Tag:

radnici

Na Svetski dan bezbednosti i zaštite na radu: U Srbiji godišnje pogine više od 50 radnika

by bifadmin 4. април 2023.

Crna statistika prema kojoj u proseku svake nedelje u Srbiji pogine najmanje po jedan radnik ili radnica a godišnje se zabeleži više od 10.000 povreda na radu, provlači se iz godine u godinu, a. prema tvrdnjama analitičara tri četvrtine prijava protiv odgovornih biva odbačeno.

To se dogodilo i u slučaju pogibije osam rudara, prošle godine u rudniku Soko, jer tužilaštvo nije uspelo da sakupi dokaze koji bi ukazivali da postoji nečija odgovornost iako su i sami rudari, pre nesreće ukazivali da jama nije bezbedna. Advokat porodica nastradalih rudara najavio je da će zahtrevati formiranje anketnog odbora Narodne skupštine, ali je malo verovatno da će to dati neke rezultate, jer u krajnjoj liniji sve opet mora da se završi pred tužilaštvom.

Dodatni problem u identifikovanju i kažnjavanju krivaca predstvlja to što kada inspekcije po prijavi incidenta odu u kontrolu, tragovi koji bi ukazali da nije sve bilo po propisu obično su već uklonjeni. Nije retkost, tvrde stručnjaci, da se radnicima pre dolaska inspekcija podeli zaštitna oprema a radnik koji je doživeo nesreću okrivi da samovoljno nije koristio zaštitna sredstva.

Nesreće se događaju i zbog umora

Ono što dodatno brine, je činjenica da su do skoro najugroženiji bili radnici na građevini, zatim u industriji, poljoprivredi i šumarstvu, a u poslednje vreme spektar delatnosti se širi i na fabrike iz drugih grana kojima upravljaju stranci. U nekima od njih, razlog često nije nedostatak zaštite, ona obično formalno postoji, ali je kod zaposlenih prisutan stres zbog pritisaka i premora.

Istina, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nikola Selaković, danas je na Svetski dan bezbednosti i zaštite na radu, najavio da će novi zakon, koji se inače od 10. februara nalazi u skupštinskoj proceduri, da podigne nivo zaštite, jer će kaznena politika imati i preventivnu funkciju. Pohvalio se da su združenim kontrolama Uprave za zaštitu na radu i Inspektorata za rad u poslednjih godinu dana postignuti dobri rezultati, ali je priznao da je broj incidenata i dalje visok. To je delimično opravdao time što u Srbiji raste broj zaposlenih i firmi, ali je najavio još češće i veće kontrole kao i bolju saradnju sa sindikatima i poslodavcima.

Tajni sindikati

Međutim, najčešće u stranim kompanijama, sindikati nisu dobrodošli. Ima primera da se u nekima čak formiraju tajno jer poslodavci ne dozvoljavaju radnicima da udruženo zastupaju svoje interese.

Novi zakon sigurno neće moći da reši taj problem, a domaći privrednici ne očekuju da se promeni prećutni, povlašćeni položaj stranih kompanija čije propuste inspekcije tolerišu. Ipak, novi zakon će zaoštriti uslove za obavljanje visokorizičnih poslova, poput rada u rudnicima, skučenim prostorima i na visini.

Poslodavac će osim ličnih zaštitnih sredstava i provere mašina morati za zaposlene da organizuje i obuku za pravilno korišćenje opreme. Uvodi se i pojam odgovornosti zaposlenih ukoliko se ne pridržavaju uputstava za rad, za šta može da ih kazni ili inspekcija ili poslodavac ako je to predvideo internim pravilnikom. Ali, najveći deo izmenjenih propisa odnosi se na reguilisanje rada od kuće i na daljinu, gde će poslodavac imati obavezu da uradi procenu rizika i propiše mere za bezbedan i zdrav rad u takvim uslovima.

Pojačan nadzor u brojkama

Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku tokom 2022. godine podnelo je 39 krivičnih prijava, 295 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, donelo je 351 rešenje o otklanjanju nedostataka u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 77 rešenja o zabrani rada na lokacijama gde je utvrdilo neposrednu ugroženost bezbednosti i zdravlja zaposlenih.

Takođe, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu je u prošloj godini povećala broj nadzora nad radom pravnih lica i preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu za 65 odsto u odnosu na 2021. godinu, tvrde u tom Ministarstvu, i dodaju da je tokom poslednje dve godine za 17 licenci doneto rešenje o prestanku važenja a u sedam slučajeva su te licence oduzete.

Mirjana Stevanović

Foto: Pixabay

4. април 2023. 0 komentar

Velika potražnja za stručnjacima iz oblasti sajber bezbednosti

by bifadmin 30. јануар 2023.

Ukupan broj zaposlenih radnika u sajber-sigurnosti u 2022. ostao je relativno nepromenjen u odnosu na prethodne procene na oko 1,1 milion

Nije došlo do usporavanja potražnje za radnicima koji se bave kibernetičkom sigurnošću uprkos masovnim otpuštanjima u tehnološkoj industriji, izveštava Axios.

