септембар 2012

Bugarska ministarka za regije Ljiljana Pavlova kaže da je polovina projekata koji su u toku realizacije rizično i da će ako bude neuspeha sredstva potrošena na njih morati da pravdaju. Ona je nabrojala dosta ovakvih projekata u oblastima poput javnog prevoza, prevencije poplava, decentralizacije i zdravstvene infrastrukture.

Neki projekti koji su zaključeni još pre četiri godine još nisu završeni zbog slabosti sistema javnih nabavki, ali još uvek pstoji opcija da će sredstva iz ovih nezavršenih projekata biti preusmerena na druge projekte.

Ovi indikatori su sve slabiji u Italiji, Kini, Indiji i Rusiji dok u Francuskoj i Nemačkoj beleže slab oporavak. Japan i SAD imaju umeren rast a Velika Britanija i Brazil beleže osetni rast.

Azijske ekonomije se oporavljaju mada su i tamo uočeni neki znakovi slabosti.

Transatlantski trendovi su sveobuhvatno godišnje istraživanje američkog i evropskog javnog mnjenja. Ispitivanje je sprovedeno od strane TNS Opinion organizacije između 2.i 27. juna 2012. u Sjedinjenim Američkim Državama, Rusiji (po prvi put), Turskoj i 12 zemalja članica EU: Bugarskoj, Francuskoj, Holandiji, Italiji, Nemačkoj, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji, Slovačkoj, Španiji, Švedskoj i Velikoj Britaniji.

Ono je pokazalo da82% Evropljana ima pozitivno mišljenje o američkom predsedniku. Kada su Evropljani pitani o Mitu Romniju, republikanskom kandidatu, 38% ispitanika je reklo da ne znaju ko je to ili je odbilo da odgovori. 39% je reklo da je njihovo mišljenje negativno, dok se 23% izjasnilo da ima pozitivno mišljenje.

Istraživanje američkog i evropskog javnog mnjenja takođe pokazuje i da, uprkos ekonomskoj krizi, 61 % Evropljana i dalje smatra da je ili će članstvo u EU biti dobro za njihove nacionalne ekonomije. Mišljenje javnog mnjenja je mnogo lošije po pitanju evra, 57% kaže da je evro loš ili bi bio loš za ekonomiju. Na pitanje da li bi njihova zemlja trebalo da napusti evrozonu, čak jedan od četvoro ispitanika u Španiji (27 %) i u Nemačkoj (26%) je odgovorio potvrdno.

52% Evropljana se slaže sa načinom na koji se nemačka kancelarka Angela Merkel suočava sa krizom, ali je i po pitanju njenog rejtinga prisutna jasna podeljenost sever-jug. Odobravanje je visoko u Francuskoj 64%, Nemačkoj 63%, Švedskoj 61%, a najviši stepen neodobravanja je prisutan u Italiji, Španiji i Portugalu, tri zemlje koje su najviše pogođene krizom.

Prerada ovogodišnjeg roda u Sunokove tri fabrike će trajati 60 do 120 dana, zavisno od fabrike, tokom kojih će se preraditi 1.400.000 tona šećerne repe.

Kompanija Sunoko je povećala otkupnu cenu po kilogramu, tako da će ona umesto dosadašnjih 4,05 dinara iznositi 4,4 dinara po kilogramu repe standardnog kvaliteta i digestije 16%, koja u sebi uključujesve bonuse i premije, izjavio je Ljubiša Radenković, generalni direktor Sunoka.

U ovogodišnjoj kampanji je rok plaćanja 25. decembra 2012, za isporučenu šećernu repu. Cena slatkog korena je za razliku od drugih kultura garantovana, a isplata je sigurna i realizuje se u ugovorenom roku. Moguća je i isplata odmah nakon isporuke uz odbijanje dodatnih troškova finansiranja.

U fabriku šećera u Vrbasu u toku 2012.godine uloženo je 2,3 miliona evra od čega je pola miliona utrošeno za izgradnju uređaja za prečišćavanje dimnih gasova iz kotlova. U fabrici u Pećincima počela je izgradnja parne sušare repinog rezanca čija je ukupna vrednost 9 miliona evra. Proizvodnim planovima predviđeno je da u šećerani Vrbasu tokom ovogodišnje kampanje bude prerađeno 700.000 tona šećerne repe i time se ostvari optimalno korišćenje kapaciteta.

Sunoko planira da preradi repu sa 33.000 ha koliko je zasejano šećernom repom za potrebe kompanije i ostvari proizvodnju šećera na nivou od 200.000 tona

Odmah nakon stupanja uredbe Vlade na snagu, Crédit Agricole Banka je počela sa prijemom prvih zahteva za kredite koji će se odobravati malim, srednjim i velikim preduzećima, kao i izvoznicima sa rokom otplate od 18 meseci koji uključuje i period počeka od 5 meseci, po kamatnoj stopi od 3,5% za kredite sa valutnom klauzulom i 10,5% za kredite u dinarima.

Tokom 2011. godine, Crédit Agricole Banka je, takođe, učestvovala u programu kredita sa subvencijom kada je plasirala kratkoročne i dugoročne subvencionisane kredite u ukupnom iznosu od 28 miliona evra.

Prvu selekciju prijava vršiće Fondacija Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF), prema osnovnim kriterijumima konkursa, kao što su društveni značaj projekta i uticaj na širu društvenu zajednicu. Banka će dati prioritet organizacijama čiji su misija i ciljevi u skladu sa vrednostima Banke, a koje dolaze iz mesta u kojima Erste Banka ima filijale. Prijave iz drugih mesta, pod uslovom da se projekat realizuje u mestu gde se nalazi filijala Banke, takođe će biti uzete u razmatranje. Proces odlučivanja trajaće najviše tri meseca po završetku konkursa. Maksimalni iznos pojedinačne donacije iznosi 500 hiljada dinara, a maksimalni iznosi za sponzorstva nisu unapred određeni.

„Za razliku od programa kulturne decentralizacije Centrifuga i podrške mladim talentima Superste (nekadašnji Klub 27), koji se bave specifičnim društvenim temama, ovim konkursom Banka otvara vrata najrazličitijim organizacijama da zatraže finansijsku podršku za realizaciju svojih inicijativa. Pozivam sve čiji projekti ispunjavaju uslove da se prijave”, rekla je Andrea Brbaklić, izvršna direktorka u Erste Banci.

Detaljna uputstva i formulari za prijavljivanje nalaze se u sekciji Društveno odgovorno poslovanje na internet stranicama Erste Banke, na adresi www.erstebank.rs/rs/DOP/Sponzorstva_i_donacije.

Evropska dužnička kriza traje više od tri godine, a investitori očekuju da će ekonomija 17 zemalja koje koriste evro ući u recesiju ove godine, kao rezultat neuspeha u rešavanju krize i osmišljavanju oporavka. „Druga evropska recesija u tri godine bila bi loša vest za globalnu ekonomiju. Ne treba da potcenjujemo negativan uticaj evropske krize na čitav svet. To je veoma važno“, dodao je ovaj fukcioner MMF u obraćanju međunarodnim poslovnim liderima koji su se okupili na godišnjem događaju u Kini.

Prema projekcijama MMF ekonomska kriza u Evropi dovešće do pada privrednih aktivnosti u SAD i Japanu za 1,5 do dva odsto, a jedan odsto u ovim zemljama odneće usporavanje ekonomskog rasta u Kini. Uticaj evropskih ekonomskih problema na trgovinu u Aziji biće dramatičan, pošto Evropa kupuje trećinu robe koja se izvozi iz ove regije. „Kada ekonomski rast u zoni evra padne na nulu, rast izvoza iz ove regije, takođe, pada na nulu“, naglasio je Zu. On je dodao da MMF snažno podržava odluku Evropske centralne banke (ECB) da pokrene program otkupa obveznica prezaduženih članica evrozone, kako bi eropska ekonomija krenula putem oporavka.

Izvor: http://www.seebiz.eu

Odluka osmoro sudija suda u Karlsrueu otklonila je mogućnost da će Nemačka sprečiti potpisivanje sporazuma Mehanizma za evropsku stabilnost, kreiranog da ubuduće otkloni sve greške u trgovanju sa hartijama od vrednosti. Presudom je odlučeno da gornja granica od 190 milijardi evra nemačkih finansijskih garancija može samo da bude povećana uz dozvolu zakonodavaca. Ipak, ozvaničeno je da nekakva ustanovljena granica mora da postoji, te da Nemačka ne sme neograničeno da podržava Mehanizam za evropsku stzabilnost, kao njegov najveći finansijer.