децембар 2011

U novembru mesecu Agrobanka je donela odluku o regulisanju odnosa po zajmu IBRD YU 2307 sa Republikom Srbijom, nakon čega se učešće Republike Srbije uvećava sa 20 na 25 odsto.

Takođe, tokom ove godine poslovna mreža Agrobanke proširena je otvaranjem ekspozitura u Raškoj, Prijepolju i Kući fudbala, tako da danas banka poseduje 151 organizacioni deo, po čemu zauzima treće mesto u bankarskom sistemu Srbije.

Kako se navodi u ovom časopisu, Radujko je kao prvi čovek „Telekoma Srbija“ pokrenuo ambiciozni projekat IPTV-a, a po pisanju časopisa Telekom planira da isporuči širok spektar usluga i aplikacija.

Podseća se da je „Telekom Srbija“ u avgustu ove godine za 7,7 miliona evra kupio većinski paket provajdera „Arena sport“ sa planovima da pokrene nove projekte u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Portfolio.hu javlja da je užurbanost mađarskih zakonodavaca da usvoje ove upitne zakone zabrinula evropske institucije koje će verovatno odbiti da se vrate u Budimpeštu i pregovore o kreditiranju ove zemlje.

Oni smatraju da nacrt zakona o Centralnoj banci ugrožava njenu nezavisnost, a da Zakon o fiskalnoj stabilnosti sužava manevarski prostor budućih vlasti u upravljanju prihodima od poreza. Zato je Hose Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, mađarskom premijeru Viktoru Orbanu poslao pismo u kome ga srčano „savetuje“ da se povuku ova dva zakona iz procedure.

„Pored toga što nije uobičajeno da jedan niskotarifni avioprevoznik ima ovu uslugu, takođe je redak slučaj da je ima tako mlada aviokompanija kao što je flydubai. Međutim, inicijative kao što je ova, izdvajaju nas od konkurenata i garantuju da ćemo nastaviti da budemo lideri u niskotarifnom segmentu avioprevoza, uz Dubai kao naš logistički centar“, izjavio je Gait Al Gait, generalni direktor flydubai.

Očekujući da 60 odsto transportovane robe bude tranzitna roba, flydubai je potpisao ugovore sa drugim aviokompanijama za prevoz robe van svoje mreže. flydubai očekuje da će na mesečnom nivou prevoziti 1.500 tona robe svojim avionima najnovije generacije Boeing 737-800 NG, što je jednako robi koju preveze 15 teretnih aviona Boeing 777.

U skladu sa najnovijom inicijativom Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj (IATA), sve pošiljke će imati elektronska dokumenta umesto klasičnih papirnih otpremnica. Očekuje se da avioindustrija ovim potezom ostvari uštedu od 1,2 milijarde dolara.

Rezervacije za flydubai kargo se mogu vršiti od 29. decembra 2011. godine preko lokalnih kancelarija, pozivom na +971406033772 od nedelje do četvrtka od 8 do 17 časova ili na e-mail cargo@flydubai.com.

Istovremeno, flydubai je napravila pionirski korak u cilju podizanja svesti o bezbednosnim demonstracijama u samom avionu, kreirajući filmove sa ekskluzivnim animiranim likovima iz FREEJ crtanih serija, izuzetno popularnih u Dubaiju, koji su veoma informativni za putnike. Filmovi su putnicima dostupni na engleskom i arapskom jeziku.

„Glavni razlog zašto je Srbija ostala bez velikog broja radnih mesta, kao i zašto se mala i srednja preduzeća zatvaraju je loše postavljena poreska politika. Prema našem istraživanju porez na rad i taksa za isticanje firmi je najveće opterećenje za preduzetnike i mala i srednja preduzeća. Rešenje bi moglo da bude u boljoj naplati poreza na zemljište“, stav je Saše Radulovića, pravnog savetnika u NALED-u.

U uslovima tržišne privrede poreska politika je jedno od najjačih oruđa koje vlada može imati na raspolaganju kako bi menjala privredne uslove.

„Potrebno je da se detaljno, sa stručne strane razmotri smanjenje opterećenja zarada, a da se to nadomesti povećanjem PDV-a i delimično povećanjem akciza. Jedan od načina je da se stopa PDV poveća, na primer za četiri odsto, a drugi je da se umesto povećanja opšte stope, poveća ono što je sada osam na 18 odsto. Sa teoretskog stanovišta jedinstvena stopa PDV-a je optimalno rešenje“, rekao je Nikola Altoparmakov, član Fiskalnog saveta.

