/ B&F Plus / Erste Grupa: U 2018. manje bruto potrebe za finansiranjem u centralno-istočnoj Evropi
BiF Analize Čitajte B&F online

Erste Grupa: U 2018. manje bruto potrebe za finansiranjem u centralno-istočnoj Evropi

Premda izgleda da su bruto potrebe za finansiranjem pod sigurnom kontrolom u 2018, neke zemlje će možda morati da intenzivno koriste mogućnosti koje pružaju tržišta u prvih nekoliko meseci ove godine. Prema budžetskom planu u Srbiji, trebalo bi da tokom 2018. vidimo plasiranje 450 milijardi RSD u hartije od vrednosti u lokalnoj i stranoj valuti na domaćem tržištu. Kalendar aukcija za prvi kvartal 2018. pokazuje da će Uprava za javni dug uvesti nove „benchmark“ HoV u lokalnoj valuti u vrednosti od 110 milijardi RSD sa dospećem od pet godina i 110 milijardi RSD, sa dospećem od 10 godina, kaže se u analizi Erste Grupe.
Redakcija BIF on 18/01/2018 - 13:25 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 673 times!

Premda izgleda da su bruto potrebe za finansiranjem pod sigurnom kontrolom u 2018, neke zemlje će možda morati da intenzivno koriste mogućnosti koje pružaju tržišta u prvih nekoliko meseci ove godine. Prema budžetskom planu u Srbiji, trebalo bi da tokom 2018. vidimo plasiranje 450 milijardi RSD u hartije od vrednosti u lokalnoj i stranoj valuti na domaćem tržištu. Kalendar aukcija za prvi kvartal 2018. pokazuje da će Uprava za javni dug uvesti nove „benchmark“ HoV u lokalnoj valuti u vrednosti od 110 milijardi RSD sa dospećem od pet godina i 110 milijardi RSD, sa dospećem od 10 godina, kaže se u analizi Erste Grupe.

Češka Republika se suočava sa intenzivnim otkupom hartija od vrednosti (HoV) u prvih nekoliko meseci, dok je Mađarska takođe verovatno potrošila značajan deo svojih gotovinskih rezervi prošle godine, što znači da bi emisija mogla da bude dinamična u ovim zemljama. U Rumuniji, uprkos intenzivnom otkupu HoV u 1. kvartalu 2018. i odbijanja ponuda na aukcijama u poslednjim mesecima 2017. godine, država još uvek raspolaže velikom količinom gotovine, zbog čega je njen trenutni položaj povoljan. U drugim zemljama je situacija opuštenija, jer Hrvatska, Slovačka i Slovenija imaju niže nivoe otkupa HoV u 2018. u odnosu na godinu za nama, a Slovenija takođe ima gotovinske rezerve čiji nivo prevazilazi bruto potrebe za finansiranjem ove godine.

Što se tiče javnog duga u stranoj valuti, Poljska i Rumunija se suočavaju sa relativno visokim nivoom otkupa HoV. Međutim, iako Poljska možda neće želeti da ih u potpunosti zanovi, emisije evroobveznica u Rumuniji bi mogle da premaše dospeća HoV u stranoj valuti. Sve zemlje koje odluče da koriste mogućnosti međunarodnih tržišta to bi mogle da učine u prvom delu godine kako bi izbegle moguće povećanje tržišnih prinosa u drugom delu ove godine. Češka Republika, Poljska i Mađarska će intenzivno nuditi na prodaju emisije HoV početkom ove godine, dok će drugi takođe možda pokušati da iskoriste povoljan tržišni sentiment i emitovati HoV pre nego što nastupi očekivano povećanje tržišnih prinosa.

U Srbiji, kalendar aukcija za prvi kvartal 2018. pokazuje da će Uprava za javni dug uvesti nove „benchmark“ hartije u lokalnoj valuti u vrednosti od 110 milijardi RSD sa dospećem od pet godina i 110 milijardi RSD sa dospećem od 10 godina, u skladu sa našim očekivanjima da će fokus ove godine biti na dužim periodima dospeća. U prvom kvartalu, Uprava za javni dug planira da pruži petogodišnje hartije od vrednosti u iznosu od 50 milijardi RSD i desetogodišnje hartije u iznosu od 40 milijardi RSD i da ponovo ponudi trogodišnju obveznicu (24 milijardi RSD). Što se tiče emisija u stranoj valuti, profil dospeća u prvom kvartalu biće diverzifikovaniji i Uprava planira ukupno 450 miliona EUR hartija u evrima. Prema budžetskom planu, trebalo bi da u toku 2018. vidimo plasiranje 450 milijardi RSD u HoV u lokalnoj i u stranoj valuti na domaćem tržištu. Što se tiče emisije evroobveznica, budžetom je planirana približno jedna milijarda EUR, ali su stručnjaci Erste Grupe po tom pitanju skeptični, pošto iskustvo iz proteklih nekoliko godina pokazuje da Srbija može da preskoči emisiju uprkos zvaničnom planu.

Prošle godine je hrvatsko Ministarstvo finansija bilo veoma aktivno tokom prvog kvartala godine, s obzirom na to da je zahtevniji profil dospeća, u kombinaciji sa povoljnim tržišnim uslovima, uticao na to da se ponude na prodaju dve domaće emisije u februaru, a nakon toga jedna eksterna u martu. Što se tiče ove godine, očekuje se jedan plasman evroobveznica i najverovatnije dve lokalne emisije. Međutim, s obzirom na to da se sva dospeća očekuju u drugoj polovini 2018. (u septembru i oktobru), Ministarstvo finansija bi imalo dovoljno manevarskog prostora u pogledu vremena, pri čemu bi u prvom kvartalu 2018. najverovatnije došlo samo do zanavljanja državnih zapisa. Međutim, u Erste Grupi ne isključuju mogućnost da Ministarstvo pokuša da smanji rizike finansiranja i iskoristi mogućnosti tržišta evroobveznica u ranoj fazi 2018. godine, s obzirom na povoljno tržišno okruženje.

