SARAJEVO – U Vladi Federacije BiH, koja je vlasnik kompanije, još uvijek nemaju nikakvo stabilno rješenje za BH Airlines.
U narednih pola godine imaćemo priliku da se upoznamo sa novim načinom interakcije sa uređajima poput kompjutera, televizora i mobilnih telefona. Mnogi od njih radikalno će se razlikovati od onoga na šta smo do sada navikli.
Za većinu novih pronalazaka u ovoj obasti očekuje se da neće dugo opstati međutim nikada se ne može sa tačnošću tvrditi šta će se tačno dopasti potrošačima i bez čega ubuduće neće moći da žive.
Tako na primer još uvek nije sigurno da li je komunikaciji sa kompjuterom posredstvom miša odzvonilo. Poslednjih pet godina zajedno sa rastom mobilnog interneta svedoci smo masifikacije drugih načina da se upravlja pokretnim računarima – pomoću tač skrin ekrana.
iPhone je doprineo razvoju ovog koncepta, ali pomoglo je i istovremeno unapređenje interfejsa koji reaguje na pokrete od strane Nintenda i Microsofta. Mnogo se u tom pogledu očekuje i od novih platformi za finansiranje ovakvih projekata, kao što je Kikstarter. Pet je novih mogućnosti za komunikaciju sa uređajima koje ćemo imati prilike da vidimo ove godine:
– Leap Motion control, sistem za igranje igrica koji verovatno neće funkcionisati kao način za pristupanje kompjuteru ali će se dopasti gejmerima. Leap inače koristi kamere koje prate korisnikove pokrete u veoma visokoj rezoluciji i realnoj brzini.
– Thalmic Labs radi isto ali pomoću poveza preko ruke koji prati električne signale koje emituju ljudski mišići.
– Google naočare se oslanjaju na glas i minijaturni ekran.
– Mycestro često nazivaju 3D prenosivim mišem. On liči na veliki prsten koji kada je na kažiprstu prati njegove pokrete i na taj način daje komande kompjuteru. Upravo njegov autor je za ovu spravu dobio više od 150.000 dolara na Kikstarteru.
– Inovacijama se zovu i stari uređaji koji se koriste na novi način, što je slučaj sa spravom za praćenje pokreta koja komunicira sa konzolama za igrice i kompjuterima, Kinectom. Smatra se da će u skorijoj budućnosti novi načini rada sa Kinectom prdrmati tržište uređaja koji prate pokret.
Pišući kralju Luju XII, italijanski kondotjer i maršal Francuske Trivulcio je rekao: „Da bi se rat vodio neophodne su tri stvari: novac, novac i opet još novca“. Da kralj danas čita ove reči sigurno bi se nasmejao, jer su poslednjih godina vodeće države sveta naštampale toliko novca, da za rat imaju sve uslove. Ovoga puta, međutim, ratuju valute.
U uži izbor za nagradu „Aurea 2013“, koju za investiciju godine dodeljuje poslovni portal „eKapija“ peti put za redom, ovaj put je ušlo osam projekata.
Finalisti ovogodišnjeg takmičenja bili su najbolje rangirani po inovativnosti, društvenoj korisnosti i finansijskom potencijalu: „Kirka Suri“ – Mikro postrojenje za sagorevanje biomase, „Throne Solutions“ – Softver za čuvanje podataka, „BSK“ – Vazdušni berač jagodastog voća, „Jugo-Impex“ – Postrojenje za reciklažu, „Vojvodinašume“ – Hladnjača za divljač, „Foodland“ – Fabrika organske hrane, „Calsberg“ – Super kompost (inovativna upotreba otpada), „Aero East Europe“ – Ultra lak avion SILA 450C. U izboru laureata „Aurea 2013“ učestvovaće i posetioci portala aurea.rs glasanjem putem interneta koje počinje danas i trajaće do 18. marta, dok će konačnu odluku o dobitniku priznanja doneti stručni žiri, u sastavu: izvršna direktorka Saveta stranih investitora Ana Firtel, direktorka Fonda za inovacionu delatnost dr Ljiljana Kundaković, direktor Instituta ekonomskih nauka dr Dejan Erić, direktor SGS Beograd Marinko Ukropina, predsednik Upravnog odbora „Basler osiguranja“ Vladimir Medan i regionalni projekt menadžer Svetske banke Oliver Orton.
