септембар 2009

Naime, neposredno pred Paradu ponosa, organizacionom odboru Povorke ponosa preporučeno je da se skup umesto na platou ispred filozofskog fakulteta premesti na plato ispred Palate Srbija, što su oni odbili. Jedan od razloga za odbijanje je, kako se navodi, nemogućnost da se u zakonskom roku prijavi skup na drugoj lokaciji, odnosno jasna poruka vlasti da je ovaj skup nemoguće održati.

Kako je Dragana Vučković ispred organizacionog odbora Povorke objasnila, ovo je svojevrsna kapitulacija države pred nasiljem, jer policija tvrdi da ne može da zaštiti učesnike manifestacija od klerofašističkih organizacija koje u jednoj demokratskoj državi ne treba ni da postoje, a kamoli da predstavljaju pretnju radu policije.

Zabunu pravi i činjenica da je samo dva dana pre ove objave Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti koji je radio kao koordinator bezbednosne studije „Povorke ponosa, tvrdio da je skup veoma dobro obezbeđen i da incidenata neće biti. I sam ministar policije potvrdio je ovu izjavu. Dodatni problem je što organizacija od koje se najviše strahuje, 1389, nije policiji prijavila skup „Apsolutno nenasilna svenarodna srpska žurka seksualno nedevijantnih“, te bi zapravo taj skup trebalo rasturiti.

U celu zavrzlamu uključila su se novinarska udruženja, raspravljajući o tome koliko je rad određenih medija bio objektivan a koliko širio strah među populacijom. B92 prenosi da predsednica UNS-a, Ljiljana Smailović smatra da je donekle legitimno pisanje nekih medija o tome kakve sve incidente možemo očekivati jer i to spada u informisanje građana, dok neki drugi novinari smatraju da je štampa instrumentalizovana u cilju zastrašivanja javnosti pred održavanje skupa.

Jedan deo javnosti je, međutim, ogorčen zbog ovakvog razvoja situacije. Setićemo se da je prva Parada ponosa prošla veoma neslavno, jer policija samo što nije tukla šetače umesto da im pomaže, dok je druga parada, iz 2004. godine, iz istih razloga otkazana. Zato neki od simpatizera pokreta za unapređenje položaja seksualnih manjina tvrde da vlast mora pokazati jasno opredeljenje – da li podržava LGBT zajednicu samo radi prikupljanja političkih poena, ili zaista želi da joj garantuje ravnopravnost i bezbednost u ovoj državi.

Već devetu godinu za redom prva na listi je kompanija Coca-Cola, a u stopu je prati IBM koji je drugo mesto prošle godine preoteo Microsoftu koji je istisnut na treće mesto. Među vodećih pet brendova u svetu (Coca-Cola, IBM, Microsoft, General Electric i Nokia) rang je ostao nepromenjen mada su sve kompanije, osim Coca-Cole, zabeležile pad vrednosti brenda. Pored već navedene Coca-Cole, IBM-a i Microsofta, tu su još i General Electric i Nokia. Značajan napredak zabeležio je Google koji je napredovao na visoko 7. mesto nakon što je prošle godine po prvi put ušao među 10 najvećih.

I dok su internetski brendovi pokazali dobre rezultate, brendovi bankarske i automobilske industrije koje je najviše pogodila finansijska kriza, zabeležili su i najveći pad: UBS (sa 41. na 72. mesto), Citi (s 19. na 36. mesto) i American Express ( s 15. na 22. mesto). Na listi vodećih 100 više se ne nalaze Merrill Lynch i AIG.

Najbolje rangiran svetski automobilski brend Toyota nazadovao je za dva mesta i nalazi se na 8. mestu. Posrnuli General Motors i Chrysler očekivano nisu uspeli ni da uđu među 100 najboljih.

Istraživanje je pokazalo da brendovi koji su dobro prošli imaju poslovne modele otporne na recesiju i nude potrošačima snažnu vrednost, među kojima Intrebrend posebno izdvaja švedski lanac trgovina odećom H&M i proizvođača automobila Hyundai.

