Rukovodstvo Simpa prihvatilo je danas predlog da se poreski dug tog preduzecha pretvori u akcije države, tako da će država ponovo postati većinski vlasnik te kompanije sa udelom od oko 70 odsto.
Bespilotne letelice na daljinsko upravljanje, kakve su Amerikanci koristili u kontroverznim anti-terorističkim misijama špijuniranja, sada se u Peruu upotrebljavaju za mapiranje terena i zaštitu nalazišta od rudara, skitnica i nelegalnih građevinskih preduzimača.
Peru je zemlja čuvenog grada Inka Maču Pikčua, ali i još preko hiljadu arheoloških nalazišta antičkih naseobina. Jedna od konstantnih opasnosti po ove vredne lokacije predstavljalo je njihovo često pljačkanje od strane lokalnog stanovništva u potrazi za vrednom robom. Međutim, u poslednjoj deceniji se ekonomski rast ove latinoameričke zemlje merio prosečnim tempom od 6,5% godišnje, prenosi Reuters, a u istovremeno su se i metode čuvanja i analize terena na kojima se nalaze nalazišta u mnogome promenile.
Naime, tehnologija neophodna za proizvodnju bespilotnih letelica, popularnih dronova, takođe je u mnogome pojeftinila, pa nije više dostupna samo vojskama razvijenih zemalja. Nekoliko letelica švajcarske kompaniej senseFly i američke Aurora Flight Sciences već su u punoj upotrebi od strane peruanskih arheologa, a vlada je nedavno najavila da će do kraja godien navbaviti još desetak primeraka. Osim što služe za otkrivanje uljeza, ove letelice se koriste i za 3D mapiranje terena, pa mogu da pomognu i u otkrivanju novih vrednih nalazišta, otkrirvajući neobične oblike reljefa.
Blizu je, ali ipak još nije kraj iščekivanju završetka rekonstrukcije vlade Srbije. Posle današnjeg očekivanog usvajanja Zakona o ministarstvima tek treba da se održi sednica Skupštine Srbije na kojoj će novi ministri položiti zakletvu.
Možda baš zato – iako i premijer i prvi potpredsednik uveravaju da je u koaliciji sve u redu – kroz štampu „fercera“ reč izbori. Prošle nedelje smo je čuli tačno 181 put, i odštampanu i u etru. Pošto, kako je to ocenio premijer Ivica Dačić, opozicije skoro da i nema, dve vladajuće stranke daju „štimung“ političkim varnicama, pa i dugoročnijim platformama kakva je na primer izjava „Imam Maršalov plan za Srbiju“ (inače drugi iz pera SNS) koja bi mogla poslužiti i za dva a ne jedan predizborni krug.
Ali nije samo vreme pred izbore ono u kojem pravimo političke i ekonomske izbore. Naprotiv. Vreme u kojima se vlade bave samima sobom, takođe predstavlja izvestan izbor.
Setimo se samo Belgije, gde su građani živeli bez vlade punih 541 dana ili 19 meseci pre nego što su se stranke usaglasile da oforme vladu. Taj rekord bacio je u zasenak i iračku vladu na čije formiranje je trebalo sačekati 249 dana.
Naša situacije je sasvim drugačija jer vlada, izuzev nekoliko ministara u ostavci radi, ali je uzela letnje ferije da se temeljno reorganizuje – u pravcu koji je donekle još zamućen. U jeku potrage za novim članovima vlade na unutrašnjem i globalnom intelektualnom i ekspertskom tržištu, premijer Ivica Dačić izjavio je da ne drži mnogo do eksperata u vladi dok prvi potpredsednik Aleksandar Vučić tome pridaje izuzetnu važnost. Novi definitivni rok za proglašavanje personalnog sastava vlade ponovo je ovog ponedeljka pomeren za sledeći – za sada je izgleda odlučeno da će biti 18 ministarstva ali još ne znamo kako će ona stranački biti popunjena.
Partije se bave sobom, a građani svojim životom (ako mogu). Dok su partije koje je trebalo da formiraju belgijsku vladu postizale svetski rekord u neslaganju, belgijski građani su se bavili postavljanjem sopstvenog rekorda: tokom tih 19 meseci napravili su najtežu svetsku skulpturu od sira koja je vagala oko jedne tone, postavljenu u Ostendeu; u julu 2011. jedan barmen je proveo 102 sata služeći non-stop piće u svom baru, a u avgustu je opet u Ostendeu 2.875 građana potuklo svetski rekord u grupnom vežbanju sa hula-hopom.
Razlog zbog kog se belgijskim građanima manje više fućkalo što nemaju vladu je taj što je federalna vlada odgovorna samo za evropske standarde, odbranu, međunarodne odnose, socijalno osiguranje i pravosuđe dok su tri regionalne vlade koje su radile punom parom odgovorne za sve što život znači: saobraćaj, životnu sredinu, školstvo i lokalne ekonomske projekte. Ili kako je definisao Mark De Vos, profesor na univerzitetu u Gentu, „sve u svemu, stvari još funkcionišu. Dobijamo platu, autobusi saobraćaju, škole su otvorene. Još neko vreme moći ćemo da se provučemo.“
U Srbiji, kako javljaju mediji izgradnja tunela kroz Frušku goru i obilaznice oko Iriga ne mrda jer su pregovori sa izvođačima stali zbog rekonstrukcije Vlade Srbije.
I ne samo to, u Srbiji posle rekonstrukcije vlade, najavili su koalicioni partneri, sledi i imenovanje direktora u javnim preduzećima. Takvih je u Srbiji oko 1.300 sa preko 200.000 radnika tj. preko 15 odsto od ukupnog broja formalno zaposlenih u Srbiji, koji takođe, kao zapeta puška i u nervozi čekaju rasplet na republičkom nivou.
Građani imaju malu demokratsku snagu da „političare privedu pameti“. Neki ugledni belgijski građani svojevremeno su pozivali na protesno nebrijanje dok vlada ne bude sastavljena, ali je na kraju kao glavni ubeđivački faktor isplivala rejting agencija Standard & Poor koja je spustila kreditni rejting Belgije zbog odugovlačenja sa formiranjem vlade i pripretila da će to učiniti i više puta ako bude potrebno.
Evo faktora koji su opredelili S&P na ovaj potez a koja pomalo podsećaju na našu situaciju: (1) Politička nestabilnost izazvana nesposobnošću političkih partija da oforme vladu. (2) Visoka zaduženost zemlje (gde je ukupni javni dug dostizao skoro 100% BDP) pogoršana političkom paralizom koja onemogućava vladu da preduzme mere za suzbijanje daljeg rasta duga. (3) Relativno nepovoljni ekonomski uslovi u evrozoni.
Iako je privremena vlada preduzela neke mere da poboljša budžetsku poziciju S&P je ocenio da je to nedovoljno i da bi samo vlada u punom mandatu mogla da sprovede neophodne dublje fiskalne i strukturne reforme.
Posle ovakvog saopštenja (25. novembra 2011.) vlada je konačno formirana krajem decembra iste godine.
Iako su belgijski političari verovali da ih odugovlačenje neće ništa koštati, analitičari su smatrali da će to imati dugoročne posledice. „Čak i kada se političari jednom dogovore, moglo bi biti prekasno da zainteresuju ljude za svoje motive“, ocenio je Marko Martinelo, predavač političkih nauka na Univerzitetu u Liježu. „Ovakvo otezanje će proizvesti distanciranost ljudi od politike, imaće negativan uticaj na demokratske procese i povećaće jaz između vlade i građana“. Baš kao što u našoj štampi, na forumima i društvenim mrežama, građani polako počinju da doživljavaju rekonstrukciju vlade kao šaradu.
Tim pre što bi i nas svako odgovlačenje moglo ozbiljno da košta.
Inače, Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Začetak moderne kosmologije pre oko 90 godina bilo je otkriće Velikog praska. Kasnije, 1998. godine astronomi su došli do novih saznanja o brzom širenju univerzuma, čiji uzrok niko tačno ne zna ali razlog je imenovan kao tamna materija. Njena količina ne može da se odredi ali smatra se da ona čini dve trežine mase u svemiru. Zašto onda neki stručnjaci tvrde da tamna materija zapravo ne postoji?
Ovo pitanje će pokušati da rasvetle tri eksperimenta – dva u Čileu i jedan koji će uskoro otpočeti na Havajima. Jezgro naučnika koji ne veruju da postoji tamna materija pak smatra da će ovi eskperimenti služiti za dokazivanje alternativnih teorija.
Najnapredniji od ova tri eksperimenta je onaj u Čileu sa pet tona teškom Kamerom za tamnu materiju koja ima 570 megapiksela i koja će 525 noći tokom 5 godina praviti 400 gigabajta velike fotografije noćnog neba. Plan je da se skenira osmina neba i sve što se na njoj nalazi a cilj je da se uoče promene zvezdanih jata tokom vremena kao i odnos između gravitacije i tamne materije. Naime, gravitacija ima tendenciju da usporava širenje svemira što čini zvezdana jata kompaktnijim. Razjedinjenost ili kompaktnost jata pokazuje relativnu snagu gravitacije i tamne materije.
Drugi eksperiment pod imenom SuMIRe trebalo bi da započne naredne godine na jednoj havajskoj planini i služiće za skeniranje desetine neba i imaće veći domet.
Treći eksperiment ACTPol umesto posmatranja svetla u galaksijama imaće drugačiji pristup – posmatranje mikrotalasa iz kosmičkog zračenja. Ovako se može doći do podataka kako je kosmos izgledao 380.000 godina posle Velikog praska.
Ako se rezultati sva tri eksperimenta poklope imaćemo potpuniju sliku o tome šta je i da li postoji tamna materija.
Među onima koji će u njima tražiti dokaz da tamna materija ne postoji nalazi se i Kristof Veterič sa Univerziteta u Hajdelbergu koji takođe ne veruje ni da se svemir širi, već samo da atomi u njemu postaju teži. Naime, ako pretpostavimo da su atomi nekada bili lakši onda su u skladu sa zakonima kvantne mehanike tada i emitovali manje svetla. Pošto manje energično svetlo ima dužu talasnu dužinu, astronomima se čini da imaju dokaze da se svemir širi, tvrdi Veterič.
Izvor: The Economist
Japan će možda iskoristiti novac za vandredne situacije iz ovogodišnjeg budžeta kako bi pomogao TEPKO-u da zaustavi curenje radioaktivne vode iz nuklearke u Fukušimi.
Prošlonedeljno otkriće da bi tone radioaktivne vode koja se koristi za hlađenje reaktora mogle završiti u Pacifiku zabrinulo je i javnost i japanske vlasti.
Zato će vlasti pomoći u saniranju rezervoara iz kojih curi voda, pa i po cenu posezanja za novcem odvojenim za hitne slučajeve. Naime, Japan ove godine raspolaže sa 2,65 milijardi evra za prirodne katastrofe i druge iznenadne nedaće i ovaj novac mogao bi biti utrošen na Fukušimu.
Izvor: Rojters
HP predstavlja SAP HANA® u formi usluge, što organizacijama omogućava da u realnom vremenu analiziraju velike količine podataka, bez visoke inicijalne investicije.
HP-ovi ekonomični paketi sa SAP HANA rešenjem u formi usluge obuhvataju SAP HANA softverske licence, hardver i održavanje, a za njega korisnici jednostavno plaćaju samo mesečnu pretplatu.
Novo rešenje se pokreće u HP-ovom data centru, u upravljanom cloud okruženju, bilo u formi virtuelnog privatnog clouda ili privatnog clouda. Pokreće ga SAP sertifikovani HP AppSystem for SAP HANA, a tu je i HP Migration Factory for SAP HANA, paket usluga kroz koje HP prebacuje, proverava, štiti i isporučuje kritične podatke na SAP HANA platformi.
Pad tržišta nekretnina, slabašan rast ekonomije i uočljiv rast nezaposlenosti doveli su Holandiju na rub smanjenja kreditnog rejtinga. No, opasnije od sniženja rejtinga su politička nestabilnost i pad potrošnje u ovoj zemlji, koji konačno mogu negativno uticati i na celu evrozonu.
U poslednjem kvartalu holandska ekonomija usporila je za 0,2%, što je najveći pad u zemljama koje Goldman Saks zove jezgrom evrozone (Holandiji, Finskoj i Nemačkoj). U januaru je nezaposlenost u Holandiji iznosila 7,5% a prošlog meseca je već bila 8,7%. Cene nekretnina su u proseku niže za 5% nego prošle godine, a godišnji pad u junu je bio 9,6%.
Zbog ovoga je Dojče banka promenila prognozu rasta holandske ekonomije na -1,1% u 2013. i 0,4% u 2014. godini.
Na sve to, rezultati istraživanja javnog mnjenja pokazuju sve veću frustraciju vladajućom koalicijom, i okretanje dela biračkog tela ka partiji PVV, poznatoj po antiimigracionoj politici. Izgleda da će ova partija na izborima osvojiti najviše mesta u parlamentu a to bi značilo i nestajanje političkog konsenzusa oko fiskalne stabilnosti koje bi definitivno ugrozilo holandski AAA rejting.
Izvor: CNBC
Ekonomije centralne i istočne Evrope su u blagom usponu, podržanom i nešto boljim podacima o izvozu, najviše u sektoru automobilske industrije. Rast izvoza u najvećoj meri zavisi od brzine oporavk atržišta zapadne Evrope.
Poljska fabrika autobusa Solaris raspisala je konkurs za novih stotinak radnika pošto će joj 2013. godina biti rekordna po prozvodnji, najviše zahvaljujući izvozu (najviše u Nemačku), koji pokriva oko 70% prodaje. Ovakva uspešna priča ponavlja se širom centralne i istočne Evrope kada je u pitanju proizvodnja automobila i auto-delova, piše Financial Times. Statistički podaci o BDP u poslednja dva tromesečja zemalja u ovom delu Evrope samo potkrepljuju činjenicu koliko je izvoz dobar pokretač oporavka. Češka Škoda je u najvećoj meri doprinela prekidu recesije u Češkoj koja je trajala čak godinu i po dana i obeležila najgoru ekonomsku situaciju u zemlji od raspada Čehoslovačke, 1993. godine: ekonomija je porasla za 0,7%, a Škoda je u julu prodala 26.500 automobila, uz skok prodaje od 10% u Nemačkoj.
Mađarska je zabeležila drugi uspešan kvartal zardom, a u tome su joj pomogle skorašnje investicije u auto-industriji Audija i Mercedesa i pokretanje njihovih pogona za proizvodnju auto-delova. Mađarska je zgodna ovim kompanijama zbog relativno jeftine radne snage i gerografske blitzine najvažnijim tržištima. Povratak ekonomija cenbtralne i istočne Evrope, prenosi FT, u najvećoj meri zavisi upravo od brzine i uspešnosti oporavka zapadne Evrope, odnosno najvećeg tržišta za izvoz ovih zemalja.
Međunarodna federacija za robotiku (IFR – International Federation of ROBOTICS) na sistematski način prati razvoj robotike, uključujući i industrijske robote i njihovu primenu u praksi. Prema IFR totalna akumulirana prodaja, mereno od prve industrijske primene robota početkom šezdesetih godina, pa do kraja 2010. godine, procenjuje se na 2.142.000 robotskih jedinica (u ovaj broj su uključene i specijalne industrijske robotske jedinice koje su instalisane u Japanu do 2000. godine). Značajan broj najstarijih robota je van upotrebe, tako da IFR procenjuje da je krajem 2010. godine u operativnom stanju bilo oko 1.035.000 univerzalnih industrijskih robota i oko 1.300.000 robotskih jedinica. Ovi podaci su izvedeni indirektnim pristupom, na bazi procene srednjeg radnog veka robota od 12 godina (UNECE / IFR pilot studija je pokazala da prosečni operativni radni vek robota možda prelazi i 15 godina, što značajno povećava broj operativnih robota u svetu), pišu autori studije „Robotika u industrijalizaciji ekonomskog sistema Srbije“, domaći stručnjaci Petar B. Petrović, Aleksandar Rodić i Vladimir R. Milačić koju B&F online prenosi u četiri nastavka.