Uz porast hakovanja i kibernetičkih napada, potrebni su kibernetički radnici i izvan tehnološkog prostora, s oglasima za posao u javnom sektoru koji su prošle godine porasli za 25 odsto. Firme su se godinama borile da popune uloge u sajber-sigurnosti, pa je lane na svakih 100 radnih mesta bilo 68 zaposlenih radnika. Manjak bi mogao da podstakne firme da popune otvorena radna mesta s početnicima, koji su tradicionalno imali problema s prodorom u industriju.

Ukupan broj zaposlenih radnika u sajber-sigurnosti u 2022. ostao je relativno nepromenjen u odnosu na prethodne procene na oko 1,1 milion, prema novim podacima Nacionalne inicijative za obrazovanje o kibernetičkoj sigurnosti pri Nacionalnom institutu za standarde i tehnologiju, trgovinske grupe CompTIA i jedne od njenih firmi – Lightcast.

U isto vreme, poslodavci su objavili 755.743 kibernetička slobodna radna mesta tokom cele 2022. godine, što je smanjenje za oko dva odstou u odnosu na 769.736 objavljenih između oktobra 2021. i septembra 2022. godine, kada su te grupe poslednji put prikupljale takve podatke.

Potražnja za sajber sigurnošću u javnom sektoru porasla je 25 odsto tokom 2022. godine s 45.708 oglasa za posao, stoji u izveštaju. Potražnja privatnog sektora porasla je za otprilike 21 odsto na oko 710.000 oglasa.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

30. јануар 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Može li doći do tehnološke recesije?

by bifadmin 8. децембар 2022.

Društvene mreže, a pogotovo one koje su se odlučile na radikalno smanjenje broja radnika, preplavljene su oproštajnim porukama. Iako je za mnoge ovo odvajanje emotivno, koren problema, i za Metu i za Tviter, je prihod od oglašavanja, kažu iz kompanije za istraživanje tržišta „Insajder intelidžens“ prenosi Blic Biznis.

„Realnost je da trenutno postoji neviđeni broj izazova u industriji digitalnog oglasa i ove kompanije moraju da pronađu način da smanje troškove. Sada, to je duboko lično ili ima duboko lični uticaj na zaposlene koji su otpušteni, kao i na zaposlene koji ostaju. A tu je i dodatni izazov da se zaposleni koji ostanu u ovim kompanijama motivišu da pomognu u razvoju poslovanja“, kaže glavna analitičarka iz kompanije „Insajder intelidžens“ Jasmin Enberg.

Mark Zakerberg, izvršni direktor kompanije Meta, rekao je da je u prethodnom periodu agresivno zapošljavao, očekujući brzi rast. Stari su, međutim, krenule drugim pute. Sada, kada su masovna otpuštanja postala svakodnevica jedno pitanje počelo je sve glasnije da odzvanja u javnosti – da li se industrija suočava sa prvim predznacima „pucanja balona“. Odgovori na to pitanje su i dalje različiti i van sfere pune izvesnosti.

Masovna otpuštanja

Mark Zakerberg, izvršni direktor kompanije Meta, rekao je da je u prethodnom periodu agresivno zapošljavao, očekujući brzi rast. Stvari su, međutim, krenule drugim putem. Sada, kada su masovna otpuštanja postala svakodnevica jedno pitanje počelo je sve glasnije da odzvanja u javnosti – da li se industrija suočava sa prvim predznacima „pucanja balona“. Odgovori na to pitanje su i dalje različiti i van sfere pune izvesnosti.

Za Džefrija Fefera, profesora na biznis odseku univerziteta Stenford pucanje balona je prejaka reč. Bez obzira na masovna otpuštanja u tehnološkom sektoru, smatra da tako nečemu nema predznaka. Iza otpuštanja vidi specifične motive.

„Može li doći do tehnološke recesije? Da. Da li je postoji „tehnološki balon“? Apsolutno. Da li je Meta zaposlila više ljudi nego što im treba? Verovatno. Međutim, da li zato otpuštaju ljude? Naravno da ne. Meta ima dosta novca, sve ove kompanije zarađuju novac. Oni otpuštaju jer to rade i druge kompanije“, kaže Fefer.

Na globalnom nivou, broj otpuštenih radnika u IT kompanijama je zanemarljiv, ali su ovakvi potezi velikih i zvučnih kompanija poput Mete i Amazona privukli veliku pažnju javnosti. Uz to, treba istaći da te kompanije imaju mnogo različitih sektora, te su oni koji rade u IT sektoru najmanje ugroženi.

„Ne možemo na osnovu ove dve kompanije suditi da ćemo sad videti trend otpuštanja u celoj IT industriji. Posebno što treba uzeti u obzir je da Amazon od početka 2020. do kraja 2021. godine udvostručio broj zaposlenih, te da ovih 10.000 ljudi koje oni otpuštaju predstavlja tri odsto njihove radne snage“, ističe Nebojša Bjelotomić iz Digitalne Srbije.

