мај 2009

Uslove za sudelovanje na tenderu za izgradnju Kolubare B, sa dva bloka kapaciteta po 350 megavata ispunile kompanije su Edison iz Italije, ČEZ iz Češke, nemački EnBW i američki AES.Za strateškog partnera EPS-a u izgradnji trećeg bloka u obrenovačkoj Termoelektrani Nikola Tesla B, snage 700 megavata, osim te četiri kompanije kvalifikovao se i nemački RWE.

Prema ranijim navodima predstavnika EPS-a, udeo Elektroprivrede Srbije u vlasništvu u novim objektima ne može biti manji od 20 odsto, ali ni veći od 49 odsto. Prvi blok snage 350 megavata u Kolubari trebalo bi da počne sa radom 2014. godine, drugi 2015, a pogoni u obrenovačkoj elektrani Nikola Tesla 2016. godine.

Rumunski agenti ušli su prošle nedelje u prostorije Lafargea i u njihove dve fabrika i oduzeli dokumentaciju koja se trenutno analizira, prenosi The Financial Times. Tržišni regulator je izjavio da je ulazak u kancelarije Lafargea deo istrage o mogućem kršenju rumunskog zakona o konkurenciji, ali je kompanija odbila da komentariše ove navode.

Lafarge je u 2009. zabeležio rast prodaje od 20 odsto u centralnoj i istočnoj Evropi, a prodaja je dostigla ukupnu vrednost od 1,37 milijarde evra.

Na samitu u Habarovsku, ruski predsednik Dmitrij Medvedev je za probleme prošle zime okrivio Ukrajinu, koja nije mogla da plati ruski gas. Medvedev je rekao da sumnja da je Ukrajina u stanju da plati sve svoje račune, tako da nije mogao da obeća da će gasovod neprekidno moći da bude otvoren. Medvedev je takođe izrazio zabrinutost zbog nastojanja Evropske unije da ojača veze sa bivšim sovjetskim republikama. On je naglasio da ne bi voleo da predloženo Istočno partnerstvo Evropske unije sa Jermenijom, Azerbejdžanom, Belarusijom, Gruzijom, Moldavijom i Ukrajinom, postane Partnerstvo protiv Rusije.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je da će predlozi ruskog predsednika biti proučeni, ali je naglasio da bi Moskva trebalo da preuzme aktivnu ulogu u obezbeđivanju neometanog protoka gasa do Evrope.

To bi, kako se navodi, moglo da se dogodi u znak odmazde prema vodećim partijama – bilo zbog aktuelne ekonomske krize, bilo zbog generalne razočaranosti u politiku.

Lideri dve najveće verske zajednice u Britaniji, anglikanaca i katolika, su se u nedelju u za njih nekarakterističnoj intervenciji umešali u politiku i pozvali birače da NE glasaju za krajnje desničarsku i antimigracionu Britansku nacionalnu partiju (BNP).

Ovaj potez načinjen je pre svega zbog besa koji u čitavoj zemlji vlada zbog parlamentarnog skandala sa privatnim troškovima poslanika koji su naplaćivani od države, i straha da bi birači u svetlu tih otkrića mogli da se okrenu ekstremnoj desnici.

„Protivno hrišćanskim vrednostima“

Anglikanski sveštenik Piter Brodbent izjavio je stoga da je politika BNP-a „protivna hrišćanskim vrednostima“: „Savršeno je moguće da ljudi glasaju za BNP, a da pritom veruju u hrišćanske vrednosti – iako je naš stav da se te dve stvari međusobno isključuju. BNP je zasnovan na ideologiji koja je u suštini rasistička, i koja pretpostavlja da su neki ljudi superiorniji od drugih. Hrišćanstvo je vera svih nacija. Hrišćani žive u svim delovima sveta. Nema nijednog načina na koji BNP može da se zaodene hrišćanskom zastavom“, rekao je on.

