriterijum razvrstavanja po veličini koristi samo broj zaposlenih.

Slično je i sa pojedinim delatnostima. Tako se sektor farmacije u RZS tretira samo kroz industrijsku proizvodnju a veleprodaja i apoteke obuhvaćene su u oblasti trgovine, dok se prema drugim klasifikacijama sve tri kategorije svrstavaju u farmaciju ili zdravstvo. Automobilska industrija koja je jedno vreme upečatljivo vukla izvoz, „rasuta“ je po više industrijskih grana, od metalske, mašinske, gume i plastike do tekstilne.

Najzad, ako se prate strane direktne investicije, Narodna banka Srbije (NBS) precizno vodi svaku uplatu koju u privrednom sistemu vrše strani državljani, ali to ne znači da sve spada u investicije. S druge strane, domaća ulaganja niko ne evidentira.

Nagla pomena privrednog sistema

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže za B&F da je nivo razvijenosti statistike u Srbiji u skladu sa nivoom razvijenosti zemlje, ali i da je velika i nagla promena privrednog sistema jedan od razloga što nismo u potpunosti obezbedili podatke za pouzdana istraživanja u nekim oblastima.

„U vreme socijalizma imali smo mali broj relativno velikih preduzeća, koja su statističkim organima dostavljala uglavnom tačne podatke o svom poslovanju. Sada je struktura privrede potpuno promenjena, imamo veliki broj malih preduzeća i preduzetnika, od kojih neki prikrivaju svoju aktivnost kroz sivu ekonomiju. Drugačiji su uslovi za prikupljanje podataka, tako da sada mnogo više moraju da se koriste uzorci, a postoji i problem sa iskrenošću ljudi ako rade nelegalno“, objašnjava Arsić.

On podseća da je u bivšoj Jugoslaviji značajan napredak postignut krajem 70-ih godina prošlog veka, kada je napravljena zajednička statistička škola sa Ujedinjenim nacijama, u kojoj su predavali vrhunski stručnjaci.

Pod palicom Eurostata

„Sada je neka vrsta zamene za to tehnička pomoć Eurostata. Ta saradnja je intenzivna, ali je potrebno da mi imamo stručnjake koji mogu da iznesu te vrlo sofisticirane i zahtevne poslove, potrebni su dobri matematičari, ekonomisti, iako ih je teško privući zbog niskih plata“, ističe Arsić. On kaže da postoje razlike u predstavljanju podataka između institucija, ali da zvanična statistika najvećim delom prihvata klasifikaciju i standarde Ujedinjenih nacija, a potom i Eurostata koji ih još preciznije definiše.

„Važno je da podaci budu što je moguće više međunarodno uporedivi. Ujedinjene nacije imaju dosta jako statističko odeljenje i one propisuju standarde koje važe za sve države, što znači da možda nisu previše zahtevni kako bi mogle da ih primenjuju i manje razvijene zemlje. Ali, Eurostat ima dodatno razrađenu metodologiju koju se naša statistika trudi da usvoji, jer se u suprotnom podaci iz Srbije neće naći na njihovom sajtu. Zato i naši istraživači kad traže podatke za Srbiju gledaju da oni budu iz međunarodnih izvora, jer to znači da su provereno usaglašeni”, navodi Arsić.

On dodaje da kad se promeni metodologija prikupljanja i klasifikovanja činjenica, trebalo bi što je moguće više unazad rekonstruisati stare podatke kako bi mogli da se porede. „To mi ponekad ne radimo, čak se desi da ne bude ni obaveštenja da je u nekoj statističkoj publikaciji došlo do promene i tek kada uočimo da nešto nije u redu, oni objasne da je metodologija drugačija”, kaže Arsić.

Uporedivi i neuporedivi

Ivan Nikolić, direktor razvoja na Ekonomskom institutu u Beogradu i urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) potvrđuje za B&F da se kod promena metodologije, koje uglavnom inicira Eurostat, obično sve prethodne serije podataka koriguju, ali da je izuzetak napravljen 2018. kod promene obračuna zarada.

