јун 2012

Lista je nazvana „Indeks bola na pumpama“ i hijerarhijski složena po cenama ali obuhvata i indeks bola (odnos primanja stanovnika i cena benzina):

Cena (u dolarima)…..Zemlja…………..Rang bola

9,69…………………….Norveška…………….#48

9,37…………………….Danska………………#42

9,35…………………….Italija…………………#29

9,35…………………….Holandija…………….#37

9,23…………………….Grčka…………………#23

8,97…………………….Švedska……………..#44

8,89…………………….Hong Kong………….#31

8,85…………………….Portugal……………..#21

8,84…………………….Velika Britanija……..#34

8,82…………………….Belgija……………….#37

8,72…………………….Francuska……………#35

8,59…………………….Finska………………..#40

8,56…………………….Nemačka…………….#36

8,34…………………….Irska…………………#39

7,95…………………….Švajcarska…………..#47

7,93…………………….Slovačka…………….#19

7,69…………………….Mađarska……………#11

7,59…………………….Češka………………..#22

7,58……………………..Japan……………….#41

7,57……………………..Južna Koreja………#26

7,55……………………..Španija……………..#32

7,54……………………..Slovenija……………#28

7,45……………………..Austrija……………..#43

7,32……………………..Malta………………..#25

7,26……………………..Letonija…………….#9

7,24……………………..Luksemburg……….#51

7,24……………………..Litvanija…………….#12

7,05……………………..Estonija…………….#20

7,01……………………..Poljska……………..#15

6,97……………………..Kipar………………..#33

6,94……………………..Bugarska…………..#5

6,75……………………..Australija…………..#49

6,70……………………..Singapur……………#45

6,59……………………..Rumunija…………..#7

6,54……………………..Čile………………….#17

6,41……………………..Brazil……………….#13

6,06……………………..Indija……………….#1

5,75……………………..Kanada…………….#46

5,72……………………..Južna Afrika………#8

5,53……………………..Sejšeli……………..#14

5,44……………………..Argentina………….#16

5,31……………………..Kina………………..#4

4,96……………………..Tajland…………….#6

4,19……………………..SAD…………………#50

4,11……………………..Indonezija…………#3

3,71……………………..Rusija………………#29

3,49……………………..Malezija……………#24

3,20……………………..Meksiko……………#27

2,78……………………..Iran…………………#18

2,33……………………..Nigerija…………….#2

1,89……………………..UAE…………………#53

1,73……………………..Egipat………………#10

0,88……………………..Kuvajt………………#54

0,61……………………..Saudijska Arabija…#52

0,09……………………..Venecuela………….#55

Analitičari smatraju da su na ovakve prognoze uticali slabi izgledi rasta i fiskalne nesigurnosti. Hrvatska vlada trebalo bi da bude orijentisana ka strukturnim reformama i da potencira konkurentnost istovremeno smanjujući rashode. Kratkoročno, Erste analitičari ne očekuju neku bitniju negativnu reakciju na tržištu zato što su vladine potrebe za finansiranjem za 2012. praktično već ispunjene.

On tvrdi da regulatori u susretu sa problematičnim bankama potcenjuju problem i da se upravo to desilo sa francusko-belgijskom bankom Dexia i španskom Bankia. Vlasti zemalja članica, po njemu, moraju učiniti lakšim način raspoređivanja pomoći iz evropskih institucija unutar svojih zemalja.

Oli Ren je ispred Evropske komisije izjavio da je Evropi potrebna „i istinska kultura stabilnosti u evrozoni i njenim članicama, i veliki kapacitet da se zaustavi širenje zaraze i smanje troškovi pozajmljivanja članica“. Ren smatra da se jedino na taj način može sprečiti dezintegracija evrozone.

Kao i mnogi, i Dragi smatra da bi trebalo omogućiti direktnu finansijsku pomoć bankama, a ne njihovim vladama koje kasnije treba njih da spašavaju jer to pravi veliki pritisak na javne finansije. Za sada niko međutim nije precizirao uslove pod kojima bi ovo bilo ostvarivo, a osim toga neke jake ekonomije poput Nemačke i Finske su nezadovoljne ovom idejom.

Nemačku sada kritikuju i drugi. Tako je italijanski premijer Mario Monti rekao da Nemačka smanjuje šanse nekih zemalja da izađu iz krize.

Kritike pljušte sa svih strana. Francuska i Španija optužuju ECB da ne doprinosi dovoljno Evropskom kriznom fondu niti da doprinosi snižavanju prinosa na španske državne obveznice. Dragi im uzvraća da je ECB dosta toga uradio ali da ne može da popunjava rupe tamo gde zakažu vlade.

Kako se bliži žetva, silosi se pripremaju za prijem novog zrna, a interes za trgovanjem pšenicom je sve veći. Po obimu trgovanja pšenica je protekle nedelje bila najzastupljenija roba na berzi. Hlebno žito se prodavalo po prosečnoj ceni od 24,59 din/kg ( 22,77 bez PDV), što je rast u odnosu na prethodnu nedelju od 1,18%. S obzirom na već pomenutu okolnost pada vrednosti dinara ovaj statistički pokazatelj treba prihvatiti uslovno. Ipak, neophodno je pomenuti da je protekle nedelje realizovan jedan kupoprodajni ugovor po ceni od 23,00 din/kg bez PDV, što je ovosezonski dinarski cenovni maksimum. Procene da bi sledeća ekonomska godina mogla da bude neizvesna sa aspekta bilansnih zatvaranja pšenice, sve češće motivišu kupce da na terminskom tržištu kupe pšenicu novog roda. Kupovina 1.500 tona novog roda realizovana je po ceni od 18,77 din/kg (17,38 bez PDV). Na osnovu ovih podataka, procene oko toga sa kojom cenom će pšenica na SPOT tržištu startovati u žetvi sada su mnogo izvesnije.

Tržište kukurza bukvalno stoji. Argumente za prethodnu konstataciju nalazimo u malom obimu trgovanja i ceni koja je u mirovanju. Prosečna cena u nedelji za nama je iznosila 21,92 din/kg ( 20,30 bez PDV). Izvoznici strpljivo čekaju još povoljniji razvoj situacije nego što je sada, pa da agresivnije nastupe na tržištu. S obzirom šta se dešava na deviznom tržištu oni će vrlo brzo otvoriti svoju ponudu.

Soja dosledno svim prethodnim nedeljama ima najveći rast cene. Prosečna cena trgovanja iznosila je 57,48 din/kg (53,22 bez PDV). Rast cene iznosi 2,51%, ali istini za volju realno u dolarskoj vrednosti to je praktično identnična cena kao u prethodnoj nedelji ili preciznije za zanemarljivih 0,01% niža cena. Sojom novog roda se trgovalo u tzv. trgovinskim aranžmanima na zeleno i to po ceni od 40,11 din/kg (37,14 bez PDV). Iz korpusa roba soja kompleksa trgovalo se još i sojinom sačmom sa 44% proteina po ceni od 57,23 din/kg (48,50 bez PDV).

Od ostalih roba svoje mesto u trgovanju na berzi u Novom Sadu našlo je i stočno brašno i to po ceni od 22,42 din/kg (19,00 bez PDV).

Pregled zaključenih i ponuđenih količina, kao i dijapazon zaključenih i ponuđenih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u sledećoj tabeli:

PRODEX je na dan 01.06. iznosio 230,41 indeksnih poena i za 1,85 indeksnih poena je veći nego poslednjeg dana trgovanja prethodne nedelje.

Pritisak koji stvara dužnička kriza u EU, uz jačanje vrednosti dolara u odnosu na ostale značajne svetske valute, doprineli su padu cena gotovo svihi roba na svetskim tržištima. Tako je su i cene julskih fjučersa na pšenicu i kukuruz pale za 2,93%, odnosno 4,01%.

Kretanje dolara i pad cena na eksternim tržištima, od nafte do pšenice, su pogurali cene na dole i na tržipštu roba iz soja kompleksa. Na čikaškoj berzi je u poslednjih nedelju dana cena fjučersa na zrno soje pala za 2,62%, dok je pad sojine sačme nešto veći i iznosi 3,97%.

Pšenica je u Parizu pojefinila za 2,23%, a kukuruz za 0,95%. Na berzi u Budimpešti je cena fjučersa pšenice pala za 0,29% , dok je kukuruz jeftiniji za 2,10 procentna poena.

Drugih informacija nema osim da je drahma skinuta sa „ekrana“.