јануар 2012

Gardijan piše da je Kodak pionir u svom poslu ali da je već godinama nelikvidan. Da bi se vratio na tržište Kodak je od Sitigrup uzeo kredit, kako bi postao prodavac robe široke potrošnje, poput foto aparata. Međutim, kako to nije uspela, Kodak je sa svojim podružnicama morao da proglasi bankrot, u skladu sa članom 11 Zakona o bankrotu, koji podrazumeva reorganizaciju firme. Za sada ovo ne važi za podružnice van SAD.

Orban je juče putem pisma komunicirao sa predsednikom Evropske komisije, Hoze Manuel Barozom, kome je saopštio da će sporni zakoni biti redefinisani.

Mađarski premijer je ovo juče saopštio zastupnicima Evropskog parlamenta u Strasburu. Tom prilikom je podsetio na pozitivne stvari koje je njegov kabinet uradio, tražeći razumevanje i pomoć EU u rešavanju krize. Barozo je pre njegovog govora zatržio od Mađarske da pokaže da je demokratska država jer ne želi da bilo koja njena članica krši osnovne principe Unije. U svom govoru on je napomenuo da EU „neće oklevati“ da protiv mađarskih vlasti preduzme određene mere ako one ne reše ovaj problem.

Za rešavanje tog problema Orbanu je dato mesec dana, a ako se ispostavi da mu je to malo ili da nije ni imao nameru da ih reši, naći će se pred Evropskim sudom pravde.

Barozo, uprkos popuštanju Mađara, i dalje nije zadovoljan kvalitetom demokratije u Mađarskoj.

LOTO je najpopularnija igra na sreću, kako u Srbiji, tako i u svim evropskim i svetskim lutrijama. U našoj zemlji LOTO generiše 60 odsto ukupnih prihoda Državne lutrije Srbije, tako da najveći deo sredstava koje Lutrija uplaćuje u budžet dolazi upravo od LOTO uplata. Od 100 dinara koje igrač uplati za LOTO, 30 dinara daje za bolji život građana Srbije, a 50 dinara će biti deo možda baš njegove premije, ili premije nekog drugog igrača.

Najveća LOTO sedmica iznosila je čak 4,8 miliona evra, a izvučena je 23. marta 2010. godine. Ovaj, do sada najsrećniji LOTO tiket, uplaćen je u Kanjiži. Za sedam godina koliko živi Sedmica, Srbija je postala bogatija za čak 56 LOTO milionera, koji dolaze iz različitih krajeva zemlje, Kragujevca, Bačke Topole, Beograda, Novog Sada, Donjeg Milanovca, Rume, Čačka, Trstenika… S obzirom na visinu dobitaka, u našoj zemlji je anonimnost dobitnika zagarantovana i Državna lutrija Srbije ima obavezu da čuva u tajnosti identitet dobitnika. Ukoliko žele, dobitnici sami mogu da izađu u javnost.

Kako bi igračima ponudila više uzbuđenja, više igre, zabave i šansi za dobitak, Državna Lutrija Srbije je uvela dva LOTO izvlačenja, utorkom i petkom, sredinom 2009. godine. Za one koji žele više od LOTO-a, uvedena je i dodatna igra LOTO Joker, kao i LOTO Plus sa kojim sve kombinacije od sedam brojeva imaju još jednu šansu za dobitak od sedam pogodaka. Za igrače koji žele da svoje kombinacije uplate u više kola, tu je LOTO pretplata.

Predstavnik Trezora SAD rekao je da Evropa ima kapaciteta da reši sopstvene probleme i da MMF ne može biti zamena za robusni evropski „oklop“. MMF je ukazao da procenjuje da će zemljama širom sveta biti potrebno oko bilion dolara zajmova tokom sledećih godina, zbog čega mora da pribavi dodatne izvore finansiranja pozajmica u visini do 500 milijardi dolara.

„U zbir je uključeno 200 milijardi dolara koje je su evropske države već dale“, rekli su u MMF-u i dodali da je time obezbeđena trećina sredstava ali da još uvek ispituju opcije za finansiranje i da u ovom stadijumu pregovora više nećee davati saopštenja dok ne budu okončane neophodne konsultacije sa članicama Fonda.

Reakcija MMF-a je nastala pre svega na osnovu glasina koje je objavio CNBC da Fond traži sredstva u iznosu od 600 milijardi dolara i na osnovu novembarskih napisa u italijanskoj La Stampi da MMF sprema paket od 600 milijardi evra (798 milijardi dolara) što je podiglo cene akcija na evropskim berzama ali je ubrzo bilo demantvano od strane čelnika MMF-a.

MMF je zabrinut pre svega zbog dužničke krize međ članicama Evrozone koja je pozvala zemlje širom sveta da povećaju izdvajanja za MMF. Međutim, čak ni zemlje s viskim rezervama svežeg novca, poput Kine i Brazila, nisu bile voljne da izdvoje više novca za Evropu, a ni SAD.

O ovim problemima biće razgovarano na sastanku ministara finansija Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta i privreda u naglom usponu (G20) idućeg meseca u Meksiku.

Izvor: CNBC.com

Bankarska institucija sa sedištem u Vašingtonu navela je da će u 2012. godini Evropa verovatno biti u recesiji od 0.3 odsto, dok je u prethodnoj analizi iz prošle godine očekivan rast od 1,8 odsto. Takođe, smanjena je prognoza privrednog rasta SAD-a sa 2,9 na 2,2 odsto. „Čak i postizanje ovih, mnogo slabijih rezultata veoma je neizvesno“, navela je Svetska banka u svom izveštaju Global Economic Prospects. „Pad u EU i slabiji rast u zemljama u razvoju povećava rizik da uzajamni uticaj ova dva trenda dovede do još slabijih rezultata“, navodi se u saopštenju.

Telekom Srbija a.d. ce upotrebiti 320 miliona EUR za plaćanjeotkupa 20% akcija u vlasništvu grčke telekomunikacione kompanijeOTE, a 150 miliona EUR za refinansiranje postojećeg kredita.Uprkos teškim uslovima na tržištu i sezoni praznika, ta transakcija jedobila snažnu podršku od sindikovanog tržišta i prikupila solidanvišak upisanih sredstava, posle brze faze izvršenja, a nakonpotpisivanja mandata u drugoj polovini decembra 2011. godine.

Poslu se pridružilo ukupno 19 kreditora koje čine uglavnom srpska idruga regionalna predstavništva međunarodnih banaka.

U 2011. godini, svi sektori srpskog tržišta telekomunikacija, sa izuzetkom mobilne telefonije, zabeležili su godišnjirast uprkos negativnim ekonomskim uslovima, što ukazuje na otpornost potrošnje u oblasti komunikacija. Za 2012.godinu se očekuje da se ti solidni trendovi nastave, mada sporijim tempom.

Grupa Telekom Srbija je dominantan igrač u sektoru telekomunikacija u jugoistočnoj Evropi, sa zavisnimkompanijama u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, kao i sa pristupom hrvatskom tržištu. Telekom Srbija je doneo73% ukupnih prihoda grupe u 2010. godini, a zadržao je i dominantnu tržišnu poziciju na srpskom tržištu. Poslezaključivanja transakcije kupovine, kompanija će biti u potpunosti u vlasništvu Republike Srbije.

Srednjeročno i dugoročno gledano bankarski sektor u CIE i dalje ima potencijal da ostvari prosečan rast poslovnih prihoda i profitabilnosti veći od proseka u EU. U ovom regionu još uvek ima prostora za dalji prodor kapitala. Ovo je jedan od glavnih zaključaka najnovijeg istraživanja o bankarskom sektoru koji je sprovelo UniCreditovo Odeljenje za strateške analize u CIE. Iako se procenjuje da su ukupni krediti u regionu CIE u toku prošle godine zabeležili rast od oko 9%, približivši se krajem 2011. godine iznosu od 1.500 milijardi evra, procenjeni odnos kredita i BDP-a u CIE još uvek je 49%, u poređenju sa 120% u evrozoni. Tržišni potencijal pre svega postoji u oblasti kreditiranja preduzeća i finansiranja nekretnina, što se ne može reći za kreditiranje potrošnje. I dalje su prisutne velike razlike od zemlje do zemlje, a očekuje se da će u periodu od 2011. do 2015. godine Rusija i Turska najviše doprineti rastu kreditnih aktivnosti.

U toku prošle godine kreditna aktivnost u regionu CIE je nastavila da raste, iako nešto sporije nego u 2010. Rast je bio dodatno usporen u drugoj polovini godine zbog dalje nestabilnosti na finansijskim tržištima i brzog pogoršavanja uslova finansiranja. Ovaj kreditni rast predvodio je korporativni sektor koji je ostvario korist od cikličnog oporavka ekonomije u 2010. i u prvoj polovini 2011. godine. „Početkom prošle godine, usled ponovnog poboljšanja likvidnosti i sve većih dokaza da je konkurencija kada je u pitanju prikupljanje depozita (koja je bila veoma izražena u 2010) počela da negativno utiče na profitabilnost banaka, smanjena je fokusiranost na depozite, uz određena usklađivanja“, izjavio je Fabio Mući, direktor UniCreditovog Odeljenja za strateške analize u CIE i Poljskoj. „Međutim, u drugoj polovini 2011. godine banke su opet promenile pravac, jer je likvidnost znatno smanjena zbog krize u evrozoni, a borba za depozite ponovo je postala izražena“. Smanjenje likvidnosti je donekle bilo posledica slabijeg priliva sredstava iz inostranstva, a stanje je u nekim slučajevima bilo dodatno pogoršano restriktivnijim politikama centralnih banaka, u pokušajima da zaustave slabljenje domaćih valuta.

Uprkos očiglednom pogoršanju uslova finansiranja u drugoj polovini prošle godine i pritiscima na strani prihoda, rezultati bankarskog sektora su poboljšani kada je u pitanju niz parametara. Posebno je značajno da je kvalitet kredita stabilizovan zahvaljujući oporavku kreditiranja i unapređenju makroekonomskih uslova. „Prosečno učešće loših plasmana u regionu nije se povećalo od kraja 2010. godine, a na kraju prošle godine je iznosilo 14%,“ kaže Mući. „U većini zemalja CIE udeo loših plasmana dostigao je vrhunac ili se do sredine 2011. godine stabilizovao. Poboljšanja kvaliteta imovine takođe su jasno vidljiva u smanjenju troškova rizika, što se pokazalo pozitivnim za profitabilnost banaka kako u 2010, tako i u prvoj polovini 2011. godine.“ Nivoi rezervisanja smanjeni su u svim zemljama osim u Kazahstanu, a najviše u Baltičkim zemljama, Rusiji, Bosni i Hercegovini, Mađarskoj i Ukrajini. U skladu sa tim, prosečan udeo rezervisanja u ukupnim kreditima banaka gotovo je prepolovljen u 2011. u odnosu na 2010. godinu.

U narednom periodu rast kreditiranja bi trebalo da bude usporen u poređenju sa periodom pre krize, ali će i dalje biti malo iznad 10%. Očekuje se da će u novonastalim uslovima takođe preovladati uravnoteženija struktura finansiranja, naročito u zemljama sa manjkom sredstava za finansiranje.

Tražnja za naftom, kako se navodi u izveštaju Međunarodne agencije za energetiku, uočljivo je pala po prvi put od početka krize, zbog blage zime, visoke cene sirove nafte i ekonomske krize u Evropi. Agencija navodi da je u poslednjem kvartalu 2011. tražnja opala za 300.000 barela dnevno. Ovakvi padovi su izuzetno retki: u poslednjoj deceniji tražnja za naftom opala je samo tokom krize od sredine 2008. do sredine 2009. godine.

Vlada Velike Britanije će danas, zajedno sa 13 proizvođača iz auto-industrije, kao što su Tojota, Dženeral Motors, Dajmler i Hjundai, predstaviti novi konzorcijum “UK H2 Mobiliti”, koji će istraživati potencijal vodonika kao goriva za vozila sa ultra niskom emisijom CO2. Već do kraja godine, ovo udruženje će razviti akcioni plan za proizvodnju na tržištu Velike Britanije do 2015. godine.

Automobilska industrija već godinama poseduje neophodna znanja za proizvodnju ovakvih automobila, ali ona nije ostvarena zato što se još uvek nisu stvorili uslovi za njihovu isplativost. Troškovi proizvodnje, izdvajanja vodonika za gorivo i izgradnje dovoljne količine pumpi za snabdevanje bili su previsoki. Međutim, uključivanjem svih zainteresovanih partnera i uz pomoć države, moguće je napraviti plan razvoja sa ostvarivim ciljem. U Nemačkoj, Japanu i Kaliforniji takođe su pokrenuti slični projekti.

Britanska vlada obavezala se da će pomoći sa 400 miliona funti proizvodnju automobila sa niskom emisijom CO2, barem do 2015. godine. Ovo obuhvata i subvenciju u iznosu od 5.000 funti za nabavku električnih, hibridnih, a od sada i automobila na vodonični pogon. Britanski potrošači su ih do sada kupovali u manjem obimu zbog njihovog još uvek ograničenog obima kretanja i relativno visoke cene.

Proizvođači su do sada uložili veliku količinu novca u razvoj nove tehnologije. Dženeral Motors saopštava da je investirao oko dve milijarde dolara u vodonična vozila i da je njihova test flotila, sačinjena od 100 ovakvih automobila već na evropskim i američkim putevima. Njihovi automobili na vodonični pogon biće dostupni kupcima do 2016. godine.