март 2013

Srpsku informatičku industriju obeležavaju dva oprečna trenda: sve veća koncentracija posla na pedesetak vodećih preduzeća, i sve veći broj novoosnovanih IT preduzeća. Ovi trendovi neminovno dovode do povećanja stepena različitosti među preduzećima, što može da bude izvor problema za buduće strateške poteze države. Sa druge strane, može da bude i dobar spoj snage velikih i vitalnosti malih i „startup“-ova.

Srpsku informatičku industriju je u 2011. godini činilo 1.704 aktivnih preduzeća (preduzeća koja su ostvarila pojedinačni poslovni prihod veći od milion dinara). Zaposleni u ovoj industriji (14.876 radnika) predstavljali su oko 0,9% ukupne radne snage u svim preduzećima i institucijama u Srbiji. Prosečan broj zaposlenih po IT preduzeću bio je 8,7 a poslovni prihod i dodatna vrednost po zaposlenom iznosili su 87.626 evra i 32.731 evra respektivno.

Buduća ulaganja i podrška iz predpristupnih EU fondova segmentu malih i srednjih IT preduzeća (MSP) u Srbiji može da bude odlučujuća za brži razvoj sektora. U informatičkoj industriji posluju 283 mala i srednja preduzeća, što predstavlja 16,6% ukupnog broja IT preduzeća. Prosečan broj zaposlenih u MSP je 26,7 što je oko tri puta više u odnosu na prosek informatičke industrije, koja zapošljavaja 8,7 radnika po preduzeću. MSP su ostvarila poslovni prihod od 810 miliona evra, što predstavlja 62% poslovnog prihoda informatičke industrije Srbije. Po većini parametara, učešće malih i srednjih IT preduzeća u domaćoj informatičkoj industriji manje je nego u godini pre poslednjeg talasa krize (2007).

Programeri najvitalniji

Prošle godine je 1.704 preduzeća ostvarilo prihod veći od milion dinara. Posmatrano po delatnosti, najviše je programerskih preduzeća (554), što je 32% ukupnog broja, a u sektoru dominiraju mikro firme sa manje od 10 radnika (83,%). Sa druge strane, samo četiri preduzeća zapošljava više od 250 radnika.

Jedina delatnost u kojoj se uočava vitalnost su programerska preduzeća. Sa rastom iz godine u godinu dostignut je broj od 554 firme, što je sada 32% ukupnog broja – znatno više od 22,7% koliko ih je bilo u 2007. godini. U odnosu na 2010. godinu ukupan broj aktivnih informatičkih preduzeća ostao je praktično nepromenjen. Ovaj broj se nije menjao čak od 2008. godine, što se poklapa sa poslednjim talasom ekonomskih teškoća. Ispod ove „ravne crte“ dešavaju se velike promene u nekoliko stotina firmi, puno novih igrača započinje posao (oko 200 godišnje), a isto toliko izlazi iz branše. Lepo je što ima entuzijasta i energije za „start-up“, ali veliki broj „gubitnika“ svoje probleme prenosi na ceo IT sektor i ukupnu ekonomiju.

Srpska IT industrija zapošljavala je 14.876 radnika u 2011. godini. U odnosu na 2007. godinu (pre poslednjeg talasa krize) sve informatičke delatnosti su povećale zaposlenost, što potvrđuje razvojni potencijal IT industrije. Najveću zaposlenost beleži sektor mikro preduzeća (39,6%), zatim mala (28,1%) i potom srednja (22,7%), a najmanje je zaposlenih u velikim IT firmama (9,7%). Ova slika će se najverovatnije promeniti zbog očekivane konsolidacije IT industrije i povećanja značaja velikih i srednjih preduzeća.

U 2011. godini, značajno iznad proseka rasla je zaposlenost jedino u sektoru programiranja. U programerskim firmama je zaposleno 5.871 radnika, što je 39,5% radne snage, a prati ga sektor IT usluga sa 27,7%. U programerskim firmama u MSP sektoru zaposleno je 2.908 radnika, odnosno preko 38,5% zaposlenih u MSP radilo je 2011. u programerskim preduzećima.

