Nema sumnje da nam neka forma štednje sledi: ona će doći ili kroz bankrot, ili kroz organizovano smanjivanje javnog sektora i reforme. Nova vlada upušta se u ozbiljne zadatke u cajtnotu, sa manjkom podataka na kojima bi gradila svoju izlaznu strategiju i obiljem savetnika koje možda i ne sluša.
Periskop
8. Nestanak malezijskog aviona: Misterija koja to ne mora da bude
Da bi se odgovorilo na neka važna pitanja o nestalom avionu Malezija Erlajnsa, ne mora se čekati na eventualno pronalaženje njegovih krhotina u okeanu, ni crnih kutija, jer su ona prizemno politička. Na primer, ko je dopustio da se na let ukrcaju putnici sa falsifikovanim pasošima uprkos svima dostupnoj Interpolovoj bazi podataka o takvim ispravama, i kako su vojni organi najmanje tri zemlje koji su, u regionu koji je osetljiv na terorističke pretnje i političke tenzije, propustili da reaguju na nepoznatu letilicu na svom nebu.
11 Branko Milanović: Mnogo lica nejednakosti
“Ili će siromašne zemlje postati bogatije ili će se siromašni ljudi preseliti u bogate zemlje”, čini se da od ove rečenice ekonomiste Branka Milanovića, nema sažetijeg objašnjenja za rastući pritisak imigranata na granice razvijenog sveta.
14. Rast svetskog suverenog duga i nova pravila MMF: Kipi, kipi, prekipelo
MMF-ova radna verzija mehanizma tretiranja suverenih dugova zemalja koje ne mogu da ih otplaćuju polazi od razumne pretpostavke da teret prilagođavanja treba da podele zemlja dužnik i kreditori, bilo privatni ili državni. Iako se bogate zemlje tome oštro protive, snažan rast svetskog suverenog duga koji je dostigao 100.000 milijardi dolara, i očekivani rast kamatnih stopa, čine ovo pitanje urgentnim. Eventualni otpis srpskog duga nije moguć po formuli iz 2000- ih.
Biznis
16. Kako podsticati strane investitore: Čist račun, duga ljubav
Da li je Srbiji potrebna institucija za privlačenje stranih investitora i da li su uopšte, i koliko, subvencije zaslužne za njihov dosadašnji priliv? To je pitanje za studioznu cost-benefit analizu, kakvu nikada nisu napravili ni kritičari, ni zagovornici finansijskog stimulisanja investitora. U nizu aktuelnih događaja vezanih za Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), ove suštinske dileme ostale su na margini.
20. Strane investicije i transfer tehnologija: Deset prstiju na čelo
Od ono malo direktnih stranih investicija koje su ušle u Srbiju od 2000. godine, dve trećine se odnosi na poslove u kojima dominiraju niske i srednje niske tehnologije i oslanjanje na jeftinu radnu snagu. Retki, na sreću veoma uspešni transferi sofisticiranih postrojenja i znanja, pokazali su da je u Srbiji moguće organizovati ne samo proizvodnju nego i zajednički razvoj naprednih proizvoda.
22. Poreska i investiciona (ne)predvidivost: Koliko košta predomišljanje?
Iako je njegovo ukidanje bilo najavljeno za 2015, poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva i u razvoj kao nematerijalnu imovinu ukinut je iznenada krajem prošle godine uz obrazloženje da je Vladin prioritet „punjenje“ budžeta. Investitori smatraju da je reč o kontraproduktivnoj odluci koja nimalo ne doprinosi obećanom podsticajnom poslovnom ambijentu.
26. Porodična kancelarija: Nepotizam s razlogom
U svetu u kojem broj bogatih ljudi stalno raste, prirodno raste i njihova zainteresovanost za najbolja rešenja u upravljanju svojim bogatstvom.
Finansije
28. Zašto je Mišković izašao, a Kostić ušao u bankarstvo: Dve strategije
Miroslav Mišković, vlasnik Delta holdinga, izašao je pre skoro deset godina iz bankarstva, a Miodrag Kostić, vlasnik MK Grupe, nedavno ušao u finansijske vode kupovinom većinskog udela u AIK banci. Ove dve transakcije govore o različitim putevima razvoja njihovih biznisa, ali i o tome koliko je danas jeftino kupiti banku.
