Malim proizvođačima hrane, kozmetike i druge robe uglavnom se ne isplati saradnja sa velikim trgovinskim lancima, a neretko se pokaže i kao vrlo štetna po njih. Upravo zato, oni neprestano iznalaze alternativne načine za plasman svoje robe, poput specijalizovanih radnji, društvenih mreža i onlajn trgovina. Uočivši ovaj trend, troje mladih ljudi osnovalo je „Zanateriju“ – virtuelnu robnu kuću koja prodaje isključivo zanatske proizvode. Za nepunih godinu dana rada, uspela je da okupi više od 400 malih proizvođača koji preko njenog sajta prodaju oko 3.500 artikala.
Kada su pre četiri godine otišli na proputovanje po Sjedinjenim Američkim Državama, Milica i Aleksandar su očekivali da će upoznati novu kulturu i zanimljive ljude, ali ne i da će se vratiti sa idejom za pokretanje posla.
Sve je počelo tako što su u Vermontu naišli na jednu veliku trgovinu koja prodaje samo proizvode malih lokalnih proizvođača. Iznenadilo ih je saznanje koliku moć mogu imati mali proizvođači kada se udruže. Nastavili su svoj put ka okeanu, odlučivši da se venčaju na njegovoj obali. Burme su naručili preko interneta od malih juvelira iz američke unutrašnjosti. Stigle su im poštom, zapakovane zajedno sa ličnim posvetama majstora koji su ih napravili. Poneseni ovim utiscima, počeli su da razmišljaju o tome da i sami osmisle nešto slično – mesto za kupovinu zanatske robe na našem tržištu.
Međutim, Milica kao scenografkinja i Aleksandar koji je vlasnik hostela „Montana“ na Kopaoniku, nisu imali nikakvog iskustva u oblasti onlajn trgovine. Zato su se obratili svom prijatelju Ivanu, IT preduzetniku koji je bio jedan od pokretača mreže „Startit“ centara po Srbiji. Njemu se svidela ideja o povezivanju malih proizvođača i kupaca, i tako je pomenuti trojac osnovao „Zanateriju“, virtuelnu robnu kuću za prodaju zanatskih proizvoda.
Srećna okolnost je bila i to što svo troje imaju zajedničku motivaciju – stalo im je da ožive „ekonomiju s ljudskim likom“. Upravo zato je logotip sajta stvoren po ugledu na legendarne robne kuće iz bivše Jugoslavije, u kojima je kupovina predstavljala zadovoljstvo za celu porodicu.
„Želeli smo da ’Zanateria’ bude alternativa današnjem konzumerizmu i impulsivnoj kupovini generičkih proizvoda. Da bude mesto gde će ljudi uživati u kupovini. Setili smo se modernističkih robnih kuća koje je pre nekoliko decenija svaki veći grad bivše Jugoslavije imao na centralnom trgu. Iako smo znali da svoj uspeh duguju nedostatku konkurencije, kao i da tadašnje društveno uređenje nije bilo blagonaklono prema razvoju preduzetništva, nije se moglo osporiti da su ljudi osećali neku vrstu radosti pri kupovini u tim objektima. Želeli smo da logo ’Zanaterije’ bude omaž tim robnim kućama, ali i majstorima dizajna iz tog vremena. I veoma smo zadovoljni rešenjem koje je za nas kreirao dizajner Igor Crnatović”, kaže Aleksandar za B&F.
Kako pokrenuti posao usred pandemije
Pre osnivanja „Zanaterije“, Milica i Aleksandar su još jednom posetili Ameriku, radi istraživanja tržišta. Obilazili su specijalizovane prodavnice za zanatske proizvode, lokale malih proizvođača i lokalne skupove slične srpskim „handmade bazarima“. Zaključili su da domaći proizvodi po kvalitetu ne zaostaju za američkim i da uz bolji dizajn, promociju i udruživanje, imaju mnogo veći potencijal od onog koji koriste.
Nastavili su da rade na tehničkim rešenjima za platformu, ali i na okupljanju potencijalnih proizvođača, budući da nisu mogli da puste u rad sajt bez ijednog proizvoda. Posle nekoliko značajnih medijskih nastupa i učestvovanja na raznim manifestacijama i tribinama, u decembru 2019. napokon su se stvorili svi uslovi za „otvaranje“ sajta. Prvog dana rada, „Zanateria“ je već imala 500 listiranih proizvoda.
Vremenom je rastao i broj proizvođača i posetilaca, i taman kada su bili sigurni da su se dobro pozicionirali na tržištu, počela je pandemija korona virusa. Tih dana kao da je neko pritisnuo dugme za pauziranje života i poslovanja u celom svetu.
