odluka

Komisija za narkotike Ujedinjenih nacija sledila je preporuku Svetske zdravstvene organizacije: indirektno su priznale medicinsku korist kanabisa.

To bi moglo da podstakne nauku, ali i privredu.

Jedinstvena konvencija o opojnim drogama iz 1961. je neka vrsta navigacije za države u džungli zabranjenih supstanci. To je vodič koji države koriste za orijentaciju svoje politike prema drogama. Kanabis je oko 60 godina bio na listi u rangu heroina, kokaina i fentanila.
Kanabis se u Konvenciji iz 1961. navodi dva puta: prvo u Prvoj kategoriji, koja obuhvata sve dostupne droge, ali i u Četvrtoj kategoriji, zajedno s heroinom i drugim opioidima. Sada je za uklanjanje kanabisa i smole kanabisa iz Četvrte kategorije glasalo 27 članova Komisije UN za narkotike (CND), 25 je bilo protiv, a jedan uzdržan. Isključivanjem kanabisa i smole kanabisa iz Četvrte kategorije, podgrupe Prve kategorije, Komisija je postupila po preporuci Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

„Odluka Ujedinjenih nacija mogla bi da pomogne da prestane dugogodišnja demonizacija kanabisa“, ocenjuje Štefan Kramer, autor knjige „Budućnost i prošlost diskusije o kanabisu“. Kramer (35) je i direktor kompanije „Hejdaj“ (Heyday AG), koja se bavi uvozom, skladištenjem i distribucijom kanabisa.

Ali, iako se računaju u pionire tog posla, Kramer i njegov tim odavno nisu jedini koji se time bave. Čitav niz firmi i startap preduzeća želi da uskoči u posao s medicinskim kanabisom. „Kanabis je do sada bio klasifikovan kao biljka koja se ne koristi u medicini. Zbog toga ga nije bilo moguće prodavati niti prepisivati kao lek. Sada se otvaraju nova vrata“, kaže Kramer za DW.

Uskoro manje prepreke za industriju kanabisa?

„Dobro je što su UN sledile preporuke SZO“, komentariše za DW Jirgen Nojmajer iz strukovnog Udruženja industrije kanabisa. Komisija za narkotike UN trebalo je o tome da glasa još početkom godine, ali je glasanje odloženo. „Nakon ovog impulsa, očekujemo olakšice u poslu s medicinskim kanabisom širom sveta. Snažno pozdravljamo tu odluku, zbog čega će uvoznici, proizvođači i distributeri ubuduće moći da računaju sa manje birokratskih prepreka“, kaže Nojmajer.

Preduzetniku Krameru poznati su strogi propisi u vezi kanabisa. U Nemačkoj je, na primer, moguće skladištiti kanabis samo u magacinima sa visokim stepenom obezbeđenja. Njegova firma upravo je izgradila jedno takvo. „To je logistički i finansijski veoma skupo“, kaže Kramer.

On, međutim, nije džabe gradio trezor. Analitičar jednog od vodećih magazina u branši marihuane „Marihuana biznis dejli“ Alfredo Paskval, polazi od toga da neće biti značajnijeg popuštanja strogih propisa. „Kanabis je i dalje u Prvoj kategoriji Konvencije. Sve što se u njoj navodi podleže strogim propisima“, naglašava Paskval za DW.

Nemački savezni Institut za lekove i medicinska sredstva, koji je nadležan za kanabis, nije želeo da za DW prokomentariše moguće efekte te odluke. A Nemačka je glasala za novu procenu kanabisa.

Presuda sa velikim signalnim dejstvom

Činjenica je takođe i da se Jedinstvena konvencija o opojnim drogama iz 1961. već duže vreme zaobilazi. Kanada i Urugvaj prekršili su propise legalizacijom slobodne konzumacije kanabisa. Uprkos progresivnom stavu pojedinih zemalja, protivljenje velikog broja zemalja još uvek je veliko, kaže Paskval. „Odluka je zapravo kompromis, jer većina zemalja nije za potpuno uklanjanje kanabisa sa liste.“ I za tu odluku došlo se glasovima tesne većine. Za je glasalo 27 država, protiv 25, a jedna je bila uzdržana. Kod drugih tačaka, na primer odnosa prema proizvodima koji sadrže kanabis, predstavnici UN glasali su protiv dalje liberalizacije.

Bilo kako bilo, nova odluka UN o kanabisu prestavlja snažan signal. „Kanabis nije toliko opasan kako se do sada tvrdilo. Vremena su se promenila, imamo bolja saznanja o tome šta je kanabis kao i to da ga je moguće koristiti u medicinske svrhe.“ To bi moglo dugoročno da utiče i na one zemlje koje su do sada bile uzdržanije u svojoj politici prema drogama, „kao na primer na zemlje u Africi i Aziji“, smatra Paskval.

Pucanj za start trke u farmaceutskoj industriji?

I nauka bi mogla da profitira od te odluke. „Sada kada je postalo jasnije medicinsko dejstvo kanabisa, to će pokušati da se potkrepi i studijama“, uveren je preduzetnik i autor knjige Kramer. On dodaje da bi farmaceutska industrija sada mogla da počne da više ulaže u istraživanja kanabisa.

Istina, do sada se nijedan farmaceutski koncern nije direktno uključio u neko preduzeće koje se bavi kanabisom – tu su za sada aktivni samo duvanska industrija i proizvođači pića. „To bi sada moglo da se promeni“, uveren je Kramer. I analitičar Alfredo Paskval uočava više podstreka za istraživanja u medicinske svrhe. „To bi zaista moglo da dovede do većeg interesovanja velikih farmaceutskih koncerna.“

Na kraju bi to moglo da bude od koristi kompletnoj farmaceutskoj industriji, s obzirom na to da su studije o kanabisu kompleksne i skupe. Medicinska korist od cvetova kanabisa do sada je dokazana samo u pojedinačnim studijama, ali ne i velikim, tzv. kontrolisanim studijama koje su dobile i ocenu stručne javnosti.

Ali, Kramer smatra da farmaceutske kompanije neće ulagati u istraživanje cvetova, s obzirom na to da u tom smislu ne mogu ništa da patentiraju. Direktor „Hejdaja“ računa s tim da bi vrlo brzo mogao da se na tržištu pojavi lek na bazi kanabisa. I to bi takođe moglo da pomogne branši, s obzirom na to da je kanabis još uvek anatemisan. A to se menja sa svakim ozbiljnim proizvodom na bazi do sada ozloglašene marihuane.

Foto: Pixabay

Izvor: Izvor Dojče vele