мај 2012

Pa ipak poreski prihodi bili su 61,4 milijarde kuna, što znači da je plan je prebačen za 500 miliona kuna.

Prihodi od doprinosa su bili manji za oko 700 miliona kuna, a kada se saberu padovi prihoda od oporezivanja u protekle tri godine, u 2011. je hrvatski poreski prihod bio osam milijardi kuna manji nego 2008. Ako na to dodate 2,1 miljarde kuna manje za socijalne doprinose, vidimo da je Hrvatska za tri godine izgubila preko 10 milijardi kuna (1,3 milijardi evra).

Troškovi kamata u prošloj godini bili su oko 7,5 milijardi kuna, gotovo milijardu kuna veći nego 2010. Kako je rastao proračunski manjak i kamate na zaduženje tako su se povećavali i troškovi kamata, pa su od 2008. do 2011. narasli za 2,5 milijarde kuna, odnosno za 50 odsto.

Osim pada prihoda od PDV-koji su za tri godine pali više od deset odsto, o promeni navike kod potrošača govori i dvostruko manje prihoda od poreza na automobile, pad trošarina na naftne derivate, na pivo i alkoholne proizvode. Hrvatski mediji zaključuju: „Porasli su jedino prihodi od trošarina na duhanske proizvode koji su veći za oko pet posto u odnosu na prošlu godinu i deset posto u odnosu na 2008. godinu. Dobrim dijelom rast tih prihoda se temelji na povećanju trošarina na određene cigarete“.

Na pobedu Olanda reagovala je berza koje je u Nemačkoj pala za 2%, u Francuskoj za 1,6% i Grčka za 7%. Evropski EuroStoxx indeks je pao za 2% dok su azijske berze takođe reagovale padom na vest o Olandovoj pobedi i rezultatima izbora u Grčkoj.

Najveće pitanje je kako će Oland i Merkelova raditi zajedno. Iako je kancelarka javno podržala Sarkozija, u nedelju uveče je nazvala Olanda i čestitala mu pobedu. Složili su se da su francusko-nemački odnosi veoma bitni i pozvala ga je da, nakon inaguracije 15. maja, u što kraćem roku poseti Berlin. Nemački parlamantarac Andreas Schockenhoff iz Merkelove CDU izjavio je da žele održivi rast u Evropi i da usvojene mere štednje kroz fiskalni dogovor ne smeju biti ugrožene tako da „Oland mora brzo reći da fiskalni sporazum neće biti menjan”, inače se može očekivati dalja nervoza na tržištu.

Dok se svi nemački zvaničnici slažu da sa Olandom „moraju zajedno raditi”, levo orijentisani Berliner Cajtung piše da „Merkelova ne bi bila Merkelova ako ne bi promenila kurs” ističući da je pokazala da nema ideoloških nesuglasica sa socijaldemokratama u svojoj zemlji. Dalje piše da će Oland morati naučiti da se prilagodi. List zaključuje da napori Merkelove i Sarkozija nisu bili jedini u evrozoni, već da su se svi lideri složili oko mera štednje.

Konzervativni Di Velt piše da nemačka vlada ne bi trebalo da brine oko novog predsednika Francuske, već bi trebalo da za to brine Francuska, ističući da je protiv mera štednje glasalo ipak 30% francuskih glasača.

Osim što je sama rekla da neće ići na prvenstvo Angela Merkel je pozvala Evropu na masovni bojkot fudbalskih utakmica u Ukrajini. Prošle nedelje je Evropska komisija objavila da zvaničnici svih 27 članica EU neće ići na prvestvo ukoliko Timošenko ostane u pritvoru. Otkazani su i državnički susreti sa ukrajinskim vlastima koji je trebalo da se održe sredinom maja.

Leonid Kozara, zamenik predsednika Janukoviča, smatra da zvanični Berlin zatvaranje Julije Timošenko vidi kao lični poraz jer je na strani ukrajinske opozicionarke. On je upozorio da ovaj konflikt može ugroziti odnos dve države što konačno može dovesti do ograničavanja uvoza u Ukrajinu iz Nemačke, iz čega bi deblji kraj izvukli nemački proizvođači.

On će biti odgovoran za poslovanje kompanije i rukovodiće menadžerskim timom i poslovnim operacijama SAP-a u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Albaniji i Crnoj Gori.

Pre stupanja na novu dužnost Vojislav Genić je bio direktor za Javni sektor u kompaniji Atos Srbija (ranije Siemens). Prethodno, Genić je upravljao IT Solution and Servicesdelom ComTrade grupacije sa pozicije potpredsednika grupe. Na ovu poziciju promovisan je sa mesta direktora Spinnaker New Technologies, posle akvizicije slovenačkog Hermes SoftLab-a. Vojislav Genić je diplomirani mašinski inženjer (odsek procesne tehnike) i trenutno se usavršava na doktorskim studijama iz Operacionih istraživanja na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

Blumberg piše da su sada sve oči uprte u Evropu u iščekivanju potencijalno loših rešenja. Osim Grka koji odbijaju mere štednje, glavobolju Amerikancima zadaje i novi francuski predsednik koji se zalaže za veće poreze, povećanje potrošnje i manje strogu budžetsku disciplinu. Zbog toga jeEuro Stoxx 50indeks danas pao za jedan odsto, kao i berzanski indeksi u svim ostalim zemljama evrozone.