„Zadovoljstvo je videti da je interesovanje za učešće na konkursu raslo iz godine u godinu, a posebno mi je drago što smo ove godine bez obzira na krizu imali mnogo zanimljivih nominacija. To jasno govori da su investicije u inovativne projekte uvek aktuelne, bez obzira na ekonomsku klimu u zemlji i regionu“, istakao je Zdravko Lončar, direktor „eKapije“, povodom završetka nominacija i početka glasanja.
Zgusnuti kalendar sastanaka guvernera centralnih banaka ove nedelje daće odgovor investitorima da li će usporeni ekonomski rast ipak dovesti do labavljenja monetarne politike u razvijenim zemljama.
Monetarne vlasti u Evropi, Velikoj Britaniji, Kanadi i Japanu ove nedelje obavljaju intenzivne sastanke, dok trgovci valutama čekaju njihov ishod kako bi znali koje poslovne mere da preduzmu u bliskoj budućnosti. Ekonomski indikatori od Evrope do Japana ukazuju na slab rast, pa analitičari predviđaju da će guverneri uskoro najaviti smanjivanje kamatnih stopa. Ovo je prvo aktiviranje centralnih banaka najrazvijenijih zemalja posle prošlomesečnog sastanka G20, kada je dogovoreno izbegavanje eksplicitnih mera koje mogu dovesti do slabljenja nacionalnih valuta.
Ranija zabrinutost početkom godine da može doći do tzv. valutnog rata, u slučaju da određene centralne banke namerno obaraju vrednost svoje nacionalne valute kako bi ostvarile kompetetivnu prednost na oslabljenom tržištu, delimično su razvejane poslednjih nedelja jačanjem američkog dolara, čime je donekle smanjen pritisak na ostale vodeće valute. Prema indeksu Wall Street Journala, dolar je ojačao za 3,3% u prošlom mesecu, nagoveštavajući dalje jačanje američke ekonomije tokom 2013. S druge strane, u Evropi se sredinom nedelje očekuje objavljivanje rezultata poslednjeg kvartala 2012, koji bi trebalo da ukažu na ponovno smanjenje ekonomije.
U javnosti se često mogu čuti predlozi o promenama u politici oporezivanja i u pogledu javne potrošnje. Najčešće se radi o neodgovornim predlozima bez elementarnog znanja do kakvih posledica bi takvi predlozi doveli. Priložene su četiri tabele, prva je o konsolidovanim javnim prihodima i rashodima, druga pruža udele javnih prihoda i rashoda u BDP-u, treća iskazuje javne prihode i rashode u milionima evra, a četvrta daje realne indekse prihoda i rashoda u odnosu na baznu 2005. godinu.
Za osnovno upoznavanje poreskih prihoda i rashoda dovoljna je prva tabela, dok ostale ilustruju značaj nominalnih iznosa u odnosu na BDP, evre i realnu potrošnju, diskontovanu za stopu rasta cena.
Konsolidovana javna potrošnja obuhvata ukupne poreske prihode i rashode svih nivoa i vrsta vlasti (uključujući vanporeske prihode i vanbudžetsku potrošnju). Znači, uključuje budžete Republike, AP Vojvodine, gradova i opština, fondova PIO, NSZ…
Najveći deo poreskih prihoda dolazi od socijalnih doprinosa zaposlenih. U ukupnim javnim prihodima u iznosu od 1.405,4 milijardi dinara u 2012 godini, njihov deo je iznosio 378,9 milijardi dinara. Nakon njih bio je porez na dodatu vrednost u iznosu od 367,5 milijardi dinara. Akcize su treći prihodi po izdašnosti (181,1 milijardi dinara), zatim neporeski prihodi (167,9), porez na dohodak građana (165,3), porez na dobit preduzeća (54,8), ostali poreski prihodi (42,6), carine (35,8), kapitalni prihodi (8,7), dok je najmanje došlo od donacija, u simboličnom iznosu od 2,9 milijardi dinara. Kada uporedimo ovaj podatak o donacijama sa platnim bilansima dolazimo do činjenice da se donacijama deset puta više finansiraju aktivnosti od direktnog interesa zemalja koje doniraju željene aktivnosti, u odnosu na njihov značaj za prihode i potrošnju države. Na taj način se i preuveličava značaj predpristupnih i pristupnih fondova Evropske Unije (pošto se troše najvećim delom van budžeta).
