banka

Nakon potpisanog ugovora između predstavnika Republike Srbije i Nove ljubljanske banke o prodaji 83,23 odsto Komercijalne banke u stručnoj javnosti postavlja se pitanje da li je banku uopšte trebalo prodati, kao i da li je trebalo prodati po ceni od 387 miliona evra.

Opet s druge strane nisu retki ni glasovi koji pozdravljaju izlazak države iz do juče najveće domaće banke.

Pored novca za akcije, država će u narednom periodu prihodovati i oko 31 milion evra na ime dobiti iz 2019. godine (koja je iznosila oko 75 miliona evra) i oko 26 miliona iz zaostalih dividendi koje banka nije isplaćivala od 2015. godine, pa se zvaničnici hvale kako su banku prodali u stvari za 450 miliona evra.

„Bio je pravi trenutak i onaj ko je procenjivao je pravilno procenio. Ja bih voleo da bude srpska banka, ali ne odlučujem ja o tome nego stručni ljudi, koji su to izveli na stručan i dobar način. I neće to doneti nikakvo zlo, naprotiv, biće sve dobro“, rekao je Vučić.

On je podsetio da je Srbija morala da plati 250 miliona evra zbog spornih sporazuma iz 2006. i 2009. godine i da je taj novac plaćen nakon „užasno teških razgovora sa EBRD-om“.

„A dotle smo došli upravo zbog onoga što smo imali ne baš najbolji menadžment svih ovih godina. I država Srbija preko svog predstavnika je loše upravljala i EBRD kao deo svega toga“, rekao je predsednik.

Goran Radosavljević, profesor na fakultetu FEFA i član SDS-a, izračunao je da državi nakon ove transakcije ostaje neto 70 ili 80 miliona evra.

„Pre godinu dana država je bila vlasnik oko 42 odsto akcija u Komercijalnoj banci. U međuvremenu je platila 265 miliona evra za paket akcija EBRD-a, IFC i još dva fonda. Sada je za 83 odsto akcija dobila 387 miliona evra. Ja procenjujem da je u banci ostalo oko 60 miliona evra. Kada od ovih 387 miliona oduzmemo te dve stavke, ispada da je državi ostalo neto sedamdesetak miliona evra. I besmisleno je u prihode države uračunavati dividende od dobiti iz prethodnih godina kada na to svakako ima pravo. Pitanje je i zašto nije isplaćena cela dobit za prošlu godinu“, napominje Radosavljević.

On je mišljenja da banku nije trebalo prodavati po ceni manjoj od knjigovodstvene, a dobijena cena je na nivou 77 odsto knjigovodstvene vrednosti. On podseća da je, doduše prema nezvaničnim informacijama, OTP banka kupila Sosijete ženeral za oko 110 odsto knjigovodstvene vrednosti, dok su recimo Pireus ili Vojvođanska banka plaćene oko 80 odsto knjigovodstvene vrednosti.

„Ili banka nije dobro prodavana ili je u mnogo lošijoj situaciji nego što to nama izgleda. Barem na papiru Komercijalna važi za dobru banku, očišćenu od NPL-ova, poslednjih 10 godina ima prosečnu godišnju dobit od 20 miliona evra, a ako isključimo dve godine u kojima su čišćeni bilansi i pravljen gubitak, prosek dobiti je preko 40 miliona evra. S druge strane, to nije hajtek banka i biće potrebno dosta ulaganja kako bi pratili lidere na tržištu“, napominje Radosavljević podsećajući da uz Komercijalnu idu i licence za poslovanje na makedonskom i bosanskohercegovačkom bankarskom tržištu.

I ekonomista Mlađen Kovačević ističe da nema mnogo smisla prodavati banku po ovoj ceni kada je pre samo nekoliko meseci plaćeno mnogo više za akcije EBRD i ostalih fondova u Komercijalnoj banci.

„Verovatno u banci ima još para i država u neto iznosu neće puno zaraditi. Profit banke je u prošloj godini iznosio 75 miliona evra, što znači da za četiri godine tolikog profita Slovenci mogu da povrate investiciju. Gde može Srbija da uloži te pare da bi dobila toliku stopu povraćaja?“, pita se Kovačević.

Vučić se požalio i da je „vrednost Komercijalne banke padala, a kritikuju me oni koji su svom direktoru dali mogućnost da ima 700.000 evra otpremnine“.

Kovačević ističe da je „bruka za stranku koju vodi Vučić ako ne može da nađe profesionalan menadžment koji zna da upravlja bankom“.

S druge strane, Ismail Musabegović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ističe da je procedura privatizacije započeta pre više godina kada su EBRD, IFC i nemački i švedski fond dokapitalizovali banku i dogovorili se sa državom da će svi zajedno izaći do 2017. godine.

„To je urađeno sada i cena je adekvatna tržišnim okolnostima. Treba reći i da je 62 odsto NLB-a u rukama američkih investitora i to je prvi ulazak američkog kapitala na naše finansijsko tržište što ohrabruje“, smatra Musabegović.