Britanija, međutim, nije jedina evropska zemlja u kojoj se bi ekstremističke stranke mogle da se probiju na predstojećim izborima i osvoje barem nekoliko poslaničkih mesta.

Endru Retman, novinar lista „EU Observer“ u Briselu, za BBC kaže: „Mislim da bismo uskoro mogli da vidimo malo više poslanika desničarskih stranaka u Evropskom parlamentu. U Holandiji desničarska stranka „Sloboda“ nikada nije bila jača nego danas, i sigurno će osvopjiti dva ili tri poslanička mesta. „Džobik“ stranka u Mađarskoj sprovodi izuzetno impresivnu predizbornu kampanju. Veliku prašinu su podigle i „Atak“ stranka u Bugarskoj i Nacionalistička partija u Češkoj. Međutim, ne verujem da će ukupno osvojiti više od 20-tak poslaničkih mesta, čime bi i dalje bili na marginama u Evropskom parlamentu“, kaže on.

Nepotreban strah

Retman smatra da je, u celini gledano, strah od ovih stranaka preteran, pošto one prirodno privlače nesrazmernu količinu medijske pažnje zbog svojih ekstremističkih stavova: „Uzmimo primer Nacionalističke partije u Češkoj, koja je prošle nedelje privukla pažnju širom Evrope reklamnim spotom u kojim zahteva „konačno rešenje romskog pitanja“ u toj zemlji. Prema najnovijim anketama ta stranka ima podršku manje od jednog procenta biračkog tela! Čini mi se, dakle, da te stranke imaju sposobnost da privuku veliku pažnju, ali ne umeju da je pretvore u podršku na biračkim mestima“, kaže Retman.

Naš sagovornik kaže da najveća opasnost preti od tradicionalčno niže izlaznosti na evropskim nego na nacionalnim izborima: „Nije reč o tome da će umereni birači odjedanput početi da glasaju za krajnje desničarske stranke, već o tome da neće izaći na birališta. Nasuprot tome, tvrdokorne pristalice radikalnih stranaka svakako će glasati, čime bi mogli tim strankama da donesu vrstu „nerepezentativne“ pobede.“

Postoje zajednički činioci

Govoreći o pristalicama ekstremno desničarskih stranaka, Endru Retman kaže da postoji nekoliko stvari koje ih povezuju, bez obzira na zemlje u kojima žive:

„Ekonomska kriza: ljudi su besni zbog toga što gube posao i zbog neizvesne budućnosti. Slogani poput onog „britanska radna mesta britanskim radnicima“ čuju se širom kontineta. Pored toga, ispod površine tinja bes zbog useljenika, posebno u zemljama kao što su Holandija i Austrija, u kojima živi relativno veliki broj imigranata. Poslednje parče ovog mozaika je rastući prezir prema vladajućoj eliti, zbog mišljenja da je establišment u stvari stvorio aktuelnu ekonomsku krizu“, kaže Retman. On dodaje da istovremeno između ovih strana ima i velikih razlika, odnosno da ih ne treba stavljati u isti koš: „Ako uzmete primer Belgije, krajnje desničarska stranka „Flams belang“ je već dugo veoma jaka, još od pre početka ekonomske krize. Prema anketama, ona u flamanskom delu Belgije ima podršku četvrtine birača. Razlog njenog postojanja su jezičke razlike i verovanje da su Valonci, dakle francuska zajednica, zauzeli najbolje poslove i položaje u zemlji. To je veoma različito od, recimo BNP-a u Britaniji, ili stranke „Džabik“ u Mađarskoj. Važno je zapamtiti da u različitim zemljama vladaju različite okolnosti“, napominje Retman na kraju razgovora za BBC.
(BBC)

Kao potpredsjednik Vlade i ministar gospodarstva apeliram na vodeće hrvatske banke da smanje kamatne stope za gospodarstvo, jer ako je ovo godina krize za realni sektor, onda je neprihvatljivo i potpuno u neskladu s prilikama da banke bilježe rekordne dobiti u prvom kvartalu 2009., poručio je u ponedjeljak sa 4. konvencije Hrvatskih izvoznika Damir Polančec, potaknut diskusijom u kojoj su izvoznici zapitali kako mogu uopće poslovati kada im banka zaračunava kamatu od 14,9 posto.