I luksuzni brendovi prošli su dobro budući da privlače potrošače koje je kriza u najvećoj mjeri zaobišla, pokazalo je istraživanje Interbrenda. Burberry i Ralph Lauren ušli su ove godine među vodećih 100 brendova, a ostali su, poput Prade, Armanija i Tiffany&Co. napredovali na listi.

Svake godine Interbrend rangira kompanije prema visini prihoda koji se pripisuju njihovim brendovima, koristeći formulu koja uzima u obzir snagu brenda u budućnosti i ulogu u stvaranju potražnje, među potrošačima i poslovnim klijentima.

Podaci pokazuju da Trabant nije zaboravljen – od tri miliona proizvedenih automobila, u upotrebi je još 52.000 legalno registrovanih vozila čiji su vlasnici raadosno dočekali vest o projektu proizvodnje novog modela.

Povratak je, zasad, samo u konceptnom obliku, ali obliku koji verno prati dizajn originala. Iz originala ipak nije sačuvan motor. Umesto bučnog dvotaktnog, koji je na dodir pedale gasa ispuštao oblak dima u atmosferu, pod poklopcem je sada električni. Imaće i solarne ploče na krovu, koje mu zajedno s motorom omogućuju domet od 160 km i maksimalnih 130 km/h.

Ukrajinski Černobil još je uglavnom nenaseljen zbog povećane radijacije kao posljedice katastrofe iz 1986, no situacija je još gora na jezeru Karachay u Rusiji, nekada odlagalištu nuklearnog otpada, kod kojeg do smrtonosne kontaminacije dolazi u roku od najviše sat vremena. Listu 15 najtoksičnijih mesta na svetu donosi Mother Nature Network.

Istovremeno, šef NATO-a Anders Fog Rasmusen pozvao je Rusiju da sarađuje sa Alijansom u pogledu antiraketne odbrane i predložio da se razmotri moguće povezivanje američkih, NATO-vih i ruskih antiraketnih sistema. Odluka Bele kuće uglavnom nailazi na pozitivna reagovanja, osim, očekivano, od republikanske opozicije u samoj Americi.

Pozitivna reagovanja
Odluka američkog predsednika Baraka Obame da odustane od izgradnje kontroverznog antiraketnog štita u istočnoj Evropi pokrenula je lavinu uglavnim pozitivnih reagovanja. Što je najvažnije, toplo je pozdravljena u Moskvi, koja je bila najglasniji protivnik ideje o izgradnji štita zbog zabrinutosti da bi mogao da ugrozi bezbednost Rusije.

Premijer Putin je istakao da je Obama postupio ispravno i hrabro: „Poslednja odluka Baraka Obame, koji je otkazao planove za izgradnju protivraketne odbrane u Evropi, budi u nama lepe misli. Iskreno se nadam da će i drugi pratiti ovu ispravnu i hrabru odluku.“

Predsednik Medvedev je Obaminu odluku opisao kao odgovornu i doslednu dogovorima o anti-balističkim sistemima koje je sa njim postigao prilikom ranijih susreta u Londonu i Moskvi: „Radićemo na uspostavljanju efikasnih mera da se spreči širenje raketne tehnologije i to uzimajući u obzir interese svih strana kako bi obezbedili sigurnost svih evropskih zemalja. Cenim pristup američkog predsednika našim ranijim dogovorima i spreman sam da nastavim taj dijalog.“

Promena u odnosima između Moskve i NATO
Obamina odluka je, stiče se utisak, dovela do promene raspoloženja u odnosima ne samo Vašingtona i Moskve, već i Moskve i NATO-a. Generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen u petak je u Briselu održao govor u kojem je, između ostalog, rekao da Rusija i NATO mogu i treba da sarađuju u obračunu sa pretnjama sa kojima se suočavaju u 21. veku.

Rasmusen je naglasio da bi dve strane mogle da sarađuju u pogledu antiraketne odbrane, te da bi korist bila obostrana: „Od svih odnosa NATO-a sa partnerskim zemljama ni jedan nema veći potencijal od odnosa sa Rusijom. S druge strane, ni jedan nije toliko opterećen nerazumevanjem, nepoverenjem i sučeljenim političkim prioritetima. Previše energije trošimo na ono što nas deli, umesto da se koncentrišemo na ono što nam je zajedničko.“

Rasmusnov govor pozdravio je ruski ambasador pri NATO-u Dmitri Rogozin opisavši ga kao pozitivan i vrlo konstruktivan. Štaviše, Rogozin je obelodanio i konkretan odgovor Moskve na potez iz Vašingtona – Rusija neće postaviti sopstvene projektile u ruskoj enklavi Kaljiningrad, koja se nalazi između Poljske i Litvanije. Rogozin je istakao da je logika više nego jasna – ako u Češkoj i Poljskoj nema američkih radara i projektila, nisu nam potrebne kontramere, rekao je Rogozin.

Obamino obrazloženje
Barak Obama je izjavio da je odluka zasnovana na novoj proceni iranskog raketnog programa koji je, prema obaveštajnim podacima, sada usresređen na projektile kratkog i srednjeg dometa. „Naša nova raketna arhitektura u Evropi obezbediće snažnije, pametnije i brže odbrambeno dejstvo američkih snaga i američkih saveznika. Sveobuhvatniji je od ranije predloženog programa i odgovara našoj obavezi da zaštitimo Ameriku od balističkih raketa dugog dometa, kao i da osiguramo i unapredimo bezbednost svih naših saveznika u NATO-u“, rekao je Obama. On je naglasio da je odluka zasnovana i na ostvarenom napretku na polju američke odbrambene raketne tehnologije, posebno kada je reč o raketama presretačima na kopnu i na moru.

Američki ministar odbrane Robert Gejts izjavio je da će sistem raketne odbrane biti zasnovan na kombinaciji raketa presretača sa mora i kopna, uz korišćenje nove tehnologije koja pruža fleksibilniju i efikasniju zaštitu.

Odluku Vašingtona pozdravio je i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen kao pozitivan korak rekavši da je o njoj konsultovano svih 28 članica alijanse.

Revizija Bušovog plana
Predsednik Obama je još početkom ove godine naložio reviziju odbrambenog sistema, koji je uveo njegov prethodnik Džordž Buš.

U avgustu 2008. SAD su sa Poljskom potpisale sporazum o postavljanju raketa presretača u njenoj bazi u blizini Baltičkog mora, dok je sa Češkom potpisan sporazum o izgradnji radarske stanice na njenoj teritoriji. Prema planu, odbrambeni štit trebalo je da bude potpuno funkcionalan do 2012. godine, sa ciljem zaštite evropskih saveznika i američkih snaga na kontinentu od Irana ili neke druge zemlje.

Najave da će SAD odustati od kontroverznog plana iz ere Obaminog prethodnika Džordža Buša najpre se pojavila u dnevniku Volstrit džurnal, da bi tokom dana bila potvrđena i od zvaničnika u Pentagonu.

Nagli američki zaokret izazvao je podeljena reagovanja u Češkoj i Poljskoj. Dok su političari koji su učestvovali u pregovorima o antiraketnom štitu sa Bušovom administracijom nezadovoljni, ostali su, čini se, odluku Vašingtona, primili s olakšanjem, tim pre što od početka nije uživala podršku građana.

Češki premijer Jan Fišer izjavio je ranije u četvrtak da ga je predsednik Obama u telefonskom razgovoru obavestio o odustajanju od postavljanja radarskog sistema u njegovoj zemlji.

Bivši predsednik češke vlade Mirek Topolanek ocenio je da je zaokret Obamine administracije dokaz da su SAD izgubile interes za centralnu Evropu. Češka levica je, međutim, odluku Bele kuće oduševljeno pozdravila – lider socijaldemokrata nazvao ju je pobedom češkog naroda.

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da ga je u telefonskom razgovoru američki predsednik uverio da predlog nove strategije neće narušiti bezbednost Poljske ni Evrope.

Jacek Kukarčik, direktor Instituta za državne poslove u Varšavi, kaže da među Poljacima očekuje mešavinu olakšanja i nezadovoljstva zbog odluke američke administracije. „Većina Poljaka je prilično nezadovoljna, ili je bila prilično nezadovoljna zbog mogućnosti postavljanja štita na poljskoj teritoriji. Strahovali su da bi Poljska mogla da postane meta terorističkih napada i da bi odnosi sa Rusijom bili otežani, odnosno dodatno pogoršani. S te strane, očekujem olakšanje. S druge strane, način na koji je odluka doneta i preneta poljskoj javnosti takođe će probuditi zabrinutost, jer izgleda da je američka administracija postigla nekakav sporazum sa Rusijom na račun Poljske“, kaže Kukarčik.

