Na prvi pogled može delovati začuđujuće da u trenutku kada ceo svet strahuje od sve veće katastrofe koja preti zbog rata u Ukrajini, Indija vodi ozbiljan rat protiv kineskih igračaka na svom tržištu. Percepciju menja računica da ukoliko Indija uspe da za dve godine udvostruči vrednost domaćeg tržišta igračaka na planiranih tri milijarde evra, to bi obezbedilo tri miliona novih radnih mesta. Poređenja radi, cela IT industrija u ovoj zemlji zapošljava 4,6 miliona ljudi.
Deca nisu jedina koja mogu da se potuku oko igračaka. Tuku se i odrasli, ali oko zarade od prodaje igračaka. U pitanju je mnogo više od dečje igre, jer je vrednost ovog tržišta u svetu porasla prošle godine za preko 22%, na više od 141 milijarde dolara, sa procenama da će vredeti preko 230 milijardi dolara do 2028. godine.
Kina je već decenijama najveći svetski centar za proizvodnju i izvoz igračaka, sa udelom od oko 80% na svetskom tržištu. Prema izveštaju Kineskog udruženja za igračke i proizvode za maloletnike, izvoz igračaka iz ove zemlje je prošle godine iznosio 46,12 milijardi dolara, što je činilo 56% ukupnog svetskog izvoza igračaka.
Kinezi su najviše igračaka prodali na tržištu SAD, pri čemu je izvoz u tu zemlju, uprkos trgovinskom ratu i sve većim političkim tenzijama između dve države, porastao tokom samo godinu dana za 57,3%, na 13,48 milijardi dolara. Izvoz igračaka na druge najkomercijalnije destinacije, uključujući Veliku Britaniju, Japan, Republiku Koreju, Nemačku, Holandiju, Meksiko, Rusiju, Australiju i Maleziju, iznosio je 13,59 milijardi dolara. Isti izvor navodi da je prodaja igračaka na domaćem tržištu porasla prošle godine za 9,6%, na 85,46 milijardi juana, odnosno na oko 12,65 milijardi dolara, što Kinu čini najvećim tržištem igračaka u svetu.
Najozbiljniji konkurenti Kinezima u ataku na dečija srca i novčanike roditelja su SAD i EU, ali u poslednje vreme, od kako rastu troškovi rada u Kini, pojavljuju se i novi pretendenti koji bi da podriju kineski monopol na ovom tržištu. Vijetnam čini lavovski deo bilansa u svetskom knjigovodstvu igračaka, ali pre svega zato što kineske fabrike sada tamo i same traže jeftinije destinacije za proizvodnju.
Kinezima mnogo jače duvaju za vrat proizvođači igračaka u Indoneziji i Maleziji, kao i fabrike u Meksiku i Brazilu. U ovu igru ozbiljnije ulazi i Turska, kao i neke zemlje istočne Evrope, pre svih Poljska, čija savezna statistika tvrdi da su Poljaci izbili na četvrto mesto najvećih izvoznika igračaka u svetu.
Saplitanje Kineza drakonskim carinama
Ipak, posebno zanimljiv izazivač u ovoj trci je Indija, imajući u vidu da je u toj zemlji angažovano čak 15 nadležnih institucija na saveznom i lokalnom nivou sa zadatkom da se kineske igračke potisnu pre svega sa domaćeg tržišta, a potom i da indijski proizvođači igračaka osvoje mnogo veći udeo na svetskom tržištu od sadašnjih, prilično skromnih 0,5%.
Tržište igračaka u Indiji trenutno vredi oko 1,5 milijarde dolara, a prema procenama revizorske kuće KPMG, ono bi moglo da se udvostruči do 2024. godine, uz predviđanja da će domaća tražnja rasti za 10 do 15 procenata više u odnosu na svetski prosek od oko 5%. Najvažnije u ovoj računici je to da industrija igračaka ima ogromne mogućnosti za otvaranje radnih mesta. Za svakih 10 miliona dolara ostvarenih prihoda, industrija ima potencijal da stvori 1.000 direktnih radnih mesta, ne računajući zapošljavanja u pratećim delatnostima. To znači da ukoliko bi indijsko tržište igračaka za dve godine dostiglo vrednost od ciljanih tri milijarde dolara, ova industrija bi u kratkom roku obezbedila nova zapošljavanja za oko tri miliona ljudi. Poređenja radi, cela IT industrija u Indiji zapošljava 4,6 miliona ljudi.