„Tviter je izolovan slučaj“

Bez obzira na to što ne obuhvataju veliki broj ljudi generalno gledano, otpuštanja u IT sektoru mogu da utiču na opšte raspoloženje radnika, prenosi CNBC, dodajući da petina ljudi koji traže posao kaže da žele da rade u tehnologiji, prema najnovijem izveštaju kompanije „ZipRekruter“.

Navodi se da čak i oni koji su bili zaposleni u nekim drugim sferama žele da pronađu način da se uđu u tehnološki sektor. Na primer, neki nastavnik bi želeo da ubuduće radi za kompaniju koja se bavi edukativnom tehnologijom, jer bi tamo imao veću platu i druge beneficije.

„To je kultna industrija, kao što je autoindustrija nekada davno bila za Detroit. U pitanju je vodeća industrija koja oblikuje naše raspoloženje, pa kada vidimo otpuštanja u velikim kompanijama zbog toga se mogu zabrinuti oni koji traže posao, jer mogu pomisliti da tehnološki sektor postaje manje dostupan“, kaže za CNBC Džulija Polak iz „ZipRekrutera“.

Jedno od najvećih masovnih otpuštanja u poslednje vreme desilo se u Tviteru, gde je nakon dolaska Ilona Maska ta kompanija smanjila broj zaposlenih za oko 50 odsto.

Bjelotomić naglašava da je Tviter posebna priča i da se otpuštanje u ovoj kompaniji može posmatrati isključivo kao izolovan slučaj. Isto tako, njihovim radnicima će biti najteže da pronađu novi posao koji će ispuniti visoko postavljene standarde. Takođe, osvrnuo se na stanje u Srbiji.

„Ako je suditi po planovima i aktivnostima, reklo bi se da naši ne očekuju da će imati viška radnika. A posebno što naše autsorsing kompanije zapošljavaju inžinjere programere, znači nema toliko ljudi koji su van tog IT segmenta, te verujem da ne bi trebalo da bude veliki pritisak na te naše kompanije“, naveo je Bjelotomić.

Kako objašnjava, još 2008. su poslodavci počeli da gledaju radnike kao trošak i da optimizuju troškove masovnim otpuštanjima, ali se pokazalo da to nije nikakva mera štednje, jer su nova zapošljavanja i obuke znatniji trošak.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

8. децембар 2022. 0 komentar

Ekonomija Politika i društvo Vesti

U Srbiji Nepalci beru krastavac, paradajz, papriku,…

by bifadmin 20. јул 2022.

Ako ste bilo šta pokušali da radite i unajmite pomoćnu radnu snagu, suočili ste se sa narastajućim problemom u Srbiji – nedostatkom radnika. Tako da na plantažama u Vojvodini mogu da se sretnu Nepalci koji beru krastavce, paradajz i papriku.

Na to odavno upozoravaju poslodavci, male firme, proizvođači u poljoprivredi, voćarstvu, ali i razne zanatlije.

„Nema radne snage, snalazimo se na mobu sa kolegama i prijateljima, porodica pomaže, a dokle će ovako biti, ne znam. Već smo smanjili proizvodnju zbog toga jer nema ko da bere i pakuje povrće“, kaže vojvođanski povrtar Ileš B.

Nisu samo pogođeni povrtari i voćari sa nedostatkom radne snage. I poljoprivrednici su ti koji se žale da niko neće u štalu i na njivu.

„Pastira sam našao, ali za rad u štali, iako plaćam dnevnicu 4.000 dinara, niko neće da se javi. Danas je jako teško naći radnike, sve sami morate da radite“, iskustvo je poljoprivrednika Vukašina Baćine iz Jaše Tomića.

Zato nikoga nije iznenadila vest da u Gospođincima, naseljenom mestu na putu između Zrenjanina i Novog Sada, kornišone beru radnici iz Nepala, dok u Čelarevu beru i sortiraju papriku i paradajz.

Koliko je stranih radnika na sezonskim poslovima angažovano ove godine, može samo da se nagađa dok se prebira po podacima Poreske uprave, Nacionalne službe zapošljavanja, Centralnog registra za socijalno osiguranje i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, od koje je i potekla ideja da poljoprivredna gazdinstva prijavljuju radnike na privremenim i povremenim poslovima u poljoprivredi.

Najviše radnika ima iz Uzbekistana, Indije i Kazahstana

„Na gazdinstvima trenutno najviše radnika ima iz Uzbekistana, Indije i Kazahstana. Iz Uzbekistana ima 293 radnika u poljima, iz Indije 257, Kazahstana 39. Ima i iz drugih država ali to su pojedinci“, objašnjava za Danas Ivan Radak, šef jedinice za odnose sa javnošću u NALED-u.