Iran u središtu
Ričard Biston, diplomatski urednik londonskog Tajmsa, ne sumnja da je potez Vašingtona ustupak pre svega Rusiji. Njegov glavni cilj je, po svemu sudeći, Iran, kaže Ričard Biston: „Za sada nema dokaza koji bi pokazali da se radi o razmeni ustupaka. Otkako je Obama u julu bio u Moskvi, odnosi su srdačniji i Amerika je dobila dozvolu da koristi rusku teritoriju za snabdevanja trupa u Avganistanu – to je, reklo bi se, ustupak Moskve. Veliko je pitanje šta će se dogoditi sledeće sedmice, kada se svetski lideri okupe u UN, na zasedanju generalne skupštine. Iran će, rekao bih, biti ključno pitanje. Amerikanci su sada učinili ovaj veliki gest, uklonili su protivraketni štit iz Evrope, da li će im Rusi ponuditi nešto zauzvrat, posebno kada je reč o Iranu – to je sada ključno pitanje“.

Tajmsov diplomatski urednik Ričard Biston uočava da ruski vrh u pogledu Irana nije do kraja jednoglasan: „Prošle sedmice sam se vratio iz Moskve i moram da kažem da sam u pogledu Irana dobio donekle kontradiktorne signale. Sergej Lavrov je kategorički tvrdio da Rusi neće menjati svoj odnos prema Iranu niti će podržati sankcije. Posle toga sam razgovarao sa predsednikom Medvedevim i on je mi je rekao da sankcije, naravno, nisu idealno rešenje, ali da ponekad moraju da se primene. Tu možda postoji nagoveštaj promene ruskog stava, ali koliko je to zaista realno možda ćemo saznati sledeće sedmice“.
(BBC)

Domaća sirotinja, željna para na brzinu, berze se sjeti uglavnom kada je ulagačka euforija već dostigla vrhunac a cijene većine dionica u roku od par mjeseci, ili čak sedmica, porasle za dva ili tri puta. Zaslijepljeni potencijalnom brzom zaradom postaju lak plijen iskusnih mešetara koji su dionice kupovali onda kada im je cijena bila na dnu.

Jednostavna trgovačka logika “kupuj kad je jeftino, prodaj kad je skupo” izgleda je teško shvatljiva domaćim malim ulagačima.Kao što je nagli uzlet cijena dionica prije dvije i po godine naveo masu naših sugrađana, od frizerki do inžinjera, da se preko noći upuste u kupovinu dionica, na isti način je pad dionica koji je ubrzo uslijedio rezultirao masovnom rasprodajom tek kupljenih dionica, ali po znatno nižim cijenama. Rezultat je bio da su nesuđeni berzanski maheri izgubili dobar dio uloženog novca.

Domaći ulagači gube, strani zarađuju
Ovaj ciklus “vruće-hladno”, po drugi put se ponavlja u zadnjih sedam godina i svaki put rezultat je isti, domaći neiskusni ulagači gube novac, a profitiraju iskusni strani investitori.

Odmah nakon što je sarajevska berza počela sa radom 2002. godine, stotine hiljada novopečenih dioničara u BiH pohrlilo je da se za šaku maraka što brže riješi “papira” u vidu dionica privatizacijskih investicijskih fondova i domaćih kompanija.

Gotovo dvije godine cijena dionica fondova kretala se oko dvije i po marke i domaći vlasnici dionica su uredno prodavali te, “ionako bezvrijedne papire”. Kupci su u isto vrijeme, bili “naivni i neupućeni” strani investitori, mahom iz Slovenije.

Kada je prvi val rasprodaje dionica okončan, njihova cijena se preko noći udesetostručila a uloge su se promijenile. Domaći kupci fascinirani činjenicom da se “na brzaka” moglo zaraditi više nego na kladionici, pohrlili su u kupovinu.