Informatička industrija Srbije je u 2011. godini ostvarila ukupni poslovni prihod veći od 1,3 milijardi evra. Na osnovu ranijih istraživanja procenjuje se da prihod od same informatičke delatnosti učestvuje sa oko 80% u ukupnom prihodu, tako da iznosi oko milijardu evra. Preostalih oko 20% prihoda potiče od srodnih IT ili pratećih aktivnosti preduzeća. Konvergencija drugih industrija sa informatičkom sve će više doprinositi povećavanju razlike između IT prihoda i ukupnih poslovnih prihoda informatičke industrije.

Najveći poslovni prihod u IT industriji ostvaruje delatnost trgovine sa 512,6 miliona evra, što je 39% ukupnih prihoda. Slede IT usluge sa 30% (394,7 miliona evra). I kod MSP-a više od polovine prihoda ostvaruje sektor trgovine. MSP su ostvarila ukupan poslovni prihod od skoro 800 miliona evra, što iznosi više od 60% poslovnog prihoda celokupne srpske IT industrije. Ukupan poslovni prihod u 2011. godini povećan je za oko 10% u odnosu na 2010.

Sve više stranaca

U kriznoj 2011. godini, sa oko 318 miliona evra vlastitog kapitala, posle dve godine stagnacije, srpska IT industrija nastavila je sa rastom. Ipak, u poređenju sa 2006. godinom, kada je sopstveni kapital iznosio oko 150 miliona evra, srpska IT industrija ostvarila je fantastičnih 110% rasta. Ovaj trend pokreće strani kapital koji je uveliko ušao na srpsku informatičku scenu. Među najvećih 100 IT preduzeća, trećina je u stranom vlasništvu. Do 2005. godine, IT preduzeća su dominantno bila u domaćem privatnom vlasništvu. Danas, prema poreklu osnivača, sve je više IT preduzeća u Srbiji koja osnivaju stranci, kako strana fizička lica, tako i strana pravna lica. Kroz strana preduzeća u srpski IT dolaze internacionalni standardi, ali ovim se potvrđuje i neophodnost lokalizacije stranih IT kompanija, ukoliko žele da budu uspešne na srpskom IT tržištu.

Preduzeća koja se bave IT uslugama raspolažu najvećim kapitalom, preko 110 miliona evra, što je 34,8% ukupnog kapitala IT industrije. Sa malim zaostatkom (99 miliona; 31.1%) slede programeri. Sa 174,2 miliona evra sopstvenog kapitala, udeo MSP iznosio je 54,7% kapitala celokupne IT industrije u 2011. godini.

U Srbiji se godišnje osniva u proseku oko 200 informatičkih preduzeća, a sve veći broj su programerska preduzeća koja su usmerena na internacionalno tržište. Takav trend uslovljava „kratak spisak“ pozitivnih okolnosti na loklalnom tržištu, čiji brži napredak bi bio moguć tek u ekonomiji koja bi beležila rast BDP-a veći od 6% godišnje. Ali daleko smo od tih visina.

Država bi mogla pozitivno da utiče na informatički razvoj ukoliko bi, za početak, odredila nadležnu organizaciju koja treba da objedini informatički segment sa tehnološkim razvojem, inovacijama i patentima. Nažalost, svedoci smo sasvim suprotnog trenda – da je nivo insititucionalne organizovanosti IKT sektora kolateralna šteta racionalizacije u novoj vladi.

Predstavnici IT industrije treba da ojačaju svoje asocijacije (strukovna udruženja), ne samo radi rešavanje sistemskih i međusobnih problema, već i radi efikasnijeg delovanja na domaćem i međunarodnom tržištu. Za raliku od dosadašnjeg pristupa „gašenja požara“, takva udruženja treba da budu proaktivna, da prate i objavljuju ključne indikatore industrije, popularišu sektor i primenu IT rešenja, kao i potrebu za strateškim povezivanjem preduzeća i stvaranjem klastera radi postizanja veće konkurentnosti.

Milovan Matijević, IT analitičar