Monthly Archives

јун 2012

Evropa ima više nepotrebnih fabrika automobila kojima se kupuje socijalni mir

by bifadmin 14. јун 2012.

Dženeral motors zatvorio je prvi put od Drugog svetskog rata nemačku fabriku automobila, međutim evropska javnost nije burno reagovala. „Svaki veliki proizvođač bi trebalo da zatvori bar po jednu fabriku u Evropi, što bi otprilike bilo pet fabrika“, kaže Filip Hušoa, UBS-ov analitičar misleći na Reno, Pežo, Fiat i Ford.

U protekle dve godine u Evropi su zatvorene samo dve neprofitabilne fabrike automobila, Dženeral Motorsova u Belgiji i Fiatova na Siciliji. Ove godine potražnja je manja i zato će previše fabrika u zapadnoj Evropi isporučiti duplo više automobila nego što je tržištu potrebno.

Dženeral Motors je naišao na teškoće pri zatvaranju fabrike u Nemačkoj pa je produžio garancije za posao do 2017. „To što kompaniji treba pet godina da zatvori svoju najnebitniju fabriku pokazuje da neće biti lako u pretrpanoj Evropi rešiti ekonomske probleme“, misli Dejvid Arnold iz Kredi Svisa.

Svih pet pomenutih proizvođača automobila beleže gubitke zbog velikog pada prodaje. Ona je u prva četiri meseca ove godine u Evropi pala za sedam odsto, na pojedinim tržištima poput francuskog, grčkog i italijanskog i više od 18 odsto.

Zatvaranje fabrika međutim znači dodatni skok nezaposlenosti. Francuski ministar industrije Arno Monteburg izjavio je da njegova vlada razmatra finansijsku podršku za proizvođače automobila. Direktori proizvođača automobila iz Evrope otpočeli su godišnje okupljanje na kojem bi trebalo da razmotre dalju budućnost auto industrije.

14. јун 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

OECD: U Rimu počeo Forum o finansijskom kriminalu

by bifadmin 14. јун 2012.

OECD je saopštio da je finansijski kriminal, uključujući i korupciju, utaju poreza i pranje novca, pretnja svim zemljama sveta, i razvijenim i nerazvijenim. Ukupni prihodi iz ovih nelegalnih aktivnosti iznose 3,6 odsto svetskog BDP-a i zato su lideri G20 pozvali pravosuđa svih zemalja da se udruženim snagama bore protiv njih, da primenjuju zakone o međunarodnom oporezivanju i standarde o sprečavanju pranja novca.

Zbog toga je prošle godine i održan prvi međunarodni dijalog o finansijskom kriminalu u Oslu, na kojem su se pojavili zvaničnici 60 zemalja ali i predstavnici Svetske banke, MMF-a i Ujedinjenih nacija. Danas počinje Forum u Rimu na kojem će se diskutovati o planu za borbu protiv finansijskog kriminala.

Otvarajući ovaj forum zamenik generalnog sekretara OECD-a Ričard Bučer rekao je da nas je kriza „dovela do gubitka poverenja. Od pokreta Okupirajmo Vol Strit do Arapskog proleća ljudi su se bunili da sistemi štite privilegovane. zato nam je potrebna koordinisana akcija za borbu protiv korupcije, pranja novca i utaja poreza, kao i jačanje transparentnosti kako bismo povratili poverenje građana“. Program Foruma možete pogledati ovde.

14. јун 2012. 0 komentar

Nove tehnologije

Slovenija na listi inovativnih zemalja

by bifadmin 14. јун 2012.

U Blumbergovom indeksu inovacija birane su zemlje koje imaju veliku patentnu aktivnost, razvijen naučni sektor i koje su sve aktivnosti dobro beležile u poslednjih pet do deset godina. Među prvih dvadeset našla se i Slovenija.

Na prvom mestu našla se Finska, matična zemlja Nokije. Slede je uglavnom azijske države, Singapur, Južna Koreja i Japan. Na petom mestu je Švedska, iza koje je Nemačka, za koju se pominje uspešna proizvodnja električnih autobomila. SAD su tek na sedmom mestu, iza njih je Švajcarska, a deveta je Francuska. Austrija je deseta.

Slovenija se našla na 12. mestu ove liste, sa velikom koncentracijom naučnih istraživača. U domenu proizvodnje pomenuta je kompanija Gorenje.