U studiji se razmatra širi kontekst potencijalne uloge robotike u industrijalizaciji ekonomskog sistema Srbije, daje se pregled stanja u svetu, sa posebnim fokusom na robotiku u Evropi i strateškim opredeljenjima za njen razvoj kao jedne od generičkih tehnologija za jačanje konkurentnosti evropske ekonomije na globalizovanom tržištu, i predstavljaju i obrazlažu varijantni scenariji revitalizacije i jačanja robotike kao inženjerske discipline sa ciljem šire primene ove tehnologije u industriji Srbije.
Paralelno, analiziraju se i odgovarajući aspekti vezani za sistem obrazovanja i naučno-istraživačku zajednicu. Takođe, navode se i odgovarajuća razmišljanja u smislu profilisanja robotike kao specifične tehnološke platforme unutar programa Nacionalnih tehnoloških platformi Srbije – NTPS Program, koji je inicirala i razvija Akademija inženjerskih nauka Srbije.
Globalni trendovi – armija robotskih radnika
U 2010. godini prodato je ukupno 118.337 robota, što predstavlja rast od 47% u odnosu na kriznu 2009. godinu. Obim tržišta industrijskih robota u 2010. godini iznosio je 17.5 milijardi US$, pri čemu u ovu vrednost nisu uključeni cena softvera, robotskih periferija i aktivnosti inženjeringa robotskih sistema. Enormni rast od 37% je ostvaren i u 2011. godini, a u narednim godinama se očekuje stabilan godišnji rast od oko 5%. Ovi podaci su vrlo indikativni, jer pokazuju čvrstu povezanost robotske tehnologije sa industrijskim i generalno, ekonomskim razvojem. Uočava se da je u odnosu na predkriznu 2008. godinu prisutan respektivan rast, odnosno da se tržište robota oporavilo mnogo brže od oporavka ekonomskog sistema, koji je i dalje suočen sa kriznim stanjem pod dejstvom takozvanog efekta duplog dna. Nameće se zaključak da robotska tehnologija čini industriju imunom na krizne situacije!
Sl. 3. Pregled kumulativne prodaje industrijskih robota prema IFR statistici za period 2005 do 2015, [6]. Visoke tehnologije povećavaju imunitet ekonomskog sistema na krizna stanja. Krizno stanje enormnih razmera koje je zahvatio globalnu ekonomiju 2008. godine izazvalo je samo tranutni poremećaj na tržištu industrijske robotike. Oporavak je usledio vrlo brzo
Kada se pogleda distribucija prodaje industrijskih robota po regionima za period 2008. do 2011. godine vidi se da je Azija i dalje dominantno najveće tržište, a to će i ostati u budućnosti zbog naglog rasta tržišta Kine, čija industrijska proizvodnja ulazi stadijum intenzivne robotizacije. Uvid u distribuciju robota po nacionalnim ekonomijama pokazuje da Japan i dalje ima dominantnu poziciju, USA na američkom kontinentu, a Nemačka u Evropi.
Sl. 4. Distribucija prodaje robota po regionima za period 2008. do 2011, [6].
Sl. 5. Distribucija prodaje robota po nacionalnim ekonomijama za period 2008. do 2011, [6].
Robotika i globalna kriza
U 2010. godini, 14 hiljada novih industrijskih robota je isporučeno nemačkoj industriji. Ova rekordna prodaja (treći po veličini broj prodatih robota na tržištu Nemačke ikada zabeležen) je usko povezana sa naglim oporavkom nemačke industrije posle krizne 2009. godine. Oporavak industrije automobila je bio najznačajniji pokretač ovakvog rasta, gde je ostvaren skok od oko 172% u odnosu na kriznu 2009. godinu. U 2011. godini ukupna prodaja robota u Nemačkoj dalje raste u dostiže 43%. U 2010. godini u Italiji je prodato oko 4.500 robota, u Francuskoj oko 2.000, u Španiji oko 1.900, a u Engleskoj oko 900 robota.
Ipak, ukupan broj instaliranih i operativnih industrijskih robota može u određenim okolnostima da dovede i do pogrešnih zaključaka. Umesto apsolutnog broja operativnih robota, mnogo reprezentativniji indikator je gustina primenjenih robota. Gustina robota se definiše kao ukupni broj industrijskih robota univerzalne namene na 10 hiljada industrijskih radnika, posmatrano u odnosu na odredjene industrijske grane (često se automobilska industrija posmatra odvojeno), ili na sveukupnu preradjivačku industriju.
U tabelama 1 i 2 dati su brojni podaci koji ilustruju globalnu distribuciju godišnje prodaje i broj operativnih industrijskih robota (ukupan broj instaliranih i funkcionalnih jedinica). Takođe, navedene su i procene budućeg stanja za 2011. i 2014. godinu.
TABELA 1
GLOBALNA DISTRIBUCIJA GODIŠNJE PRODAJE INDUSTRIJSKIH ROBOTA, [5]
TABELA 2
GLOBALNA DISTRIBUCIJA OPERATIVNIH INDUSTRIJSKIH ROBOTA, [5]
U 2011. godini prosečna gustina robota u globalnoj prerađivačkoj industriji je oko 55 robota na 10.000 radnika. Vodeće nacionalne prerađivačke industrije su Republika Koreja, Japan (izgubio je lidersku poziciju!), i Nemačka sa gustinom robota preko 250 (2.5%). Interesantno je da rast gustine robota postoji u Nemačkoj i Republici Koreji, dok je u Japanu prisutna stagnacija. Inače, 19 nacionalnih ekonomija od 45 analiziranih ima gustinu robota iznad proseka, a 13 nacionalnih ekonomija ima gustinu robota iznad 100 robota na 10 hiljada radnika. 10 ekonomija ima između 20 i 55 robota na 10 hiljada radnika. Sve ostale ekononomije, njih 16, imaju manje od 20 operativnih robota na 10 hiljada radnika zaposlenih u prerađivačkoj industriji.
Nausprot prerađivačkoj industriji, automobilska industrija ima značajno veću gustinu robota. Na osnovu podataka iz 2010. godine, Japan je vodeći sa 1.436 operativnih industrijskih robota opšte namene na 10 hiljada radnika. Slede Italija sa 1.229 i Nemačka sa gustinom od 1.130 robota na 10 hiljada radnika. Dakle, u Japanu, Italiji i Nemačkoj na 10 ljudskih radnika radi više od jednog robotskog radnika. To je preko 10%. Ne treba zaboraviti da robot može da radi u 3 smene, neprekidno!
a)
b)
Sl. 6. Gustina robota: a)nacionalne ekonomije iznad svetskog prosteka, b)nacionalne ekonomije ispod svetskog proseka, [6]. Nažalost, Srbija se i ne spominje u ovoj statistici!
Srbija i industrijski razvoj: Od jeftine radne snage do robota (Prvi deo)
Srbija i industrijski razvoj: Domaća jeftina radna snaga i evropski roboti (Treći deo)
Ministar finansija Grčke Janis Stornaras istakao je da je Grčkoj potrebno još finansijske pomoći ali da sigurno neće prihvatiti dodatne mere štednje.
Grčka je dosad primila od EU 240 milijardi evra za spas od bankrota, a eventualna treća tranša pomoći ne bi trebalo da pređe 10 milijardi evra, „što je značajno manja suma“, napomenuo je ministar Stornaras. Međutim, kada je njegov nemački kolega, Volfgang Šojble, početkom evagusta prvi put nagovestio da će Grčkoj trebati još evropskog novca, nemačka kancelarka Angela Merkel izričito je rekla da ne dolazi u obzir da se Grčkoj otpiše deo državnog duga. Prema statističkim podacima, evrozona doživljava povratak poverenja investitora prvi put posle nekoliko godina, a pogotovo posle „kiparskog slučaja“, koji je ozbiljno pretio da uzdrma zajedničku evropsku valutu. „Upozoravam da veštačko kresanje državnog duga može da izazove negativan domino efekat koji bi rezultovao novom nesigurnošću i povlačenjem privatnih investitora u evrozoni“, istakla je Merkelova. Za nju je grčko pitanje od posebne važnosti pred nemačke izbore 22. septembra na kojima se bori za treći mandat kancelara. MMF je ranije procenio da će Grčkoj u periodu 2014-2015. biti potrebno oko 11 milijardi evra.