Kada pogledamo redove veličina prihoda možemo grubo ocenjivati efekte promene u poreskim stopama. Na primer, linerano povećanje stope PDV-a za 10% trebalo bi da poveća poreske prihode za 37 milijardi dinara, ne računajući efekat smanjivanja privredne aktivnosti, ili promene kursa evra na naplaćen PDV od uvoza. Slično se može proceniti kod povećanja akciza: njihovo povećanje za 10% trebalo bi da dovede do rasta prihoda za 18 milijardi dinara. I obratno, kada se predlaže rasterećivanje zarada porezima i doprinosima, efekat se meri desetinama milijardi dinara, što bi automatski dovelo do povećanja budžetskog deficita.
U odnosu na 2005. godinu javni prihodi su povećani za 94%. Pri nominalnom rastu svih ostalih prihoda, prihodi od carina su smanjeni nominalno za 8,2%. Njihova rekordna vrednost je bila 64,8 milijardi dinara u 2008. godini da bi se od tada smanjivali svake godine, što je nastavljeno i u 2013. godini. To je posledica liberalizacije uvoza u sporazumima CEFTA i SSP, prvo prema zemljama Zapadnog Balkana od 2007. godine, a zatim i prema zemljama EU od početka 2009. godine. Pad carinskih prihoda bio je posledica i pada uvoza u 2009. godini, ali je najvećim delom posledica oslobađanja od poreza dve grupe zemalja iz kojim uvozimo više od tri petine ukupne vrednosti uvoza. Ukoliko bi smo pretpostavili da Srbija nije započela smanjivanje carina prema EU od početka 2009 godine, kao i da je početkom te godine zamrznuto dalje snižavanje carinskih stopa prema zemljama CEFTA, pri prosečnoj carinskoj stopi od 5,1% iz 2008. i realizovanim vrednostima uvoza dolazimo do gubitka carinskih prihoda u iznosu 116,2 od milijardi dinara (razlika između potencijalnih 283,1 i realizovanih 166,9 milijardi dinara).
Udeli u BDP-u poreskih izvora, kao i izdataka, kada se uporede sa podacima zemalja OECD-a, mogu nam pružiti informaciju gde se u Srbiji previše sakuplja, a gde premalo poreza, kao i gde se previše ili premalo troši. Takva informacija – ilustracija pomogla bi da se uklone zablude plasirane kroz opšta mesta u javnosti kako su u Srbiji poreske stope previsoke, ili da se kod nas najviše troši na određene namene. U jednom uporednom istraživanju 2009. godine utvrdio sam da se kod nas najviše prikuplja prihoda od doprinosa i PDV-a, što znači da se prekomerno oporezuju rad i potrošnja, dok se simbolično prikupljaju porezi na kapital i imovinu.
U 2012. godini poreski prihodi su učestvovali identičnih 43% u procenjenom BDP-u kao i u 2005 godini. Pri tome je došlo do promena udela pojedinih poreza: povećan je udeo akciza i poreza na dobit preduzeća, a smanjen je udeo carina i PDV-a.
Udeo javnih rashoda u BDP-u povećan je sa 41,9% u 2005 na 49,7% u 2012, te je Srbija iz suficita od 1,1% BDP-a došla do deficita od 6,7% BDP-a. Saldo je u sedam godina promenjen, pogoršan, za 7,8%.
Najveću vrednost izdataka imala je socijalna pomoć i transferi, 652,5 od 1.622,8 milijardi dinara, u čemu su penzije vredele 473,7 milijardi dinara. Sa njihovim udelom od 14,5% u BDP-u Srbija je bila u svetskom vrhu, a sa ukupnim udelom socijalne pomoći i transfera od 20% BDP-a mogli bi smo da kvalifikujemo Srbiju kao socijalnu državu (pod pretpostavkom da je više prihoda prikupljeno od kapitala a manje od rada, u odnosu na naš slučaj).