14. јун 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

IFC pomože MK Grupu da ojača poljoprivredu u Srbiji

by bifadmin 14. јун 2012.

Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica grupacije Svetske banke, je odobrila kredit u iznosu od 45 miliona evra MK Grupi kako bi podžala razvoj agribiznisa u Srbiji. U Srbiji oko 45 procentata stanovništva živi u ruralnim područjima, a jedna trećina stanovništva se bavi poljoprivredom.

Dugoročno finansiranje IFC-a će pomoći ekspanziju MK Grupe, vodećeg agribiznis konglomerata u Srbiji koji je fokusiran na primarnu poljoprivredu i proizvodnju mesa. Deo kredita će biti iskorišćen za modernizaciju Carnexa, koga je prošle godine kupila MK Grupa.

Miodrag Kostić, predsednik MK Grupe kaže da će im ovaj kredit “pomoći da integrišemo Carnex, unparedimo naše aktivnosti u poljoprivredi i proširimo mrežu lokalnih dobavljača”.

Poljoprivreda je ključan element ekonomije u Srbiji ipredstavlja 21 procenat ukupnog društvenog proizvoda. U 2011. godini, ukupan izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije se povećao za oko 20 procentata u poređenju sa prethodnom godinom i dostigao 2,8 milijardi dolara. Sa više od dvadeset godina prisustva na lokalnom tržištu, MK Grupa obrađuje 21000 hektara zemlje. Kompanija takođe obezbeđuje seme, đubrivo i drugu operativnu podršku lokalnim proizvođačima koji obrađuju 200000 hektara.

Srbija je 2001. godine postala članica IFC-a. Do danas je u Srbiju IFC investirao oko 760 miliona dolara (611 miliona evra), ukčljučujući i sredstva koja smo mobilisali od naših partnera. Savetodavne usluge IFC-a imaju za cilj da poboljšaju investicionu klimu, poveća korišćenje obnovljivih izvora energije, ojačaju korporativno upravljanje, kao i da privuku učešće privatnog sektora u izgradnji infrastrukturnih projekata.

14. јун 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

Na listi zemalja sa najvećom nezaposlenošću i Francuska

by bifadmin 14. јун 2012.

Od početka krize izgubljeni su milioni poslova, a sa ovako sporim oporavkom teško da će biti nadoknađeni. Samo u SAD je 8,3 miliona ljudi ostalo bez posla a do sada se 43 odsto njih opet zaposlilo. CNBC je sastavio listu 10 jakih svetskih ekonomija sa najvećom nezaposlenošću, i na njenom prvom mestu nije Španija već Južna Afrika.

U ovoj afričkoj zemlji stopa nezaposlenosti je 24,7 odsto, međutim ovo nikoga ne iznenađuje, tamo je još od 1997. godine nezaposlenost preko 20 odsto.

Druga je Španija koja ima stopu nezaposlenosti 21,6 odsto i veoma slab rast BDP-a, od 0,7 odsto. Smanjenje broja zaposlenih rezultovalo je smanjenjem potrošnje, što ima negativne efekte na rast španskog BDP-a. Ali otpuštanjima još nije kraj. U prvom kvartalu ove godine javni sektor je smanjio broj zaposlenih za 32 000.

Na neslavnom trećem mestu nalazi se Grčka sa stopom od 17,7 odsto i padom BDP-a od skoro sedam procenata. Recesija je ovde svakog petog čoveka ostavila bez posla a mladi ni ne pomišljaju da će imati tu sreću da nađu kakav-takav posao. Više od polovine mladih nema posao. Ovakva situacija imala je veoma negativan psihološki uticaj na Grke, stopa samoubistava skočila je za 40 odstou prvoj polovini 2011.

Sledeća PIGS zemlja na ovoj listi je Irska sa nezaposlenošću od 14,4 odsto, i istim rastom poput Španije. Visoka nezaposlenost tera Irce da se vraćaju u škole ili da idu u inostranstvo. Procenjuje se da je samo veliki broj emigranata sprečio Irsku da zabeleži visoku nezaposlenost poput Španije.

Peti je Portugal sa stopom nezaposlenosti od 12,7 odsto i negativnim rastom BDP-a, mada je u prvom kvartalu ove godine nezaposlenost tamo skočila na 14,9 odsto a nezaposlenost mladih na 36,2 odsto. Zbog mera štednje Portugalu je teško da otvara nova radna mesta.