Kako kaže, u protekle tri i po godine, od kada je startovao sistem za prijavljivanje stranih radnika, evidentirano je 67.502 lica sa ovim statusom, koji su bili angažovani kod 637 poslodavaca.

Prema Radakovim rečima, od ukupnog broja angažovanih stranih radnika na privremenim i povremenim poslovima za period od 2019. do 2022. zaključno sa 12. julom ove godine, 34.086 su bili muškarci a 33.416 žene.

„Ovo su podaci kojima raspolažemo što znači da brojke mogu biti i veće jer ne prijavljuju svi poljoprivrednici radnu snagu preko portala Poreske uprave. I agencije za zapošljavalje mogu da prijavljuju strane sezonske radnike Nacionalnoj službi za zapošljavanje i Centralnom registru za socijalno osiguranje“, objašnjava Ivan Radak iz NALED-a.

Do sada su evidentirani strani radnici radili kod 422 pravna lica i 215 fizičkih lica, a poslodavci su za njihovo angažovanje uplatili porez u iznosu od 274,6 miliona dinara, dok su doprinosi iznosili 768,8 miliona dinara.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

20. јул 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Najviše se traže pomoćni radnici za pripremanje hrane u EU

by bifadmin 6. јул 2022.

Najveći rast broja zaposlenih u EU, između prvog kvartala ove i prošle godine, bio je među pomoćnicima u pripremanju hrane, sa rastom od 25,1 odsto, objavio je danas Eurostat.

Početkom prošle godine pripremom hrane bavilo se 1,1 milion ljudi, da bi u prvom kvartalu to bilo 1,4 miliona ljudi.

Drugi najveći rast od 15,6 odsto bio je u grupi radnika za lične usluge, koja se odnosi na putnike, konduktere, vodiče, kuvare, konobare i barmene, frizere, kozmetičare i nadzornike u zgradarstvu i domaćinstvu. Njih je u prvom kvartalu ove godine bilo 7,6 miliona.

Profesionalci u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija su na trećem mestu, sa povećanjem od 9,6 odsto, dok je najveći pad broj zaposlenih u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu od 12,6 odsto.

Eurostat navodi da je stopa zaposlenosti među stanovništvom EU od 20 do 64 godine bila je u prvom kvartalu ove godine 74,5 odsto, za 0,5 odsto više u poređenju sa četvrtim kvartalom prošle godine.

Promene u stopi zaposlenosti između četvrtog kvartala 2021. i prvog kvartala 2022. varirale su u zemljama članicama EU.

Najveći rast zabeležen je u Grčkoj, gde je u prvom kvartalu bilo 1,8 odsto više zaposlenih nego poslednjih nekoliko meseci prošle godine.

Sledi Luksemburg u kom je povećanje bilo 1,1 odsto i Letoniji gde je bilo jedan odsto.

Dok je zaposlenost porasla u 24 zemlje članice EU, smanjena je u Litvaniji za 0,3 odsto, Danskoj 0,5 odsto i Malti 0,6 odsto.

Između četvrtog kvartala 2021. i prvog kvartala 2022. godine, posao je našlo 3,6 miliona nezaposlenih u EU.

U ovom periodu 7,2 miliona ili 51,3 odsto ostalo je nezaposleno, a 3,3 miliona nezaposlenih je iz radne snage prešlo u privrednu neaktivnost, odnosno postalo radno neaktivno.

Izvor; Danas

Foto; Pixabay

6. јул 2022. 0 komentar

Ekonomija Politika i društvo Vesti

Vlada sprema „uvoz“ radnika iz Gvatemale, Bangladeša i Vijetnama

by bifadmin 30. јун 2022.

Da je neko pre dvadesetak godina rekao da će Srbija uvoziti radnu snagu iz belog sveta teško da bi mu neko poverovao, budući da je jedan od najvećih problema države bila nezaposlenost.

Ali u poslednje dve decenije stanovništvo Srbije smanjeno je za 625.000 ljudi i radna snaga postaje oskudan resurs.

Srbija već godinama na ovaj ili onaj način uvozi radnike, pre svega iz okolnih zemalja, Albanije, Makedonije, BiH, ali sve više se nalazi na mapi stanovnika udaljenih, egzotičnih i siromašnih država.

Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je prema saznanjima Danasa, u procesu zaključivanja sporazuma sa Bangladešom, Vijetnamom i Gvatemalom kojim bi se olakšao dolazak radnika iz ovih zemalja u Srbiju. O tome je prošle nedelje bilo reči na međuresornom sastanku kada je, između ostalog, ministar spoljnih poslova zatražio od Ministarstva za rad spisak oblasti u kojima je Srbiji potrebna radna snaga.

Povećanje ponude na tržištu rada odgovara poslodavcima

Bangladeš sa više od 160 miliona i Vijetnam sa skoro 100 miliona stanovnika mogu biti nepresušan izvor radne snage za Srbiju, ali pitanje je pod kojim uslovima.

Ono što je nesumnjivo je da je za poslodavce ovo dobra stvar.

Kako objašnjava Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije povećanje ponude na tržištu rada odgovara poslodavcima.

„Ako nema dovoljno ljudi koji bi se latili posla, privredi to smeta, ali to povećava i cenu rada. Naša privreda ne može da plati koliko plaćaju u Zapadnoj Evropi. Naša preduzeća nisu na tehnološkom nivou da mogu biti produktivna sa skupom radnom snagom. Ako naši ljudi idu u Zapadnu Evropu onda treba neko da ih zameni, a na taj način i preduzeća dobijaju radnike po povoljnijoj ceni“, napominje Atanacković dodajući da kod nas već godinama postoji nedostatak radne snage, posebno sezonske.

„Poslodavci podržavaju da se radna snaga uvozi, ako nema domaće“, zaključuje Atanacković.
Radnika nedostaje u različitim sektorima, ali nedostatak i zamena strancima je najvidljivija u građevinarstvu.

Upravo sada imamo protest građevinskih radnika iz Vijetnama, pre dve godine protestovali su indijski radnici u Kraljevu, a prošle godine i radnici iz Turske, uglavnom zbog loših uslova života i neisplaćenih zarada.

Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala, podseća da je krajem 1990-ih godina u Srbiji bilo 100.000 građevinskih radnika, a onda su u privatizaciji uništena građevinska preduzeća.

Naši građevinski radnici neće da rade za malu platu

„Naši građevinski radnici su dobro obučeni, znaju više stvari da rade i neće ovde da rade za prosečnu platu od 55.000 do 60.000 dinara mesečno, nego idu u Evropu gde imaju po 10 do 15 evra satnicu. A u građevini se u sezoni radi po 10 i 12 sati. S druge strane, ljudi iz Azije rade za 300 evra“, objašnjava Torlaković.

Ti radnici, prema njegovim rečima, nisu stručni i došli su ovde „da kopaju kanale“.

„Recimo Turci su dobri tesari, Albanci armirači. Ali i njima je Srbija stanica za EU. Evropa guta radnike“, kaže on.

Prošle godine Nacionalna služba za zapošljavanje odobrila je 23.662 dozvole za rad strancima, skoro duplo više nego 2020. godine.

Međutim, to nije pravi broj ljudi iz inostranstva koji rade u Srbiji.

„Na jednog prijavljenog radnika dolazi tri do pet neprijavljenih radnika. Neprijavljeni strani radnici su čak radili i na projektima Vlade, kao što je gradnja stanova za policiju i vojsku. Dovode ljude iz ruralnih područja Indije i Kine. Nije lako strancima da dobiju dozvolu za rad, ali pretpostavljam da se ti međudržavni sporazumi i prave da bi oni dolazili kao reka“, kaže Torlaković.

On ističe da je nestašica radne snage kritična i da zato država dozvoljava dovođenje radnika koji će raditi za 300 evra i tako dampingovati plate našim ljudima.

„Tako nećeš sačuvati domaće radnike, standard i ekonomiju, nego stvaranjem uslova da dođu kvalifikovani ljudi“, zaključuje on.

Uvozimo najmanje obrazovanu i kvalifikovanu snagu

Dosadašnja iskustva sa stranim niskokvalifikovanim radnicima posebno sa vijetnamskim radnicima u Linglongu u Zrenjaninu, unose zebnju, prema rečima Marija Reljanovića, naučnog saradnika na Institutu za uporedno pravo, kako će se sprovoditi ti međudržavni sporazumi.

„Očigledno da ljudi iz azijskih zemalja vide Srbiju kao evropsku zemlju u kojoj mogu da zarade više nego kući. To je veliki izvor radne snage i druge zemlje u Evropi su ispred nas po tom pitanju. I to nije ništa loše. Zabrinjavajući je način kako oni dolaze. Samo u Zrenjaninu je bilo skoro 1.000 Vijetnamaca. Od toga više od 500 uopšte nije bilo u papirima, a i većina onih koji su imali papire nisu imali radne dozvole. Ako ćemo sporazume koristiti za tako nešto onda je to problem, jer bi država legalizovala trgovinu ljudima“, upozorava Reljanović.

On ističe da mi uvozimo najmanje obrazovanu i kvalifikovanu snagu koja će da radi najteže fizičke poslove i koji će prolaziti ispod radara sistema.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

30. јун 2022. 0 komentar

Ekonomija Politika i društvo Vesti

Dve trećine ljudi u svetu radi na crno

by bifadmin 24. јун 2022.

Dve trećine ljudi u svetu radi na crno, a nezaposlenost je brzo skočila sa 186 miliona, kolika je bila 2019. godine, na 207 miliona kolika je trenutno, rekao je danas nacionalni koordinator međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić.