„Ljudima su se u opštem strahu promenili prioriteti i poseta sajtu je drastično opala, a prodaja stala. Ipak, odlučili smo se za proaktivan pristup, pa smo često postavljali ‘pop-up’ obaveštenja da ’Zanateria’ radi i da svi mogu nesmetano da kupuju, bez obzira na vanredno stanje i policijski čas. Potom je prodaja počela da se oporavlja. Prvi talas su činile ‘karantinske’ narudžbine: paketi kraft piva, knjige i vinili, kućna dekoracija, kozmetika i prehambeni proizvodi, a nakon toga se sve polako vratilo u normalu i nastavili smo ka ozbiljnom rastu prodaje. Nažalost, nekolicina proizvođača se tokom pandemije privremeno ili za stalno povukla sa platforme, jer zbog finansijskih ili zdravstvenih razloga nisu mogli da nastave da rade”, kaže Aleksandar.
Ambiciozni preduzetnici i bake koje pletu vunene igračke
Na ’Zanateriji’ je u trenutku pisanja ovog teksta, preko 400 proizvođača izlagalo oko 3.500 svojih proizvoda. Prema proceni vlasnika platforme, ako se nastavi dosadašnji trend dolaska novih proizvođača, trebalo bi da ih bude oko 500 do Nove godine.
Ponuda je šarenolika, počev od nakita, preko nameštaja, prehrambenih i odevnih proizvoda, pa sve do knjiga. Aleksandar ističe da se najbolje prodaju kozmetički proizvodi, garderoba, aksesoari, sve za decu i bebe i prehrambeni proizvodi malih domaćih proizvođača.
Dodaje da su zadovoljni što uspevaju da okupe proizvođače različitih profila, „od ambicioznih mladih preduzetnika, do baka koje pletu vunene igračke i potrebna im je naša pomoć pri ulistavanju proizvoda”. Do njih dolaze na različite načine. „U poslednje vreme nam se mnogi proizvođači sami prijavljuju, ali i dalje svakodnevno ‘češljamo’ Instagram i Fejsbuk, zovemo Gugl u pomoć, a često i od prijatelja dobijamo predloge za proizvođače koji bi se uklopili na Zanateriji. Veoma sam ponosan na to što smo uspeli da privučemo i proizvođače hrane iz ruralnih područja, koji do sada nikada nisu prodavali preko interneta”, kaže Aleksandar.
Poslovanje mimo velikih trgovinskih lanaca
Ipak, najviše se ponose činjenicom da su pružili šansu proizvođačima koji ne mogu ili ne žele da uđu u velike distributivne lance.
„Znamo za mnogo malih proizvođača koji su ‘izgoreli’ u pokušaju da sarađuju sa velikim distributivnim lancima. Isporučivali su značajne količine svojih proizvoda, unapred plaćali sirovine za njihovu proizvodnju, isplaćivali zarade zaposlenima, a onda dolazili u situaciju da mesecima čekaju naplatu dok im istovremeno stižu narudžbine za nove količine. Male firme ovakvu praksu teško mogu da prežive”, tvrdi Aleksandar i dodaje da je otežavajuća okolnost i to što se za ulazak u velike trgovinske lance i odgovarajuće mesto na polici plaćaju veoma skupe „ulaznice”.
A kada se mali proizvođači odvaže da pristanu na sve to, kaže sagovornik B&F-a, predstoji im tržišna borba sa proizvodima velikih kompanija koji, bez obzira na uglavnom slabiji kvalitet, imaju ogromnu prednost zbog velikih marketinških budžeta velikih proizvođača i mogućnosti da znatno snize cene. „U takvoj borbi prvo stradaju kvalitet i zdravlje radnika koji takve proizvode prave, a te vrednosti su sasvim suprotne onim vrednostima koje dele proizvođači okupljeni na ’Zanateriji’. Kod nas se proizvođači pozicioniraju kvalitetom i kreativnošću, a kupcima nije potrebna neka posebna reklama – jasno im je zašto je domaći ručno rađeni proizvod skuplji od nekog generičkog kineskog ‘džanka’”, uveren je sagovornik B&F-a.
Poverenje ispred cene
U svetu zanatska roba ima značajno veće cene od one koja se proizvodi u fabrikama. Kod nas je ta razlika manja, kažu iz „Zanaterije“, i dodaju da su, znajući kakav je naš standard, na početku rada imali određene dileme vezane za skuplje artikle: „Brinuli smo da li će se proizvodi koji koštaju po nekoliko desetina hiljada dinara uopšte prodavati ako kupci nisu imali priliku da ih vide uživo i probaju, ali nas je tržište demantovalo. Kako je rastao broj pozitivnih komentara na sajtu, tako su i kupci imali sve više poverenja i rasla je prosečna vrednost pojedinačne kupovine”.
Marija Dukić