Od jula 2008 godine do maja 2014 godine dug stanovništva (uključujući i preduzetnike) povećan je za 1.346 miliona evra, što predstavlja rast za 29,4%, sa 4.570 na 5.916 miliona evra, prenosi Makroekonomija.org.
Program dopunskog osiguranja Wiener Städtische Best Doctors za zdravstvenu zaštitu koja pokriva trošak lečenja težih oboljenja, uključujući putne i smeštajne troškove za osiguranika i pratioca sada je dostupan i klijentima u Srbiji. Proizvod je određen za specifična, teška oboljenja čije skupo i specijalizovano lečenje nedovoljno pokriva većina planova zdravstvenog osiguranja u Srbiji.
Polisa Wiener Städtische Best Doctors pruža pokriće za medicinsko lečenje van Srbije. Osigurane bolesti i medicinski postupci pokriveni ovom ponudom su tretmani kancera, koronarna bajpas hirurgija, zamena srčanog zaliska, donacija organa/transplantacija tkiva i neurohirurgija. Maksimalna osigurana suma po godini osiguranja 1.000.000 evra, maksimalna osigurana suma za ukupno vreme trajanja osiguranja 2.000.000 evra,
limiti za dnevnu naknadu za hospitalizaciju iznose 100 evra dnevno, najviše do 60 dana, a ukupan limit za troškove lekova u Srbiji (životni limit) 50.000 evra.
Telenorovi postpejd korisnici roming tarife TravelSure koji ovog leta putuju u inostranstvo neće morati da brinu o neplaniranim troškovima. Novih TravelSure tarifnih dodataka ima šest i omogućavaju znatnu uštedu u poređenju sa standardnim roming tarifama uz potpunu kontrolu troškova interneta u romingu.
Korisnicima su na raspolaganju pozivi, SMS poruke i internet saobraćaj u trajanju od 24 sata ili do kraja meseca. Tako, na primer, za 1.199 dinara korisnik dobija 100 SMS poruka, a za 1.599 dinara dobija 100 MB internet saobraćaja, koje može potrošiti do kraja meseca u kojem ih je aktivirao.
Telenorovi korisnici roming tarife TravelSure, prilikom izlaska iz zemlje, dobiće jasnu i preglednu poruku sa ponudom TravelSure tarifnih dodataka. Jednostavnim odabirom ponude koja mu najviše odgovara korisnik aktivira određeni broj minuta i SMS poruka, koje je moguće koristiti u roming zoni 1 (Evropa bez Rusije), ili megabajta, koje je moguće koristiti u 25 najpopularnijih turističkih destinacija u Evropi.
Korisnici standardne roming tarife, koji žele da koriste pogodnosti TravelSure tarifnih dodataka, prvo moraju da aktiviraju roming tarifu TravelSure, a to je moguće učiniti na više načina: slanjem SMS poruke sa tekstom „TS10” ili „TS50” na broj 9000, besplatnim pozivanjem *111#, kroz aplikaciju Moj meni, pozivom Telenor Kontakt centra na 063/9000, u Telenor prodavnicama i na portalu www.dobrestvari.rs.
Crna Gora
Telenor je korisnicima koji putuju u Crnu Goru omogućio povoljnu roming ponudu u okviru dnevne i nedeljne karte. Dnevna karta omogućava besplatne odlazne pozive ka mrežama Telenor Srbija i Telenor Crna Gora, besplatne dolazne pozive iz svih mreža i internet po ceni od 199 dinara 24 časa nakon aktivacije.
Nedeljna karta omogućava da u periodu od 7 dana od aktivacije korisnik ima besplatne razgovore ka mrežama Telenor Srbija i Telenor Crna Gora, neograničene dolazne pozive iz svih mreža i internet po ceni od 999 dinara. Osim toga, odlazne SMS poruke se za vreme dok su aktivne dnevna ili nedeljna karta naplaćuju 3,97 dinara po poruci.
Ova usluga dostupna je i fizičkim i pravnim licima.
Više informacija naći ćete na Telenorovim stranicama za roming http://www.telenor.rs/sr/Privatni-korisnici/Roaming/Nova-pocetna/
Nikola Grujičić iz Valjeva, Vladan Pantović iz Knića i Poljoprivredno gazdinstvo Čović Stevana iz Subotice dobitnici su ovogodišnjih donacija za inovativne poslovne ideje zasnovane na principima održivog razvoja u okviru Nacionalnog foruma za „Zelene ideje“.
Na celodnevnom događaju u sredu 2. jula deset finalista je predstavilo svoje ideje od kojih je žiri odabrao tri za čiju realizaciju će njihovi podnosioci dobiti donacije po 7.000 dolara. Pobedničke ideje će konkurisati i za dodatnih 10 hiljada dolara na Regionalnom forumu Fonda braće Rokfeler, zajedno sa učesnicima iz Makedonije, Kosova, Albanije i Crne Gore.
Za proizvodnju organskih jaja i organske hrane za kokoške na svom imanju kod Valjeva, Nikola Grujičić osvojio je prvu nagradu, za izradu prototipa automatizovane, protočne sušare za voće, povrće i začinsko bilje, koja je zasnovana na principima energetske efikasnosti Vladan Pantović iz Knića osvojio je drugu nagradu, dok je treću nagradu osvojila ideja Poljoprivrednog gazdinstva Čović Stevana iz Subotice za osnivanje farme glista i humusa glistenjaka i prelazak sa konvencionalne na organsku poljoprivrednu proizvodnju.
Najbolje ideje odabrao je petočlani žiri koji su činili Vojislav Stokić, direktor Direkcije za mala preduzeća i preduzetnike Erste Banke, Kristina Nikolić, direktorka marketinga kompanije Strawberry energy, Biljana Stepanović, generalna direktorka Business Info Group, Vladimir Stojanović, programski direktor Udruženja Optimist i Dragan Srećković, direktor programa za održivost i evaluaciju u Institutu za održive zajednice (ISC).
„Kao i u slučaju ostalih programa podrške preduzetnicima u kojima učestvuje Erste Banka, i za pobednike zelenih ideja je predviđen mentorski program, kako bi šanse da od ovih ideja nastane održiv biznis bile što veće“, izjavila je Mirjana Šakić, koordinatorka specijalnih programa Erste Banke namenjenih početnicima u biznisu.
„Drago nam je što smo ove godine dobili priliku da se priključimo Forumu i podržimo ovako dobre preduzetničke ideje. S nestrpljenjem očekujemo nastup pobednika na regionalnom takmičenju, i ne sumnjamo da će ostvariti odličan uspeh, kao i predstavnici Srbije na prethodnim takmičenjima. Imaju sve što je potrebno – inovativni su, ekonomski jačaju sredinu iz koje dolaze i čuvaju životnu sredinu u kojoj rade“, izjavio je Dragan Srećković iz ISC-a.
„Raduje nas što je ove godine na konkursu za Zelene ideje bilo skoro duplo više prijavljenih ideja nego prethodne godine, kao i entuzijazam i sveže ideje koje se oslanjaju na potencijale lokalne sredine. Verujemo da će ideje koje danas budu predstavljene podstaći i druge da budu preduzimljivi i doprinesu razvoju svojih lokalnih zajednica“, izjavila je Mia Vukojević, izvršna direktorka Trag fondacije.
Osim pobedničkih ideja, na forumu su predstavljene i ideje o proizvodnji inovativnih sapuna za pranje voća, povrća i kućnih ljubimaca, izradi peći za pripremanje hrane namenjene socijalno ugroženoj populaciji, pokretanju Eko kafea u „reciklažnom“ duhu, zelenom turističkom info štandu, proizvodnji pratećih aksesoara za automobile, adaptaciji hostela „Montana” za letnji i seminarski turizam na Kopaoniku i proizvodnji dečjih igračaka. Ukupno je stiglo 193 prijave, a 23 ideje su ušle u drugi krug konkursa.
Nacionalni forum za „Zelene ideje“ pokrenuli su Balkanski fond za lokalne inicijative u partnerstvu sa Fondom braće Rokfeler i Erste Bankom. Od ove godine partner na projektu je i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) u saradnji sa Institutom za održive zajednice (ISC). Program je pokrenut kako bi pojedinci, udruženja i mala preduzeća dobili ohrabrenje i sredstva da razvijaju inovativne preduzetničke projekte zasnovane na principima održivog razvoja. Ove ideje se tiču privrednog razvoja, koji se zasniva na racionalnom korišćenju lokalnih resursa, tradicionalnim procesima proizvodnje prilagođenim novom ambijentu, očuvanju zanata kao i na kontinuiranom ekološkom unapređenju.
Rast realnog BDP u svih 35 zemalja OECD tokom prvog fiskalnog kvartala pao je sa 0,5% na 0,2%, ali je glavni pokretač tog neznatnog rasta već treće tromesečje zaredom bila privatna potrošnja, kaže se u najnovijem izveštaju OECD.
U Japanu je doprinos privatne potrošnje rastu BDP bio najizraženiji (+1,6%), zahvaljujući znatno povećanom obimu kupovine pre povećanja poreza na robu sredinom aprila. U Nemačkoj su rast BDP uslovili privatna potrošnja i investicije (0,8%), ali je zato izvoz pao za 0,9% u poređenju sa prethodnim periodom. U Velikoj Britaniji, glavni nosioci rasta od 0,8%, baš kao i u Nemačkoj, ali u nešto manjoj meri, bila su ulaganja i privatna potrošnja. Za razliku od ovih zemalja, u Kanadi je rast BDP od 0,3% bio vođen u najvećoj meri rastom izvoza.
Među zemljama OECD koje su zabeležile negativan trend, izdvajaju se Italija (-0,1%) i Sjeidnjene Države (-0,7% u prvom kvartalu u poređenju sa +0,7% u periodu januar-mart).
Bečki institut za za međunarodne ekonomske studije očekuje da će u periodu između 2014. i 2016. godine BDP u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi rasti po stopama od 2 do 3% godišnje.
Rast međutim neće biti ujednačen, jer će konflikt između Ukrajine i Rusije pored ove dve zemlje pogoditi i još neke baltičke države. BDP Ukrajine bi ove godine zbog smenjenja investicija trebalo da padne za 5%, a Rusi i Estonci se ne mogu nadati da će im bruto domaći proizvod porasti više od pola procenta. Letonija i Litvanija će pak imati veći rast BDP-a – oko 3% – međutim sve ove ekonomije su pre konflikta imale mnogo pozitivniju prognozu rasta.
Na usporavanje ekonomskog rasta u državama Zapadnog Balkana najviše će uticati posledice majskih poplava, pogotovo u Srbiji i Bosni i Hercegovini, kojima su izlivene reke nanele i mnogo materijalne štete. Osim toga, Srbija, Albanija, Hrvatska i Kosovo, svaka iz svojih razloga, moraju da uvode mere štednje koje će takođe negativno uticati na ekonomski rast. Očekuje se da će Srbija, Hrvatska i Bosna ove godine biti u recesiji ili, u najboljem slučaju, u stagnaciji. Sa druge strane, Albanija, Crna Gora, Makedonija i Kosovo će imati rast, ali manji od očekivanog, pa će ukupan rast BDP-a Zapadnog Balkana biti 0,5%.
Naš BDP bi ove godine trebalo da bude u minusu (-1%), naredne da stagnira, a tek u 2016. možemo očekivati slabašan rast od 1%. Sa rastom ekonomije međutim, prema ovim prognozama, neće porasti i zaposlenost.
Hrvatska će biti u malo boljoj situaciji pa je u 2016. godini očekuje rast BDP-a od 1,5%, i pad nezaposlenosti sa sadašnjih 17,5% na 17%.
Kada se podvuče crta, od svih zemalja na Zapadnom Balkanu samo njih tri će ove godine imati pad BDP-a, od kojih je jedna u ratu, a druge dve su Srbija i Hrvatska. Bosna će stagnirati, Crna Gora će imati rast od 2,1%, a Makedonija od 2,8%.
Kad skrenemo pogled sa Balkana vidimo da su se nove članice EU potrudile da povuku više sredstava iz evropskih fondova pa se očekuje da će taj novac biti uložen u javne radove, što bi trebalo onda da podstakne i privatne investicije. Među njima će najveći rast imati Bugarska (3,2%), ali i Mađarska (2,6%), Slovačka (2,4%) itd.
Fejsbuk je analizirao koliko “glasno” pripadnici nacija koje učestvuju na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Brazilu proslavljaju golove na ovoj društvenoj mreži. To se inače meri brojem karaktera koje ukucavaju kada pišu “Gol” ako su sa španskog ili brazilskog govornog područja, “Goal” ako su sa anglosaksonskog, “Golo” ako su Portugalci i “Tor” za Nemce. Postoje i znakovi za azijske jezike, međutim, kako kažu iz Facebooka, ljudi sa ovih prostora malo ređe euforično ukucavaju karaktere dok slave.
Svima koji prate južnoamerički fudbal poznat je i njihov način navijanja, pa ne bi trebalo da im bude čudno su Meksikanci i na Fejsbuku proglašeni “najglasnijima”. Naime, Meksikanci u proseku sa 6,6 karaktera više nego što je potrebno pišu reč “Gol”, i oni su po tome na prvom mestu među ekipama koje su učestvovale na ovom prvenstvu. Da je Venecuela učestvovala ona bi od Meksika sigurno preuzela tron jer njeni građani tu reč pišu ovako “Gooooooooooooool”, odnosno sa 12,9 karaktera viška.
Od ekipa koje učestvuju na ovom prvenstvu Alžir se našao na drugom mestu po višku karaktera (6) koje njegovi stanovnici koriste u proslavi golova, Urugvaj na trećem (5,77), a slede ga Brazil (5,4) i Kolumbija (5,3).
Naravno, komunikacija na internetu ne prati uvek dešavanja u realnosti, u kojoj bi ovaj kolumbijski sportski komentator svakako izbio na prvo mesto po broju otpevanih karaktera.
U Evropi je među zemljama koje viškom slova slave golove na prvo mesto izbila Francuska sa 4,81 karaktera viša u proseku, ostavivši za sobom Grčku (3,69), Belgiju (2,81), Španiju (2,6), Holandiju (2,31), Švajcarsku (2), Nemačku (1,36) i Bosnu i Hercegovinu (0,95).
Na aerodromima sa kojih postoje direktni letovi za SAD pojačana je bezbednosna provera putnika zbog “osnovane sumnje” američkih vlasti da bi moglo doći do napada.
Naime, ovih dana zapadni mediji su pisali o pripadnicima Al Kaide koji u Siriji i Jemenu razvijaju eksplozivne naprave koje se mogu neopaženo “prošvercovati” u avione. Od 2009. do danas saudijski stručnjak za bombe obaveštajcima poznat pod imenom Ibrahim Al-Asiri tri puta je uspeo da napravi eksploziv kojem aerodromsko obezbeđenje nije moglo ući u trag.
Sumnja se da je svoja znanja preneo novoj generaciji stručnjaka za pravljenje bombi, od kojih neki operativci Al Kaide imaju i evropske pasoše. Te informacije mediji su dobili od bezbednosnih agencija, a pretpostavlja se da je na ovaj način pripreman teren za detaljnije proveravanje putnika na aerodromima.
Izvor: BBC
Prema poslednjem izveštgaju MMF ruska ekonomija je tokom 2013. godine nastavila rast usporenim tempom, usled strukturnih slabosti i početaka ukrajinske krize. Geopolitička nesigurnost u vezi sa Ukrajinom dovešće do kratkoročnih i srednjoročnih zastoja.
Šef misije MMF za Rusiju Antonio Spilimbergo istakao je da Rusija mora da nadogradi sprovedene ekonomske reforme jer korupcija i administrativni problemi prete da ugroze napredovanje ruske eknomije. Usporavanja rasta ekonomije započelo je još 2011. godine, a povećana inflacija i kriza na zapadnoj granici zemlje dodatno prete destabilizacijom finansija.
Uz navedene probleme, put ruske ekonomije u narednom srednjeročnom periodu odrediće i dva veoma bitna faktora: cena energenata na svetskim berzama, kao tradicionalno pozitivni pokretač; ali i realizacija reformi državnog penzionog sistema sa kojima se Rusija suočava poput mnogi bivših socijalističkih zemalja sa relativno nepovoljnom demografskom slikom. Reforma penzionog sistema nosi sa sobom veliki dodatni rizik i neophodno je da bude detaljno sprovedena, naghlasio je Spilimbergo.
Iako se Apple ranije čvrsto protivio Bitcoin aplikacijama i povukao ih iz prodaje uprkos velikom uspehu koji je imala Bitcoin wallet aplikacija sa 120.000 preuzimanja, u svetlu nedavnih regulatornih promena u SAD ovaj tehnološki gigant rešio je da revidira svoju politiku i omogući korisnicima da Apple aplikacije kupuju isto kao što kupuju i druge elektronske proizvode i servise na internetu, pomoću bitcoina.
Ova odluka Apple-a koincidira sa skidanjem zabrane prometa u bilo kojoj valuti koja nije američki dolar. Promena zakona dogodila se prošle nedelje, i prva država koja je prihvatila bitcoin kao ravnopravno sredstvo plaćanja je Kalifornija. Naime, alternativne valute dobile su dugoočekivanu šansu najpre u Kaliforniji kada je guverner Kalifornije Džeri Braun (Jerry Brown) u subotu stavio svoj potpis na dopunu zakona o korporacijama i sredstvima plaćanja.
Na ovaj način je poverenje u kripto-valute čija stabilnost ne zavisi od fiskalne politike pojedinih vlada, ili bilo koje centralne nacionalne banke, dobilo značajan vetar u leđa. Zakonitost bitcoina razlikuje se od zemlje do zemlje, i zavisi od toga na koji način se definiše promet nematerijalnih dobara i u kojoj meri je on izjednačen sa ostalim vrstama prometa.
U Srbiji institucije i dalje koče uvođenje svuda već prihvaćenih vidova elektronskog plaćanja, tako da je ozvaničavanje bitcoina trenutno nezamislivo.
U svetu međutim ima mnogo bitcoin entuzijasta. „Izgleda da je Apple video dolazeći Bitcoin cunami i odlučili su da je bolje biti spreman za to“, napisao je investitor Rodžer Ver pozdravljajući odluku okretanja ka onome što internet korisnici zaista žele da vide i kod brendova kojima su veoma lojalni, prenosi magazin iBerza.
Ovaj potez će sigurno pomoći da Apple zadrži svoju relevantnost ali i da Bitcoin dobije još širu publiku u Srbiji. Za sada, servisi poput Flickr, pojedini antivirusi i kotizacije za konferencije mogu se platiti bitcoinima i kod nas, a pored toga eksperimentiše se i sa restoranom u Beogradu koji je omogućio ovaj vid plaćanja.