30. Zemlje u razvoju i kvantitativne olakšice: Boleće i više
Svet je, ipak, mali. Tezu kojom se proslavio Maršal Mekluan najbolje su dokazale – a ko bi drugi – Sjedinjene Države, upuštajući se u ekspanzivnu monetarnu politiku bez presedana, nazvanu „kvantitativne olakšice“. Za njima su sledile ostale razvijene privrede sveta, pokušavajući da na ovaj način izađu iz recesije i pokrenu posustale privrede. Posledice koje su ove politike izazvale danas zadaju glavobolje i ostatku sveta…
32. Preuzimanje Merkatora: Teško da teže ne može biti
Sporost s kojom teče preuzimanje Merkatora od strane Agrokora osim o učaurenosti balkanskih ekonomija možda još više govori o verovatnoći predloženog povezivanja biznisa regionalnih kapitalista.
Temat
35. Štednja i javni sektor: Od poštene inteligencije do parazita
Ni štednja ni reforme danas nisu predmet spora, izuzev u programima nekih stranaka koje su potonule ispod cenzusa, ali obrazloženje za smanjivanje javnog sektora je jabuka razdora među stručnjacima. Posledice koje bi iz tog pokušaja mogle proizaći još i više.
38. Reforma javnog sektora i manjak stručnjaka: Prazna mesta
Uprkos impozantnoj brojci od 781.000 za sada prebrojanih radnika u javnom sektoru i gotovo unisonoj oceni u javnosti da je taj sektor preglomazan, preskup i neefikasan, ključne institucije zapravo pate od manjka stručnih kadrova – lekara, inspektora, ekonomista ili profesora. Nedostaje čak i – sposobnih birokrata.
40. Ko sve savetuje Vladu Srbije: Meni kažeš?
Ako nečega nije manjkalo poslednjoj Vladi Srbije, koja upravo broji poslednje dane tehničkog mandata, to su savetnici. Pre svega oni iz sveta. Neki su, poput Dominik Stros Kana, bivšeg direktora MMF, doneli preporuke domaćim kreatorima ekonomske politike da ubrzaju i prošire započete ekonomske reforme, dok je nekadašnji austrijski kancelar Alfred Guzenbauer srpsku vladu upućivao u finese evropskih integracija. Efekte njihovih preporuka javnost uglavnom i dalje očekuje da vidi.
43. Kakve su dugoročne posledice slabe zakonodavne procedure: Skrojeno otprilike
Postojeća praksa donošenja zakona, podzakonskih propisa i strateških dokumenata, najčešće bez prethodnog ozbiljnog sagledavanja njihovih efekata na privredu i društvo, najvećim delom je posledica nejasno uređenih elemenata zakonodavnog procesa. S obzirom da nam sledi faza intenzivnog usaglašavanja nacionalnih propisa sa propisima EU, dakle očekivanog još ubrzanijeg donošenja brojnih zakona u svim oblastima, posledice loše prakse mogu biti brojne i teško sagledive.
46. Recesija, nejednakost i položaj srednje klase u Srbiji: Enigma opstanka
Ni interesne grupe koje je iznedrila privatizacija ni siromašni nemaju interesa da podstaknu reforme. Srednja klasa koja je po definiciji njihov jedini prirodni saveznik je u Srbiji tokom krize osetila snažan pad dohotka. Iskustvo zemalja u regionu pokazuje da što se sa promenama više otezalo, to je nejednakost u društvu bila veća, a potencijalni privredni rast manji.
Intervju
50. Gradimir Pankov, umetnički direktor Velikog kanadskog baleta iz Montreala: Klasik revolucije
Igra je večno vraćanje istog, ali su joj raznovrsni stilovi i načini posmatranja današnih koreografa doneli nesagledive varijacije. Zato danas niko ne može da predvidi šta će neka nova produkcija moći da iznese, kaže u intervjuu za B&F Gradimir Pankov (76), umetnički direktor Velikog kanadskog baleta iz Montreala koji je tokom dugogogodišnje karijere igrača, pedagoga i umetničkog direktora postao sinonim za radikalnog – ili, kako Njujork Tajms kaže – revolucionarnog – modernizatora baleta.
Skener
54. Univerzalni bazični dohodak: Epohalna inovacija, utopija ili samo trik?
Vest da će Švajcarska 2014. održati referendum o predlogu da se svakom građaninu obezbedi stalan i neuslovljen mesečni prihod od 2.500 švajcarskih franaka, kao lavina je pokrenula interes za ideju o univerzalnom bazičnom dohodku (UBD). Krajem 2013. pokrenuta je i slična pan-EU inicijativa koja je sakupila 285.000 potpisnika. Iako daleko od milion potpisnika, čime bi obavezivala Evropsku komisiju na razmatranje, proizvela je domino efekat širom sveta.
56. Ekologija i ideologija: Slatko od lubenice i semenka pobune
Da otvorimo karte na temu ekologije, politike i ekonomije pitanjem: ako je izvesno da nas kapitalistički modalitet bespovratnog uništavanja prirodnih resursa vodi ka sve gorim vremenima, na koje mlako reagujemo konceptom “održivog razvoja”, da li bi situacija bila izglednija i svetlija da je nekim sticajem okolnosti trijumfovala drugačija ideologija? Drugim rečima, da li je komunizam prijatelj životne sredine?