Na sledećim mestima su Iran sa 11,5 odsto zbog sankcija koje mu je nametnuo zapad, Kolumbija (10,8 odsto) ali ona ima rast BDP-a od skoro šest odsto, Turska (9,8 odsto) u kojoj zapošljavanje ne prati veliki privredni rast (rast BDP-a od 8,5%), posebno ne zapošljavanje žena koje čine samo 29 odsto radne snage, Poljska sa stopom nezaposlenosti od 9,6 odsto, u kojoj su nezaposlenost povećali pomeranje starosne granice za penziju i bejbi bum osamdesetih, i deseta je Francuska sa 9,3 odsto nezaposlenih u prošloj godini, sada već deset odsto.

14. јун 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

U okviru borbe za giljotinu propisa pokrenuta kampanja „Pitajte KADA!“

by bifadmin 14. јун 2012.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, u partnerstvu sa Radio-televizijom Srbije, USAID Projektom za bolje uslove poslovanja i Fondacijom za otvoreno društvo, pokrenula je kampanju „Pitajte KADA!“ koja ima za cilj da emitovanjem video spotova na javnom servisu, koji obrađuju konkretnu birokratsku proceduru i objašnjavaju koliko nas to finansijski košta, skrene pažnju javnosti i izvrši pritisak na sve nadležne institucije da obećaju ne šta, već kada će određeni birokratski problem biti rešen.

Prvi spot posvećen je problemima sa kojima se suočavaju trudnice i njihovi poslodavci u pripremi obimne dokumentacije radi ostvarivanja prava na trudničko bolovanje (43 papira), a kasnije i za porodiljsku naknadu (86 papira). Nakon toga biće emitovani i spotovi koji se odnose na smanjenje parafiskalnih nameta, ubrzanje procedure dobijanja poreskog uverenja, donošenje podzakonske regulative..

Kampanja će trajati šest meseci i tokom tog perioda građani i privrednici mogu na NALED-ovom sajtu da prijavljuju sve birokratske probleme na koje nailaze i postavljaju pitanja u vezi s njima. Sva pitanja biće uručena u formi peticije predsedniku nove Vlade Srbije i resornim ministarstvima, od kojih ćemo tražiti odgovor kada će te probleme rešiti. NALED će pratiti efekte u sprovođenju identifikovanih i usvojenih rešenja i korektivno delovati.

14. јун 2012. 0 komentar

Nove tehnologije

IT forenzika: Potraga za digitalnim dokazom

by bifadmin 13. јун 2012.

Na redovnoj konferenciji za svojih 48 evropskih članica, Interpol je objavio da akcenat u borbi protiv međunarodnog kriminala stavlja na hvatanje elektronskih zločinaca. Odavno je obim novca ukradenog digitalnim putem prevazišao sve druge, „staromodne“ oblike lopovluka, ali najnoviji rezultati pokazuju da su evropske zemlje samo u prošloj godini izgubile oko 750 milijardi evra na ovaj način, a da sajber kriminal sve više poprima karakteristike međunarodnog i organizovanog delovanja. Ipak, forenzičkim metodama moguće je ući u trag ovim IT prestupnicima.

Srbija ne predstavlja izuzetak u odnosu na svetski trend. Po količini nelegalno korišćenog softvera odavno se nalazimo na samom vrhu liste, sa procenjenih 80 odsto „piratskih“ programa na domaćim računarima. Međutim, aktivni smo i u drugim oblicima elektronskog kriminala..

U organizaciji Udruženja sudskih veštaka za informacione tehnologije „IT Veštak“, sredinom maja je u Privrednoj komori Srbije održano regionalno stručno savetovanje o zloupotrebi informacionih tehnologija. Predsednik programskog odbora prof. dr Slobodan Petrović je tom prilikom istakao da naše društvo još uvek nije doraslo ovom problemu. Prema njegovim rečima, najdrastičnija posledica sve rasprostranjenijeg IT kriminala je mogućnost da nevina osoba bude osuđena umesto odgovornog počinitelja zlodela. Tada na scenu stupaju IT forenzičari, sa svojom međunarodno priznatom metodologijom. Goran Oparnica, direktor zagrebačkog preduzeća „INsig2“, regionalnog lidera u ponudi proizvoda i usluga iz ove oblasti, napominje da već 90 odsto svih novonastalih informacija postoji isključivo u digitalnom obliku. „Uskoro neće biti nijedne kriminalne istrage koja neće obuhvatati IT forenziku“, kaže Oparnica.