„Nije bilo nekog velikog odstupanja, tek nekoliko procenata, ali statistika nikada nije unazad ažurirala tu seriju podataka. Jednostavno, napravljen je presek 2018. i krenulo se sa novim podacima koji su i sada validni, ali nisu uporedivi sa serijama pre 2017. U ostalim slučajevima se radi revizija podataka unazad, tako je bilo i sada u oktobru, kad se korigovao BDP. Prvi izveštaj je bio ’groso modo’, grube crte samo na nivou celog BDP-a, da bi dva meseca kasnije, u poslednjem izveštaju, statistika korigovala celu seriju unazad do 1995. godine, tako da su svi sektori prilagođeni toj novoj metodologiji”, ističe Nikolić.

On objašnjava da statistički sistem Srbije nadzire Eurostat, kao krovna evropska institucija sa kojom su usklađene sve metodologije, ali i stalna misija MMF-a koja prati nacionalne račune, industrijsku proizvodnju, stope rasta ili BDP. „Istraživači mogu da otvaraju neka pitanja, mogu da imaju i sumnje, ali metodologija je deo statističke struke koju nismo dovoljno kompetentni da procenjujemo i da olako tvrdimo kako je nešto precenjeno ili potcenjeno”, ukazuje Nikolić.

Neuhvatljive kompanije

Kada je reč o konkretnim oblastima industrijske proizvodnje ili udela koje određene grane imaju unutar njih, uvek je prisutna dilema da li je dobro određena pretežna delatnost prema kojoj su grupisane kompanije. Jer, ističe Nikolić, preduzeća se bave različitim poslovima, dok se u APR upisuju prema onom preovlađujućem. Kasnije taj strukturni registar firmi po delatnostima ulazi u bazu RZS-a, iz koje će se odrediti udeo te vrste aktivnosti kompanije u BDP-u ili privrednoj grani.

Ali, upisana dominantna delatnost nekada može i da promeni realnu sliku pojedinih grana. Nikolić navodi primer od pre nekoliko godina, kada je Institut istraživao tržište kafe u Srbiji, pa se ispostavilo da je jedan od tada velikih prerađivača bio registrovan u sektoru trgovine a ne u prerađivačkoj industriji, što je menjalo rezultat.

„To su sporadični slučajevi koji mogu da se koriguju ukoliko imate saznanja da je neka proizvodnja u preduzeću dominantnija od one koja je upisana. Jer, poslovanje se menja, neki poslovi rastu, drugi propadaju i firme prelaze na nešto drugo, pa razvrstavanje ne može da bude uvek precizno. U principu, kada se radi istraživanje grana, nema prostora za neko drugo tumačenje sem da se prihvate podele i podaci koje proizvodi RZS”, ističe Nikolić.

On napominje da se drugačije dileme javljaju kada je reč o analizama sektora, jer je bitno da se u metodološkom prilogu objasni kako je taj sektor obuhvaćen. Na primer, ako se analizira poljoprivreda, bitno je da se razjasni da li se sagledava samo primarna proizvodnja ili je obuhvaćena i prehrana, pa i proizvodnja pića, duvana, da li se uključuje i deo hemije koji obuhvata proizvodnju đubriva.

„To je sve deo istraživačkog pristupa. Suština je da se ti zvanični podaci dodatno proveravaju nakon prve objave, jer se dogode dupliranja ili izostavljanja. Tek kada se kasnije, naredne godine, iščisti baza, dobija se revidirani i pravi obračun koji je jedino validan. Uz to, periodično svake pete godine RZS i svi drugi nacionalni zavodi, po preporuci Eurostata rade reviziju obračuna nacionalnih računa, što je normalan protokol”, zaključuje Nikolić.

Mirjana Stevanović

Biznis & finansije 228/229, decembar 2024/januar 2025

Foto: Romual Charpentier, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci