Pandemija korona virusa uveliko je finansijski pogodila i Vatikan. Optimistična predviđanja govore da će ove godine prihod Svete Stolice pasti za četvrtinu, a pesimistična da će biti manji i do 45 odsto. Uprkos tome, Sveta Stolica i Vatikan poručuju da nisu otpuštali zaposlene niti su smanjivali njihove plate.
Pandemija je izazvala haos u vatikanskim finansijama, primoravši grad-državu da posegne duboko u svoje rezerve i da uvede drastičnu kontrolu troškova, uključujući zabranu putovanja i održavanje velikih događaja.
Rimokatolička Crkva ima dva budžeta. Jedan se odnosi na Svetu Stolicu, „vladu“ Katoličke Crkve koja je u međunarodnom pravu priznata kao suvereni entitet. Uključuje centralnu administraciju i predstavništva koja održavaju diplomatske odnose u više od 180 zemalja u svetu. Prihode ostvaruje od nekretnina, ulaganja i donacija.
Drugi budžet je vezan za Vatikanski grad, grad-državu okruženu Rimom, a ključni prihodi su od vatikanskih muzeja u kojima su izložena neka od najznačajnijih dela svetske umetnosti. Budžet Države Vatikanskog Grada uobičajeno beleži višak.
Nema otpuštanja
S pandemijom koronavirusa sve se poremetilo i procenjuje se da će ukupni pad prihoda zbog korona virusa za Svetu Stolicu i Državu Vatikanskog Grada iznositi do 25 miliona evra. U ministarstvu za ekonomiju Svete stolice procenjuju da Vatikan ipak neće bankrotirati, i poručuju da ga ne treba upoređivati sa kompanijama koje moraju da ostvare profit. S druge strane, Sveta Stolica ne može, kao sve druge države, da se zaduži ili da poveća poreze.
Pad prihoda će biti značajan i prognoze se kreću od “optimističnih” 25 odsto do „pesimističnih“ 45 odsto. Pandemija je drastično srezala dotok novca od muzeja koje je prošle godine posetilo oko sedam miliona ljudi. Godišnje vatikanski muzeji prihoduju oko 90 miliona evra, ali su sada zatvoreni još od 8. marta i mogli bi najranije da se otvore krajem maja.
Uprkos tome što troškovi moraju značajno da se snize, Sveta Stolica i Vatikan zadržali su sva radna mesta i plate za svojih 5.000 saradnika. Početkom marta, pozvano je 250 članova Rimske kurije da daju polovinu svojih plata za pomoć ljudima koji pate zbog pandemije koronavirusa. Papa je poslednjih nedelja poklonio respiratore bolnicama u Italiji, Siriji, Izraelu i Gazi, te izdvojio 750.000 evra u fond solidarnosti za siromašne zemlje.
Prihodi skromniji od američkog univerziteta
Sveta Stolica koja, inače, nerado obelodanjuje finansijske podatke, poslednji put je objavila svoje bilanse za 2015. godinu, kada je zabeležen deficit od 12,4 miliona evra, dok je Država Vatikanskog Grada ostvarila prihod od oko 60 miliona evra. U ministarstvu za ekonomske odnose Svete Stolice tvrde da su njihovi prihodi realno „skromniji od nekog američkog univerziteta“.
U poslednje četiri godine, prihodi su se kretali u visini od oko 270 miliona evra, a uglavnom potiču od donacija, iznajmljivanja nekretnina, ulaganja i od turizma. Rashodi su u proseku iznosili 320 miliona evra, od čega je 45 odsto bilo za troškove osoblja.
Višak iz budžeta Grada Vatikana, kao i prilozi od vernika i deo zarade Vatikanske banke, godinama se koriste kako bi se zapušila budžetska rupa Svete Stolice.
Foto: lorenzogallo, Pixabay