август 2012

Australijska premijerka Džulija Gilard najavila je da će ova zemlja u Tihom okeanu od sada godišnje biti u mogućnosti da prihvati do 20.000 osoba koje potražuju azil, umesto dosadašnjih 13.750 na godišnjem nivou. Do ovog povećanja došlo je zbog povećane navale ilegalnih imigranata u poslednjih nekoliko godina. Njihovi dolasci najčešće su usmereni na severozapadnu obalu i ponekad imaju smrtne ishode, zbog prenatrpanosti brodova, nemirnog mora i loše obučenosti posade. U junu su nestala dva broda, pronađeno je 17 tela, a još 70 ljudi je proglašeno nestalim.

Povećanje prihvatnih kapaciteta zahtevaće i izgradnju dodatnih izbegličkih kampova. Tokom 2010. godine broj nelegalnih imigranata koji je došao vodenim putem iznosio je 6.535, u 2011. 4.565, a samo do avgusta ove godine bilo ih je 7.629. Najveći broj izbeglica dolazi u poslednje tri godine dolazio je iz Sri Lanke, Afganistana i Irana, ali ove godine zapažen je povećan broj pridošlica sa Bliskog Istoka.

Grupa Mercator je u prvoj polovini 2012. godine premašila 1,4 milijarde evra čistih prihoda iz prodaje, što predstavlja približno isti nivo kao u istom periodu prošle godine. U Sloveniji su se prihodi smanjili za 1,6%, dok se na inostranim tržištima beleži rast od 4,9%. Mercator se součava sa visokom stopom nezaposlenosti u čitavom regionu, što utiče na kupovnu moć potrošača. Na smanjenu potrošnju i negativni poslovni rezultat u visini od 16,5 miliona evra negativno je uticao i rast PDV-a u Hrvatskoj, povećanje cene energenata i nekih sirovina, kao i depresijacija srpskog dinara.

U prvoj polovini ove godine Grupa Mercator je ostvarila 1.402.022 hiljade EUR prihoda od prodaje, što predstavlja 47,3% godišnjeg plana. Najveći rast postignut je na tržištu Bosne i Hercegovine, gde su se prihodi od prodaje povećali za 54,6%, kao posledica akvizicije društva Drvopromet d.o.o. Grupa Mercator je u razvoj maloprodajne mreže u prvoj polovini 2012. investirala 37.281 hiljade EUR i stekla više od 31.000 kvadratnih metara novih bruto površina. Zbog otežanih ekonomskih uslova i neizvesnosti na tržištu, Uprava društva Poslovni Sistem Mercator d.d., počela je sa aktivnim sprovođenjem mera racionalizacije poslovanja, koji obuhvata tri seta protivkriznih mera, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Quantas je zabeležio neto gubita od 256 miliona dolara, u finansijskoj godini koja se završila 30. juna, u poređenju sa ostvarenom dobiti od 265 miliona dolara u prethodnoj godini. Nakon objavljenih rezultata, rukovodstvo kompanije je otkazalo porudžbine za 35 novih aviona Boeing Dreamliner vrednih 8,5 milijardi dolara. Alan Džojs, izvršni direktor avio-prevoznika, izjavio je da je bio očekivan usporen rast usled loših ekonomskih uslova u čiotavom svetu, ali da je ostvarenom gubitku najviše doprinelo loše poslovanje na ključnim međunarodnim tržištima, kao što su britansko, američko i evropsko.

Segment Međunarodnih operacija ostavrio je gubitak od skoro pola milijarde američkih dolara, zbog čega kompanija razmišlja o ubrzanom pokretanju restrukturiranja, koje sa sobom nosi i otpuštanje oko 2.800 zaposlenih. Zbog rastućih cena goriva kompanija je na njega potrošila rekordnih 4,5 milijardi dolara, odnosno čak 700 miliona dolara više nego u prethodnih godinu dana.

Neto prihod kompanije Hewlett-Packard je u trećem kvartalu pao za 5% na 29,7 milijardi dolara. HP prolazi kroz proces višegodišnjeg restrukturiranja pa je i izvršni direktor kompanije Meg Vitman zamolila velike investitore da imaju strpljenja. „HP je još uvek u ranoj fazi uspostavljanja novog razvojnog puta, i uprkos globalno nepovoljnoj finansijskoj situaciji, ostvarili smo solidan progres“, napomenula je ona. Međutim, u okviru planiranog smanjenja troškova, kompanija će najverovatniej morati da otpusti 27.000 zaposlenih, odnosno 8% svoje ukupne radne snage do 2014. godine, a njihove otpremnine takođe će činiti veliki deo kratkotrajnih troškova.

Konsolidovana dobit OTP grupe u prvih šest meseci 2012. iznosi 280,3 miliona evra, dok obračunata dobit u drugom kvartalu iznosi 142,6 miliona evra, značajno više nego u prvom kvartalu. Dobit stranih filijala je ostala značajna i predstavlja 42% kako u drugom tromesečju tako i u prvoj polovini 2012. Banke koje pripadaju OTP Grupi ostvarile su višu adekvatnost kapitala od propisanog minimuma u zemljama u kojima posluju, što govori o stabilnosti OTP grupe. Konsolidovani kapital OTP grupe povećan je za 17,9% u drugom tromesečju. U skladu sa tim i Tier1 je dostigao vrednost od 14,4%. Do kraja juna, samostalna vrednost adekvatnosti kapitala iznosi 18,6% što je za 0,6 % više u odnosu na isti period prethodne godine.

Ukupna vrednost neto zarada van matične Mađarske je takođe povećana, pa je tako u prvoj polovini 2012. ostvareno 117,97 miliona evra, dok je za isti period prethodne godine vrednost zarada iznosila 92,98 miliona evra. U zaradi su najviše doprinele Rusija (77,72 miliona evra) i Bugarska (54,13 miliona evra). Hrvatski i slovački rezultati ostali su dobro izbalansirani dok su gubici OTP banke u Srbiji i Crnoj Gori postepeno smanjeni. Na nivou Grupe, likvidnost se razvija s jedne strane konsolidovanim stopostotnim kreditima/depozitima i likvidnim rezervama koje su dostigle vrednost od 5 milijardi evra krajem juna 2012. godine.

Više od šest miliona posetilaca iz čitavog sveta posećuje Meku tokom dva godišnja hodočašća kada često dolazi do zagušenja u saobraćaju, a u neposrednoj blizini Velike Džamije i do nesreća sa smrtnim ishodom. Saudijske vlasti sada planiraju izgradnju četiri linije metroa u ukupnoj dužini od 182 km duž čitavog grada.

Građevinski radovi trajaće narednih deset godina, ali se u zvaničnom saopštenju ne kaže koj ekompanije će biti njihovi izvodioci. Ostali dugotrajni projekti obuhvataju izgradnju hotela, tržnih centara i kafea, kako bi bio podržan turizam i tokom ostalih meseci u godini. Saudijska Arabija trenutno unapređuje saobraćajnice koje povezuju glavni grad Rijad i svete gradove Meku i Medinu.

Gradske vlasti Čongkinga najavile su investiranje 1,5 biliona juana (240 milijardi američkih dolara) tokom naredne tri godine u razvoj sedam vodećih grana industrije, pre svega proizvodnju petrohemije, automobila i elektronike. To je već peti po redu kineski grad koji je javno objavio obimna ulaganja u privredni razvoj. Do sada su investicije najavili Guangžu, Nanđing, Ningbo i Čangša.

Ove ekonomske inicijative trebalo bi da trgnu donekle usporenu kinesku ekonomiju i budu zamajac velikog privrednog rasta. Uprkos stimulansima vlade, ekonomski rast je ove godine pao na 7,6%, odnosno trogodišnji minimum. Ovaj rezultat je i dalje bolji od evropskog, japanskog ili američkog, ali nanosi štetu velikim kineskim kompanijama koje su navikle na ubrzani rast u prethodnoj deceniji.

GGF kreditna linija pretežno je namenjena unapređenju energetske efikasnosti u zgradama poboljšanjem toplotne izolacije u zidovima, ugradnjom energetski efikasnih prozora, bojlera i naprednijeg sistema centralnog grejanja, kao i drugim inovativnim rešenjima za uštedu energije. Procenjuje se da će sredstva obezbeđena GGF kreditnom linijom osigurati uštedu od minimum 20% primarne energije što predstavlja godišnje smanjenje utroška energije za oko 20 miliona kWh i 6.500 tona nižu emisiju ugljen dioksida.

„GGF-u je drago što može da najavi ovu saradnju sa Banca Intesa, finansijskom institucijom sa znatnim iskustvom u uštedi kreditima za energetsku efikasnost i sa impresivnom poslovnom mrežom. Kroz rad sa bankama poput Banca Intesa, možemo maksimizirati uticaj Fonda, postići znatan razvoj i efikasno doprineti smanjenju potrošnje energije u Srbiji“, istakla je Monika Bek, predsedavajuća fonda „The Green for Growth Fund“. Banca Intesa je jedna od prvih banaka u Srbiji koja je klijentima ponudila kredite za unapređenje energetske efikasnosti. Banka se do sada prevashodno fokusirala na korporativne zajmove za energetsku efikasnost, plasiravši kredite u ukupnoj vrednosti od 14 miliona evra.

U Njujorku očekuju amortizaciju cena nafte i naftnih derivata pošto vlasti planiraju da na tržište unesu deo nafte iz nacionalnih rezervi što bi kratkotrajno primirilo skok izazvan trenutnom krizom na Bliskom Istoku. Analitičari smatraju da bi takav potez ne samo održao trenutni blagi oporavak američke ekonomije već i znatno doprineo podizanju rejtinga predsednika Baraka Obame u javnom mnjenju SAD pred vruću predizbornu jesen.

U izgradnji velikog gasovoda kroz Azerbejdžan i Tursku BOTAS i TPAO, dve turske naftne kompanije imaju ukupno 20% udela, dok azerbejdžanski SOCAR drži preostalih 80%. Međutim, sudeći prema najnovijim izjavama Bada Fekrela, predsednika turske organizacione jedinice Britiš Petroleuma, ovaj svetski energetski gigant namerava da preuzme određeni udeo od SOCAR.

Dogovor o izgradnji Trans-Anatolijskog gasovoda poptisan je prošlog juna u Istanbulu, sa ukupnom vrednošću od sedam milijardi američkih dolara. Gasovod bi trebalo da sprovodi prirodni gas sa istoka prema zemljama EU kroz Tursku. Azerbejdžanska kompanija SOCAR je ponudila deo udela Britiš Petroleumu, a sudeći prema rečima Fekrela konačna odluka BP o budućem učešću u ovom projektu biće doneta početkom 2013. godine.