Lakoverni klijenti i tajnovite banke

U finansijskom sektoru, po broju i ukupnoj količini ukradenog novca, najčešće su prevare sa kreditnim karticama. Najjednostavniji način je još uvek i najubojitiji – spam mejlovi više od jedne decenije zadaju velike muke svima. „Jedinstvene formule za takvu vrstu napada nema. Pomaže jedino konstantna edukacija klijenata da banka ne može putem elektronske pošte da potražuje privatne podatke i pin kodove. U ovom slučaju, žrtve su u najvećem broju naivni pripadnici starijih generacija, a u pitanju je igra velikih brojeva, pa od deset miliona poslatih mejlova tek nekoliko njih posluži svrsi“, napominje Oparnica.

Javnosti su, pak, mnogo zanimljiviji slučajevi „insajdera“, odnosno osoba zaposlenih u bankama koje odaju bitne informacije o protoku novca. Naš sagovornik kaže da nigde ne postoji statistika o takvim događajima i da je skoro nemoguće pronaći da se ikada desio makar jedan takav slučaj, osim u nekom holivudskom filmu. Banke svoje tajne čuvaju izuzetno dobro i sve loše stvari uglavnom ostaju unutar njihovih zidova jer ne žele da ugroze svoju reputaciju i kredibilitet. Što se intenet bankarstva tiče, Oparnica kaže da, prema njegovim saznanjima, još nijedna banka nije pretrpela štetu zbog takvog načina protoka novca. Slično je i u berzanskom poslovanju, gde su učesnici strogo kontrolisani i gde se sve zbiva u izuzetno kratkom vremenu, komunikacione linije su najčešće privatne i skoro da nema šansi za nekakvu vrstu pronevere.

Finansijske institucije mogu razvijati bolju kontrolu i interne procedure, kako bi se potencijalne prevare što pre otkrile. U jakim i dobro strukturiranim bankama postoji više nivoa provere, ali potrebno je imati i dobar socijalni inženjering. Ipak, menadžment je taj koji donosi najvažnije odluke o adekvatnoj zaštiti: „Potrebno je objasniti ljudima koji su donosioci odluka u svojim institucijama da nije dovoljno samo kupiti alat, već ga poboljšavati svake godine i ulagati u ljudsko znanje. Neophodno je da postoje korisnici koji znaju ispravno da se služe ovim složenim softverom, koji nije intuitivan i ne radi samostalno. Većina banaka u regionu uglavnom štedi u toj oblasti, jer to nije nešto u čemu njihove uprave odmah vide rezultate, iako nije reč o velikim sumama novca.“

Anti-forenzika kao pokretač

Policije u regionu jako dobro komuniciraju, svi se međusobno poznaju i često održavaju savetovanja pod pokroviteljstvom Interpola i sličnih međunarodnih institucija. U pojedinim slučajevima se procenjuje potencijalni rizik, pa se preduzimaju i posebne mere predostrožnosti. Digitalna forenzika je disciplina u kojoj se susreću pravo i informatika i – koliko god je osoba koja se njome bavi informatički potkovana – mora da poštuje i poznaje određene pravne procedure. U policijskoj upravi njome se ne bave informatičari već osobe koje su završile policijske akademije, premda one svoj posao za sada rade jako kvalitetno.

S druge strane, jedan od najvećih pokretača razvoja forenzičkih alata predstavlja upravo napredak IT kriminala. „Kao što se prvo izvrši neko kriminalno delo pa tek onda uviđaj i istraga, tako i ovi „digitalni kriminalci“ uspevaju uvek da budu korak ispred. Isto kao što su u vreme šverca na Jadranu lopovi imali najbrže glisere, pa je trebalo da prođe skoro 10 godina da bi ih i policija nabavila. Upravo zbog toga najveći izazov za IT forenzičare predstavlja tzv. anti-forenzika, odnosno front koji je stvoren za borbu protiv forenzičkih alata“, slikovito objašnjava Oparnica.

