Udruženje „Pokret potrošača za kvalitet hrane“ iz Pančeva saopštilo je danas da je nedavno ispitivanje tržišta prehrambenih proizvoda u Srbiji otkrilo „alarmantnu situaciju“ u pogledu autentičnosti proizvoda poput meda, rakije i vina.
Kako se navodi u saopštenju ovog udruženja potrošača, upitna je prirodnost porekla šećera i etanola u navedenim proizvodima, ali i dodate vode.
Kada je u pitanju med, ističu da, prema istraživanju, čak 22 uzorka (88 odsto) od ukupno 25 testiranih uzoraka meda iz sedam najvećih trgovinskih lanaca, nisu prošla test autentičnosti.
To znači da veliki deo meda koji se trenutno nalazi u sedam velikih trgovina ne ispunjava kriterijume autentičnosti i nije med, tvrdi pančevačko udruženje i dodaje da su medu dodavane razne vrste šećera u ne malim količinama.
88,89 odsto vina ne zadovoljava kriterijume
Prema istraživanju, čak 16 uzoraka vina (88,89 odsto) od ukupno ispitanih 18 uzoraka vina iz najvećih trgovinskih lanaca i uglavnom iz uvoza, nije zadovoljilo kriterijume autentičnosti.
Ovo izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu kvaliteta vina dostupnih na tržištu, kao i informacija o njihovom poreklu, navodi udruženje potrošača iz Pančeva.
Vinu je dodavana i voda i alkohol koji nije poreklom od grožđa.
6 od 7 rakija sumnjivog porekla
Čak 85,71 odsto ispitanih uzoraka voćnih rakija (6 od 7) nije prošlo ispitivanje botaničkog porekla etanola, rekli su iz pančevačkog udruženja.
Ovo, prema njihovim navodima, ukazuje na ozbiljan problem vezan za kredibilitet deklaracija proizvoda i potvrđuje da je neophodno hitno delovati kako bi se obezbedio kvalitet voćnih rakija.
Udruženje apeluje na nadležne organe, proizvođače i trgovce da hitno preduzmu mere kako bi se obezbedila autentičnost i kvalitet proizvoda na tržištu prehrambenih proizvoda u Srbiji.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
„Izvoz voćnih rakija je samo u prvih devet meseci prošle godine dostigao vrednost od 10 miliona evra. Ubeđen sam da bi mogao biti mnogo veći kada bismo zaštitili ceo postupak njene proizvodnje, počev od branja šljiva, preko fermentacije, destilacije, pa sve do sazrevanja rakije. Ovo nije samo spisak lepih želja, ja iz svog višedecenijskog iskustva znam da u inostranstvu postoji veliko interesovanje za kvalitetnu rakiju od šljive”, tvrdi profesor. To interesovanje nije novijeg datuma jer je rakija kroz istoriju zauzimala značajno mesto u našem izvozu. „Krajem 19. veka Srbija je Kaliforniji i Čikagu prodala šljive i šljivovice u vrednosti sadašnjih 37,5 miliona dolara i time otplatila celokupan devizni dug prema inostranstvu”, podseća Nikićević.
Promociji naše rakije sada bi mogla da pomogne odluka Uneska da uvrsti srpsku šljivovicu na listu nematerijalne kulturne baštine, jer bolje brendirana i poznatija rakija moći će da se prodaje i u inostranstvu po većim cenama. Ipak, ne treba zaboraviti ni da nije sve u novcu, naglašava Popović: „Kada pogledamo druga kvalitetna jaka alkoholna pića, možemo uočiti da ona uglavnom nisu dostupna običnim građanima. Na primer, retko koje domaćinstvo u Francuskoj može redovno da uživa u kapljici dobrog konjaka. Kod nas je srećom situacija drugačija“. On navodi da je rakija „demokratsko“ piće jer je šljivovica pristojnog kvaliteta uglavnom dostupna prosečnim građanima, što je pozitivno jer svaki narod bi trebalo da ima mogućnost da koristi svoje tradicionalne proizvode.