„Više od 40 miliona ljudi nalazi se u modernom ropstvu, od kojih je 25 miliona na prinudnom radu i 15 miliona su uglavnom žene u prisilnim brakovima. Sve se to odvija samo zato što je profit od takvog prisilnog rada ogroman i iznosi oko 150 milijardi dolara godišnje“, rekao je Protić na konferenciji „Rizici novog doba – dve godine pandemije: da li su novi modeli poslovanja trajno stanje, koje rizike nose i kako ih prevazići“.

On je rekao da je zabrinjavajući podatak da je porastao broj dece u dečjem radu za preko osam miliona i da danas iznosi oko 169 miliona. To se prema njegovim rečima, desilo prvi put posle 25 godina opadanja tog trenda.

„Dosadašnji pokazatelji stanja na tržištu rada kao što su stopa nezaposlenosti, prosečna zarada i produktivnost rada, nisu dobro merilo, pa smo morali da izađemo sa jednim novim, a to je gubitak radnih sati u svetu. On predstavlja kompozitno merilo rasta nezaposlenosti i neaktivnosti, skraćenje radnih sati, ali i plaćenih, a neobavljenih poslova“, rekao je Protić i dodao da je „merilo pokazalo da je gubitak ogroman“.

Nejednakosti koje su već bile prisutne samo su se pogoršale

Na vrhuncu pandemije 2020. godine taj gubitak u Evropi i u Srbiji iznosio je, kako je rekao, 14,5 odsto izubljenih radnih sati, a to znači da 14,5 odsto ljudi kao da nije uopšte moglo da radi.

Dodao je i da su se nejednakosti koje su već bile prisutne samo pogoršale, kao i da su žene i mladi posebno pogođena grupa.

Kada je u pitanju udar na siromaštvo, uočen je skok oko 10 odsto u kategoriji ekstremnog siromaštva, gde ljudi žive sa manje od devet dolara dnevno.
Nisko plaćeni radnici su, prema rečima Protića, najviše propatili usled kovida jer su izgubili posao, što je povećalo iznos prosečne zarade.

„U pandemiji su više bila pogođena mala preduzeća nego velika koja su inače produktivnija“, rekao je on.

Istakao je da se fiskalna podrška pokazala značajna u vreme pandemije u svetu, a da „helikopterski novac nije morao baš da se potroši, mada je u prvom kvartalu 2020. godine to bila jedna od retko delotvornih mera koja je ublažila i Džini koeficijent nejednakosti u zemlji u datom trenutku“.

Protić je istakao da je vakcinacija ublažila gubitak radnih sati, oko dva odsto i spasila oko 307 miliona radnih mesta u svetu i da je ublažila rizike pandemije jer su ljudi mogli da se vrate na posao.

„Bezbednost i zdravlje na radu je tema koja je, zahvaljujući pandemiji, izašla na videlo. S tim u vezi, Srbija je ratifikovala dve nove konvencije koje se tiču bezbednosti zdravlja na radu, a to su Konvencija 155 i 157. Nadamo se da ćemo da doprinesemo u ovoj oblasti i novim zakonima od kojih je posebno bitan Zakon o osiguranju protiv povrede na radu“, zaključio je Protić.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

24. јун 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Subvencije za strane radnike u Srbiji

by bifadmin 22. јун 2022.

Domaći ili strani poslodavci koji imaju firmu u Srbiji dobiće subvencije za strane radnike, odnosno one koji u poslednje dve godine nisu proveli u našoj zemlji više od 180 dana, odlučila je Vlada Srbije na poslednjoj sednici

Uredba o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u Srbiji predviđa zapošljavanje onihza kojima postoji potreba koja se ne može lako zadovoljiti na domaćem tržištu, a koji osim uslova o vremenu provedenom u Srbiji moraju da ispunjavaju i onaj koji se tiče dogovorene osnovne mesečne zarade – ona mora biti veća od 300.000 dinara.

Pravo na dodelu podsticaja poslodavci imaju za one radnike sa kojima je ugovor o radu potpisan zaključno sa 31. decembrom 2023, a osim stranaca to mogu biti i domaći povratnici iz inostranstva ili oni koji su se školovali van granica zemlje. To mogu biti i oni koji su neprekidno zaposleni kod poslodavca u periodu između dana podnošenja prijave i 31. decembra godine u kojoj je podneta prijava.

“Uredba predstavlja važnu meru za prilagođavanje poslodavaca novim uslovima poslovanja na međunarodnom konkurentnom tržištu u periodu značajne inflacije i omogućiće podsticaje domaćim poslodavcima, uz zadržavanje jednakog fiskalnog opterećenja, kako bi zarade koje isplaćuju stranim državljanima ili domaćim povratnicima, kao i licima obrazovanim u inostranstvu, bile konkurentne zaradama inostranih poslodavaca”, navodi se u Uredbi objavljenoj na sajtu Vlade.