Takođe i Nenad Gujaničić iz Momentum sekjuritiz ističe da je cena u skladu sa očekivanjima i prodajom drugih banaka u regionu.

„Možda se moglo očekivati nešto više zbog tržišne pozicije, ali tu je i dug za dividende veći od 60 miliona evra i reputacija banke koja je dugo krila loše kredite u bilansima“, kaže Gujaničić.

Izvor Danas

Nova Ljubljanska Banka (NLB) saopštila je da „akvizicijom 83,23 odsto vlasničkog udela u Komercijalnoj banci a.d. Beograd postaje treća najveća banka u Srbiji“.

U saopštenju Ministarstva finansija se navodi da će Republika Srbija do datuma završetka transakcije ukupno prihodovati više od 450 miliona evra.

Akcije Srbije u Кomercijalnoj banci su prodate za iznos od 387,02 miliona evra, a dodatno, država će prihodovati od kamate po stopi od dva odsto godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati Republici Srbiji, za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije.

Dok jedni idu dotle da privatizaciju nazivaju izdajom nacionalnih interesa, drugi podsećaju kako su ranije prošle državne banke i koliko su koštale poreske obveznike.

Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da država nije trebalo da otuđuje svoje akcije u sistemskoj banci po broju ekspozitura, tržišnom učešću i masi štednje građana i to koja pravi pozitivan finansijski rezultat i u kojoj su razrešeni problematični krediti.

„Niti je budžet ugrožen niti imamo problema sa servisiranjem obaveza. Na ovaj način se još više zatvara prostor NBS da odgovori na šokove koji će doći spolja. Brojni signali ukazuju na veliku recesiju koja je na pomolu. Neke zemlje su naučile lekciju iz svetske ekonomske krize, pa je Poljska smanjila udeo stranog vlasništva u bankarskom sektoru ispod 50 odsto, a slično je uradila i Mađarska, koja je povećala udeo državnog vlasništva sa 30 na 50 odsto“, napominje Đukić dodajući da se pokazalo da kada nastupi kriza centrale štite svoj interes, povlače kapital ili idu u stagnaciju na periferiji evrozone.

„Na kraju sve je to pitanje politike“, zaključuje Đukić.

S druge strane, ekonomista Ljubomir Madžar ističe da se ovde radi o izboru između dva zla.

„Imamo da jedna od poslednjih domaćih banaka ide u inostrano vlasništvo i mada nije jasno zašto je to loše intuicija nam govori da bi trebalo da nešto zadržimo u svom vlasništvu. Opet alternativa je mogla da bude da ostane u rukama države pa da partijski kadrovi zauzmu ključna mesta i da čekamo šta će od nje ostati. Ja ne verujem u državu kao dobrog vlasnika“, kaže Madžar.

U vezi Komercijalne je zanimljivo i što je prošle godine država otkupila akcije institucionalnih fondova, EBRD-a, IFC-a, SVED fonda i DEG fonda i za njihovih 40,13 odsto akcija platila 260,8 miliona evra, odnosno oko 4.400 dinara po akciji (što je oko 37,5 evra), što je znatno skuplje od cene sa kojom se sada spekuliše. Prodaja Komercijalne banke ima još jedan aspekt, a to je dug koji banka ima prema akcionarima.

Naime od 2015. godine uprkos odlukama Skupštine akcionara o raspodeli dobiti, banka nije isplatila dividende, jer nije imala saglasnost Narodne banke Srbije. Do sada se nakupilo preko 60 miliona evra duga, od čega će dobar deo, oko 30 miliona, ići državi kao najvećem akcionaru.

Izvor Danas

Vlada Srbije je prema saznanjima Večernjih Novosti završila pregovore sa slovenačkom Novom ljubljanskom bankom i da sledi potpisivanje ugovora o prodaji najveće srpske državne – Komercijalne banke.

Ni rekordna 2019. godina u kojoj je Komercijalna banka zaradila 75,3 miliona evra nije bila dovoljna da se naši donosioci odluka predomisle, nego su izgurali prodaju do kraja. Slovencima će pripasti finansijska institucija koja pokriva skoro 11 odsto domaćeg bankarskog tržišta.

Iako se spekulisalo da je NLB ponudio 450 miliona evra ova informacija nije potvrđena.

Ipak, Slovenci su ponudili više od AIK banke, srpskog biznismena Miodraga Kostića kao drugog i Rajfajzen banku kao trećeg ponuđača.

“Novostima” je potvrđeno da je pregovarački proces završen i da se očekuje potpisivanje ugovora. Naša najveća državna banka, osim u matičnoj državi radi i na teritoriji Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Osim u Republici Srpskoj, gde se pozicionirala kao šesta banka, nedavno je, prilikom posete predsednika Aleksandra Vučića Drvaru, otvorila i ekspozituru u ovom gradu. Zaposlila je četvoro ljudi i otvorila račune za svih 100 radnika u tamošnjoj novootvorenoj fabrici “Jumko”.

Da bi stekla većinsku kontrolu, država je manjinskim akcionarima tokom 2019. godine isplatila nešto više od 260 miliona evra za 41,47 procenata vlasništva.

Izvor Bankar.rs