Sledeći po vrednosti bili su izdaci za zaposlene, koji su iznosili 374,7 milijarde dinara, povećani su za 120,4% od 2005 godine, i učestvovali su sa 11,5% u ukupnom BDP-u Srbije. Ovim rashodima za zaposlene trebalo bi dodati još rashode sedam stotina javnih preduzeća kako bi smo došli do ukupnih izdataka javnog sektora na zarade svojih zaposlenih (ukoliko već nisu proknjiženi kroz budžete opština, gradova, pokrajine i republike).
Sledeći po vrednosti bili su izdaci za kupovinu robe i usluga: iznosili su 273,1 milijardi dinara, povećani su za 121,5% i učestvovali su sa 8,4% u BDP-u Srbije. Nakon njih bili su kapitalni rashodi (126,3 milijarde, rast za 175,2% uz 3,9% BDP-a), subvencije (111,5; 103,1%, 3,4% BDP-a), i kamate (68,2 milijarde; 285,3% i 2,1% BDP-a). Kamate su najmanji pojedinačno javni rashodi, na način na koji su rashodi razvrstani, ali sa najbržim rastom.
U trećoj tabeli su prihodi i rashodi budžeta iskazani u milionima evra. Oni su pod uticajem dinarskog kretanja prihoda i rashoda i promena kursa evra prema dinaru. Najveću vrednost prihodi i rashodi imali su u 2008 godini: 14 i 14,9 milijardi evra. Od tada jedino deficit javne potrošnje raste, dok prihodi i rashodi nisu premašili predkrizni nivo. Kretanje prihoda i rashoda u evrima i visoki deficit su prvi među argumentima protiv fiksiranja kursa evra: ono je moguće ili pri značajnoj devalvaciji kojom bi se obezvredila javna potrošnja i istopio deficit (uz sve negativne posledice po bilanse banaka, preduzeća i standard građana), ili ukoliko postoje sredstva od privatizacije i novog zaduživanja kojima bi se finansirao deficit i odabrani nivo fiksnog kursa.
Realni indeksi pokazuju da su se javni prihodi realno povećali samo za 4,7%, u 2012. u odnosu na 2005. godinu (bili su veći za 17,6% u 2008), dok su realni rashodi uvećani za 24,3% (za 28,2% u 2008). Deficit je, dakle, posledica želje za većom potrošnjom od realno moguće, u odnosu na stanje u kome se privreda nalazi.
U 2012. godini, u odnosu na 2005. godinu, BDP Srbije je nominalno povećan za 94,1% (što je rast prihoda za 94% zadržalo na istom udelu u BDP-u), rashodi su uvećani za 130,1%, dok je rast cena (meren cenama na malo do 2007 i potrošačkim cenama od tada) iznosio 85,2%. Iz odnosa rasta prihoda i inflacije možemo konstatovati inflatorno oporezivanje: ukoliko nije moguće iz realnih izvora finansirati željeni rast potrošnje, moguće je rastom prihoda kroz višu stopu inflacije (veći nivo cena omogućava veće poreske prihode od PDV-a, akciza…).
U odnosu na 2005. godinu realno su smanjeni prihodi od poreza na dohodak građana, od PDV-a, ostali poreski prihodi, dok su prihodi od carine (i donacija) prepolovljeni. Kod rashoda su svi vidovi potrošnje realno povećani, a više su nego udvostručeni izdaci za plaćanje kamata.
Srbija je pred svetsku ekonomsku krizu imala nesrećnu okolnost da su bili upravo održani parlamentarni izbori nakon kojih je, da bi se formirala vlast, nastupilo „istorijsko političko pomirenje“ između Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije. Ovo pomirenje je bilo potrebno dokazati i promenom odnosa prema penzionerima, kojima je prvobitno obećano 70% od prosečne zarade (ne uzimajući pri tome u obzir koliko ima zaposlenih, kakav je trend u broju zaposlenih, i da li je starosna penzija već veća od prosečne zarade), da bi se završilo sa jednokratnim povećanjem oktobarske penzije za 10%, uz redovno usklađivanje za rast potrošačkih cena. U septembru 2008 godine su već postojali previše jaki i očigledni signali da se u svetu događa nešto strašno, a u oktobru je došlo i do povlačenja dela devizne štednje. Vreme je bilo i da se usvajanjem budžeta procene rizici u pogledu mogućeg pada poreskih prihoda pod uticajem krize u 2009 godini.