Sve do izbijanja pandemije korona virusa, uvoz je učestvovao sa ogromnih 80% u ukupnoj vrednosti indijskog tržišta igračaka, a čak 70% uvezenih igračaka je poticalo iz Kine. Onda su indijske vlasti 2020. godine, uporedo sa uvođenjem karantina za ljude, uvele i nova pravila za kretanja igračaka, i tako „konačno uslišile zahteve domaćih proizvođača igračaka da se reguliše uvoz ovih proizvoda“.
Ovako prokomentarisani potez vlade u javnosti je zapravo značio da je Indija, koja na svetskoj pozornici nasuprot Kini važi za demokratsku državu, okrenutu slobodnom tržištu, i sama posegnula za protekcionističkim merama, trenutno vrlo popularnim u celom svetu. Indijska vlada je 2020. godine podigla osnovnu carinu na uvoz igračaka čak za tri puta, sa 20% na 60%, kako bi zaštitila domaće proizvođače.
Sledeće godine, postalo je obavezno za sve proizvođače igračaka, domaće i inostrane, da dobiju BIS (Bureau of Indian Standards) sertifikat za prodaju svojih proizvoda u Indiji. To je podrazumevalo inspekcije u fabrikama i ispitivanje uzoraka, što je uz stroga pravila koja je Kina uvela u borbi protiv korone, dodatno otežalo kineskim proizvođačima igračaka izvoz u Indiju.
Kako se nedavno pohvalilo indijsko ministarstvo industrije, nakon primene ovih mera uvoz igračaka u Indiju je naglo opao za preko osam puta, sa 304 miliona dolara u 2018-19. godini na svega 36 miliona dolara u 2021-22. godini. S druge strane, izvoz je u posmatranom periodu porastao sa 109 miliona dolara na 177 miliona dolara. Vodeće destinacije za izvoz indijskih igračaka su i dalje SAD i Velika Britanija, uz primetan rast prodaje igračaka na tržištu Bliskog Istoka i u afričkim zemljama. Prema najnovijim zvaničnim podacima, nadležno telo za sertifikaciju kvaliteta igračaka je dodelilo 881 dozvolu domaćim proizvođačima i svega 13 dozvola stranim proizvođačima.
Elektronika i čipovi preskupi za preduzetnike
Najveći problem industrije igračaka u Indiji je, međutim, u tome što 90% proizvodnje potiče iz oko 4.000 malih preduzeća, koja su loše organizovana i međusobno nepovezana. Iz tog razloga, indijska vlada je planirala da formira 35 lokalnih klastera u ovom sektoru, koji će teritorijalno povezati proizvođače i uvećati zajedničke kapacitete.
Prvi klaster igračaka u zemlji osnovan je u Kopalu u indijskoj državi Karnataka. Prostire se na 400 hektara državnog zemljišta i ima za cilj da integriše ceo proizvodni lanac u lokalu, uključujući i ulaganja u nove mašine, alate i 3D tehnologije, kao i da smanji zavisnost proizvođača od uvoza pojedinih sirovina, kao što su vlakna za kosu za lutke i boje za igračke.
Trenutno je odobreno osnivanje još 19 klastera, uključujući najveći „Park igračaka“ u Indiji, u državi Utar Pradeš, gde će dobiti posao preko 6.000 ljudi sa zadatkom da proizvode kvalitetnije, izdržljivije i jeftinije igračke od kineskih. Ali vlastima se zamera da ovaj ambiciozni plan klasterizacije i dalje uporno zaobilazi neke politički osetljive teritorije, poput Pendžaba i Himačal Pradeša.
Kritike se odnose i na činjenicu da je u trci sa kineskom konkurencijom, velika prepreka za domaće izvoznike igračaka to što mnogi od njih nemaju proizvodne pogone u blizini najvećih indijskih luka. Pored fizičke, manjkava je i poslovna infrastruktura, smatraju neki indijski ekonomisti, koji predlažu da vlada kroz klasterizaciju učini i dostupnijom nabavku proizvoda kao što su elektronski delovi, muzički čipovi i liveni kalupi, koji su preskupi za domaća mikro i mala preduzeća, uključujući i sektor igračaka.
Ukoliko bi ovakvi proizvodi bili povoljniji za male preduzetnike, to bi prema mišljenju predlagača podstaklo masovniju i raznovrsniju proizvodnju elektronskih igračaka i akcionih junaka. Ove vrste igračaka su najprodavanije u Indiji, a upravo u tom delu proizvodnje lokalna preduzeća najviše zaostaju za kineskom konkurencijom.
Marina Vučetić
Biznis & finansije 202, oktobar 2022.
Foto: Halfcut Pokemon, Unsplash