S obzirom na to da je Slovenija već koristila mogućnosti koje pruža tržište obveznica početkom 2018. godine, što, u kombinaciji sa refinansiranjem od strane Ministarstva finansija u 2017. godini, znači da su potrebe za finansiranjem za ovu godinu pokrivene na nivou od oko 75% (slična situacija kao i prošle godine, u kojoj je emisija u prvom kvartalu zatvorila oko 80% finansijskog jaza u 2017. godini). Iako se većina dospeća obveznica za 2018. očekuje u prvom kvartalu 2018. (ostatak početkom drugom kvartala), ne očekuje se da će se Ministarstvo finansija suočiti sa pritiscima u vezi sa vremenom, pošto je već pokrilo veliki deo potreba za 2018. i u povoljnom je položaju da može da se trudi da iskoristi najpovoljnije tržišne uslove kako bi sasvim pokrilo potrebe za finansiranjem, uz istovremeni rad na strateškim ciljevima produžavanja opšte ročnosti duga.

U Mađarskoj, Agencija za upravljanje javnim dugom (ÁKK) planira bruto emisije u vrednosti od 7.684 milijardi HUF (oko 20,2% BDP-a) u 2018. godini (izuzimajući državne zapise), prema zvaničnom planu emisija. Godišnja emisija bi trebalo da bude prvenstveno pokrivena u lokalnoj valuti, dok bi procenat u stranoj valuti mogao da bude oko 5%, od kojih bi utržive devizne obveznice REPHUN mogle da iznose samo oko jedne milijarde EUR. Očekujemo da će ÁKK ponuditi državne obveznice u vrednosti od najmanje 525 milijardi HUF u prvom kvartalu 2018, na sedam aukcija. Potražnja na tržištu će verovatno biti veoma velika, ne samo u prvom kvartalu ove godine, već i tokom cele 2018.

Ministarstvo finansija Rumunije zvanično planira emisiju obveznica u lokalnoj valuti u vrednosti od 12-14 milijardi RON u prvom kvartalu 2018. Planovi Ministarstva za celu 2018. podrazumevaju emisiju obveznica u lokalnoj valuti u vrednosti od 48-50 milijardi RON i evroobveznica u protivvrednosti 4,5-5 milijardi EUR. Od 48-50 milijardi RON emitovanih na lokalnom tržištu, oko četiri milijarde će biti direktno ponuđeno stanovništvu preko filijala Trezora. Planove emisije evroobveznica u Erste Grupi smatraju ambicioznim, ali takođe veruju i da Ministarstvo ima više mogućnosti za povećanje rezervi u stranoj valuti koje zahteva Evropska komisija, kao što su bolja apsorpcija fondova EU i uzimanje običnih kredita od međunarodnih finansijskih institucija.

Prrilično dinamična aktivnost se predviđa za prvi kvartal 2018. u Češkoj Republici. Prva emisija obveznica u iznosu od 60 milijardi CZK će dospeti 22. januara, a još 50 milijardi CZK 17. marta. Stoga će samo u prvom kvartalu Ministarstvo finansija morati da emituje više od 100 milijardi CZK kako bi održalo ravnotežu. Već su počeli da rade na tome; na prvoj aukciji 5. januara, Ministarstvo je emitovalo prvih 5,7 milijardi CZK. Ministarstvo finansija takođe može da polako nastavi sa emisijom državnih zapisa. S druge strane, Ministarstvo finansija Poljske planira da ponudi obveznice u vrednosti od 20-35 milijardi PLN u prvom kvartalu 2018. godine, od čega je šest milijardi PLN već emitovano na prvoj aukciji godine u januaru. Najveći deo emisija bi trebalo da se dogodi u prvoj polovini godine, a oko 30% potreba za zaduživanjem za ovu godinu je pokriveno predfinansiranjem u 2017. godini.

U Slovačkoj, Uprava za javni dug ARDAL planira tri kruga aukcija u prvom kvartalu ove godine. ARDAL procenjuje da potrebe za finansiranjem u 2018. iznose 4,5 milijardi EUR, bližu procene analitičara Erste Grupe od 4,7 milijardi, a manje nego prošle godine, kada su aukcije donele 6,9 milijardi EUR. Opšte uzev, obveznice u vrednosti od 3,3 milijardi EUR dospevaju u 2018. godini, te se u aprilu očekuje prva tura u vrednosti od 0,28 milijardi EUR.

Relaksiranija fiskalna politika i predstojeća značajna „privatizacija“ u Srbiji

NBS je zadržala referentnu stopu na nivou od 3,50%, u uslovima kada kreatori politike očekuju da se inflacija kreće unutar ciljnog koridora od 3% +/-1.5bp i prate reakcije investitora na još uvek neusklađene tonove u pogledu monetarne politike ECB i FED. Erste Grupa očekuje da će NBS zadržati referentnu stopu na sadašnjem nivou tokom cele godine, pošto u narednom periodu predviđa postepen porast inflacije i privrednog rasta, postepenu depresijaciju dinara, relaksiraniju fiskalnu politiku i nešto slabiju potražnju za HoV tržišta u usponu.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close