Poljoprivrednici iz južnog Banata danas su od 12 do 14 časova traktorima blokirali oba putna pravca izmedju Pančeva i Beograda jer niko iz Vlade Srbije nije želeo da sasluša njihove zahteve. Nije bilo sukoba sa policijom, a propuštane su samo vozila hitnih službi. Protest poljoprivrednika je počeo juče zbog niske otkupne cene suncokreta, kukuruza i pšenice, ali im policija nije dozvolila da traktorima dođu u Beograd.
U ponedeljak ujutro, tim Ujedinjenih nacija za hemijsku inspekciju napustio je hotel Four Seasons u centru Damaska, spreman da krene ka mestu za koje se tvrdi da je bilo poprište najgoreg napada hemijskim oružjem u poslednjih nekoliko decenija. Predvodi ga Ake Sellstrom, švedski naučnik koji je “transportovan” iz svoje učionice na Umea Univerzitetu u središte najgoreg sukoba na planeti u ovom trenutku piše Dejvid Kener u Foren Polisiju.
Opšte poznata istina je da seks prodaje, ali ne idu svi linijom manjeg otpora – neki preduzetnici pokušavaju da zarade na proizvodima nazvanim po krvoločnim diktatorima.
I to na najzanimljivijim mestima u svetu. Ko bi na primer mogao da pretpostavi da će u Indiji cvetati poslovi kojima je Hitler zaštitni znak, poput jedne picerije koja je nedavno, pod pritiskom jevreskih udruženja, morala da promeni ime? Slična sudbina zadesila je i indijsku TV seriju “Hitler Didi” i jedan modni butik, takođe nazvan po najvećem evropskom zločincu svih vremena. Vlasnici mesta poput Hitler frizerskog salona, Hitler prodavnice farmerki, bazena Hitler i sl, tvrde da bi promena imena naštetila njihovom biznisu.
Inače, ko želi da svoju firmu ovako odvažno da imenuje mora za to dobiti licencu. Vini Nostalgici, italijanski proizvođač alkoholnih pića, godišnje proda 45.000 flaša vina Adolf Hitler. Dobro mu ide i prodaja Staljina, Musolinija i Lenjina. “Kvalitet vina nije važan, i da sipamo vodu u flaše prodali bismo ih”, kaže vlasnik firme Fabio Bogo.
Tako se u Britaniji dosta prodaje pivo Mao Ze Drunk (Mao Ce Pijan).
Međutim ovakva imena česta su i među manje zabavnim proizvodima, doduše ne baš uvek adekvatno. U Kolumbiji na primer FARC teroristi koji zahtevaju reforme prodaju kafu zajedno sa još nekim ilegalnim stimulansima. Još jedan primer je kozmetička kompanija iz Gaze koja je malo posle sukoba Izraelaca i Palestinaca lansirala parfem M75, koji nosi naziv raketa ispaljivanih na izraelske gradove. Ovo baš i nisu dobri primeri gerila marketinga.
Izvor: The Economist
“Blackfish”, dokumentarni film o kitovima ubicama u zarobljeništvu, deluje kao akcioni triler. Počinje smrću Done Branšo, trenera koju je njen učenik kit ubio u akvaparku na Floridi, zatim gradi sumnju u naša znanja o tom slučaju, nudi šokantna otkrića i propituje emocionalne osnove nemilog događaja i osećanja kita Tilikuma koji izgleda gotovo pokajnički.
Ovaj film je dobar primer pametno osmišljenih komercijalnih dokumentaraca koji su autorima isplativi i doprinose popularnosti ovog žanra.
Da su dokumentarni filmovi sve popularniji pokazuju i podaci Britanskog filmskog instituta da je 2001. godine u ovoj zemlji snimljeno samo četiri dokumentarca a prošle godine njih 86. Dokumentarci čine 16% filmske ponude u Kanu, dok su pre pet godina činili samo 8%. Čak je i Netflix javio da namerava da se okuša u ovom žanru.
Stručnjaci misle da se ovaj zaokret publike ka dokumentarcima desio zato što gledaocima pored superherojskih avantura i apokaliptičnih akcionih filmova nedostaje realizam. Dokumentarci poput Blackfish-a takođe pune one rupe koje ispušta isrtaživačko novinarstvo i otkrivaju nam nove činjenice.
Ana Godas, izvršni direktor u Dogwoof Pictures kaže da su i režiseri u međuvremenu naučili da prave dokumentarno-zabavne sadržaje. Umesto da za centar svoje priče biraju teške socijalne drame oni se fokusiraju na harizmatične glavne junake sa dramatičnim pričama i prikazuju ih publici na nov, svež način.
Osim toga Godas kaže da je bitan i marketing: “Kada smo pustili “Restrepo” mogli smo ga reklamirati kao tužnu priču o životu vojnika u Avganistanu. Međutim, odlučili smo da ga predstavimo kao akcioni film, što je, ispostavilo se, publici bilo mnogo interesantnije”.
Kakva je situacija na našoj dokumentarnoj sceni možete pročitati ovde.
Izvor: The Economist
U većini velikih ekonomija u drugom kvartalu 2013 obim trgovine usporava u odnosu na prvi kvartal 2013. Vrednost ukupnog robnog uvoza i izvoza za G7 i grupu BRIC zemalja pala je za 1,4 % i 1,8% , respektivno, pokazuje najnoviji izveštaj OECD.
Trejderi na tržištu nafte dižu cenu sirovoj nafti nadajući se velikoj zaradi ukoliko se desi uobičajeni scenario na zaraćenim područjima bogatim ovom sirovinom, ali najveću nepoznanicu zapravo predstavlja geopolitički haos u Libiji i Nigeriji.
Kada ratna stanja u regionu Bliskog Istoka zaprete oblastima bogatim naftom, trgovci na berzama gotovo uvek povećaju potražnju naftnih fjučersa, vođeni logikom da će globalne zalihe biti poremećene. Međutim, ovaj efekat je obično kratkotrajan, jer balans najčešće uspostavlja povećana isporuka nafte iz Saudijske Arabije ili brzi prestanak sukoba, pa cene ubrzo padnu. Trejderima je, nravno, dovoljan i tako kratak prozor vremena da zarade veliku sumu novca.
Sada se trgovci „klade“ na skoru vojnu intervenciju SAD zajedno sa Velikom Britanijom i Francuskom. Međutim u ovom slučaju takvo njihovo ponašanje je izrazito spekulativno jer ukoliko se desi takav razvoj događaja, efekti na tržištu nafte ne bi trebalo da budu negativni – Sirija ne utiče u velikoj meri na svetsko tržište. (Najosetljivije geografske tačke su naftovodi u Iraku, Saudisjkoj Arabiji i podvodni kod Ormuza, između Irana i Omana). Uprkos realnom nepostojanju razloga za poskupljivanje, Societe Generele je procenila da bi cena sirove nafte po barelu mogla da naraste do 150 dolara, a ona raste od aprila meseca, uprkos suficitu na tržištu.
Pravu pretnju predstavlja neizvesna situacija u Libiji i Nigeriji. U Libiji je juče zbog delovanja jednog usamljenog napadača zaustavljen deo cevovoda kojim je teklo oko 452.000 barela dnevno, a ova država inače ne izvozi ni petinu ukupne produkcije nafte iz perioda pre svrgavanja Gadafija (izvoz od oko 300.000 barela dnevno u poređenju sa ranijih 1,6 miliona). S druge strane, u Nigeriji je na delu masovna svakodnevna krađa sirove nafte, zbog čega je proizvodnja pala na 1,9 miliona barela dnevno, odnosno četvorogodišnji minimum. Procenjuje se da krađe, koje se na lokalu dogovaraju sa korumpiranim političarima, odnose oko 150.000 barela dnevno. Ta nafta se nelegalno toči na tankere koji je prodaju na crnom tržištu. Procenjuje se da je Nigerija izgubila oko 10,9 milijardi dolara u periodu 2009-2011. zbog krađe nafte.
Naučnici su uspeli od stem ćelija da uzgoje minijaturni mozak koji izgleda savršeno ispravno i koji će poslužiti za proučavanje razvoja brojnih poremećaja, kaže Jurgen Knoblič, jedan od autora studije o uzgoju moždanog tkiva od matičnih ćelija.
Naime, naučnici su od tkiva pravog ljudskog mozga stvorili “cerebralne organoide” veličine graška koji će im omogućavati proučavanje razvoja mozga, posebno u ranim fazama života.
Ovi “organoidi” imaju sličan sastav kao mozak embriona starog 9 do 10 nedelja međutim pošto su veštački uzgojeni ne mogu se na isti način razvijati kao pravi mozgovi. Osim toga, oni imaju neke nedostatke poput slabije razvijenog centra za motoriku i za memoriju.
Inače, za ovaj eksperiment naučnici su koristili ljudske matične ćelije i indukovane pluripotentne stem ćelije (IPS ćelije) koje mogu vrlo lako da se “prime” u bilo kojem delu ljudskog tela. No, matične ćelije embriona su kontraverzno pitanje jer tokom njihovog uzimanja od embriona starog 4 do 5 dana, embrion mora biti uništen. IPS ćelije se međutim uzimaju obično sa kože i potom ih hemijskim putem vraćaju u stanje ćelija embriona koji se tek razvija. No, očigledna razlika između organoida nastalih od embriona i IPS ćelija ne postoji.
Naučnici su pokušali da podstaknu razvoj nekih delova mozga koji fale organoidima pomoću supstanci koje pomažu proliferaciju ćelija. Kada su pokušali da uzgoje ove “mini mozgove” sa više dorzalnog korteksa rezultat su bili organoidi sa manje tkiva korteksa što je naučnike navelo na zaključak da je “komunikacija” između moždanih regiona u normalnom okruženju bitna za razvoj regiona.
Nauka se bavi ovim najviše da bi se našao način da se predupredi bolest poznata kao mikrocefalija – nerazvijenost ljudskog mozga. Ova bolest najviše napada upravo dorzalni korteks. Zato su naučnici uzgajili organoide od matičnih ćelija pacijenta sa genetski urođenom mikrocefalijom i uporedili ih sa malim mozgovima nastalih iz tkiva zdravih osoba.
Ispostavilo se da se dosta ćelija mikrocefalnog pacijenta pretvorilo u neurone, u procesu zvanom diferencijacija. Ovo znači da bi naučnici već u ranoj fazi trudnoće mogli da otkriju preranu diferencijaciju i tako utvrde mogućnost da će plod biti mikrocefalan.
Autori ove studije kažu da im nije želja da uzgoje pravi ljudski mozak, kao ni moždano tkivo sposobno za svesno mišljenje. Knoblič ne veruje mnogo u ideju uzgoja pojedinih delova mozga koji bi zamenili one koji ne rade dobro, jer je mozak previše kompleksan a njegovi regioni su međusobno povezani. Lakše bi bilo, misli on, ubaciti stem ćelije u pacijenta i pustiti ih da se same organizuju.
Izvor: The Verge
Iako je nemačka kancelarka Angela Merkel izgleda uverena u svoju pobedu, nemački izbori će biti otkrovenje za ostatak Evrope: rezultati bi trebalo da donesu odgovore na niz otvorenih pitanja koja se tiču budućnosti ekonomije i evropskih institucija, piše Fabricio Goria u Linkiesti.
Mađarska energetska grupacija MOL počeće da prodaje mobilne telefone i pripejd kartice pod imenom MOL Mobile na svojim pumpama, a u partnerstvu sa operaterom Magyar Telekom.
Magyar Telekom i MOL potpisali su strateški sporazum o saradnji sredinom jula na poljima marketinga, maloprodaje, prodaje energenata i informacionih tehnologija. Preduzeće MOL Mobile je prvi rezultat tog dogovora, a Telekom će obezbediti mrežne usluge. Ovo je jedan od pokušaja MOL-a da uveća zaradu u svojim maloprodajnim objektima otkad više nema dozvolu za prodaju cigareta pošto je Mađarska nacionalizovala celokupnu prodaju duvana i ograničila je na tačno 5.000 državnih prodavnica (drastično smanjenje sa prethodnih 42.000 prodajnih mesta).
Evropska komisija priprema nacrt žalbe protiv ruskog državnog naftnog diva Gasproma zbog kako se navodi“ zloupotrebe svog dominantnog položaja na tržištu gasa “ , piše Blumberg BusinessVeek .