фебруар 2009

Oni smatraju da načela “Otačastvenog pokreta Obraz” nisu u skladu sa važećim propisima, I da ta organizacija ne bi smela da deluje na teritoriji Srbije. Ovo ministarstvo je pre mesec dana MUP-u i nadležnom tužilaštvu dostavilo “sve informacije o pojedincima i grupama koje, posebno preko interneta ugrožavaju bezbednost i pozivaju na nasilje protiv određenih grupacija”

Evropska komisija (EK) dozvolila je zemljama članicama Evropske unije da nacionalizuju banke koje ne mogu više uspešno da posluju.

U uputstvima za državnu pomoć u postupanju s “pokvarenom aktivom” EK pre nacionalizacije predlaže i mere poput osnivanja “loše banke” u državnom vlasništvu, koja bi od banaka u teškoćama otkupila takvu imovinu.

Da bi banka mogla dobiti državnu pomoć, mora prvo da objavi sve svoje probleme, a nezavisni stručnjaci i ovlašćeni revizori bi potom procenili stvarnu ekonomsku, a ne trnutnu tržišnu vrednost loše aktive koja zadovoljava uslove da se na nju primene mere pomoći. Bitno je da se imovinu proceni prema jednoobraznim kriterijumima, kako bi uslovi za sve bili jednaki.

EK će dozvolu za mere pomoći davati na period od pola godine, a uslov će biti i procena daljeg rada banke, kao i plan restrukturiranja koji će se za svakoga korisnika državnih potpora morati predstaviti EK najkasnije tri meseca nakon početka njihova korištenja.

U novoj fabrici, koja raspolaže kapacitetima za proizvodnju pedesetak robota godišnje, radiće se kompletna mašinska obrada robotskih delova, softver za robote, tehnička dokumentacija i elektroormari, odnosno deo za automatizaciju rada, a linije će se u fabrici i montirati i testirati. ICM sarađuje sa proizvođačima komponenata, poput japanskih firmi Fanuk i Omron i nemačkog Šunka, a proizvedene robote koriste domaće kompanije Jafa, Bambi, Banat, Svislion, Centroproizvod, Imlek i Grand prom. U ICM–u je zaposleno 15 radnika, uglavnom inženjera, a u novoj fabrici biće otvoreno još destek novih radnih mesta

Ministar finansija Điulio Tremonti potpisao je dekret koji će bankama omogućiti da prikupe novac prodajom obveznica Vladi, a država je spremna da kupi obveznice u vrednosti od ukupno 12 milijardi evra.

Italijanska Vlada traži sve moguće načine da pomogne kreditorima da nastave s kreditnom aktivnošću koja je hitno potrebna preduzetnicima, ali i potrošačima, posle serije bankrota banaka širom svijeta.

UniCredit i Intesa Sanpaolo, dve najveće banke u Italiji, izjavile su da će razmotriti predlog Vlade za kupovinu obveznica, dok je investiciona banka Medeobanca objavila da nije zainteresovana za tu ponudu.

Država uslovaljava pomoć time da banke zadrže stopu kreditnog rasta iz 2007. i 2008. godine za male i srednje velike kompanije i stanovništvo, a za otpuštene radnike banke moraju suspendovati otplate hipotekarnih kredita na najmanje 12 meseci.

Prema pisanju francuskog dnevnog lista La Tribune, Air France-KLM bi tu akviziciju mogao platiti 200 miliona evra. Air France-KLM je partner Czech Airlinesa u svetskoj alijansi avioprevoznika SkyTeam.

Češko Ministarstvo finansija objavilo je tender za prodaju 92 odsto akcija Czech Airlinesa 5. februara, a rok za predaju ponuda je 23. mart. Oni koji prođu prvi krug moći će da dobiju uvid u poslovne knjige Czech Airlinesa kako bi predali svoju konačnu ponudu, u kojoj će najvažniji kriterijum biti cena.

Zamenik ministra finansija Ivan Fuksa nedavno je izjavio da je desetak kompanija zainteresirano za preuzimanje Czech Airlinesa. Ruski Aeroflot više puta je potvrdio kako planira da učestvuje na tenderu, ali još nije pronašao partnera iz Češke s kojim bi zajedno predao ponudu za preuzimanje. Naime, jedan od uslova tendera je da budući strateški partner mora biti kompanija iz Evropske unije pa tako Aeroflot ne može samostalno da podnese prijavu.

Pomoćnik ministra finansija Milorad Katnić naglasio je ovim povodom da banke deo obvezne rezerve mogu koristiti za kupovinu zapisa, što će podrazumevati da taj novac, nakon bude na računu države posle emisije državnih obveznica, bude i na računima poslovnih banaka koje su sudelovale u kupovini.

Iz crnogorske Vlade je nedavno saopšteno da će poslovnim bankama biti omogućeno da do 20 odsto obvezne rezerve iskoriste za kupovinu državnih zapisa, čime bi se osigurala njihova likvidnost i na nekoliko meseci bio rešen problem platnog prometa.

Katnić je rekao da je nastavljena intenzivna komunikacija s kreditorima, Nemačkom razvojnom bankom (KfW) i Evropskom investicionom bankom (EIB), koji bi trebalo da odobre novac komercijalnim bankama u Crnoj Gori do početka aprila ove godine.

KfW pregovara s tri crnogorske banke o kreditu vrednom 50 miliona evra. Uslovi za kredit, prema tvrdnjama crnogorskih banaka, su povoljni. O kreditu vrednom 100 miliona evra počeli su načelni pregovori i s EIB, a on bi trebalo da bude odobren u aprilu, u sklopu Programa podrške državama.

Prema pisanju lista „Minhener merkur“ visoko specijalizovani stručnjaci o didaktici i radu sa decom znaju koliko i učitelji o nuklearnoj fizici, dok „Vezer kurir“ ističe: „To je svakako najjeftinije rešenje i pokazuje da mnogi političari veruju da za poziv nastavnika nije potrebno učiti. Ali, bar je najzad počela rasprava o budućnosti škole“. Povodom iste teme oglasio se i „Ostiringer cajtung“ sa komentarom da učenici nisu pokusni kunići, pogotovo ne za hobi pedagoge, te da fizičari, hemičari i matematičari ne mogu tek tako da zamene nastavnike koji nedostaju.

Vest koja je na BBC-u gurnula u zapećak finansijsku krizu je smrt šestogodišnjeg Ivana Kamerona, sina lidera britanske opozicione Konzervativne partije. Dečak je rođen sa epilepsijom i cerebralnom paralizom, i nije bio u mogućnosti da brine sam o sebi. Veliki deo vremena provodio je u bolnici, gde su njegovi roditelji često spavali kako bi bili uz njega. Britanska javnost je pogođena ovom tragedijom i izražava simpatiju i saosećanje prema brižnim roditeljima, što nije čest osećaj britanskog naroda prema ljudima iz višeg sloja.