Jedino što nikome nije palo na pamet, je da postavi sasvim logično pitanje, ako je cijena već porasla 10 puta da li je realno da će nastaviti da raste i dalje.

Potraga za većom budalom
Računalo se na princip “veće budale”, da će se uvijek naći neko ko je spreman da kupi vašu dionicu po cijeni većoj od one koju ste vi platili.

S druge strane tezge, kao prodavci, našli su se oni isti strani investitori koji su dionice kupovali kada im je cijena bila deset puta manja i koji su odlično znali da rast cijena ne može trajati vječno.

Kada se prašina slegla, novac je završio u džepovima stranih i domaćih berzanskih mešetara dok su novi domaći dioničari iznenada otkrili da cijena svježe kupljenih dionica ne samo da više ne raste, nego zbog nedostatka kupaca, počinje da pada te da im se umjesto očekivane zarade smješi gubitak dijela uloženog novca.

Panika je zarazna, pa je želja domaćih investitora da se što prije riješe kupljenih dionica vodila direktno u finansijsku katastrofu. Svi se utrkivali da što prije prodaju dionice što je dovelo do ogromne ponude i nikakve potražnje i rezultat je mogao biti samo jedan, sunovrat cijena dionica.

Prodaj skupo, kupuj jeftino
U sveopštoj rasprodaji skupo plaćenih dionica, nakon što je njihova cijena pala i za više od 70 posto, ponovo se pojavljuju kupci, isti oni strani investitori koji su prethodno prodavali te dionice kada im je cijena bila na vrhuncu. Ovog puta su bili u još povoljnijoj situaciji jer su za male pare mogli birati dionice najkvalitetnijih firmi i čekati do sledećeg ciklusa njihovog rasta.

Učenje na vlastitim greškama je najteži nacin sticanja znanja, a Bosancima i Hercegovcima to izgleda i ne ide baš od ruke, barem kada je riječ o berzi.

Iz prethodnog iskustva izgleda da ništa nismo naučili jer upravo ponavljamo istu grešku.

Početkom godine cijene i najkvalitetnijih dionica pale su na rekordne niske grane, ali ovu šansu za bagatelnu kupovinu koriste uglavnom strani investitori, dok mali domaći ulagači ili nijemo posmatraju ili prodaju svoje preostale dionice, što je potez očajnika.

Kriza na domaćim kao i na svjetskim berzama, potrajat će još neko vrijeme a onda opet slijedi novi ciklus rasta. Sudeći po dosadašnjem ponašanju i načinu razmišljanja domaćih malih investitora opet će profit pokupiti neko drugi.

Čekajući novu berzansku groznicu
Nije teško predvidjeti šta će se dešavati. Tek kada cijene dionica na domaćim berzama ponovo značajno porastu, berza će ponovo postati glavna tema i u medijima i u kafanama.

A onda će opet proraditi kockarski instikt i želja za brzom zaradom te krenuti masovna ulagačka euforija. Jedini problem je što će u tom trenutku cijene najkvalitetnijih dionica biti puno veće nego što su to sada, pa će garantovanu zaradu imati samo oni koji su proteklih mjeseci strpljivo kupovali dionice čekajući njihov rast.

Novopristigli domaći kupci ponovo će kupovati ne pitajući šta košta, naivno vjerujući da ako je cijena već skočila za 50 ili 100 posto da će se tako i nastaviti, barem dok i oni ne preprodaju dionice nekom drugom i ostavre svoj san o bogaćenju na brzaka.

Bolno otrežnjenje uslijedi obično u trenutku kada shvate da su dionice realno preplatili, te da ih mogu u najboljem slučaju mogu prodati samo uz neminovan gubitak uloženih para. A onda sve ispočetka, na radost iskusnih berzanskih mešetara.

