Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd će klijetima tokom novembra, meseca štednje, ponuditi da oroče novac sa mogućnošću isplate kamate unapred. Takođe, svi koji oroče više od 10.000 evra, na poklon će dobiti i polisu osiguranja domaćinstva.
Nominalna kamatna stopa za oročene depozite na period od 15 meseci je fiksna i iznosi 5,5 odsto (EKS 5,03). Klijenti, uz isplatu kamate unapred, imaju mogućnost izbora oročenja na tri, šest i dvanaest meseci.
Dok se u većini zemalja na svetu izbori održavaju neradnim danima, odnosno vikendom, u Americi se glasa utorkom. I ove godine trebalo bi da budu održani 6. novembra, u utorak. Pitate se zašto?
Na Ustavotvornoj konvenciji 1787. godine delegati su imali mnogo posla pa na kraju nisu stigli da se dogovore na koji dan bi inače trebalo da se održavaju izbori u SAD. Tako je saveznim državama prepušteno da same odrede datum održavanja federalnih izbora, zbog čega je nekoliko decenija vladao haos – svaka država je odabrala dan koji njoj odgovara.
Red je uveden tek 1845. godine, kada je u Kongresu izglasano da se izbori na saveznom nivou održavaju utorkom, što je imalo smisla u eri kada je većina Amerikanaca živela u ruralnim krajevima. Nedelja se smatrala svetim danom odmora, a ponedeljak je otpao jer se tada na izbore putovalo kočijama, pa bi mnogi morali da krenu u nedelju kako bi stigli do izbornog mesta. Sredom je uglavnom bio pijačni dan, pa im je najviše odgovarao utorak.
Za 19. vek to je bila ispravna odluka, a i tada su se izbori u Americi pretvarali u veliki paradni dan: cele porodice bi sa farmi dolazile na kočijama, svi su se odevali svečano, nakon glasanja se družilo i pevalo. Međutim danas to nije dobar izbor, tvrde politikolozi, jer je zbog toga što su izbori radnim danom manja izlaznost – tek svaki četvrti Amerikanac glasa.
Tportal
Atlantic Grupa je u prvih devet meseci 2012. godine ostvarila prihod od prodaje u iznosu od 483,2 miliona EUR, što u odnosu na isti period prošle godine predstavlja rast od 5,3 odsto. Dobit pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA) porasla je 10,9 odsto na 59,3 miliona EUR, dok je neto dobit nakon manjinskih interesa iznosila 9,5 miliona EUR, što je 9,6 odsto više u odnosu na isti period 2011.
Rast prihoda od prodaje zabeležila su sva Strateška poslovna područja, a ukupnom rastu najznačajnije su doprinela Strateška poslovna područja Delikatesni namazi (10,8 odsto), Zdravlje i nega (9,8 odsto), Kafa (9,4 odsto) i Sportska i aktivna prehrana (7,4 odsto).
Tokom prvih devet meseci 2012. uspešno se nastavila druga faza integracije Droge Kolinske u sistem Atlantic Grupe, sa fokusom na konsolidaciju proizvodnih kapaciteta u okviru sistema, pa je proizvodnja Multipower pića preseljena od ugovorenog proizvođača u sopstvene kapacitete u Rogaškoj Slatini. Menadžment nastavlja s procenama isplativosti preseljenja i ostale uslužne proizvodnje u sopstvena postrojenja.
U svim poslovnim područjima lansirani su novi proizvodi, dok su postojeći uvedeni na nova tržišta. Na primer, na hrvatskom tržištu lansirani su novi brendovi izvorske i mineralne vode (Kala i Kalnička) koji su u segmentu voda zamenili prethodne brendove Unique i Kapljica. U regiji je lansiran novi proizvod iz Argeta asortimana – Argeta Delight, dok je novi proizvod iz segmenta pića – Cockta Rossa, zabeležio odlične rezultate u sezoni. Argeta se posebnim rezultatima ističe i van regije, pa u Austriji ima tržišno učešće od 26 odsto, a asortiman Slatko i slano (Štark) je zahvaljujući distribuciji proširenog asortimana u Hrvatskoj rastao više nego dvostruko.
Hrvatsko tržište je najveće pojedinačno tržište Atlantic Grupe sa učešćem u ukupnoj prodaji od 27,4odsto, a slede tržišta Srbije sa 23,8 odsto, Slovenije sa 12,4 odsto, BiH sa 8,1 odsto, ostala regionalna tržišta sa 6,3 odsto kao i ključna zapadnoevropska tržišta sa 8,4 odsto. Tržište Rusije i istočne Evrope sa učešćem od 4,6 dsto u prihodima od prodaje beleže najveći rast od 36,1 odsto. Ostala tržišta učestvuju u prihodu sa 9 odsto.
Sopstvene robne marke Atlantic Grupe učestvuju u prodaji sa 73,1odsto, distribucija proizvoda robnih marki principala s 15,5 odsto, prihod od prodaje u apotekarskom lancu Farmacia sa 6,1 odsto, dok proizvodi koje Atlantic Grupa proizvodi kao privatne robne marke za velike poslovne sisteme u zemlji i inostranstvu čine 5,3 odsto prodaje.
Razorni uragan Sendiostavio je iza sebe razoreni Njujork u koji su se izlile obe reke na kojima grad leži, poplavljeni Atlantik Siti i ostrvoČinkoteg koje je progutala voda. Upravo ide kroz Pensilvanijui Filadelfiju.Savet za nacionalnu odbranu upravo tvituje da će oluja Sendi uskoro biti normalno stanje a ne izuzetak ako se ne reši problem klimatskih promena.
Predsednik Obama je proglasio stanje lementarne nepogodeu državi Njujork, i naredio dafederalna pomoć bude na raspolaganju pojedincima u okruzima Bronks, Kings, Nasau, Njujork, Ričmond, Safolk i Kvins.
U oluji je do sada poginulo 16 osoba ali strahuje se da će broj biti i veći u područjima koja su poplavljena a i onima u kojima besni vatra. Vatrogasci u Kvinsu imaju problem nedostupnosti vode za gašenje a ne smeju vatru gasiti morskom vodom. Oko dva miliona Njujorčana nema struju.
Jedan od demokrata Ed Marki 25. oktobra je još objavioizveštaj koji je sastavio od nekoliko najnovijih istraživanja o klimatskim promenama i njihovom uticaju na Novu Englesku. U izveštaju piše „Ako nastavimo da se pravimo da se one ne dešavaju uragan Sendi neće biti oktobarsko iznenađenje već možda stalna opasnost na ovim predelima“.
Povodom tradicionalnog Meseca štednje, Eurobanka nagrađuje štediše isplatom duple kamate u prvom mesecu oročenja. Ova ponuda važi za depozite u evrima i dinarima, uz opciju mesečnog pripisa kamate.
Osim toga klijentima u Eurobanci dostupni su proizvodi poput: „Slobodne štednje“ (atraktivna kamatna stopa uz uvek dostupna sredstva), klasična „Oročena štednja“, „Štednja pri ruci“ (50 odsto oročenog iznosa uvek na raspolaganju), „Euro UNAPRED“ (sa isplatom celokupne ili mesečne kamate unapred), „Euro STEP“ (depozit se uvećava za iznos mesečnog pripisa kamate) i „Blago deci“ (Štednja za decu).
Na značajno poverenje klijenata ukazuje podatak da je Eurobanka treća banka po visini ukupnih deviznih depozita građana u Srbiji. Eurobanka beleži stalni porast depozita klijenata, a samo 2011. godine štedni ulozi uvećani su za oko 10 odsto.
Više informacija o ponudi štednje kod Eurobanke građani mogu da dobiju posredstvom specijalne opcije internet stranice www.eurobankefg.rs/savetnikzastednju, kao i besplatnim pozivom na korisnički servis EuroPHONE 0800 111144/Opcija 7.
Štedni barometar Erste Grupe za zemlje CIE pokazao je da više od polovine njihovih stanovnika štedi, najviše preko štednih knjižica i „pod slamaricama“. Poljaci i Slovaci su šampioni u štednji jer ostavljaju na stranu 15% odnosno 12% mesečnih prihoda.
“U poređenju sa pre nekoliko godina, štednja je značajno dobila na važnosti za većinu stanovnika u našem regionu. To je dobra vest, pošto će pomoći da se uspori rast zaduženosti domaćinstava i pomoći da se poveća likvidnost u finansijskom sektoru”, kaže Martin Škopek, direktor sektora za poslove sa stanovništvom Erste Grupe. Svaki drugi stanovnik u CIE je navikao da redovno ostavlja novac na stranu. Dve trećine Čeha, Slovaka, Mađara, Rumuna, Hrvata i Srba štedi čim ima malo raspoloživog novca.
Većina ispitanika u okviru istraživanja kaže da štedi radi stvaranja finansijske rezerve, za penziju, radi kupovine ili renoviranja doma. Poljaci i Slovaci su šampioni štednje u regionu i ostavljaju na stranu 15% odnosno 12% mesečnih neto prihoda, a za njima slede Austrijanci, Nemci i Česi sa 9%. Poređenja radi, Britanci su uštedeli samo 7% u prvoj polovini 2012. godine, iako je njihov nivo prihoda uglavnom stabilan.
Austrijanci i Česi nisu značajnije reagovali na činjenicu da su njihove vlade osetno smanjile subvencije stambenim štedionicama u okviru paketa mera štednje. Zahvaljujući tome, 67% Austrijanaca i više od polovine čeških štediša ostaju verni štednji u stambenim štedionicama. Međutim, tri četvrtine štediša u CIE se brine da će njihove lokalne valute devalvirati i da će se zbog toga štednja manje isplatiti u budućnosti. Skoro tri četvrtine Poljaka, Austrijanaca i Nemaca se brine zbog visoke inflacije i pada kupovne moći.
Samo 20 do 30% građana CIE je zadovoljno iznosom koji su trenutno u stanju da uštede, u odnosu na više od polovine Austrijanaca ili Nemaca. Najmanje zadovoljni su Ukrajinci, pa zatim Srbi i Mađari. Ova percepcija je u skladu sa finansijskom situacijom u kojoj se ljudi nalaze. Dok većina Austrijanaca i Nemaca vidi svoju ličnu finansijsku situaciju kao dosta dobru, samo 16% stanovnika CIE je zadovoljno svojom finansijskom situacijom. Njih 40% kaže da je njihova situacija “osrednja”.
U nominalnim iznosima, Nemci su na prvom mestu (178 EUR ušteđeno mesečno), pa slede Austrijanci (164 EUR), Poljaci (90 EUR), Slovaci (83 EUR) i Česi (78 EUR). Barometar otkriva prilično veliki jaz, s obzirom na to da Mađari, Ukrajinci, Srbi, Hrvati, Crnogorci i Rumuni ostavljaju na stranu manje od 50 EUR mesečno.
Srednjoročno gledano, više od pola Čeha, Slovaka, Mađara, Rumina, Hrvata i Srba veruje da će kroz pet godina štedeti isto ili više nego danas. 25% Britanaca je reklo da očekuju da će štedeti manje u trećem kvartalu 2012. godine, a skoro polovina (49%) je rekla da se iznos neće promeniti. U ovom trenutku, 8 od 10 Srba, Rumuna i Mađara se oseća lično pogođenim negativnom ekonomskom situacijom u svojoj zemlji, dok manje od polovine Čeha i Austrijanaca oseća uticaj globalne finansijske krize.
“Više od pola stanovnika CIE kaže da je veoma pažljiva kada se radi o zaduživanju. Većina bi se zadužila samo radi kupovine stana ili kuće i odlučila bi se za bankarski kredit ili bi pozajmila novac od porodice”, objašnjava Škopek. Međutim, nedostatak novca nije pokvario neke tradicije. Skoro trećina Poljaka kaže da bi uzela kredit ili otplaćivala u ratama kada se radi o pokrivanju troškova svadbe.
Glavni pregovarač mađarske vlade u razgovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom o zajmu, Mihali Varga, pokušao je da delom ublaži svoju jučerašnju izjavu da će se „život nastaviti“ i ako Budimpešta ne postigne dogovor sa fondom, tvrdnjom da vlada ulaže velike napore da isti bude postignut.
Međunarodne institucije trenutno procenjuju domet mera za fiskalnu konsolidaciju koje su Mađari najavili u oktobru, ali šta će sa njima biti znaće se posle 7. novembra, rekao je Varga.
Ova pomoć bi mnogo značila Mađarskoj, ali nećemo je prihvatiti po svaku cenu, nastavio je, „jer naša zemlja nije u situaciji više da preduzima očajničke mere“. Da se situacija u Mađarskoj malo popravila juče su potvrdili i podaci o zaposlenosti, koja je u prethodnom kvartalu bila rekordno visoka u odnosu na prethodnih 10 godina, dakle i na pretkrizne nivoe.
Na sajtu potrosac.infoosvanuo je poziv na bojkot svih hipermarketa u Srbiji zbog toga što su „beskrupolozno, zloupotrebljavajući povećanje PDV-a, isti iskoristili da značajno povećaju cene artikala za najširu potrošnju“.
U saopštenju stoji da su „verovatni kartelski sporazumi i po svemu sudeći monopolski položaj velikih trgovinskih lanaca u Srbiji učinili da svi hipermarketi listom podignu cene većine proizvoda široke potrošnje i do 30%, što je dodatno ugrozilo veoma nizak standard građana i pokazalo beskrupulozno lice profitera“.
Zato su potrošači Srbije pozvali širu javnost da uzdržavanjem od kupovine na tri dana podsete vlasnike hipermarketa da oni žive potrošača, a ne obrnuto. Bojkot će trajati30. i 31. oktobra i 1. novembra i to na celoj teritoriji države.
Erste Bank a.d. Novi Sad saopštila je da je u prva tri kvartala 2012. povećala bilansnu sumu za 8,9%,sa 72,1 milijardi dinara na kraju 2011. godine na 78,5 milijardi dinara na kraju trećeg kvartala 2012. godine. Kreditiranje je povećano za 22% a ukupni depoziti isto koliko je porasla i bilansna suma. Na globalnom nivouErste Grupa zabeležila je neto dobit od 597,3 miliona EUR i stabilan operativni rezultat u prvih devet meseci 2012.
Ukupni krediti u odnosu na kraj 2011. godine su povećani za 22% i iznose 56,1 milijardi dinara, dok su ukupni depoziti povećani za 8,9% i iznose 61,1 milijardi dinara.
U odnosu na kraj 2011. godine, krediti plasirani stanovništvu i mikro klijentima su uvećani za 10,4% i iznose 25,3 milijardi dinara. Krediti pravnim licima su u odnosu 2011. godine povećani za 28,1% i iznose 35,9 milijardi dinara.
Depoziti stanovništva i mikro klijenata su uvećani za 14,8% u odnosu na kraj 2011. godine iiznose 26,4 milijardi dinara. Depoziti pravnih lica su u odnosu na kraj 2011. godine povećani za 15,9% i iznose 12,5 milijardi dinara.
U pogledu operativnog poslovanja, Banka je na kraju trećeg kvartala 2012. godine ostvarila 10,9% više operativnih prihoda u odnosu na isti period prethodne godine, dok su operativni rashodi porasli za 8,8%. Operativna dobit na kraju trećeg kvartala ove godine je za 15,9% veća u odnosu na isti period prethodne i iznosi 1.307 miliona dinara, kada je 1.127 miliona dinara.
Ukupan finansijski rezultat na kraju trećeg kvartala 2012. godine, podržan i određenim prihodima sa jednokratnim efektima iz prve polovine godine, iznosio je 776,2 miliona dinara što je 31,8% više u odnosu na isti period prethodne godine kada je iznosio 588,9 miliona dinara.
U trećem kvartalu ove godine za 23,1% je uvećan broj korisnika alternativnih kanala distribucije tako da sada više od 100 hiljada klijenata Erste Banke koristi internet i telefonsko bankarstvo. Ukupan broj klijenata Erste Banke je premašio 300 hiljada.
Krenite put Istoka, savetuje britanski ‘Ekonomist’ secirajući singapursku državu koju karakteriše dugoročno planiranje, valjana a jevtina i kompetentna administracija, kadrovski elitizam na svim nivoima baziran na znanju i visokim platama, i fokusom i kapacitetom za privlačenje stranog kapitala. Nove ekonomije poput srpske, suočavaju se sa objektivno skučenim mogućnostima i “subjektivnim slabostima” u podsticanju privrednog oporavka i zapošljavanja.
Uloga države, odnosno njena javna intervencija u ekonomiji i društvu, tiče se kapaciteta da se regulativom, fiskalnom i monetarnom politikom kao i različitim programima definiše delovanje privrednih subjekata, ali i uslovi života građana. Od javne intervencije se eksplicitno očekuje (bolja) alokacija ekonomskih resursa i (kvaliteniji) ekonomski rast.
Ovako definisana, javna intervencija države stalni je izvor neslaganja i suprotstavljanja. Tako se u tradiciji klasične ekonomije tržište vidi kao ključni alokator roba, kapitala i radne snage, ali i kao samo-regulacioni sistem sa ugrađenim mehanizmima korekcije. Državna intervencija proizvodi nestabilnost, stvara poremećaje u formiranju ponude i potražnje, guši motivaciju i uzrokuje opštu neefikasnost poslovanja. I zato su liberalizacija, privatizacija, deregulacija i fleksibilnost radne snage željeni model.
Radikalni zaokret pravi Džon Mejnard Kejnz (1886-1948), zastupajući tezu da u vremenima ekonomskih lomova (1929-1933) jedino država ima kapacitet da zaustavi krah i usmeri ekonomiju ka prosperitetu. Tvrdi ne samo da tržište nema mehanizme korekcije, već da u recesijama monetarna politika nije uspešna. Ukazuje i na bazično iracionalne temelje ekonomskog ponašanja. Naime, u kriznim vremenima građani se odlučuju da štede, banke se ustručavaju da daju kredite, privatni investitori da ulažu. Zato je i neophodna državna intervencija: radikalno povećavanje javne potrošnje, uz smanjivanje poreza kako bi građani mogli više da troše, ali i povećavanje poreza za bogate.
Brutalno pojednostavljujući: graditi piramide, bolnice, puteve, trošiti se mora. Tako pojačana tražnja pokreće industriju i druge sektore i uspostavlja nove cikluse prosperiteta. U suštini, u suočavanju sa krizom iz 1930-tih, Kejnz je sebi postavio ograničen zadatak. Video je svoju ulogu da objasni zašto ekonomija povremeno operiše ispod nivoa pune zaposlenosti. On nije sebi postavio zadatak da razume otkud ekonomska kriza, već da pragmatično predloži novi ’alternator,’ tj. instrument za oživljavanje privrede. Dakle, kako stvoriti novu zaposlenost? Svoj zadatak je video u spašavanju kapitalizma; njegov zahtev za redistribucijom prihoda u korist radničke klase nije bio zasnovan na moralnom kodeksu ili specifičnoj ideologiji, već na makro-ekonomskim kriterjumima efikasnosti i stabilnosti. Kejnz nije želeo da država upravlja ekonomijom niti se zalagao za oblike državnog vlasništva. On se jednostavno zalagao za aktivnu državnu intervenciju radi savladavanja nezaposlenosti i podsticanja privatnog sektora i građana da više ulažu i troše.
Kejnzova formula se pokazala uspešnom i u upravljanju ekonomskim bumom Evrope nakon Drugog svetskog rata. „Ništa ne traje večno“, i ova formula polako pokazuje i svoje naličje; stalno napadana od „nove levice“ i „nove desnice“ (neefikasnost ili represivnost, demotivisanje investitora, smanjivanje podsticaja za rad), pokazuje svoje unutrašnje granice, tako da je naftna kriza iz 1970-ih temeljito uzdrmava. Uvek snažna protržišna kultura Amerike i Engleske započinje žestoku mobilizaciju i nudi svoje recepte. U rapidnom ubrzavanju globalizacije, neo-liberalizam zadobija potpunu dominaciju. Sledi brzi i specifičan ekonomski rast i njegovo globalno širenje, kao i optimizam da je formula trajna i opšte primenjiva.
Ali krajem 2008, ikona nove ekonomije – njen finansijski sektor – jednostavno se urušava i u duboku recesiju povlači realnu ekonomiju. U kakofoniji iznenađenja, šoka i ad hoc recepata sve su seglasnije čule poruke “vratimo se Kejnzu.” SAD i Evropske zemlje upumpavaju 1,5-2% svojih BND-a u finansijski sektor i realnu ekonomiju, a zatim najavljuju velike infrastrukturne projekte, smanjenje poreza, odnosno uvođenje progresivnih poreza, kao i ograničene nacionalizacije. Na delu je, međutim, specifična evolucija globalne krize: od krize finansijskog sektora ka krizi realne ekonomije, a onda ka ozbiljnoj javnoj zaduženosti i budžetskom deficitu, koji postaju ključna javna agenda tokom 2011. i 2012, dok većina vlada najavljuje ili primenjuje drastične mere štednje. One uvek znače smanjivanje javnih programa (zdravstvo, obrazovanje, penzije), kao i manje sredstava za investicije i nova zapošljavanja, uz otpuštanje zaposlenih.
I tako je napravljen pun krug: smenjivale su se dominantne paradigme u stvaranju i/ili suočavanju sa krizama; ujedno su potvrdile da nijedan projekat ili paradigma ne mogu biti trajna formula. Nezavisno od teorija i normativnih zamisli, međutim, moderni ‘Levijatan,’ tj. država se širi, razgranava, usisava ekonomiju, postaje skupa i neefikasna. Neke su efikasnije a manje skupe, dok posebnu pažnju izazivaju države jugoistočne Azije, posebno Singapur (i, ranije, Južna Koreja). ‘Go East, young bureaucrat’ sugeriše The Economist, ukazujući na tajnu ekonomskog uspeha. Brutalno pojednostavljujući, evo formule: dugoročno planiranje, valjana a jevtina i kompetentna administracija, kadrovski elitizam na svim nivoima (selekcija bazirana na znanju, visoke plate), fokus i kapacitet za privlačenje stranog kapitala. “Dodjite kod nas: imaćete sjajnu infrastrukturu, obrazovanu radnu snagu, razvijene kanale trgovine, pravnu državu i niske poreze.” Uz to, postoji i vrhunski obrazovni sistem, dobre bolnice, mreža agencija za podršku biznisu i nema nasilja na ulicama. I prihodi zaposlenih omogućuju štednju, ali i da se plaćaju privatizovane usluge. To u prevodu znači: niska socijalna davanja, snažna uloga proširene porodice, kao i autoritarnost države (elita upravlja iz senke, kontrolisana javna potrošnja i ‘red i disciplina’). Kako je izvoz ključ ekonomije, ogromna su ulaganja države u infrastrukturu ali i u obrazovanje; izvoznici kupuju po svetskim cenama, ali imaju povoljniji pristup kapitalu. I vrednost valute je prilagođena; poreske olakšice se selektivno primenjuju; država razvija marketinške i istraživačke agencije za podršku izvozu; pravila i licence se postavljaju i nadziru radi uvećanja izvozne reputacije zemlje; identifikacija sektora i kompanija koje, kada je u pitanju izvoz, zaslužuju podršku – ili ih pak usled nedovoljnog kvaliteta treba destimulisati – važan su deo uloge države.
Kada je u pitanju Evropa, intervencionistička uloga države se, uprkos svemu, ipak u osnovi ne dovodi u pitanje. Iz socijal-demokratkih i neokejnzijanskih krugova predlaže se ključna uloga države u formulisanju ekonomskih ciljeva, ali znatno redukovana u njihovoj implementaciji. Dakle, postavljanje ciljeva i strategija, ali i pomaganje drugim akterima u gradnji kapaciteta, kao i poverenja koje ohrabruje saradnju. Država takođe mora podržavati konkurenciju među akterima, ali i da spreči koncentraciju bogatstva i moći, posebno kada nisu zasluženi I kada teže samo-reprodukciji. Zadatak države u implementaciji mora biti u delegiranju na niže organe vlasti, privatni i neprofitni sektor, kao i na različite građanske inicijative. Sve to treba da je praćeno transparentnošću, jasnim kriterijumima I procedurama kao i odgovornošću. Londonski ‘Economist’ umesto normativnog pristupa nudi empirijsku analizu. Države se značajno razlikuju u kvalitetu i efikasnosti svojih administracija (Švedska i Singapur na vrhu, Kina i Kalifornija znatno zaostaju), a uspešni eksperimenti čine uštede i donose efikasnost. Generalno, dobra centralna administracija i njene službe su ključni za ukupni ekonomski uspeh (Švedska, Singapur); kreiranje dobrog poslovnog ambijenta i ‘pravne države’ su glavni doprinosi države.
Mogu li ‘nove ekonomije’ (npr. Srbija) da primenjuju Kejnzijanske recepte, dakle da smanje kamatne stope, aktiviraju poreski sistem, i započnu velika javna ulaganja i tako nadomeste pad privatne potrošnje i poreskih prihoda? Teško, jer njihova primena obično uvećava urušavanje ekonomija. Nove ekonomije strepe da li će im valute kolabrirati a investitori izgubiti poverenje. Uz to, ovde su obično krize mnogo izrazitije. Između 1970. i 1994. godine tokom manjih recesija, društveni proizvod bi opao u Latinskoj Americi u proseku 8%, a u OECD zemljama samo 2%. Poreska osnova je mnogo uža i tanja, a poreski prihodi neizvesniji (recesije bi smanjile budžete za 20% u L. Americi, a u OECD samo 6%). Kada strani investitori strahuju da kupuju obveznice, nove ekonomije ne mogu pozajmljivati; stalno su u opasnosti od inflacije i panično teže da stabilizuju svoju valutu; kako duguju u dolarima ili evrima, pad vrednosti njihovih valuta opako uvećava zaduženost. I tako, zbog niske akumulativnosti privrede i male štednje, nove ekonomije zavise od inostranih ulaganja. A šta i kako radi država? Čak i površna analiza (Srbije) ukazuje da ovde država teško da funkcioniše u kontekstu delovanja zemalja južne Azije (i Evrope). To i nameće zaključak da kratkoročno – uprkos svim uveravanjima, idejama i najavama – neće biti vidljivih promena (rast zaposlenosti i standarda). Tajna je u dugoročnim promenama i gradnji kapaciteta, ali to je već ‘pitanje od milion dolara’.
Miroslav Ružica
broj 91, septembar 2012.