58. Ralf van der Zijden, srpski preduzetnik: Kancelarija na dva točka
Nijedna kombinacija asocijacija na Holandiju ne može da prođe bez bicikla. Ali Ralf van der Zijden, bar za početak, nije bio iz te priče. Prvi put je iz Haga došao u Srbiju kao student sociologije i međunarodnih odnosa, potom je posećivao Beograd u predahu rada za tamošnji državni i NVO sektor, a onda ipak, sticajem okolnosti postao preduzetnik na dva točka. Od tada se sa srpskom administracijom provodi, kao i njegovi turisti na biciklističkim turama po glavnom gradu – promenljivo grbavo.
Nove tehnologije
60. Kako izrasti u regionalnu IT kompaniju: Prozori umesto zidova
„Veliki su skloni da se uljuljkaju u svojoj veličini. Nasuprot tome, mi smo ginuli za svoje klijente. Sve smo uložili na profesionalizam, kvalitet usluge i širenje saradnje, i mada bi to trebalo da bude nešto što se u poslu podrazumeva, to je bilo ono što nas je izdvojilo“, objašnjava Aleksandar Bakoč, generalni direktor kompanije Algotech, kako se od male firme postaje ozbiljna konkurencija multinacionalkama.
62. Žena među inženjerima: Sposobnost nema pol
„Nikada nisam imala problema u ovom poslu zato što sam žena, jer je uvek bilo najvažnije da pokažeš šta znaš“, kaže Branka Radovanović, direktorka kompanije PCTech. To je posebno vidljivo u preduzetništvu, „jer kada nemate zaštitu, niti izgovore da je za vaš neuspeh kriv neko drugi – otkrijete šta sve znate i šta sve možete da uradite“.
Nauka
66. Anarhista među brojevima: Nula će se smejati poslednja
Najdublji problemi fizike – mračno središte crne rupe i sjaj Velikog praska, predstavljaju nastojanja da se nula porazi. Ipak, kroz celu svoju istoriju, uprkos odbacivanju i proganjanju ovog broja koji podriva osnovne temelje logike, nula bi uvek nadigrala one koji su joj se suprotstavljali. Sve što naučnici za sada zaista znaju je da vasiona nastaje i, najverovatnije, nestaje sa nulom. Nula će se smejati poslednja.
Koktel
68. Industrija zabave: Virtuelni heroj na raskrsnici
Video igre emancipuju gledaoca u heroja, prepuštajući mu u velikoj meri odgovornost za moralne i druge izbore, dozvoljavajući mu da ne bude samo svedok događaja već njihov aktivni učesnik. Tolika sloboda plaši cenzore.
70. Klimatske promene, pogled izbliza: Boli me vreme
Da li je proleće došlo previše brzo? Da li je zima bila sumnjivo blaga? Gde su aprilske kiše? Danas to nisu pitanja za usku grupu ekologa ili meteorologa, već predmet svakodnevnih diskusija u autobusu, na radnom mestu i ispred televizora, gde udarne minute sve češće zauzimaju informacije o vremenskoj prognozi i saveti pacijentima.
72. Medijski edukativni centar: Daj mi kameru jedan krug
Postoji jedno mesto u Beogradu na koje deca godinama rado beže za vikend i posle škole, na olakšanje svojih roditelja. Štaviše, mesto je toliko privlačno, da se pojavljuje i kao ozbiljan faktor ucene kad treba popraviti slabije ocene u školi. Ne, nije reč o video igraonici sa kompjuterskim igricama, nego o kreativnom igranju slikom i tonom i druženju, koje decu uči da budu vizuelno pismeniji, tolerantniji i otvoreniji prema manjinama, drugim sredinama i idejama.
Komunikacije
76. Budućnost obrazovanja: Alternativna učionica
Do ovog trenutka najmanje deset miliona osoba uključilo se u bar jedan od besplatnih kurseva koje nude neki od najprestižnijih univerziteta na svetu.
Reprint
78. Da li je pametno menjati istoriju: Vremenski putnici, molimo vas, ne ubijajte Hitlera
Vremeplov
80. Razmnožavanje birokratije: Neodoljivi šarm činovnika
Birokratija je na svom istorijskom putu pobede prvo prevladala crkvu, pa monarhe, a predstavljala je noćnu moru čak i za diktatore poput Hitlera. Nisu joj odolele ni države kojima mnogi danas zavide na demokratskim slobodama, uređenosti i standardu.
Otisak meseca
82. Papa: Autoritet bez divizija