Iznuđene mere

Podsticaj će tako pokriti 70 odsto obračunatog i uplaćenog poreza na zarade za jedno ili više zaposlenih radnika i 100 odsto obračunatih i uplaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Ovo se, kako se navodi u Uredbi, odnosi na isplate izvršene za zaposlene novonastanjene u periodu od najviše 60 meseci, počev od 1. jula 2022. i zaključno sa 31. decembrom 2028. godine.

Pravo na ovu pomoć države neće imati oni poslodavci koji isplaćuju dividende, ali ni oni koji većprimaju državnu pomoć, a koja ima obavezu zapošljavanja, osim ako sa tom obavezom ne završe do 1. jula ove godine. Na ovu vrstu pomoći neće moći da računaju ni oni poslodavci koji već koriste pravo na umanjenje osnovice u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak.

“Sve su to iznuđene mere da se poslodavcima da prostor da privuku nekoga kome se više isplati da radi u inostranstvu”, kaže za Danas Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Deficit kadrova

On napominje da su na mnogim deficitarnim pozicijama, gde se traži visoko obrazovanje, ali i iskustvo, plate skakale i 30 i 50 odsto, negde se i udvostručile, i da treba znati da bez takvih radnika rast firme staje.

“Poslodavci takvima moraju da dižu zarade, a to je posledica deficita kadrova, imamo probleme sa fakultetima, koji dosta u pogledu prakse zaostaju za evropskim i mi imamo mali broj kadrova koji su osposobljeni da nešto brzo rade”, kaže Rajić.

Kompanije i univerziteti kod nas zaviseod konkretne pomoći države, dok je u drugim državama obratno, napominje, univerziteti zarađuju za sebe, država ih dotira, tako da su univerziteti pokretači privrednog razvoja jer se na njima prodaje to visokotehnološko znanje.

“Problem svih tih mera je što će većinom moći da apliciraju strane kompanije, većini malih i srednjih preduzeća će biti teško da se prijave, zato što ima od 15 do 30 uslova. Koliko će se firme obavezati da uđu u takve programe, u trenutku krize, inflacije. Neke hoće, ali efekat svega toga bi bio mnogo bolji kada bi te olakšice moglada upotrebljava cela privreda”, ističe Rajić i napominje da su uslovi za te mere takvi da oni koji nemaju stabilne prihode ne mogu da se upuštaju u tu avanturu jer je to obaveza kojajeslična podizanju kredita.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da kao poslodavac podržavatakvemere, ali da o tome treba i sindikati da se izjasne.

“Za platu od 300.000 dinara doprinosi su grubo rečeno nekih 200.000, a sa ovim umanjenjem bruto plata bi poslodavca koštala za tog određenog radnika umesto 500.000 dinara, 100.000 dinara manje”, kaže Atanacković.

O ovome će, kako kaže, biti više reči kada se bude odlučivalo i o minimalnoj zaradi, jer poslodavci tradicionalno ne prihvataju da se opterećenje poslodavcima poveća.

Naši radnici odlaze

“Smanjenje opterećenja poslodavaca olakšaće zapošljavanje ljudi koji su neophodni kompanijama, pomoći će im da smanje troškove koje imaju na te velike plate. Godinama se izbegava prijava osnovnih plata na prave, velike iznose, već se uplati manje i onda se traže načini kako da se doplati”, ističe Atanacković i dodaje da bi se na ovaj način to izbeglo. On napominje dabidoprinose trebalo smanjiti za sve plate, a da bi porez na minimalne zarade trebalo da se ukine.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže za Danas da je to doživela samo kao jednu namensku uredbu, koja je ciljano doneta i odnosi se, pre svih, na digitalne radnike iz Rusije i Ukrajine.

“To je pokušaj da se oni zadrže da ostanu ovde, da ne idu u zemlje EU. Tako posmatrano je dobro što je doneta, ali je vrlo nekorektno da se ona odnosi na strance, dok naši radnici odlaze. Uredba da, ali i za domaće radnike”, napominje Savić.

Ona kaže da može da pretpostavi reakciju naših građana i radnika kada čuju za ovo oslobađanje poreza i doprinosa i da će te doprinose plaćati svi građani Srbije.

“Neprekidno se pravidiskriminacija, krene se sa najboljom namerom, alisene razmišlja o tome da to dovodi do diskriminacije i zato to ne mogu da pozdravim, kada poreski obveznici treba da plaćaju sa ovakvim platama doprinose onima koji zarađuju minimum 300.000 dinara”, naglašava Ranka Savić.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

22. јун 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Potražnja za radnicima u Nemačkoj veća je nego ikad

by bifadmin 15. мај 2022.

U Nemačkoj se situacija s nedostatkom stručne radne snage u prvom tromesečju ove godine dodatno pogoršala.
Kako javlja Institut nemačke privrede (IW) u martu je broj nepopunjenih radnih mesta za koje poslodavci nisu u mogućnosti da nađu odgovarajuću radnu snagu porastao za dodatnih 88.000 te se sad nalazi na rekordnom nivou od 558.000.