„Ova kriza je kriza morala. Krenula je iz bankarskog sektora kao direktna posljedica želje za maksimalnim bonusima i manipulacija brojkama, ali nažalost, osim javnog apela na savjest banaka nemam druge mogućnosti kako vam pomoći“, nastavio je Polančec, koji je izvoznicima predstavio i novine u programu Ministarstva gospodarstva za pomoć poduzetnicima. Na prozivke bankari nisu imali komentara. Uz napomenu da ne komentiraju pojedinačne istupe iz Vlade, iz Hrvatske udruge banaka stigao je odgovor da usprkos kretanjima na svjetskom tržištu banke nisu zaustavile proces kreditiranja, ali ga usklađuju s realnim kreditnim potencijalom koji je manji od potražnje. „Najteže do kredita dolaze poduzeća kojima se smanjuje potražnja za proizvodima i svi oblici kreditiranja potrošnje. Takva kreditna politika ne potiče krizu već je obuzdava i sprečava povećanje deficita koji vode u još veći zastoj.
(Poslovni.hr)

Prema najnovijem izveštaju IAEA, ulaganja u eksploataciju gasa ove će godine biti za 100 milijardi dolara (ili 21 odsto) manja nego 2008. godine. Na području ulaganja u obnovljive izvore energije stanje je još gore, budući da se očekuje smanjenje ulaganja za 38 odsto.

„Još pre izbijanja krize upozoravao sam da su ulaganja u traganja za novim nalazištima nafte i gasa iznimno mala. To za budućnost stvara velike probleme sa eksploatacijom tih sirovina“, kazao je glavni ekonomist Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol. Prema njegovim rečima, premalo je investicija koje pomažu u borbi protiv globalnog zagrevanja i koje povećavaju energetsku efikasnost. Zbog toga Birol upozorava na porast cena energenata, što će katastrofalno pogoditi svetsku privredu i zaustaviće njeno oživljavanje.

Evropska komisija uskoro će izneti nove planove pooštravanja nadzora finansijskih institucija, iako je Velika Britanija već izrazila svoje protivljenje novim merama.

Jedan od ključnih prijedloga Evropske komisije je uspostavljanje novog Evropskog odbora za sistemske rizike (ESRC), na čijem čelu bi bila Evropska centralna banka (ECB) zajedno s guvernerima centralnih banaka EU, koje bi članicama davalo rano upozorenje na pretnje finansijskoj stabilnosti. To telo ne bi imalo nikakva pravno obavezujuća ovlašćenja, stoji u nacrtu izveštaja Evropske komisije.

Komisija, takođe, predlaže uspostavu evropskog sistema finansijskih supervizora (ESFS), koje bi se sastojalo od tri nova EU tela s legalnim ovlašćenjima za vršenje nadzora nad bankarskim i osiguravajućim sektorom.

Kako ističe Komisija, manjkavost postojećeg sistema nadzora dosad je imala drastične posledice po globalni finansijski sistem. Velika Britanija, koja nije članica evrozone i nema veze s Evropskom centralnom bankom, već je izrazila svoje negodovanje zbog eventualnog prepuštanja tako velikih ovlašćenja u ruke ECB-a.

ESFS bi trebalo da dobije ovlašćenja za rešavanje sporova između nacionalnih supervizora vezanih uz prekogranično poslovanje. Britanija, najveća sila finansijskog sektora u Evropi, protivi se davanju pravno ograničavajućih ovlašćenja u ruke panevropskih vlasti.