Ozbiljnost situаcije u kojoj se nаlаze jаvne finаnsije u Srbiji nаlаže odlučnije mere od onih koje predviđаju Zаkon o budžetu i Fiskаlnа strаtegijа. Plаnirаni deficit u 2014. godini od 7,1% BDP-а (2,4 mlrd evrа) previsok je, još uvek nemа vidljivih pomаkа i jаsnog plаnа zа rešаvаnje problemа nаjvećih domаćih gubitаšа (Srbijаgаs), а srednjoročni plаn prilаgođаvаnjа nije podržаn merаmа koje bi dovele do željenih uštedа, navodi se u oceni Fiskalnog saveta.
Gradske vlasti u Amsterdamu angažovale su ulične alkoholičare kao čistače, koje nakon obavljenog posla isplaćuju u cigaretama, pivu i gotovini. Kritičari ovakvog poteza tvrde da se time podstiče zavisnost, ali gradske vlasti odgovaraju da su na ovaj način rešili problem javne intoksikacije.
Običaj da se na grobljima jede i pije više nije rezervisan samo za Balkan. Najnoviji trend u Nemačkoj, Austriji i Velikoj Britaniji je otvaranje kafića na grobljima, ali uz poštovanje strogih pravila kako se ne bi narušilo dostojanstvo pokojnika i njihovih bližnjih koji ih obilaze.
Kafići na grobljima su sve popularniji, ne samo među onima koji, nakon posete preminulim srodnicima i prijateljima, traže utehu u kafi i kolačima u udobnom ambijentu, već i među turistima koji obilaze groblja kao istorijsku znamenitost. Kafići su različiti, izuzetno moderni, kao „Café Strauss“, ili oni u kojima se održavaju koncerti i likovne izložbe, poput kafića „Café Fritz“ u Hamburgu ili „Atrium Cafe“ u Bristolu na zapadu Engleske.
Takođe, i pored poznatog bečkog groblja „Zentralfriedhof“, restoran „Schloss Concordia café“ poslužuje „bečku šniclu“ u ambijentu koji je podjednako svečan kao i neposredno okruženje, piše Speiegel.de. Vlasti na ove kafiće gledaju kao na način da se na groblja privuče više posetilaca, ali postoje pravila koja bi trebalo da osiguraju da se ne naruši dostojanstvo pokojnika i njihovih srodnika koji ih obilaze. Kafići moraju da poštuju radno vreme groblja i ne smeju da se reklamiraju na ulici ispred groblja. U planu je otvaranje još dva kafića na grobljima u Berlinu, uključujući i „Dorotheenstädtischer Friedhof“, poznato groblje u centru Berlina gde su pokopani pisac Hajnrih Man i dramaturg Bertolt Breht. Slični planovi postoje i za otvaranje kafića u Minhenu.
Masovno švercovanje u javnom prevozu Francuzi objašnjavaju i kao izraz građanske neposlušnosti, a šverceri su čak osnovali fond iz kojeg se finanisraju kazne za članove koje kontrolori uhvate.
U Parizu se na nekim relacijama javnog prevoza bez karte vozi jedna trećina svih putnika. Francuski javni prevoznici na švercerima gube najmanje 400 miliona evra godišnje, a taj broj neprestano raste.Deo „notornih“ švercera osnovao je čak i fond iz kojeg se finansiraju kazne za članove koje kontrolori uhvate. U taj fond članovi uplaćuju 10 evra mesečno i tako štede 40 evra za mesečnu kartu i novac za eventualnu kaznu. Ankete pokazuju da jedini razlog za šverc nije u nedostatku novca, već da mnogi smatraju da je javni prevoz preskup u odnosu na usluge koje pruža, kao i da je država ta koja bi trebalo da ga finansira u potpunosti.
Zato je, kako tvrde ispitanici, švercovanje u neku ruku izraz građanske neposlušnosti. S obzirom da je ovakav stav sve masovniji u Francuskoj i da, kako komnetraišu francuski mediji, postaje „nacionalni sport“, nadležni se pribojavaju da više neće biti u stanju da održavaju javne linije u situaciji kada su inako na snazi mere državne štednje zbog ekonomske krize.
Ali farmaceutskim kompanijama i kod nas i u svetu dobro bi došlo da je neko pokušao da im zaleči rane nežnijom rukom
U prvom talasu krize domaća farmaceutska industrija je delila sudbinu ostatka privrede, ali kako je vreme odmicalo, postajali su sve izraženiji specifični problemi ove grane čije poslovanje je u velikoj meri uslovljeno finansijskim stanjem države i brojnim propisima koji nisu uvek primereni njenim potrebama.
Neizmirivanje obaveza države, koja je najveći kupac lekova i medicinskih sredstava, posebno tokom najvećeg udara krize krajem 2010., i početkom 2011. godine, i nedovoljno brzo usklađivanje cena lekova sa kretanjem kursa dinara, koji je značajno oscilirao, doveli su do pogoršanja opšteg finansijskog položaja pa i izlaska s tržišta nekih proizvođača i veledrogerija. Takav razvoj događaja doveo je u pitanje poslovanje svih tesno povezanih učesnika u sektoru zdravstva.
Delimično poboljšanje usledilo je kada je država preuzela dugove zdravstvenih ustanova nastale do 30. septembra 2012. godine i konvertovala ih u javni dug koji će farmaceuskim kompanijama biti isplaćivan do 2015. godine. Iako na dugovanja ne teče kamata, poverioci su prošli bez otpisa dela glavnog duga što većina smatra izvesnim uspehom. Takođe, ubrzano je i prilagođavanje cena lekova a ulazak dinara u stabilnije vode je doprineo stabilizaciji uslova poslovanja. Pored toga, liberalizacijom tržišta privatnim apotekama je dozvoljeno da izdaju lekove na recept, a privatnim zdravstvenim ustanovama da mogu prepisivati lekove na recept.
Međutim, veliki problem za farmaceutski sektor predstavlja ili nedovoljno uređen zakonski ambijent ili propisi koje nije lako primeniti u praksi. Od ranije je poznato da je registracije preparata komplikovana a period odobravanja dugačak, da je zaštita patenata slaba, da ima prepreka za stavljanje lekova na listu lekova, a sada je tome dodata i neizvesnost u pogledu primene Zakona o javnim nabavkama.
Naime, dobra namera zakonodavca da kontroliše troškove budžeta i iskoristi dobre strane centralizovane nabavke, pokazala se teže primenjivom u onim oblastima gde su fleksibilnost prema potražnji na tržištu i specifičnost potreba naručilaca izraženi.
U vezi sa nabavkom lekova i medicinskih pomagala, tu je pre svega reč o obezbeđivanju kontinuiteta u snabdevanju tržišta i odnosu kvaliteta i cene, gde briga o zdravlju nameće pažljiv izbor, strogu kontrolu kvaliteta i pristup pacijenata medikamentima koji se smatraju najboljom terapijom za određene bolesti. Dosadašnja praksa još nije dala najbolja rešenja u ovoj oblasti, što industriji koja je već slaba, dodatno otežava poslovanje.
Iako su problemi u domaćoj farmaceutskoj industriji specifični za ovaj privredni ambijent, i predstavljaju rezultat nasleđenih i novih problema, ipak se, bez mnogo okolišenja, može reći da ni širom sveta farmaceutska industrija ne proživljava svoje najbolje dane.
Prema analizi sprovedenoj na osnovu javno dostupnih informacija o finansijskim pokazateljima najvećih svetskih farmaceutski kompanija zapaženo je da je obrtni kapital oslabljen u odnosu na prethodnu godinu. Naime, i pored toga što se prosečan period naplate smanjio a prosečan rok izmirenja obaveza neznatno povećao zapravo je došlo da značajno sporijeg obrta zaliha što je ciklus unovčavanja produžilo za 1% u poređenju sa prethodnom godinom.
Procenjuje se da je više faktora uticalo na ovakav razvoj situacije kod velikih svetskih farmaceutskih kompanija. Pre svega došlo je do smanjenja prodaje za približno 3%. To je, smatra se, posledica sve veće konkurencije u oblasti generičkih lekova, pritiska na cene i negativnog uticaja kretanja kursa valuta za kompanije koje izveštavaju u američkim dolarima.
Usporavanju obrta zaliha doprinela je i promena miksa proizvoda koji su traženi i onih na lageru, što je rezultat lansiranja novih lekova i gubitka ekskluzivnosti za nekoliko najprodavanijih preparata. Tome treba dodati i potrebu da se održava veći nivo sigurnosnih zaliha za opsluživanje tržišta koja ubrzano rastu, konsolidaciju industrije i uvođenje modela direktne prodaje apotekama, što postaje trend u ovoj grani.
Činjenica da farmaceutske kompanije i u svetu i kod nas sve teže dolaze do novca, je razlog više da domaći regulator povede računa o tome kako pojedine dobro zamišljene mere mogu izazvati negativne posledice po industriju čija je važnost od izuzetnog značaja za održavanje i podizanje kvaliteta zdravlja i života građana.
Danijela Mirković, viši menadžer EY,
Edicija Biznis TOP 2012/2013, novembar 2013.
U naučnom žurnalu Klimatske promene objavljeni su rezultati istraživanja najvećih svetskih zagađivača od industrijske revolucije do danas. Protiv zdravlja najviše radi 90 velikih državnih i privatnih kompanija koje se, velikom većinom, bave energetikom.
Prema emisiji metana i ugljen-disoksida od 1845. godine naovamo, može se zaključiti da je sektor energetike najzaslužniji što dišemo nezdrav vazduh. Od 90 kompanija koje su najzaslužnije za velike doze zagađenja u svetu, njih 56 bave se naftom i prirodnim gasom, 37 ugljem, a sedam proizvodnjom cementa. Iako su njihova sedišta locirana u 43 države, „one uzimaju resurse sa svakog raspoloživog izvora nafte, uglja i gasa na svetu i prerađuju ih u oblike kojima se trguje i ostvaruje profit u svim dražavama“, kaže se u članku.
Prema proračunima vođe projekta Ričarda Hidija, ovih 90 kompanija odgovorno je za emisiju 914 milijardi tona štetnih gasova, odnosno čak 63% ukupne ljudske emisije od 1751. godine do danas. Međutim, najstrašniji podatak govori u prilog tome da je više od 50% te emisije ostvareno u periodu od 1984. do 2010. godine, odnosno kraja merenja obuhvaćenog studijom.
Deset najvećih zagađivača u istoriji su:
– Chevron, SAD, sa 3,52% udela u ukupnoj emisiji gasova od 1751. godine
– ExxonMobil, SAD, 3,22%
– Saudi Aramco, Saudijska Arabija, 3,17%
– BP, Velika Britanija, 2,47%
– Gazprom, Rusija, 2,22%
– Royal Dutch/Shell, Holandija 2,12%
– Nacionalna iranska naftna kompanija, 2,01%
– Pemex, Meksiko, 1,38%
– ConocoPhillips, SAD, 1,16%
– Petroleos de Venezuela, Venecuela, 1,11%
„Analogno“ pljačkanje banka u digitalnoj eri postalo je pravo mučenje: potrebno je pronaći dobrog vozača, odabrati pouzdane ljude i filijalu punu novca. S druge strane, do virtuelnog novca je moguće noći uz manje problema…
Veliki interest za internet valutu bitcoin doveo je do toga da njena vrednost poraste čak 6.000% prema dolaru tokom prošle godine, odnosno 300% samo u novembru. Ali osim povećane legalne potražnje za ovim sve prihvaćenijim platežnim sredstvom, porasla je i nelegalna tražnja. Mada, u slučaju ove konkretne valute, lopovi se nalaze na mreži i ne nose zaštitne maske. Evo samo nekoliko najnovijih primera:
– Evropski bitcoin procesor BIPS je u DDoS napadu na servere izgubio bitcoin-e u vrednosti od milion dolara prošle nedelje. Napadači su stekli pristup u virtuelne „novčanike“ vlasnika.
– U istom periodu napadnut je i poljski distributer, ali nije objavljen finansijki obim ovog napada.
– U napadu na češki bitcash.cz 4.000 korisnika izgubilo je ukupno 100.000 dolara.
– Australijski distributer TradeFortress je izgubio milion dolara u napadu.
– Kineski GBL je srušen krajem oktobra, a kada se povratio onlajn utvrđeno je da nedostaje oko 4,1 miliona dolara u bitcoin-ima.
S obzirom da su rezultati trećeg fiskalnog kvartala najvećih kompanija uveliko objavljeni, može se sa sigurnošću zaključiti da su kretanja na kineskom tržištu uticala i na lošije pokazatelje američkih korporacija.
Prema podacima analitičara iz FactSet 52% američkih kompanija je prevazišlo (sopstvena) očekivanja za treći kvartal u fiskalnoj godini. Međutim, to nije izrazito uspešan rezultat, već ispodprosečan za protekle četiri godine. Ipak, uočava se jedan isti trend u poslovanju velikih kompanija iz SAD na tržištima izvan granica svoje zemlje: kineska privreda postala je veliki pokretač kako dobrih, tako i loših rezultata. U prethodnom periodu kineska ekonomija je usporila svoj rast, a to se ogledalo i na najveće strane ulagače.
Kompanije kao što su UPS, Cisco Systems, Microsoft, Coca-Cola, Avon Products, McDonald’s i Nike u svojim kvartalnim izveštajima podcrtavali su slabiju zaradu ili troškove u Kini, što je u dobroj meri uticalo i na celokupno lošiji međunarodni nastup u poslednja tri meseca. „Kao što svi znate, u Kini se dešava usporavanje ekonomije, a čitava zemlja beleži najsporiji rast BDP u poslednje 23 godine, što je prouzrokovalo jednu vrstu kreditne krize i smanjenje poverenja potrošača“, naglašava u kompanijskom izveštaju predsednik UO McDonald’s-a, Don Tompson.
U našim medijima u poslednje vreme su u fokusu interesovanja bile dve nepogode – tajfun, elementarna nepogoda na Filipinima koja je odnela više hiljada života, i stalna tema u Srbiji – tajkuni, ili kako ih mnogi zovu „privredne nepogode“.
Vlada Srbije je dala saglasnost za pokretanje postupka privatizacije farmaceutske kompanije „Galenika“ i „Politike“ AD, objavljeno je u najnovijem broju „Službenog glasnika“. Na osnovu te odluke biće objavljeni tenderi za prodaju državnog udela u te dve kompanije, ali još nije izvesno da li će to biti posle usvajanja novog Zakona o privatizaciji, što se očekuje do kraja godine. To su prve privatizacije koje pokreće novi ministar privrede Saša Radulović, koji je stopirao sve postupke prodaje društvenog i državnog kapitala u privredi.