Dok spasioci još uvek traže preživele u ruševinama, građani Turske sve glasnije kritikuju vlast zbog ove tragedije. Naravno, oni su svesni da se zemljotresi ne mogu prevenirati, ali smatraju da se broj njihovih žrtava može smanjiti ukoliko se zgrade prave po standardima, što očigledno u najpogođenijim delovima ove zemlje nije bio slučaj.
Jedan od gradova koje je zemljotres dobro protresao je Gaziantep. U njemu je do pre neki dan postojao luksuzan kompleks apartmana Ayşe Mehmet Polat. Međutim, od njegovih šest zgrada srušilo se četiri. U njima je poginulo preko 130 ljudi koji su svoje nekretnine skupo platili misleći da izdvajanjem pozamašne sume novca kupuju i bezbednost.
Neki stanari se bunili i pre zemljotresa
Novinari BBC-a raspitivali su se o ovim zgradama i saznali da je bilo ljudi koji su još pre zemljotresa pokrenuli pitanje njihove bezbednosti. Navodno je predsednica udruženja stanara, poznata pod imenom Selma, organizovala sastanke na kojima je pričala o lošem kvalitetu gradnje i apelovala na stanare da zajedno nešto urade po tom pitanju. Ona je tvrdila da će se zgrade urušiti sa prvim ozbiljnijim zemljotresom ako se ne ojačaju stubovi. Međutim, ništa nije urađeno. Pojedini stanari smatrali su da nije njihova obaveza da ulažu u zgrade u kojima su pošteno platili stanove, jer je to dužnost građevinske kompanije, i u suštini bili su u pravu. Ali, u situaciji kada država ne kažnjava građevinske kompanije koje prave nebezbedne zgrade, stanari se ipak moraju nekako sami zaštititi. U suprotnom su u velikom riziku.
O ovome su posle zemljotresa govorili i očevici njihovog rušenja. Prema rečima ljudi koji su iz ruševina vadili preživele, gvožđe iz armature je bilo korodirano a ono što je trebalo da bude beton se raspadalo u prah. Da nešto sa ovim zgradama nije bilo u redu postalo je jasno celoj turskoj javnosti kada je pet dana posle zemljotresa uhapšen Mehmet Akay, čovek koji stoji iza ugovarača tog graditeljskog poduhvata. I to na aerodromu kada je pokušao da pobegne iz svoje zemlje u Crnu Goru.
Predsednik udruženja turskih arhitekata Eyüp Muhçu tvrdi da ovo jedini takav slučaj u Turskoj. Prema njegovim rečima, oko 65 odsto zgrada je u riziku od rušenja, a sve zbog dozvoljavanja građevinskim kompanijama da maksimizuju svoje profite koristeći što je moguće manje materijala u izgradnji. Ta zemlja je naime u poslednje dve decenije doživela građevinski bum, tokom kojeg su građevinske kompanije, kao nosioci rasta ekonomije, postale skoro pa siva eminencija te im se retko ko iz institucija zamerao, uključujući i nadzor. Ako vam ovo zvuči poznato, nemojte se unapred prepuštati panici, jer Srbija, ako ništa drugo, bar nema izrazito trusno tlo.
Izvor: BBC
Foto: majabechert, Pixabay