Tada su učinjene dve katastrofalne greške: povećane su penzije i počela je jednostrana primena SSP-a kroz smanjivanje carinskih stopa prema zemljama EU. Prva mera je uvećala rashode države, a druga je smanjila prihode. Ovde ćemo napraviti procenu koliko su ove dve mere uticale na ukupan budžetski rezultat u periodu od 2008. do 2012. godine.
Ukupan deficit u javnoj potrošnji od 2008 do 2012 godine iznosio je 704,1 milijarde dinara. Obračunata razlika između povećanih socijalnih izdataka u odnosu na doprinose iznosila je 518,1 milijardi dinara, a manje naplaćene carine, u odnosu na moguće, smanjile su poreske prihode za 116,2 milijarde dinara, tako da ove dve mere, rast penzija i pad carina, objašnjavaju 90% ukupnog pogoršanja salda javnih finansija.
Efekat smanjenja carinskih stopa na poreske prihode ima rastući negativni efekat kroz vreme zato što se svake godine dodatno smanjuju carine, dok je efekat rasta penzija i socijalnih izdataka, a nezavisno od naplate doprinosa kojima se finansiraju, nakon naglog povećanja u 2008 i 2009 godini usporen.
Treći krivac, do stoprocentnog objašnjenja pogoršanja salda javnih finansija, se može naći u bilo kojoj poziciji. Okrivimo ovde kamate. Plaćena vrednost u 2008. godini bila je 16,3 milijarde dinara, i pod pretpostavkom da je isti iznos plaćan do 2012. dolazimo do podatka da je plaćeno 104,4 milijardi dinara više usled povećanja vrednosti budžetskog deficita od 2008. godine.
U narednom periodu može se očekivati ubrzana digitalizacija medija i kraj dominacije tradicionalnih medija u formatima u kakvim ih danas poznajemo, pokazuje najnovije istraživanje svetskog tržišta digitalnih komunikacija koje je sproveo KPMG. U ovom trenutku tradicionalni mediji još uvek drže primat nad svojom online konkurencijom.
Istraživanje KPMG o uticaju digitalnih medija na ponašanje potrošača sprovedeno je na uzorku od približno 9.000 ljudi u devet zemalja širom sveta: Kini, Brazilu, Singapuru, Nemačkoj, Australiji, Kanadi, Španiji, Velikoj Britaniji i SAD. Prema njegovim rezultatima TV je i dalje najpopularniji svetski medij. TV ne gleda svega između 8-16% ispitanika, a TV program se sve više prati preko mobilnih uređaja. Očekuje se da će do 2014. godine svaki četvrti stanovnik ovih devet zemalja posedovati tablet, a čak svaki drugi pametni (smart) telefon, što će dodatno ubrzati digitalizaciju svetskog medijskog tržišta. Paralelno gledanje TV i korišćenje mobilnih uređaja i laptop računara sve više smanjuje efikasnost klasičnog TV oglašavanja. Polovina svih ispitanih Amerikanaca kaže da u isto vreme koristi i TV i računar, a iste navike ima i skoro polovina (44%) Evropljana. Ovaj fenomen nazvan je „efekat dva ekrana“, a uticaće na razvoj novih marketinških metoda i otvoriti nove mogućnosti za zaradu na online sadržajima.
Kako bi ostvarile profit, od medijskih kuća će se u budućnosti očekivati da poznaju navike potrošača, mogućnosti mobilnih uređaja, kao i da osmisle nove modele oglašavanja, kontrolišu „efekat dva ekrana“ i da rade na popularizaciji online servisa. Digitalni mediji su ubedljivo najpopularniji izvor informacija i zabave među urbanim stanovništvom, naročito Kine, Brazila i Singapura. Ovaj trend ubrzavaju sve jeftiniji tableti i pametni (smart) telefoni, kao i sve brže mreže za prenos podataka. Očekuje se da će dalji pad cena i rast performansi dovesti do dominacije digitalnih medija. Istraživanje je pokazalo da se i pored sve veće digitalizacije medija polovina korisnika i dalje oslanja na tradicionalne medije kao izvor zabave i informacija. Od sadržaja koje nude digitalni mediji najpopularnije su društvene mreže, geografske mape i info servisi, a građani Kine i Brazila apolutni su svetski lideri u preuzimanju muzičkih sadržaja sa Interneta.
Dobro je to znati: ako ih nema u životu, novih radnih mesta ima makar u medijima, ali ni tu suviše, dve do tri objave u vodećim štampanim medijima i još po jedna ponegde, tokom cele prošle nedelje.
Od najcitiranije srpske reči u konstantnoj predizbornoj kampanji od 2008, do danas, stopa nezaposlenosti je prema poslednjim raspoloživim podacima zvanične statistike iz oktobra 2012, stigla do 22,4%, a procenjuje se da će ove godine dodatno porasti.
U međuvremenu postala je aktuelna borba za očuvanje postojećih radnih mesta – na primer 5.200 zaposlenih u Železari u Smederevu. Otuda bi možda tekstove o „novim radnim mestima“ trebalo uramiti jer će pisanje o njima (da ne pominjemo i njihovo konzumiranje) postati prava retkost. I tako, prema aktuelnim političkim obećanjima, sve do 2014, kada će već da nam svane, a možda i kasnije.
Svakog četvrtka uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednu nedelju. U toku nedelju dana, od petka do petka, agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom kontekstu.
Erste bank a.d. Novi Sad objavila je rezultate poslovanja iz 2012. u kojima stoji da joj je bilansna suma uvećana za 12,0% na 80,7 milijardi dinara.
Ukupni krediti u odnosu na kraj 2011. su povećani za 21,1% i iznose 55,6 milijardi dinara, dok su ukupni depoziti povećani za 10,54% i iznose 62,0 milijardi dinara. U odnosu na kraj 2011. godine, krediti plasirani stanovništvu i mikro klijentima su uvećani za 11,0% i iznose 25,5 milijardi dinara. Depoziti stanovništva i mikro klijenata su uvećani za 18,1% u odnosu na kraj 2011. godine i iznose 27,2 milijardi dinara.
Krediti pravnim licima su u odnosu na kraj 2011. godine povećani za 34,4% i iznose 37,8 milijardi dinara. Depoziti pravnih lica su u istom periodu povećani za 8,9% i iznose 11,7 milijardi dinara.
Tokom 2012. godine je za 32,2% uvećan broj korisnika alternativnih kanala distribucije tako da sada više od 100 hiljada klijenata Erste Banke koristi internet i telefonsko bankarstvo.
Ukupan broj klijenata Erste Banke je premašio 300 hiljada.
U pogledu operativnog poslovanja, Banka je na kraju 2012. godine ostvarila 12,4% više operativnih prihoda u odnosu na isti period prethodne godine, dok su operativni rashodi porasli za 10,7%. Operativna dobit na kraju ove godine je za 16,3% veća u odnosu na isti period prethodne i iznosi 1.878 miliona dinara, dok je prošle godine iznosila 1.614 miliona dinara.
Ovo se razlikuje od rezultata Erste Grupe, kojoj je prošle godine neto prihod od kamata neznatno pao , zajedno sa prihodom od naknada i provizija. Operativni prihod joj je u odnosnu na 2011. pao za 3,3% ali su Grupi porasli kapital (na 12,9 milijardi EUR) i ukupna bilansna suma za 1,8% na 213,8 milijardi EUR.
Prema proceni Evropske komisije, vrednost prevara u osiguranju u zemljama EU dostigla je najmanje 8 milijardi evra.
Prevare u osiguranju u Nemačkoj prave godišnju štetu od 4 milijarde evra, ili oko 10% od ukupno isplaćenih šteta. U Italiji je 3% svih isplaćenih šteta lažno, Amerika zbog prevara u osiguranju godišnje gubi 30 milijardi dolara, a Britanija oko 1,9 milijardi funti.
U Srbiji, najveći broj prevara izvrši se u oblasti osiguranja motornih vozila. Prema procenama, 30 do 40% prijavljenih šteta u auto-osiguranju je lažno, a čak polovina kada je reč o kasko osiguranju. Iako se u poslednje vreme u Srbiji beleži porast prevara, znatno ispred nas su Slovenija i Hrvatska. U Hrvatskoj osiguravajuća društva zbog prevara izgube godišnje između 30 i 70 milioona evra.