Bivši ministar ekonomije, Mlađan Dinkić, koji je uvodio PDV u Srbiju, kaže da su se okolnosti promenile i da sada ima opravdanja da se kod malih i srednjih preduzeća, koja su najviše pogođena krizom uvede princi plaćanja PDV-a ne unapred već po realizaciji.

Orion telekom, drugi operator fiksne telefonije u Srbiji, nakon nešto više od godinu dana poslovanja i pružanja usluga fiksne telefonije i Interneta svojim korisnicima, proširio je paletu svojih usluga uvrštavajući u svoju ponudu i IPTV te na taj način, prvi, domaćem tržištu ponudio integrisane telekomunikacione usluge. Značajno je proširio i geografsku pokrivenost CDMA tehnologijom, u urbanim sredinama dvostruko povećao optičku infrastrukturu, završava poslvnu godinu pozitivnim rezultatima uz ambiciju da u 2012. godini nastavi inevstiranje i razvoj nesmanjenim tempom i to iz sopstvenih izvora finansiranja.

Iako je tržište telekomunikacija u 2011. godini bilo izuzetno turbulentno, donoseći pravu trku u razvoju i implementaciji novih servisa, zaoštrene borbe cenama, smanjenja investicija u telekomunikacioni razvoj, teškoća na polju dalje demonopolizacije, Orion telekom je i pored toga, odgovarajući brzo, fleksibilno i u korist korisnika, uspeo da zadrži poziciju tržišnog izazivača koji ima jasan cilj uz veliki tržišni potencijal. Izbegao je poskupljenja svojih usluga, nudeći istovremeno svojim korisnicima viši kvalitet usluga, ali i uvodeći nove usluge na tržište.

Izgleda da će se na starom kontinentu slaviti Nova godina sa zebnjom da li će se situacija krucijalno menjati i da li će kriza biti rešena. PwC je razvio četiri scenarija kako bi se kriza mogla rešiti i da li će evrozona preživeti i po kojoj ceni.

Scenario 1: Monetarna ekspanzija

ECB je dobila zeleno svetlo za pomaganje oslobljenim ekonomijama i bankama. Nova recesija je izbegnuta, kamatne stope su kratkoročno niske ali inflacija skače a evro depresira.

Scenario 2: Produžavanje recesije

Nemogućnost ispunjavanja obećanja vodi dogovoru o proizvoljnim rešenjima za većinu zaduženih zemalja, što rezultuje dužničkom spiralom i produžavanjem recesije na naredne 2 do 3 godine, kao i kumulativnim smanjenjem BDP-a za 5 odsto.

Scenario 3: Izlazak Grčke iz evrozone

U ovom scenariju Grčka je primorana da napusti evrozonu i doživljava rapidnu depresijaciju svoje nove valute i naglu inflaciju. Evrozona pokušava da zaštiti svoju valutu fiskalnom disciplinom i merama za pvilačenje ivesticija ali to ne iznači brz izlazak iz recesije.

Scenario 4: Novi valutni blok

Francusko-nemačka saznanja o neodrživosti ovakve monetarne Unije rezultuju stvaranjem novog, manjeg ali bolje regulisanog, valutnog bloka. U slučaju stvaranja ovog bloka očekuje se privredni rast zbog rasta tražnje na domaćem tržištu. Ekonomije koje su isključene iz ovog valutnog bloka pretrpeće veliku depresijaciju i pad ekonomije.

Analitičari PwC-a napominju da će i istočno-evropske ekonomije biti pod pritiskom zato što će presušiti sredstva kojim se finansiraju (iz ostatka Evrope), i zato što će im se smanjiti izvoz.

Ista situacija zabeležena je u poslednjih godinu dana – od 50.000 građana koji su u poslednjih godinu dana otišlo na biro rada, tek oko 1.000 je iz javnog sektora.

Iako je još pre dve godine Vlada Srbije najavila racionalizaciju u javnom sektoru, rezultati iste nisu poznati javnosti, te ni Blic koji je ovu temu istraživao nije uspeo da dobije podatke o otpuštanjima u javnom sektoruni od jednog od resornih ministarstava finansija, ekonomije, državne uprave i lokalne samouprave, koja su učestvovala u kreiranju i donošenju zakona o racionalizaciji.

Prema podacima Ministarstva finansija, u javnom sektoru, ne računajući policiju i vojsku, je 7.000 manje zaposlenih u odnosu na 2009. godinu, što je upola manje od 14.000, koliko je najavljivano. Nažalost, ni to nije dovoljno da bi se očuvao socijalni mir.