BELGRADE (Serbia), February 6 (SeeNews) – Serbian state-owned construction and agricultural machinery maker IMK 14. Oktobar has signed a memorandum of cooperation with Macedonian state-owned forestry company Makedosnki Sumi in an attempt to restore business ties, the municipality of Krusevac said.
ZAGREB (Croatia), February 6 (SeeNews) – Croatian stock market indices closed mixed on Wednesday as total daily turnover rose, bourse data indicated.
BELGRADE (Serbia), February 6 (SeeNews) – The Serbian government has provided 200 million dinars ($2.4 million/1.8 million euro) to rubber and chemicals group Tigar [BSE:TIGR] to help it cover outstanding wage and health insurance payments, the finance ministry said on Wednesday.
Kako nedavne statistike pokazuju, u Srbiji se do auta najčešće dolazi putem auto kredita, koji, baš kao i automobili, imaju svoje prednosti i mane, a neki i sasvim nerazumne cene. Iako je kredite nemoguće potpuno ujednačiti, pre svega što su neki namenjeni za kupovinu polovnih, a neki novih vozila, kao i zbog toga što je sam iznos kredita i rok otplate drugačiji, kao i sredstvo obezbeđenja, ugrubo možemo reći da je uzimajući u obzir nekoliko osnovnih parametara (kredit u evrima za kupovinu novih i polovnih vozila) prosečna cena auto kredita (efektivna kamatna stopa na auto kredite u evrima) u Srbiji između 10 i 15%.
Šta morate da znate pre kupovine automobila na kredit?
1. Budite svesni svoje kreditne sposobnosti
Ukoliko planirate da uzmete auto kredit, prvo što morate da uradite je da da povučete izveštaj iz Kreditnog biroa i sagledajte svoju situaciu. Ukoliko vaš izveštaj pokazuje da ste prethodne tri godine bili neuredan platiša ili da ste trenutno prezaduženi, biće vam znatno sužene mogućnosti za uzimanje kredita po nižim kamatnim stopama.
2. Sagledajte sve povoljne ponude
Nikada nećete dobiti najbolju ponudu ako odete samo u jednu banku. Sve banke prodaju novac, a kredit koji nameravate da podignete je samo sredstvo da stignete do svog cilja tj. do automobila. Kako bi ste dobili najpovoljnije uslove proverite sve dostupne opcije, jer ma koliko želite da kupite auto “SADA”, imajte na umu da će vaša finansijska obaveza vraćanja tog kredita trajati nekoliko godina.
3. Nemojte se finansijski preforsirati
Pre nego što krenete u kupovinu automobila, morate da znate kakav automobil možete sebi da priuštite. To znači da morate znati koliku kaparu možete dati, koliko može biti vaše učeće ili depozit za automobil, i naravno, koliko će vas kredit ukupno koštati i kolika će biti visina vaše mesečne rate. Inisistiranje na tome da kupite baš željeni auto, bez obzira na finansijsku računicu, može vas dovesti u situaciju da izbijete sebi nekoliko stotina ili hiljada evra iz džepa, ili da pak znatno produžite rok u kome ćete otplaćivati kredit.
4. Uradite svoju matematiku
Jednostavan korak koji mnogi zaborave da urade je i izračunavanje prave cene automobile koji kupujete. To nisu samo mesečne uplate dok ne otplatite kredit. U računicu treba da uđe i kapara koju dajete i troškovi kredita i ostali troškovi koje će te imati tokom otplate. Ukoliko je kredit indeksiran u stranoj valuti npr. u evrima, a platu primate u dinarima računajte da će vam tokom otplatnog perioda zbog kursnih razlika biti potrebno oko 10% više novca za otplatu kredita.
Od prosečne cene auto kredita znatno odskače kredit NLB banke čija se efektivna kamatna stopa kreće od 26,66%, što ga čini trenutno najskupljim na tržištu. Naime, u pitanju je dugoročni kredit sa rokom otplate od 84 meseca (odnosno 7 godina), u evrima, i obaveznim depozitom od 30%. Kako pokazuje repreprezentativni primer tog kredita, na uzetih 1.000 evra, pod ovim uslovima na kraju otplatnog perioda klijent je banci dužan da vrati čak 1.519,56 evra što je više za 50% od prethodno uzetog iznosa.
preuzeto sa: Kamatica.com
Srbija mora da pruži odgovarajuće uslove zainteresovanim investitorima u gradnju vetroparkova kako bi zacrtani ciljevi bili postignuti na vreme. Solarni paneli i biomasa još uvek nisu adekvatno obuhvaćeni domaćom startegijom o obnovljivim izvorima energije.
Na današnjoj panel diskusiji o obnovljivim izvorima energije i energetskoj nezavisnosti u Srbiji predstavljeni su dosadašnji rezultati i ciljevi koje naša zemlja mora da postigne do 2020. godine u ovoj oblasti. Prema rečima generalnog direktora kompanije General Electric za Jugoistočnu Evropu, Gaetana Masare, svedoci smo pokretanja nove energetske dinamike na globalnom nivou, koja će u narednih nekoliko decenija značajno uticati na smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekte staklene bašte, ali i na politiku donošenja cena fosilnih energenata. GE je u regionu doprineo izgradnji najvećeg vetrogeneratora od 300 MW u Rumuniji i očekuje učešće u sličnim projektima u Srbiji.
„Srpske vlasti bi trebalo da usvoje još nekoliko mera i pravnih akta kako bi prilagodili regulativu u ovoj oblasti koja bi pomogla zainteresovanim investitorima da učestvuju u postizanju energetskih ciljeva za 2020. godinu. Takođe u GE smatramo da sa predviđenom granicom od 500 MW kapaciteta od vetrogeneratora u narednih sedam godina Srbija neće uspeti da postigne 27% udela obnovljivih izvora energije, dogovorenih u skladu sa aktuelnom evropskom strategijom i da tu granicu treba podići“, napominje Masara.
Prema podacim Elektroprivrede Srbije, naša zemlja u ovom trenutku proizvodi 55% električne energije iz termoelektrana, a 40% iz hidroelektrana. U okviru Strategije o energetskoj efikasnosti do 2020. ciljevi su postizanje 20% manje emisije štetnih gasova i povećanje udela obnovljivih izvora energije. U toku je revitalizacija 15 postojećih mini hidroelektrana i izgradnja novih 8, za koje je EPS od EBRD dobio sredstva u visini od 23 i 22 miliona evra. Pomoćnik ministra energetike, Dejan Trifunović najavio je izgradnju prvog vetroparka u Srbiji od 30 MW na teritoriji Kostolca, kao deo postizanja 300 MW novih izvora energije do 2015, odnosno 500 MW do 2020 godine.
Grčka je dosegla svoje fiskalne ciljeve za 2012. godinu i ostvarila minimalan višak uprkos lošem ukupnom ekonomskom performansu zemlje. Smanjenje deficita postignuto je kombinacijom većih ušteda od očekivanih u sektoru javne potrošnje, kao i smanjenju dugova u privatnom sektoru.
Londonska rejting agencija Fič danas ocenjuje da je Grčka ekonomija na pragu uspostavljanja balansa, iako je neophodno sprovesti dublje strukturne reforme, uključujući refinansiranje celokupnog finansijskog sektora i velike privatizacije. Uprkos dobrim vestima u fiskalnom sektoru, Fič predviđa dalju kontrakciju Grčke ekonomije od 4% BDP u ovoj godini.
Grčka vlada je uspela da umanji svoje troškove za 8% i ostavri fiskalni suficit od 0,2% BDP, dok su predviđanja i očekivani ciljevi MMF za 2012. bili na nivou deficita od 1,5% BDP. Ipak, dalje smanjenje BDP od 6% u 2012. i očekivanih 4% u 2013. znače i troškove na kamate u visini od 6% BDP. Agencija Fič očekuje da će javni dug Grčke sa svog vrhunca od 179% BDP pasti na 124% do 2020.
Hanoverska policija pronašla je zlatni amblem Libnic kolača, kompanije Balsen, koji je nestao pre nekoliko nedelja. Način na koji je on ukraden ali i razlog krađe mnoge neće ostaviti ravnodušnima.
Ovaj nemački gradić inače se ne provlači često po medijima – poslednji put je novinarima bio interesantan kada je prošle godine nemački predsednik Kristijan Vulf, kog su istraživali hanoverski tužioci, podneo ostavku zbog korupcije, a pre toga kada je pevačica Lena, rodom iz ovog grada, pre tri godine pobedila na Evroviziji. Posle krađe zlatnog amblema njegove najpoznatije prehrambene marke međutim vratio se na naslovnice.
Foto Spiegel
Osoba koja je ukrala amblem bila je obučena kao Monstrum koji obožava slatkiše (Cookie Monster) iz Ulice Sezam. Hanoverom su inače kružile glasine da je kompanija sama izvela ovu krađu kako bi privukla pažnju javnosti.
Figura kolača sa amblemom je na kraju pronađena prikačena za statuu konja ispred Libnic univerziteta, obmotana crvenom trakom. Policija je „pozajmila“ merdevine od vatrogasaca kako bi sa konja skinula skoro neoštećen kolač sa amblemom.
Dan pre pronalaska amblema, jedne lokalne novine objavile su pismo koje su navodno primile od Monstruma koji ga je ukrao, u kom se tvrdi da će amblem biti vraćen. Nedelju dana pre toga istim novinama je poslata slika Monstruma koji „grize“ figuru kolača. Osoba koja je slala ova pisma tražila je od kompanije Balsen da donira Libnic keks pacijentima u lokalnoj dečijoj bolnici. Direktor kompanije je obećao da će dati 52.000 paketa keksa za 52 socijalne ustanove i amblem je vraćen.
Ko je i zašto sproveo ovu krađu deci verovatno neće biti važno dok budu uživala u poznatom keksu.
Sastanak predsednika Srbije i Kosova važan je korak u pravcu normalizacije odnosa. Za Briselu je ovaj sastanak podrška dijalogu premijera obe strane, na kojima i dalje ostaje najteži posao: rešavanje konkretnih problema.
Iran je izrazio spremnost da se vrati pregovorima o nuklearnom programu. Stručnjaci se nadaju direktnim razgovorima sa SAD. Alternativa diplomatskom rešenju bi mogao biti rat – koji niko ne želi, smatraju stručnjaci.
Jedan deo fudbalskih navijača sa prostora bivše Jugoslavije, na lošem je glasu zbog učestalog rasističkog vređanja protivničkih igrača. Primera ima i u Srbiji i u Hrvatskoj. Da li je uvek reč (samo) o rasizmu?