No, osim izbora u ove dve zemlje, na SAD utiču i izbori u ostalim članicama EU. U Nemačkoj je partija Angele Merkel osvojila do sada najmanje glasova u poslednji hpola veka u severnoj regiji Šlezvig-Holstejn.

Pretpostavlja se da će ove nestabilnosti uticati na dalje monetarne olakšice, i na jefitnije kredite za dužnike kako bi se sprečilo dalje širenje političke krize. Ameriku potresa i prošlonedeljni izveštaj o usporavanju zapošljavanja, pa jeS&P 500 indeks pao na najniži nivo od decembra.

Danas je na nemačkoj berzi američka kompanijaGeorgia Gulf Corp. pala za 10 odsto a u ovoj zemlji je za jedan odsto pao iSears Holdings Corp.

Ovo znači da su samo prošle godine u Americi direktori zaradili 209 puta više novca nego njihovi zaposleni, dok je 1978. godine ta razlika bila 26,5 odsto.

Prosečne godišnje zarade top menadžmenta koji čini jedan procenat populacije rastao je 156 puta brže u poslednjih 30 godina, dok su zarade onih koji spadaju u sam vrh menadžmenta rasle čak 362 puta brže od radničkih. Od 1979. do 2007. radničke plate rasle su samo za 17 odsto.

Think Progress koji je i sproveo ovo istraživanje saopštio je da je ekonomska nejednakost u Americi sada veća nego u Pakistanu.

Telegraf piše je ova profesija nedavno privukla 3 000 mladih Italijana koji, razočarani što ne mogu da se zaposle u svojoj struci, biraju jednostavan život na farmama.

Neočekivani priliv pastira mlađih od 35 godina pomoći će da se ovaj sektor italijanske pojoprivrede podmladi, a u 80 odsto slučajeva ovi mladi pastiri uveli su inovacije u tehniku čuvanja ovaca i unapredili kvalitet mesa, vune i sira.

Slab rast zaposlenosti u SAD i rezultati evropskih izbora uticali su na slabljenje prognoze o bržem ekonomskom rastu pa i na cenu nafte.

Prošle nedelje je Statistička služba američkog Ministarstva energetike saopštila da su zalihe „tečnog zlata“ u SAD porasle na najviši nivo još od 1990. godine. Zajedno sa svim ovim pokazateljima o smanjenju zapošljavanja, tražnje ali i o nestabilnosti Evrope, očekuje se da će cene nafte ostati niže od prognoziranih.

Iako Indija po standardima MMF-a nema drastičan ekonomski pad („samo“ 6,9 odsto) njena ekonomija je ove godine od projektovanih stopa odstupila za osam odsto. Međutim ni to ne bi bio veliki problem da se uticaji ovog pada ravnomerno raspoređuju no najveći teret pašće na siromašne. Njujorške novine pišu da su problemi evrozone minijaturni u odnosu na ove iz Indije.

Uprkos svim problemima koji su je zadesili i dalje se misli da će Indija biti svetska ekonomija broj 1. Kada se ovo desi, Indija će sa sobom povući i Bangladeš, Nepal, i možda Pakistan i Mijanmar. Zbog okolnih i od nje zavisnih zemalja je bitno da Indija sada ne padne u recesiju, koju pokazuju statističkipodaci.

A njena ekonomija sada slabi zbog smanjenih stranih investicija, retroaktivnog oporezivanja stranih investitora i zbog naraslih zahteva industrije za energijom koju zbog loše infrastrukture ne dobijaju svi u dovoljnoj meri. Neefikasna državna kompanija koja se bavi vađenjem uglja je dominantna u ovom sektoru, u kome su cene uglja i prirodnog gasa kontrolisane. Indiji je potrebna liberalizacija da bi povratila stare stope rasta.

Poljoprivredi, koja zapošljava pola radno sposobnog stanovništva zemlje, potrebna je modernizacija. I rast u ovoj grani se usporio ove godine. Isti problemi muče indijsko pravosuđe, infrastrukturu i mnoge druge sfere privrede.

Indija međutim nije sama u usporavanju privrede, prate je i ranije veoma uspešne BRIC zemlje.

Cnbc zatopredviđa da će nestabilnosti u Grčkoj osetiti ekonomija širom sveta. „Mere štednje su izgubile na popularnosti – svi evropski lideri koji su hteli da sprovedu štednju izgubili su mandate“, kaže Dejvid Kotok izCumberland Advisors. Grci će, po mišljenju stručnjaka, možda napustiti evrozonu i za njihovu budućnost se treba bojati, za razliku od Francuza koji su odabrali protivnika štednje ali umerenog.

Sada će se nadgledati svaki korak Grčke ali i Evropske centralne banke, jer će se zbog odbijanja Grčke da štedi vršiti pritisak na ECB da štampa novac. Stručnjaci od centralne banke očekuju dugoročno refinansiranje, odnosno injekciju kapitala kakva se koristila i ranije, kako bi se stabilizovala fiskalna politika.

Džim O’Nil izGoldman Sachs Asset Management međutim tvrdi da promena evropskog sentimenta može biti i povoljna za tržište. „Ako grčki rezultati donesu na tržište nove strahove i rizike od širenja ovakvih ideja po perifernim zemljama evrozone, onda i evro može oslabiti“, kaže on šaleći se da FED reaguje brže od ECB-a. „Ironično je da če eskalacija krize u evrozoni delovati pre na FED nego na ECB“, tvrdi O’Nil.