Manjak kvalifikovanih radnika, kako nadalje proizlazi iz ispitivanja, pogađa sve segmente tržišta rada ali je posebno izražen na polju zdravstva, socijalne pomoći, obrazovanja i građevinarstva.

Samo u sektorima zdravstva, socijalne pomoći i obrazovanja šest od deset radnih mesta nije popunjeno zbog nedostatka odgovarajuće radne snage, stoji u saopštenju IW-a. U pandemijskim godinama 2020. i 2021. je usporen priliv stručne radne snage iz inostranstva ali je trend povećanog broja nepopunjenih radnih mesta počeo mnogo ranije. Jedan od razloga je i odlazak u penziju brojčano snažne generacije iz sredine pedesetih.

U subotu je objavljena i informacija savezne vlade po kojoj poslednjih godina raste broj penzionera tj. osoba koje su navršile 67 godina a koje su još uvek aktivne na tržištu rada. Prošle godine je 1,05 milijuna stanovnika starijih od 67 bilo u nekoj formi radnog odnosa što je osetni porast u poređenju s 2010. kada je samo 685.000 penzionera još uvek dodatno uz penziju odlazilo na posao.

Manjak stručnjaka

Ovaj fenomen povezuje se s manjkom stručnjaka zbog čega poslodavci mnoge kvalifikovane radnike i nakon odlaska u penziju vraćaju na staro radno mesto. Osim pojačanog uvoza stručnjaka iz zemalja Evropske unije, Nemačka je olakšala proces stjecanja radnih i boravišnih dozvola i za stanovnike zemalja izvan EU. Tako je od 2016. na snazi program zapošljavanja radnika sa Zapadnog Balkana koji omogućava migraciju na nemačko tržište rada. Poslodavci i sindikati su odmah nakon početka rata u Ukrajini od vlasti zatražili ukidanje birokratskih prepreka kako bi se izbeglice iz Ukrajine što brže integrisale u nemačko tržište rada.

Kako piše Večernji list, potražnja za radnicima u Nemačkoj veća je nego ikad. Indeks radnih mesta BA-X njemačkog Federalnog zavoda za zapošljavanje u aprilu je bio viši nego ikad sa 138 bodova, objavio je prošlog meseca Federalni zavod za zapošljavanje.

Prema istom izvoru, kraj većine korona ograničenja i prolećno oživljavanje tržišta rada doprineli su usponu u martu. Pogođeni su gotovo svi sektori, a posebno ugostiteljstvo, javlja dpa.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

15. мај 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Minimalnu zaradu prima oko 400.000 radnika

by bifadmin 11. мај 2022.

Broj zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu u prethodnoj godini povećan je za 50.000 i sada ih ima oko 400.000.

Zbog inflacije izazvane ukrajinskom krizom, minimalna zarada u Srbiji gubi na vrednosti, pa sindikati traže nove pregovore i da se minimalna zarada usklađuje dva puta godišnje. Poslodavci rešenje vide u progresivnom oporezivanju zarada.

Ministarstvo rada se još uvek ne oglašava.

Olgica Jovanović radi za minimalnu platu i uz suprugovu zaradu, tek nešto veća od njene i sa dvoje dece, kaže da živi vrlo teško, piše RTS.

„Dok platim struju, infostan i druge režije, nama ne ostane od toga ni za deset dana života za hranu, da ne pričam, treba i za higijenu, da se obučemo. Kad idem u prodavnicu da pazarim sa 2.000 dinara jednu kesicu kupim i to su samo namirnice, od toga ne može da se živi mesec dana“, priča Jovanović.

U Samostalnom sindikatu kažu da su na Socio-ekonomskom savetu tražili ponovne pregovore o minimalnoj ceni rada zbog toga što je potrošačka korpa u poslednja dva meseca prošle godine porasla hiljadu dinara, a još toliko je poskupela do aprila ove godine.

„Doći će do rapidnog pada životnog standarda zaposlenih u Srbiji i mislimo da je krajnje vreme da sednemo i otpočnemo pregovore koji će značiti jedan značajniji skok plata kako bismo izdržali ovo što nas očekuje u ovoj godini“, navodi Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Kriza je pogodila i poslodavce jer su mnogi od njih imali potpisane ugovore u evrima, a inflacija je i u evrozoni dostigla 7,5 odsto. Poslodavci smatraju da minimalna zarada ne treba da bude oporezovana.

„Sa progresivnim oporezivanjem plata mi bismo došli do toga da kroz minimalnu cenu rada stignemo i prestignemo potrošačku korpu koliko košta. Međutim koliko god poslodavci i sindikati tražili tako nešto – Vlada je nema na te stvari“, ukazuje Boško Savković iz Unije poslodavaca Srbije.

A Vlada je i najveći poslodavac, pa od nje i zavisi minimalna cena rada. Da li će i kada biti razgovora o povećanju minimalca i ostalim zaradama i penzijama, nisu za RTS rekli u Ministarstvu rada.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

11. мај 2022. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci