poljoprivreda

Koliko blizina oraha smanjuje rod na susednoj parcel, da li svinje vole šljive, kako presuditi u slučaju kada je šteta 100 dinara i kolika je vrednost zemljišta ako na njemu više ne mogu da se sade sadnice koje imaju koren duži od 50 centimetara – sve su ovo samo mali detalji sudskih postupaka u kojima su, ne retko, odlučujuću reč na presudu imali i veštaci.

Premda su njihova procena i ekspertsko znanje u nebrojenim sudskim slučajevima ili bankarskim odlukama imali ključnu ulogu, prema tvrdnjama samih veštaka ovaj posao nije isplativ niti se od njega može sastaviti „od prvog do prvog“. Bar kada je u pitanju veštačenje poljoprivrednog zemljišta i šuma.

U Srbiji trenutno ima 6.869 sudskih veštaka, dok pravnih lica za oblast veštačenja ima ukupno 87, podaci su Ministarstva pravde. Ovo ministarstvo imenuje i razrešava sudske veštake, ali ne vodi evidenciju o njihovom angažovanju.
„Sudski veštaci se mogu angažovati na predlog stranaka, a može ih angažovati i sud ako je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže“, objašnjavaju u Ministarstvu pravde.

Procenu je veoma teško raditi ako tamo gde je radite nema prometa zemljišta

Miloš Tatić iz Brusa je jedan od tih 6.869 sudskih veštaka, iz registra Ministarstva pravde. Kao veštak radi nešto više od 20 godina, a uža specijalnost mu je procena vrednosti zemljišta. U proseku ima oko 15 veštačenja godišnje, i naplaćuje ih „po izlasku“ od 50 do 100 evra, u zavinosti od konkretnog slučaja.

„Procenu je veoma teško raditi ako tamo gde je radite nema prometa zemljišta. Poreska uprava vrednost obračunava na osnovu prihoda koji se dobija od tog zemljišta, ali ja mislim da je to pogrešno. Na primer, u jednom selu u mojoj opštini, po njihovoj računici, ar zemljišta vredi 1.000 dinara. Za taj novac, u praksi, baš ništa ne može da se kupi. U najzabačenijim delovima opštine Brus ar košta oko 25-30 evra“, objašnjava Tatić.

Jedno od „najčudnijih“ veštačenja u njegovoj dugogodišnjoj karijeri bila je tužba za naplatu štete od celih 100 dinara i 10 kilograma sena.

„Jedan komšija ušao je u parcelu drugom i pokosio mu oko deset kilograma sena. Vrednost sena je otprilike 12 dinara po kilogramu. A cela parnica, pod uslovom da se reši iz prvog pokušaja košta između 20.000 i 30.000 dinara“, priča veštak Tatić.
Najveći problem u poslu veštačenja je, kako navode naši sagovornici, neizvesnost naplate, ali i niska cena propisane satnice.

Sporovi kojima treba i veštačenje mogu biti i prave tragedije

Prema podacima udruženja sudskih veštaka „Vojvodina“ iz Novog Sada minimalni troškovi po predmetu veštačenja, sa izradom pismenog nalaza i jednim pristupom raspravi iznosi 36.000 dinara U tu cenu ulazi uvid u spis i upoznavanje sa predmetom, što košta 2.700 dinara po satu, zatim izlazak na teren i prikupljanje podataka 3.300 dinara, dok je 3.600 dinara po satu potrebno platiti za veštakov dolazak na sudsku raspravu i odbranu nalaza i mišljenja. U ostale troškove angažovanja veštaka spada još i dnevnica za državne službenike, troškovi prenoćišta, prevoza, ali i izrada skica i grafikona kao i fotografije.

„Otprilike 10 do 15 procenata veštaka čija je uža specijalnost procena vrednosti zemljišta, ima oko tri veštačenja mesečno. To je na granici isplativosti, nedovoljno da se pregura mesec.“, objašnjava veštak Rajko Simović iz Novog Sada. Ostali imaju i manje od toga. On je u ovom poslu skoro 30 godina, poslednjih desetak intenzivno. Njegovo iskustvo je pokazalo da sporovi kojima treba i veštačenje mogu biti i prave tragedije.

„Ovaj slučaj će mi zauvek ostati u sećanju. Čovek je tužio komšiju da su njegove svinje oštetile zasade šljiva tužioca. Spor je pokrenut nakon pune dve godine, i kada sam izašao na teren ništa se više nije videlo. I to sam i stavio u zapisnik. Na kraju to moje veštačenje nije ni stiglo na zakazano rošičte u sudu, niti je danas važno. Pre svega toga jedan komšija je ubio drugog…“, priča svoja iskustva veštak Rajko Simović .

EU je na primer, propisala da drvo oraha mora biti udaljeno najmanje šest metara od međe

Praksa je pokazala i da je, bar kada je oblast poljoprivrede i zemljišta u pitanju, zakonska regulativa Evropske Unije uspela neke stvari da „dovede u red“, i predupredi sudski postupak i potrebu za veštačenjem. Naime, ni u našoj praksi nije redak slučaj da se veštaci angažuju oko toga koliko neka sadnica sa jedne parcele utiče na rod na drugoj njivi. EU je na primer, propisala da drvo oraha mora biti udaljeno najmanje šest metara od međe. Srbija takve stvari nikada nije zakonski regulisala.

„Nedavno su me angažovali da procenim kako utiče drvo oraha na rod kukuruza na susednoj parceli. Nekoliko puta sam izlazio na teren, fotografisao, računao rod po hektaru..i dokazao da je rod kukuruza za oko 20 odsto manji na delu parcele koja je zbog oraha stalno u hladu. EU je takve slučajeve rešila. Naime, tamo kada kupujete sadnicu odma dobijete papir na kome je napisano koliko ta sadanica mora biti odvojena od međe parcele kako ne bi ugrožavala biljke na zemljišu pored“, kaže veštak Simović

Na vagu problema veštaci dodaju i to što neki od njih rade „na crno“ i ne plaćaju porez. Veštaci koji imaju svoje registrovane firme država je svrstala u „paušalce“, i to u istu kategoriju sa advokatima. Neki od veštaka i to smatraju kao otežavajuću okolnost, jer kako kažu advokati i oni nikako ne spadaju u istu kategoriju kada je zarada u pitanju. Bar zarada onih veštaka čija je specijalnost poljoprivredno i šumsko zemljište.

Veštačenje u slučajevima potpune i nepotpune eksproprijacije

Nešto više posla u ovoj oblasti veštačenja može da se nađe u delovima Srbije gde je zbog nekih državnih poslova potrebna eksproprijacija. Tako je, na primer, u Požarevcu. Vladan Đulaković je po obrazovanju profesor strukovnih studija, ali i već 30 godina sudski veštak za procenu vrednosti zemljišta i useva. I on tvrdi da ovaj posao „teško da može biti jedini i da se samo od njega živi“. Prema njegovoj proceni, procena vrednosti zemljišta je takav posao da ne može da se uradi više od dva, tri ili četiri veštačenja mesečno, jer je za jedno potrebno oko 15-20 sati rada. Njega najčešće angažuje sud, i po potrebi neka preduzeća.

„Najčešće veštačim u slučajevima potpune i nepotpune eksproprijacije. Vrednost zemljišta za potpunu eksproprijaciju radim zbog širenja površinskog kopa Kostolac, dok se nepotpuna radi, na primer, zbog prolaska gasovoda. Kad kroz jednu zemlju prođe gasovod, on direktno umanjuje njenu vrednost. Naime, na toj zemlji više ne može da se sadi voće, ili vinova loza, već isključivo biljke koje nemaju koren veći od 50 centimetara“, objašnjava Vladan Đulaković.
On još i dodaje da sada posao u ovoj oblasti olakšava i kompjuterski program koji sa velikom preciznošću može da odredi vrednosti zemljišta i šuma koje se veštače.

Svakodnevna seča ili potpuno pustošenje šuma donose posao Borivoju Milenkoviću, šumarskom tehničaru iz Zaječara. Njegova uža specijalnost je uzgoj i iskorišćavanje šuma. I u ovoj oblasti, na žalost, svakodnevno ima posla. Najviše ga angažuje javno tužilaštvo.

Veštaci tvrde da ih veoma retko angažuju pojedinci

„Ako neko iseče šumu na sopstvenoj parceli, bez odobrenja šumara za privatne šume, to je prekršaj. Ali, ako neko svoju parcelu koja je veća od 10 ari potpuno iseče to je već krivično delo. U poslednje vreme više se i ne vodi računa ni da li se seče u nacionalnim parkovima, ni da li su to drvoredi, niti koliko su stari. Moj utisak je da seče i pustoši ko kako stigne“, priča Milenković. On ovaj posao radi preko 20 godina, a počeo je tako što su u njegovu tadašnju firmu došli ljudi sa kupljenim diplomama, a on dao otkaz. Zatim je pokušao da zasadi drveće u okolini svoje zgrade, i za to dobio tužbu. Na sudu se branio sam, i to dokazima iz veštačenja koje je i sam uradio. Od tada postaje i zvanični sudski veštak.

„Trebao sam da budem anažovan i na projektu Južni tok, ali je on za sada propao. Veštačio sam štete i za iznose do milion dinara, ali i veštačenja kada je prošlo više od deset godina. U proceni mi je tada pomogao panj, jer on na primer, u prvoj godini samo tamni, u drugoj počinje da crni, a i svake godine se stvara po jedan krug odnosno god, što je meni takođe bilo važno da donesem neke zaključke“, objašnjava veštak Borivoje Milenković iz Zaječara.

Iako je već postalo uvreženo mišljenje da se u našoj zemlji zbog zemlje i šuma često međusobno sude komšije, rođaci, ili bivši supružnici, veštaci tvrde da ih veoma retko angažuju pojedinci, kao fizička lica. Veštaci tvrde da su ljudi nepoverljivi prema njihovom poslu, a i sud njihove dokaze može, ali i ne mora da uzme u razmatranje.

Piše, Aleksandra Galić