Prethodnih godina kupci su primetili da su čokolade „smršale“, jer su sa standardnih 100 grama spale na 90 i 85 grama, dok su pakovanje i cena ostali isti.
Supa u kesicama nekih proizvođača već duže vreme je za tri, umesto za četiri tanjira, dok je testenina spala sa pola kilograma na 350 grama.
Poslednji primer je pakovanje napolitanki, u koje je jedan proizvođač umesto četiri, spakovao tri reda, dok se u standardnoj ambalaži jednog popularnog keksa umesto nekadašnjih devet sada nalazi šest keksića, izveštava Euronews Srbija.
Zbog ovakvih trikova proizvođača, potrošači isti proizvod kupuju po manjoj gramaži, a po istoj ili čak višoj ceni. Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže za Euronews da je motiv za smanjivanje gramaže povećanje profita, odnosno zarade po jedinici proizvoda, ali da je to i nefer konkurencija prema drugim proizvođačima.
„Time se toleriše i nanošenje ogromne ekonomske štete državi, jer ta ‘sitna potkradanja’ mogu biti i veća od 33 odsto od neto mase. To znači da je za toliko povećanje cena što je i sedam do osam puta veći profit i zarada od prosečne profitne stope koja se ostvaruje u tim delatnostima. Nedostaje svestranije sagledavanje uzroka i motiva koji uzrokuju tu pojavu i tolerisanje proizvođača. Zabrinjava nas zašto nema reakcija proizvođača i zašto se ne poštuju njihovi etički kodeksi, ali i zašto država to toleriše“, kaže Bogosavljević.
Motiv za smanjivanje gramaže povećanje profita
On napominje da se odsustvom reakcije nadležnih podstiču oni koji razaraju privredno tkivo, jer se „privredni rast zasniva samo na kvalitetu ekonomije, a ne na prevarama“.
Velike kompanije su uspele da se izbore da se ukine zakon po kojem su gramaže bile standardno utvrđene i od tada su proizvodi počeli da „kaliraju“, a spisak namirnica sa sve manjom gramažom je sve duži, pa su se na njemu našli i majonez, voda i sokovi, smrznuto povrće.
„Smanjenje gramaže treba posmatrati i kroz narušavanje ishrane. Pakovanja nisu slučajno data i zasnovana su na istraživanjima o potrebama ljudi. Ovom problemu se može stati na kraj ukoliko bi Vlada Srbije reagovala. Ona to toleriše, pošto se uvećavaju prihodi budžetu kroz porez na dodatu vrednost. I država i trgovac imaju svoj udeo u tome, a opterećenje je prenetno na potrošača“, smatra Bogosavljević.
Ukidanje obaveze o standardnoj veličini pakovanja namirnica
Proizvođači uglavnom imaju objašnjenje za smanjenje težine i zapremine, ali u njima ni ne spominju zaradu. U kompaniji koja proizvodi sokove, za smanjenje količine u flašicama od pola litre okrivljuju – frižidere. Kako su nedavno rekli u zvaničnoj izjavi za medije, redizajnirane boce, kada bi imale očekivanu litražu od 500 mililitara, ne bi mogle da stanu u rashladne uređaje.
Slično je i objašnjenje proizvođača supa, koji to što su u kesicama umesto četiri, ostala samo tri tanjira, pravdaju – natalitetom. Oni se pozivaju na istraživanja koja pokazuju da se udeo domaćinstava u Srbiji koja imaju jednog ili dva člana za poslednjih deset godina povećao, tako da trenutno 50 odsto ukupnog broja domaćinstava čine porodice sa jednim do dva člana, kojima su, po njihovoj proceni, dovoljna tri tanjira supe.
Promene starih mera proizvoda posledica su direktive Evropske unije iz 2009. godine o ukidanju obaveze o standardnoj veličini pakovanja namirnica. Od tada proizvođači ne moraju striktno da pune ambalažu količinom od 100 grama, kilograma ili litra, već mogu slobodno da određuju količinu koja će se nalaziti u pakovanju.
Izvor: Novosti
Foto: Pixabay