(Dražen Simić, www.zurnal.info)

Ruska vlada poduzima najstrože mjere protiv casina. U srpnju su kockarnice u Moskvi, St. Peterburgu i drugim ruskim gradovima morale zatvoriti svoja vrata. Po novom zakonu se casino može otvoriti samo u zabačenim dijelovima ruske federacije. No zemlje jugoistočne Evrope ruske kockare dočekuju raširenih ruku. Vlasnici ruskih kockarnica se sele u inozemstvo. Ukrajina, Bjelorusija, pa čak i Srbija i Hrvatska bi trebale biti nove destinacije za kockare. Filip Slavković je pratio pripreme u Crnoj Gori.

Skupine turista se guraju kroz stari dio Budve. Kamene kuće i ulice opkoljene kamenim zidinama, magnet su za strane turiste na tom dijelu jadranske obale.

Većina njih ovamo dolazi za vrijeme ljetne sezone, a samo rijetki u svibnju i rujnu. No, to će se dogodine vjerojatno promijeniti. Jer, Crna Gora ozbiljno planira izgradnju većeg broja casina kako bi privukla kockare iz cijeloga svijeta. Mnogi već sada govore o novom Monte Carlu na Balkanu. No, nisu svi sretni zbog toga. Mladi frizer Boris je jedan od tih: „Tamo gdje piše Tocadero, tamo će biti najveća kockarnica u Crnoj Gori. Baš da se radujemo zbog toga i nije tako. Moji prijatelji obožavaju kockanje i mnogi su već podosta izgubili na kocki. Oni su ovisni o tome. To su ti problemi u ovom gradu. Jer se od dosade nema što raditi. Ili ćeš čitati ili ćeš sjediti u kafiću ili ćeš kockati. To ti je zima u Budvi.“

Budva ima oko 10.000 stanovnika. Ovdje je zimi teško naći posao. Unatoč tome, grad je privukao brojne bogataše, pogotovo Ruse, koji ulažu u nekretnine.

Nakon ljeta hoteli se pretvaraju u casina
Dragan Ivančević, direktor hotela sa četiri zvjezdice u jednoj uvali u Budvi, upravo kreće u kockarski biznis. On je jedno vrijeme bio zamjenik crnogorskog ministra turizma. S austrijskim partnerima je preuzeo hotel s 500 soba u malom mjestu Bečićima. U kolovozu je ruska Korston grupa, poznata po šoping-centrima i kockarnicama, kupila 75% udjela u njegovom hotelu. „Već od listopada počinju s čarterima i dovođenjem tih već prepoznatih ljudi. Ima već preko 6.000 zainteresiranih, koji će doći na odmor u naše hotele i koji će aktivno sudelovati u tim igrama na sreću. To je jedan veliki potencijal iz Rusije.“

Potencijal je tako velik, da većina hotela već nakon kraja ove letne sezone počinje s preuređenjem svojih prostora u kockarnice. Dozvole izdaje vlada u Podgorici. Očekuje se desetak novih dozvola samo u narednoj godini. Crna Gora se polako pretvara u raj za kockare. Hotel Maestral u malom ribarskom selu je jedan od njih. Marija Martinović je voditeljica prodaje.

Maestral je dio slovenskog lanca, koji je specijaliziran na talijanske goste. Oni uglavnom dolaze čarterima preko vikenda. Radi se o obiteljima u kojima suprug voli kockati, a njegova bolja polovica si rado priušti nekoliko dana šopinga i wellnessa.

I James Bond je kockao u Crnoj Gori
No, upućeni upozoravaju da uz kockarnice ruku pod ruku idu i prostitucija, droga i pranje novca. No, Marija Martinović se ne slaže s tim mišljenjem. „Casino-biznis i casino-hoteli nisu Monte Carlu napravili loš imidž. Nije Monte Carlo poznat po prostituciji i lošim stvarima nego je i elitno mjesto gdje dolaze ljudi koji i ne igraju u casinu. Znači ne moramo ni spominjati Las Vegas, koji ima svoju priču. Niti je negativan niti je loš. Ali i u Jamesu Bondu casino je reklamiran kao elitno mjesto.“

I posljednji film iz serije Jamesa Bonda dijelom se odvija u Crnoj Gori, gdje se sve vrti oko „Casino-Royala“. Istina, film nije sniman u Crnoj Gori, a elite koje za sada tamo dolaze uglavnom su pripadnici ruske oligarhije koji obilaze svoje nove nekretnine.

(Deutsche Welle)