Elektroprivreda Srbije raspisala je tender za izradu investiciono-tehničke dokumentacije za izgradnju 10 hidroelektrana na Ibru, projekta koji je planu već deceniju i po. Gradnja hidroelektrana bi trebalo da bude plaćena iz kredita međunarodnih finansijskih institucija, ali tek posle izrade procene isplativosti, piše eKapija.
Da se podsetimo, EPS i italijanska kompanija Seci energia potpisale su 2010. godine ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća Ibarske hidroelektrane, koje je trebalo da gradi hidroelektrane na reci Ibar. Vrednost ove investicije tada je procenjena na oko 285 miliona evra.
U planu je bila izgradnja 10 hidroelektrana na Ibru ukupne snage 103 megavata, sa godišnjom proizvodnjom 420 miliona kilovat sati. Pročetak gradnje najavljivan je za 2012. godinu ali se nikad nije desio.
Zašto se ponovo pokreće ovaj projekat?
Pre skoro 15 godina do detalja je urađen ovaj projekat kao i studija uticaja na životnu sredinu. Osnovano je čak i preduzeće “Ibarske hidroelektrane” koje je još uvek aktivno privredno društvo.
Dr Dejan Divac, direktor Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi”, koji je izradio kompletnu studiju, kaže za Politiku da je te 2009. godine Italija dozvoljavala da se podsticajna sredstva koriste i na projektima van njihove zemlje: “U to vreme cena struje je bila niska, ali se sećam da je dogovoreno 155 evra po megavat satu. Bio je to fer aranžman – naš resurs, njihovo tržište, a investiciju i efekte delili bismo po pola. Međutim, kada je Berluskonijeva vlada pala, nova vlast je promenila politiku podsticaja. Ovaj međudržavni ugovor, koji je ratifikovan u parlamentu, istekao je pre godinu, dve i tako je prestao da obavezuje bilo koju stranu”.
Međutim, sada je, u svetlu aktuelne energetske krize, naša država očigledno procenila da je projekat ibarskih HE potreban i odlučila da ga „rehabilituje“.
U tenderu se ističe da je reka Ibar, sa površinom sliva od 8.000 km2 i dužinom toka od oko 275 km, jedan od najznačajnijih neiskorišćenih hidropotencijala u Srbiji.
Gradnja se finansira iz kredita
U planu je gradnja HE Lakat, HE Maglič, HE Dobre Strane, HE Bela Glava, HE Gradina, HE Cerje, HE Glavica, HE Ušće, HE Gokčanica i HE Bojanići.
Pored toga, radiće se izmeštanje deonica državnog puta IB reda broj 22 kod HE Maglič, HE Dobre Strane, HE Bela Glava i HE Cerje, kao i podsistemi za priključenje na prenosnu mrežu i objekti protiverozione zaštite Sistema HE na Ibru.
Hidroelektrane su planirane kao pribranske, protočnog režima rada, u telu betonskih gravitacionih brana koje formiraju akumulaciju.
Kako navodi eKapija, gradnja ovih hidroelektrana će biti finansirana iz kredita međunarodnih finansijskih institucija.
Foto: Mark Mcgregor, Unsplash