Anti-forenzika se uvek trudi da ukloni tragove digitalnih dokaza. Na primer, jako je teško utvrditi na koja sve mesta na disku operativni sistem upisuje tragove nekog fajla. Cilj anti-forenzičkih alata je da spreče sistem da radi na uobičajen način, odnosno da mimoiđe uobičajene puteve zapisa. Ako je neki disk fizički uništen, skoro je nemoguće izvući neki podatak iz njega, nasuprot onome što se može videti iz mnogih modernih TV serija.

Dokaz kao i svaki drugi

„Digitalni dokaz je nešto što bi trebalo na određeni način definisati i uneti u Zakon o krivičnom postupku, kako bi se regulativom omogućilo da policija i sudski veštaci prema njemu postupaju na najispravniji način. Među samim pravnicima postoji podvojeno mišljenje da li treba u Zakonu insistirati na posebnosti digitalnog dokaza ili ga jednostavno prihvatati kao i svaki drugi dokaz. Svakako, nekakve smernice moraju da postoje.

Digitalni dokaz može biti bilo koji digitalni zapis i u pogledu određivanja njegovih osobina koristi se tačno utvrđena metodologija. Digitalnu forenziku stoga ne bi trebalo smatrati za nekakvu svemoguću discilpinu. Postoje specijalne softverske alatke za IT forenziku, koje su priznate i sveobuhvatne, pa profesionalci znaju da nalazi dobijeni zahvajujući njima ne izazivaju nikakvu sumnju. Možda se neke istrage mogu raditi i opštim alatima, odnosno lako dostupnim programima, ali tada se javljaju dva problema: da li će na taj način provereni dokazi biti prihvaćeni na sudu i da li takav alat obuhvata sve tražene osobine. Na osnovu toga sudije donose odluku o validnosti dokaza, a advokati imaju pravo da ukažu da je neki dokaz proveravan neadekvatnim alatom. Interesantna karakterisitka digitalnih dokaza je da se oni uvek istražuju na kopijama originalnih medija, da bi se original sačuvao u što boljem stanju i kako bi suprotna strana u sudskom sporu imala iste polazne osnove“, objašnjava za B&F Goran Oparnica.

IT revizija obavezna u bankama

Kao jedna od dodatnih mera predostrožnosti, velika preduzeća pribegavaju redovnim IT revizijama, odnosno utvrđivanju ispravnosti njihovih IT sistema. Ova preventiva nema veze sa IT forenzikom ali može preduprediti potrebu za njenim korišćenjem. Međunarodni propisi zahtevaju od svih bankarskih institucija da njihovi sistemi budu redovno revidirani, iz razloga što npr. NBS svakodnevno dobija odgovarajuće finansijske izveštaje. Postoji interna i eksterna revizija: interna podrazumeva da se svi zaposleni pridržavaju svih neophodnih procedura, dok eksterna pre svega dokazuje da su sistemi u skladu sa standardima i sa definicijama koje je propisao regulator.

Marko Miladinović

Tekst je iz edicije Fnansije TOP 2012.

13. јун 2012. 0 komentar

Intervjui

Intervju: Kosta Josifidis – Kako smo izgubili čoveka

by bifadmin 13. јун 2012.

Danas je sve na delu: kriza vrednosti, politike i ekonomije, jer se kapitalizam pretvorio u svoju suprotnost, vraćajući se na stanje od pre Velike depresije 30. godina, i usled neodrživog jaza između bogatih i siromašnih. Rešenja koja se nude za izbavljenje iz takve situacije su kozmetička i samo produžavaju agoniju neoliberalnog kapitalizma, koja će trajati do kraja decenije a verovatno i duže, sve dok se sistem istorijsko-evolutivnim putem ne zameni novim društvenim dogovorom, kaže ekonomista Kosta Josifidis, profesor na Univerzitetu u Novom Sadu.

Biznis i Finansije: Svedoci smo da širom Evrope padaju vlade zbog ekonomskog nezadovoljstva, ali se istovremeno stiče utisak da i u obećanjima političara a i u opredeljenjima birača najviše nedostaje upravo jasno definisan ekonomski koncept. Da li ga Vi kao stručnjak prepoznajete bilo gde na aktuelnoj političkoj sceni?

