март 2012

Nemačka ekonomija tradicionalno jaka zbog izvoza ali sada i zbog povećanje domaće potražnje je svetla tačka starog kontitenta. No, čak i ona nije imuna na dužničku krizu u ostatku Evrope – njena ekonomija se smanjila za 0,2 odsto u poslednjem kvartalu prošle godine, mada je tokom ce tele te godine imala rast od tri odsto.

Nemačka vlada predviđa da će ekonomija ove godine rasti samo 0,7 odsto. Tome će doprineti i visoke cene nafte, mere štednje u ostalim zemljama evrozone i usporavanje kineske ekonomije.

Nova inicijativa Socijalnog biće u skladu sa međunarodnom radnom politikom a kada bude završena davaće mogućnost ovoj instituciji da tačno utvrdi koliko zaposleni zarađuju. Za sada tursko Socijalno ima samo podatke o visini prosečnih zarada u određenim sektorima, ali njihovi podaci pokazuju da je u 2010. od 11 miliona prijavljenih radnika njih 43 odsto bilo prijavljeno na minimalac.

„Mi smo predstavili svoje planove, projekte i preporuke ali druga strana nije sprovela neophodne odluke. Kada je generalni direktor BH Airlinesa dao otkaz, deset meseci nije imenovan niko na njegovo mesto i tada nikoga nije bilo da odobrava strateške odluke“, rekao je rukovodilac turskog prevoznikaHamdi Topçu.

Na neprofesionalnost bosanskog avioprevoznika ali i Ministarstva saobraćaja Turci su se žalili bosanskom premijeru i još nisu dobili odgovor.

Topçu podseća da je uoči sklapanja partnertsva sa Turkish Airlinesom bosanska aviokompanija bila u velikim dugovima i da ih je turski partner velikim delom otplatio.

Ovo bi bila jedna od najvećih britanskih privatizacija još otkako je Džon Mejdžor prodao Železnicu devedesetih. Analitičari kažu da bi britanska Pošta mogla da vredi između tri i četiri milijarde funti (3,5 do 4,7 milijarde evra).

Ako se klima za inicijalne javne ponude poboljša Vlada je zainteresovana da pusti Poštu na berzu, ili da je proda privatniku. Ako bi preduzeće išlo na berzu moglo bi biti prodato i javnim preduzećima. Ako bi došlo do provatizacije zaposleni bi dobili bar 10 odsto udela.

Operativni profit Pošte u drugoj polivini 2011. porastao je sa 22 miliona funti na 67 miliona, ali to je zasluga GLASS evropskog prenosa paketa i biznis sektora. Dostavljanje paketa i pisama je sektor koji je smanjio gubitak sa 55 miliona funti na 41 milion.

Knjiga Umreti za rast po mnogim stručnjacima stavlja fokus na politiku u zdravstvu u okviru šireg ekonomskog rasta.

„Dr. Kim će izgleda biti prvi predsednik Svetske banke koji je protiv ekonomskog rasta“, kaže Viljem Istrli, profesor ekonomije na Njujorškom univerzitetu.

Kim se inače bavaio borbom protiv AIDS-a i drugih bolesti i zato se malo zna o njegovim ekonomskim stavovima. Zato mnogi smatraju da ga ako u kampanji ne predstavi svoj plan za rast svetske ekonomije može pobediti neki od teških protivnika, poput nigerijskog ministra finansijaNgozi Okonjo-Iweale.

U knjizi koju mnogi kritikuju u uvodu piše da će dalje biti predstavljeni dokazi kako je zahtev za rastom i korporativnim profitom pogoršao milione života.

Pošto Nemačka zatvara svoju poslednju nuklearku, njoj će možda i zafaliti energija. Subvencionisanje razvoja sopstvenog napajanja solarnom energijom u Nemačkoj nije dovoljno uspešno, pa je kancelarka Merkel stalno kritikovala što se finansiranje proizvodnje energije iz održivih izvora uglavnom bazira na solarnoj iako se od sunca proizvodi samo dva odsto potrebne energije.

Zato su Nemci došli na ideju da sarađuju sa Grcima, tj pre godina dana toga se setio nemački ministar finansija Volfgang Šojble. Ustanovljena je državna firma pod nazivom Helios i ona će subvencionisati privatne koje žele da se proizvode solarnu energiju. Međutim, javlja se problem cene grčke solarne energije, koja je veoma visoka. Postoji mogućnost da će Nemci prestati da subvencionišu svoje proizvođače solarne energije, i da će se nekim bilateralnim dogovorom otvoriti polje za saradnju između dve zemlje.

Nova studija Stokholmskog instituta za istraživanje okoline (SEI) kaže da ovi činioci čak umnožavaju jedni druge. Ostali stresovi koje okeani doživljavaju je povećanje kiselosti povećanjem nivoa ugljenika i hipoksija koja nastaje kada se đubrivo ispusti u okean i stvara „mrtve zone“ povećanjem cvetanja algi koje uzimaju previše kiseonika.

Istraživanje kaže da ako se nastavi ovako cena će biti 1,98 triliona dolara do 2100. godine, a ako se dramatično smanje emisije koje zagađuju okeane, cena će biti skoro 1,4 triliona dolara. „Ove cifre su samo deo priče“, kaže Fred Akermen direktor Klimatske ekonomske grupe pri SEI i dodaje da pružaju informacije o šteti koja se može izbeći ubuduće.

Ekonomnski deo studije se odnosi na pet kategorija na kojima će okean gubiti vrednost a to su ribolov, turizam, rast nivoa mora, oluje i kapacitet upijanja ugljenika.