K. Josifidis: Evidentno je da od samog izbijanja globalne finansijske – a zatim prelivanjem na realnu sferu i ekonomske krize – nije bilo konceptualnih, pravovremenih i adekvatnih odgovora na krizu, već je usledio niz parcijalnih, oklevajućih, diletantskih, pa i kontraproduktivnih, kao i, ili pre svega, ideološko-parcijalnih reakcija na istorijsku repliku epohalne krize iz 30-tih godina prošlog veka. Amerikanci su još pod Bušovom administracijom teškom mukom priznali nagoveštaje krize, izdvojivši 150 do 160 milijardi dolara, koji su bili kap u moru prema masivnosti problema – da bi Obama krenuo robusnije sa gašenjem požara, upumpavanjem preko 700 milijardi dolara u ekonomiju. Efekat toga bio je tehnički izlazak iz recesije, ali sa visokim i perzistentnim stopama nezaposlenosti, što je dokaz da se radilo o kratkoročnim merama bez sveobuhvatnog pristupa, koji bi podrazumevao duboke rezove – i politike, jer kriza nije cikličnog, već upravo sistemsko-strukturalnog karaktera.

Evropa je, sa druge strane, tvrdoglavo ostala na pozicijama čvrste monetarne politike, plašeći se upumpavanja novca kao žarišta buduće inflacije (apsurdno u uslovima takvog recesionog talasa), čime je poprilično zakasnila u prevenciji većih negativnih realnih efekata. Negativne niske stope rasta evropskih ekonomija otvorile su fiskalnu Pandorinu kutiju, ugrožen je i evro i monetarna unija pa i sama ideja evropskih integracija, mada ne očekujem da tekuća grčka kriza destruiše višedecenijsku ideju, s obzirom na visoke oportunitetne troškove na globalnom, evropskom, odnosno i nacionalnom (Nemačka, pa i Francuska) geoekonomskom i geopolitičkom planu.

Guverner Evropske centralne banke Mario Dragi je upumpao izvesnu količinu evra u ekonomiju, ali ostaje da se vidi koliko će biti trajni efekti tog jeftinog novca. Političari okupljeni u G-8, G-20 i G-2 nisu pronašli zajednički jezik, a svako je ljubomorno čuvao vlastite pozicije – i tako se, kozmetičkim rešenjima, dalje generisala agonija neoliberalnog kapitalizma, koja će trajati do kraja decenije, a verovatno i sledeće – sve dok se sistem, istorijsko-evolutivnim putem, ne zameni novim sistemom. Na temelju novog društvenog ugovora potrebno je kreirati novi sistem proizvodnje života, u kojem će se rehabilitovati srednja klasa sa značajnim redistributivnim efektima, kako u cilju zaštite socijalno ugroženog dela populacije, tako i u pravcu održavanja odgovarajućih nivoa agregatne tražnje, neophodnih za održavanje perpetualnog primirja i „pomirenja“ dva kontrastna, in extenso, interesa – nosilaca tapija – za profitom, i nevlasnika – za radnim mestom i primerenom ličnom potrošnjom.

Otuda, izvesno je da nema dovoljno jasno definisanog ekonomskog koncepta, na globalnom i nacionalnom planu, luta se od stroge štednje, zbog ogromnih fiskalnih problema, do negacije istog i zahteva za većom državnom potrošnjom, u cilju oživljavanja ekonomskog rasta, zaposlenosti i životnog standarda. Lični stav preferira, u uslovima niskih, stagnantnih i recesionih stopa rasta, generisanje rasta agregatne tražnje, pre svega od strane države na području infrastrukture, i biznisa, daljom relaksacijom monetarne politike, odnosno politike jeftinog novca, ali je to i dalje samo temporalna kozmetika.

B&F: Ekonomija je nakon dugo vremena postala tema broj jedan u najširoj javnosti, a istovremeno smo svedoci ogromnih protivurečnosti u stavovima oko mogućeg rešenja krize, što izaziva pometnju na mikroekonomskom planu. Da li to znači da nisu zbunjeni samo takozvani obični ljudi, vec i vrhunski stručnjaci?

K. Josifidis: Na mikro planu na sceni je oklevanje, odlaganje, neki tajac u iščekivanju da kreatori ekonomske politike obznane svoj pristup i modele rasta. Istovremeno, očekuje se da agresivno nastupi nova tehnološka revolucija i otvori nove puteve rasta , ali se čini da nije realno da se to dogodi u ovoj dekadi. To znači da oronuli neoliberalni sistem ne može očekivati spas od novog tehnološkog buma.

Pometnja je rezultat, sa jedne strane, tvrdokornih stavova neoliberalnih protagonista, prema kojima se država previše meša u ekonomiju, a tržište se i dalje vidi kao svemogući automatski regulator ravnoteže (što i jeste u uslovima konjukture i buma, ali je kriza ugrozila čistotu principa s obzirom da su svi tržišni akteri potražili spas u državi), i oponenata neoliberalnog sistema, s druge strane, koji zahtevaju promenu, veću regulaciju, progresivno oporezivanje i revitalizaciju i reafirmaciju države blagostanja, smanjivanje fleksibilnosti tržišta rada i samim tim redukovanje kontinuirane neizvesnosti koja ugrožava normalnost svakodnevice života.

Zbunjenost je dakle, više privid, mada je istovremeno i pitanje klackanja izmedju poznatih recepata i sasvim novog koncepta, čija bi kreacija i primena potrajali.

B&F: Da li je ovo što se dešava kriza ekonomije, kriza politike, ili pre svega kriza vrednosti?

K. Josifidis: Sve je na delu, počev od krize vrednosti, pošto se kapitalizam pretvorio u svoju suprotnost, vraćajući se na stanje od pre Velike depresije, sa enormnim bogaćenjem elitnog sloja i relativnim i apsolutnim siromašenjem nižih slojeva, što je rezultat sprege personalne (država, sic!) i finansijske oligarhije, što je podrazumevalo i krizu politike i ekonomije.

B&F: U kojoj meri ekonomija kao nauka može da se odvoji od ideoloških stavova?

K. Josifidis: Zagovornik sam stava da se ekonomija kao nauka teško može odvojiti od ideologeme, verujem da se one prožimaju i dopunjuju, s tim što je ideološko mišljenje prvo mišljenje, pa se zatim poteže za ekonomskim načelima, stavovima, dokazivanjima. Svet je utemeljen na čoveku i njegovoj svesti, koja je po definiciji subjektivna, time i ideološka. Istina, dominantna ekonomska shvatanja, u svom svom pluralu, metodološki su zasnovana na nekim od postpozitivističkih tradicija, koje negiraju ideološko i odvajaju normativno od naučnog saznanja. Otuda, ostaje otvoreno pitanje shvatanja ekonomije kao nauke i/ili ekonomije kao metafizike.

B&F: Kako vidite polemike, posebno u američkoj javnosti, u kojima deo akademskih stručnjaka sa veoma prestižnih svetskih univerziteta biva optuženo kako je prodao svoj integritet, u sprezi sa poslovnim i političkim lobijima i svesno učestvujući u kreiranju krize?

K. Josifidis: Sve je to prirodno, u skladu sa intelektualnom nojevskom tradicijom zabijanja glave u pesak (čast izuzecima), koja je u službi kapitala, i koja predstavlja rezultat politike finansiranja univerziteta, kao god i lične sklonosti i nedostatka hrabrosti i spremnosti da se odrekne komforne pozicije u ime ideje. Kreiranje krize je možda preteška ocena, ali su ćutanje i oportunost, uključujući i neznanje, svakako bili na delu, premda je nesumnjivo prisutna i činjenica licemerne svesnosti ishoda, odnosno, da krizu plaćaju siromašni i neuki, dok se elita, u širem smislu, uvek dočeka na noge.

B&F: Kako biste vi, na listi odgovornosti za ekonomske posledice, rangirali: regulatore, akademske stručnjake, međunarodne finansijske institucije, komercijalne finansijske institucije i rejting agencije?

K. Josifidis: Nezahvalno je graduirati redosled, svakako su svi u igri, ne isključujući čak ni teoriju zavere, a zajednički imenilac je kapital.

B&F: Kako objašnjavate činjenicu da ekonomski stručnjaci koriste iste podatke o makroekonomskim pokazateljima za promovisanje potpuno različitih ekonomskih koncepata?

K. Josifidis: Bez makroekonomskih indikatora se ne može pratiti, istraživati, objasniti i predviđati, tako da se ovde radi o razlici između metoda i metodologije, u smislu da se istom metodom istraživanja dokazuju različiti teorijsko-doktrinarni stavovi, ili obrnuto: ista metodološka matrica koristi različite metode istraživanja, sve u cilju potvrde vlastite superiornosti u borbi za monopolizacijom naučne istine.

B&F: Da li je ekonomija kao granična nauka između društvenih i prirodnih nauka previše značaja dala modelima, a potisnula nepredvidivosti u ljudskom ponašanju i reakcijama?

K. Josifidis: Ekonomska nauka je u prošlom veku doživela nezapamćen procvat upravo zahvaljujući stvaranju (i praktikovanju/robovanju) izuzetno sofisticiranih kvantitometrijskih modela, i upotrebi matematike i statistike. Istovremeno, neizbežno je bilo i preterivanja, l’art pour l’art, nauke radi nauke, čime je čovek izgubljen, društvo takođe, što je normalno uzrokovalo i saturaciju, greške, lutanja, pa i pseudo nauku.

B&F: Koliko u ovakvoj situaciji imaju kredibilitet konsultantski saveti gde investirati, kako predvideti rizike u poslovanju, kako projektovati poslovni plan?

K. Josifidis: Konsultantski saveti su uvek dobrodošli i funkcionalni s obzirom da biznis nema dovoljno saznanja o celini, pa i parcijalnim ekonomskim tokovima i aktivnostima, u čemu se i očituje svrsishodnost uloge specijalizovanih konsultantskih grupa.

Zorica Žarković

Tekst je iz edicije Finansije TOP 2012

13. јун 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

Povećano interesovanje za štampane magazine

by bifadmin 13. јун 2012.

Štampani magazini širom sveta, a pogotovo SAD, ponovo privlače veliku pažnju čitalačke publike, uprkos ekonomskoj situaciji i verovanju da su štampanim medijima odbrojani dani.

Među izdavačima štampanih magazina u Americi vlada optimizam u poslednje vreme. U 2011. godini, uprkos posledicama recesije, više novih magazina je pokrenuto nego što ih je ugašeno, a nadležno nadzorno telo, Udruženje medija magazina (MPA) saopštilo je da je čitalačka publika ovakvih publikacija veoma mlada i najbrže rastuća, pa čak brže i od publike TV programa. Doduše u SAD je broj oglasnih strana u magazinima opao tri kvartala za redom, ali stručnjaci to pravdjau redovnim ciklusima. Taj gubitak se nadoknađuje povećanim interesom u internet izdanjima istih publikacija.

Za razliku od dnevnika, magazini duže traju na trafikama i nemaju odvojene delove za oglase, što je izuzetno bitno oglašivačima. „Čitaoci se identifikuju sa magazinima koje biraju i zbog toga ih oglašivači vole“, kaže Pol-Bernhard Kalen, predsednik Hubert Burda Nedia grupacije. Upravo zbog toga luksuzni magazini posebno dobro posluju, kao i u zemljama koje se ubrzano razvijaju, kao što su Brazil ili Indija, gde velikom brzinom narasta nova srednja klasa, potencijalna meta za reklame.

13. јун 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

EU pooštrava mere kontrole za svoje članice

by bifadmin 13. јун 2012.

EU je sve bliža kompletiranju fiskalnog programa koji će omogućavati strožu kontrolu javne potrošnje država članica zbog prevencije preteranog zaduživanja.

Evropski parlament je danas izglasao dozvolu da se budžeti EU zemalja ranije proveravaju i posebno nadgledaju zemlje poput Italije, koje cenama svojih zajmova prete dodatno da ugroze stabilnost evrozone. Takođe je doneta odluka da se Grčka, Portugal i Irska podvrgnu jačoj fiskalnoj kontroli po izlasku iz programa finansijskog oporavka.

Španija je 9. juna postala četvrta zemlja evrozone koja je zatražila finansiju pomoć od početka krize pre dve godine. Za spas njenih najvećih banaka odvojeno je 100 milijardi evra, nakon što je od 2010. već odobrena pomoć u iznosu od 386 milijardi evra za pomoć Grčkoj, Irskoj i Portugalu, a Italija se navodi kao sledeća zemlja u tom nizu.

Novi nacrt oštre fiskalne provere nalaže da se državni budžeti odobravaju u okviru EU komisije pre nego što izađu pred glasanje u nacionalnim parlamentima. Nacrti budžeta bi trebalo da budu dostavljeni nadležnoj komisiji u Briselu do 15. oktobra za narednu godinu.

13. јун 2012. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci