Sve je više zapadnih analitičara, vlada i međunarodnih institucija opčinjeno autokratskim vladarima koji su, navodno, sinonim za privredni rast. Ovo ne samo da je mit, piše ekonomista Viliam Isterli (William Easterly) u britanskom magazinu Prospect, već zapadnim ekspertima daje odrešene ruke da diktiraju rešenja koja ne bi mogli u demokratijama.
U odnosima među ljudima, kao i među narodima, poniženje može da dovede do bezumnih postupaka, nezaustavljivih ratova.
Na 9. Savetovanju o elektrodistributivnim mrežama Srbije održanom u Vrnjačkoj Banji kompanija „Meter&Control“ je predstavila pametna brojila, koja omogućavaju daljinsko upravljanje i kontrolu potrošnje električne energije. Dobijanjem IDIS sertifikata za brojila, kompanija „Meter&Control“ se svrstala u grupu od pet svetskih proizvođača koji ga poseduju, a čija delatnost pokriva kompletno svetsko tržište, kaže se u saopštenju ove kompanije.
Na ovoj konferenciji koja okuplja uvažene stručnjake iz elektrodistributivne delatnosti, stručna javnost je imala priliku da se upozna sa brojilima proizvedenim po najsavremenijim svetskim standardima, koja pružaju višestruke prednosti kao što su: uštede i povećanje efikasnosti u potrošnji električne energije, preraspodele snage na električnoj mreži i upravljanje prekidima električne energije. Brojila su namenjena za upotrebu kod domaćinstava i preduzeća. Na razvoju brojila je radio stručni tim od 30 inženjera kompanije Meter&Control, a vrednost investicije iznosi 3 miliona evra.
„U slučaju nestanka električne energije u jednom kvartu ili ulici, sistem to detektuje i omogućuje preraspodelu napajanja iz drugih pravaca, tako da potrošači ponovo dobijaju električnu energiju u vrlo kratkom roku. Ako potrošač hoće da se aktivnije uključi u kontrolu svoje potrošnje, njemu je na raspolaganju internet portal koji nudi elektrodistribucija, na kojem preko svog kućnog računara ili smart telefona može da dobije podatke o potrošnji i savete kako da je smanji“ – izjavio je Jovan Vujasinović, direktor kompanije “Meter&Control” i Predsednik Grupacije proizvođača opreme za merenje električne energije pri Privrednoj komori Srbije.
Sistem koji proizvodi kompanija „Meter&Control“ omogućava „humano isključenje“ pomoću kojeg se ograničava potrošnja na određeni broj kilovata, tako da potrošač može da ostvari svoje životne potrebe korišćenjem odobrene količine struje.
Kompanija „Meter&Control“ sa sedištem u Zemunu osnovana je 2008. godine i ima 60 zaposlenih.
Žetva kukuruza sve više dobija na zamahu. To se očigledno vidi i na tržištu gde je kukuruz ponovo dominantan u strukturi prometa u trgovanju preko “Produktne berze”. Na osnovu ukupno 26 zaključenih kupoprodajnih ugovora u periodu 22.09-26.09 ukupno 1.920 tona robe je promenilo vlasnika, a finansijska vrednost trgovane robe iznosila je 49.294.410 dinara. U odnosu na prethodnu nedelju fizički obim prometa je veći 3,4 puta, a finansijski 3 puta.
Rani hibridi kukuruza su počeli da se skidaju sa naših njiva uprkos nepovoljnim vremenskim prilikama za ovaj ratarski posao. Prinosi su dobri, a što je veoma bitno kvalitet će takođe biti dobar. Sa aspekta tržišta veoma je važna upravo ova druga okolnost koja će omogućiti, sada već sasvim izvesno velikim izvoznim viškovima, da se plasiraju na zahtevna svetska tržišta. Cena kukuruza novog roda startovala je sa nivoa od 16,60 din/kg bez PDV da bi već krajem nedelje cena očekivano pala i iznosila 15,00 din/kg. Prosečna cena trgovanja kukuruza roda 2014 u nedelji za nama je iznosila 16,84 din/kg (15,31 bez PDV). Odmah treba naglasiti da nije realno očekivati da se ova cena zadrži u narednom periodu kada berba ovog useva bude u punom jeku, a ponuda znatno veća. Procene kretanja cene ove naše najzastupljenije agrarne izvozne robe treba temeljiti i na dešavanjima na svetskim berzama gde je vrednost kukuruza u očiglednom padu.
Tržište pšenice je izuzetno stabilno. Cena hlebnog zrna stagnira. Prosečna cena trgovanja na bazi 7 zaljučenih kupoprodajnih ugovora u protekloj nedelji je iznosila 19,17 din/kg (17,43 bez PDV) , što je praktično na istom nivou kao i cena iz prethodne nedelje. Semenska pšenica je sve prisutnija na tržištu kako se približavaju rokovi za setvu. U protekloj nedelji cena se kretla između 25,00 din/kg i 26,00 din/kg bez PDV. Prosečna cena trgovanja je iznosila 28,05 din/kg ( 25,50 bez PDV) što rast od 1% u odnosu na prethodnu nedelju.
Kako se približava kraju žetva soje, tako se i cena ove uljarice pozicionira u očekivane okvire. Naime, cena soje novog roda se kretala u nedelji za nama u uskom cenovnom rasponu između 38,00 din/kg bez PDV i 38,20 din/kg. Prosečna cena je iznosila 41,92 din/kg (38,10 bez PDV), što je pad od čitavih 7,51% u odnosu na prethodnu nedelju.
Od ostalih roba predmet trgovanja na novosdaskoj berzi bilo je još i mineralno đubrivo NP 12:52 ( MAP) i to po ceni od 57,28 din/kg.
PRODEX
Početak trgovanja kukuruzom novog roda na “Produktnoj berzi” u Novom Sadu, prouzrokovao je ne samo rast prometa, nego i značajne promene u kretanju indeksne vrednosti PRODEX-a.
Od ove nedelje umesto cene prošlogodišnjeg, u vrednosnoj korpi ovog indeksa, počinje da participra cena kukuruza novog roda. U odnosu na cenu prošlogodišnjeg kukuruza registrovanu prošle nedelje, cena novog roda, koja je danas aktuelna, je niža za više od jednog dinara za kilogram. Kada se tome doda da je tokom ove nedelje registrovan i sezonski pad cene soje novog roda, od preko 3 din/kg, jasno je da blagi ovonedeljni rast cene pšenice nije mogao zaustaviti izraženu silaznu putanju indeksne vrednosti PRODEX-a. Aktuelna vrednost ovog pokazatelja najniža je još od 31.10.2013. godine.
Na današnji dan PRODEX beleži indeksnu vrednost od 200,36 poena, što je za 3,87 indeksnih poena niže nego prošlog petka.
SVET
Pšenica je ponovo zabeležila cenovni pad. Cena fjučersa je dotakla najniži nivo od juna 2010. Međutim, krajem nedelje je na osnovu špekulacija da će male vrednosti podstaći tražnju, cena ove žitarice ipak skočila. Takj skok je iznosio 0,9% i predstavlja najveći dnevni skok od 5. septembra. Na osnovu poboljšanja vremena, žetva jare pšenice u SAD-u se ubrzava. Ove nedelje je bila na nivou od 86%, što je samo 6% manje od petogodišnjeg proseka. Što se tiče rezultata kvaliteta useva, oni su mešoviti. Nedeljni izvoz pšenice u SAD-u je bio na nivou od 314.500 tona, što je razočaravajući nivo, dok je kumulativni izvoz za 27% manji od upoređujućeg podatka iz prošle godine.
Vrednosti kukuruza nastavljaju da beleže pad na osnovu očekivanja rekordne žetve u SAD-u. Međutim, sredinom nedelje javili su se problemi u obliku kašnjenja sazrevanja useva, kao i mestimičnih delova u poljima gde su se usevi osušili. Sve ovo je uticalo da žetva ide suviše sporo, te je ove nedelje ona dostigla nivo od 7% (4% prošle nedelje; 15% petogodišnji rekord).
Cena kukuruza je u poslednjih nedelju dana na čikaškoj berzi pala za 3,60%, dok je pšenica pojeftinila za 2,95 procentna poena.
Ista situacija kao i kod kukuruza, na osnovu očekivanja rekordne žetve, vrednosti soje nastavljaju sa padom. Crop Progress izveštaj od ponedeljka, pokazao je blagi pad rejtinga useva, na nivo od 71% dobar/odličan, što je i dalje mnogo bolje od prošlogodišnjih 50%. Žetva je na nivou od 3%, što je blago ispod proseka.
U poređenju sa prethodnom nedeljom soja je pojeftinila za 5,03%, a sojina sačma za 4,99%.
Fjučersi na pšenicu i kukuruz su u Parizu je nastavio sa cenovnim padom. U odnosu na prethotnu nedelju pšenica je jeftinija za 5,19%, a kukuruz za 2,68%. Pšenica je u Budimpešti pojeftinila za 0,11%, dok je kukuruz jeftiniji za 2,76%.
Ser Ričard Brenson, osnivač i vlasnik Virgin Group-e koja u svom sastavu ima 400 kompanija, ponudio je svom ličnom osoblju onoliko dana odmora koliko žele. Drugim rečima, njegov personal koji čini 170 osoba može da uzme odmor “kad god to zaželi, i da se vrati na posao kada želi”.
Kada im treba odmor, zaposleni kod Brensona ne moraju svog poslodavca da pitaju za dozvolu niti da kažu kada će se vratiti, jer u kompaniji važi pretpostavka da njihovo odsustvo ne bi trebalo da šteti firmi. Brenson je inače na ovu ideju došao od svoje ćerke koja je čitala o sličnoj odluci kompanije Netflix.
“Tako se prebacuje određena vrsta odgovornosti na zaposlene, pa će oni birati da idu na odmor samo kada su sigurni da će na poslu uspeti da završe sve do isteka postavljenih rokova. Na taj način njihovo odsustvo neće škoditi poslovanju a samim tim ni njihovoj karijeri”, rekao je vlasnik Virgin Groupe.
Gospodin Brenson se nada da će i ostali poslodavci slediti njegov primer, jer “bitno je koliko ljudi urade a ne koliko sati i dana na tome rade. Ili koliko dana odmaraju, ako je posao gotov”.
Inače Virginia Group zapošljava oko 50.000 ljudi u 50 zemalja širom sveta.
Izvor: BBC
Mađarski premijer Orban jutros je istakao da zemlja mora da se pripremi za najgori razvoj događaja u rusko-ukrajinskom konfliktu, bez obzira na to d ali će ubuduće biti omogućen ili ne bezbedan protok gasa.
Mađarsku je početkom nedelje posetio izvršni direktor ruskog Gasproma Aleksej Miler. Prema državnoj novinskoj agenciji MTi Orban i Miler su razgovarali o budućem gasovodu Južni tok, kao i stabilnom uvozu prirodnog gasa tokom zimskog perioda. Međutim, juče je mađarski operator gasovoda FGSZ obustavio snabdevanje gasom ka Ukrajini, uz obrazloženje da je do zastoja došlo „zbog tehničkih razloga“, te da će oni trajati dok se problemi ne otklone.
Istovremeno, Mađarska ubrzano povećava državne zalihe prirodnog gasa, koje su u ovom trenutku dostigle 60% popunjenosti.
Izvor: portfolio.hu
Više od 25 ministara spoljnih poslova redom je, u noći izmedju četvrtka i petka, pozvalo članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da ne koriste pravo veta u situacijama kada dolazi do masovnih zločina kao što je genocid.
Savet bezbednosti je često blokiran zbog neslaganja pet stalnih članica petnaestočlanog saveta koje imaju pravo veta. Ovo telo svetske organizacije suočilo se s kritikama, jer je nekoliko predloga rezolucija u vezi sa gradjanskim ratom u Siriji bilo zaustavljeno jer su Rusija i Kina potegle veto. Stalna članica Saveta, Francuska, predložila je da se stalne članice, medju kojima su takodje SAD i Velika Britanije, voljno uzdrže od posezanja za vetom kada se, prema rečima francuskog ministra spoljnih poslova Lorana Fabijusa (Laurent Fabius), dešavaju „masovni zločini“.
„Ne možemo ostati paralizovani“, rekao je Fabijus u Ujedinjenim nacijama, i zatražio da se sporazum o tome postigne do sedamdesete godišnjice osnivanja Ujedinjenih nacija, što je sledeće godine. Predstavnik Rusije je rekao da je upotreba veta više puta zaštitila Savet od „sumnjivih poduhvata“ i skeptično upitao kako će generalni sekretar Ban Ki Mun utvrdjivati da se nešto kvalifikuje kao masovni zločin.
Britanski ambasador pri UN Mark Lajal Grant (Lyall) izrazio je podršku za francuski predlog da se pravo veta ograniči rekavši: „Ujedinjeno kraljevstvo je zgranuto njegovom nedavnom zloupotrebom na štetu miliona civila koji trpe“. Ambasadorka SAD Samanta Pauer (Samantha Power) nije direktno iskazala podršku za francuski predlog – njena zemlja je, naime, više od 25 puta iskoristila pravo veta da zaštiti svoje interese, uključujući Izrael – ali je kritikovala korišćenje veta u vezi sa Sirijom.
Izvor; Beta
Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) pokrenula je inicijativu za uvođenje službenika ili kancelarija za EU poslove u lokalnim samoupravama. Ovaj plan, koji ne podrazumeva dodatno zapošljavanje, trebalo bi da omogući uključivanje lokalnih samouprava u pregovore o članstvu u EU i pomogne povećavanju njihove sposobnosti da ispune obaveze koje pristupanje EU donosi. Na konferenciji posvećenoj ovoj temi 25. septembra ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički najavila je izmene zakona koje će omogućiti da se i zvanično predvidi zaduženje za EU poslove u sistematizaciji rada.
Francuska treba da odustane od 35-časovne radne nedelje, poveća starosnu granicu za odlazak u penziju i smanji minimalne plate ako želi da spusti hronično visoku stopu nezaposlenosti i podstakne privredni rast, poručilo je vodeće francusko udruženje poslodavaca Medef. Sindikati se tome oštro protive a ni vlada, sudeći po izjavama premijera, nije spremna da produži radno vreme ili dira u minimalne zarade. Francusku muče velika nezaposlenost, slab privredni oporavak, veliki budžetski deficit.
Islamska država (IS) je za nekoliko godina prešla put od puke terorističke organizacije do samoproglašenog kalifata koji se uspešno bori na više frontova i, uprkos svojim stravičnim zlodelima, polako osvaja simpatije sunitskog stanovništva u Iraku i Siriji. Dok se svakim danom povećavaju izgledi da ove dve zemlje prestanu da postoje u obliku u kojem smo ih do juče poznavali, tako se povećavaju i šanse se delovi njihovih teritorija ujedine pod ratnom zastavom pokreta čija najveća pretnja leži u tome što u ratnom okruženju može samo da raste i jača.
Visoki komesarijat UN za izbeglice je u avgustu objavio da se gotovo polovina sirijskog stanovništva trenutno nalazi u izbeglištvu. Oko tri miliona Sirijaca raseljeno je po okolnim zemljama a više od šest miliona unutar ostataka onoga što je nekada bila Sirija. Gotovo polovinu raseljenih čine deca, a rat koji besni duže od tri godine odneo je 200 hiljada života.
U susednom Iraku, situacija još uvek nije kataklizmična ali se takođe razvija u pravcu veoma loših scenarija. Dugogodišnje favorizovanje šiitske uprave u Bagdadu dovelo je najpre do toga da su se Kurdi na severu zemlje efektivno odvojili i uspostavili potpuno samostalnu upravu, a onda je nezadovoljstvo Sunita eskaliralo na najgori mogući način – prelivanjem vojnih operacija Islamske države, najstrašnije vojne organizacije koja trenutno postoji, iz Sirije u sam Irak. Rezultat ovog prelivanja šokirao je čitav svet: drugi najveći irački grad pao je u ruke fanatika kojima masovne egzekucije predstavljaju svakodnevnu rutinu. Dok je bivši premijer al-Maliki na sve načine pokušavao da opstane na vlasti i javno pokazivao mišiće novoizabranom predsedniku, gradovi su padali jedan za drugim i govorilo se čak i novoj bici za Bagdad. Iračka vojska je jedva uspela da izbegne potpuno rasulo i koliko-toliko konsoliduje redove uz pomoć hitnih isporuka oružja koje su čak uključile ruske borbene helikoptere i avione. Iako su se političke prilike donekle stabilizovale nakon što je al-Maliki odstupio sa položaja, ukupna situacija je i dalje veoma teška a zajednički neprijatelj je prvi put nakon dugo vremena naterao vladu u Bagdadu i Irački Kurdistan da sarađuju. Bez obzira na to, cepanje ili čak sirijska sudbina Iraka sada je postala realna mogućnost.
Islamska država je oružana formacija sunita-salafista čiji su se prvi obrisi pojavili pre više od deset godina u Iraku kada je Abu Musab al-Zarkavi (poreklom iz Jordana), nakon što su SAD izvršile invaziju na Avganistan, uspostavio irački ogranak Al-Kaide. Ovaj ogranak je gotovo samostalno uspeo da razbukta omanji građanski rat u Iraku tokom 2006. godine. Al-Zarkavi je iste godine ubijen u američkoj specijalnoj operaciji a njegova grupa je promenila ime u Islamska država Iraka, ali joj je po okončanju sunitsko-šiitskih sukoba, radijus delovanja bio značajno ograničen pošto su američke snage u Iraku uspešno sarađivale sa lokalnim sunitskim plemenima u borbi protiv al-Zarkavijevog nasleđa.
Pokret je „uskrsnuo” sa izbijanjem sukoba u Siriji gde je brzo osnovao svoju borbenu grupu iako je al-Kaida već imala svoju vojsku na terenu (Džabat al-Nusra). Trenutni vođa pokreta, Abu Bakar al-Bagdadi, prošle godine je objavio spajanje Islamske države Iraka i Džabat al-Nusre u jedinstvenu organizaciju koja će se zvati Islamska država Iraka i Sirije (ISIS). Džabat al-Nusra je odbila ovo spajanje nakon čega je većina stranaca u njihovim redovima prešla na stranu ISIS koji je zatim objavio rat svim pobunjeničkim grupama u Siriji koje odbiju da im se pokore.
Početak ovog međusobnog sukoba sirijskih pobunjenika nije bio uspešan za Islamsku državu koja je brzo bila potisnuta iz oblasti koje su kontrolisale Slobodna sirijska armija, Džabat al-Nusra i druge antirežimske snage. Kako je tačno Islamska država uspela da se reorganizuje u Iraku i dalje je nepoznanica. Na pitanje da li su se samo oslonili na podršku sunitskih plemena nakon što je vojska SAD napustila Irak, ili su dobili finansijsku i logističku podršku sa strane, za sada nema preciznog odgovora. Ono što se zna je da je njihov povratak u Siriju bio silovit i da je naglavačke preokrenuo gotovo čitavu situaciju u regionu.
Pre više od godinu dana, kada je Islamska država (u to vreme ISIS) počela da pokazuje ozbiljne ambicije, postiže ozbiljne rezultate i čini ozbiljne zločine na terenu, SAD su uz pomoć Francuske i Velike Britanije u Jordanu organizovale obuku za umerene pobunjeničke frakcije koje se bore u Siriji. Cilj ove obuke bio je da se „prihvatljivim“ pobunjeničkim frakcijama pomogne da uspostave i zadrže kontrolu nad zemljom u slučaju poraza snaga odanih Bašaru al-Asadu. Ideja je bila da se na jugu Sirije uspostavi protivteg fanaticima koji su ostvarili značajne uspehe i utvrdili svoje prisustvo na severu i istoku zemlje. Protivteg na jugu je ujedno trebalo da spreči prelivanje operacija Islamske države na teritoriju Jordana koji uz velike muke održava svoju krhku stabilnost i bori se sa pritiskom koji mu je prouzrokovao priliv više od pola miliona izbeglica iz Sirije.
Ne želeći da rizikuju mogućnost da u Siriji bude uspostavljen brutalan teroristički režim, SAD i njihovi najbliži saveznici su počeli da u Jordanu obučavaju „umerene” pobunjeničke snage. Ideja je po svemu sudeći došla prekasno jer je godinu dana kasnije Islamska država u Iraku zauzela Mosul i Faludžu, i čak ugrozila Bagdad i Erbil. U Siriji su nastavili nezadrživo napredovanje duž reke Eufrat gde su nakon Rake osvojili i provinciju Deir az-Zur na istoku zemlje i tamo sproveli neke od najstrašnijih pokolja viđenih u ovom ratu. Njihov najsvežiji plen je velika vazduhoplovna baza Asadove vojske u Tabki gde su zarobili čak i avione i prenosive sisteme protivvazdušne odbrane. Potom su produžili prema Alepu i Homsu i zaustavili se na obodima ovih uništenih gradova, da bi na krajnjem severu na nekoliko mesta proširili dejstva sve do turske granice, gde im otpor sada pružaju kurdske snage. Druge pobunjeničke grupe u Siriji su tokom prošle godine u tolikoj meri bile iznurene borbom protiv Asadove vojske na jednoj i Islamske države na drugoj strani da su, nakon povratka Islamske države u Siriju, suočene sa konstantnim porazima i osipanjem ljudstva koje prelazi u redove njihovog neprijatelja.
Svi ovi pohodi Islamske države bili su praćeni nečuvenim masakrima kako zarobljenih neprijateljskih vojnika tako i civilnog stanovništva. Na severu Iraka je tokom leta, usled delovanja Islamske države došlo do potpunog pogroma manjinskih zajednica u nekoliko gradova pri čemu je skoro pola miliona ljudi napustilo svoje domove spasavajući goli život. U najtežem položaju našle su se desetine hiljada Jazida koje su spas od terora Islamske države potražile na planinskom vencu Sindžar. Situacija na tom mestu je dostigla toliko katastrofalne razmere da je Barak Obama, inače veoma oprezan i uzdržan po pitanju bilo kakvog direktnog vojnog mešanja SAD u druge sukobe, brzo odobrio vazdušne napade američkih aviona na položaje Islamske države u tom regionu. SAD i njihovi saveznici sada organizuju slanje hitne pomoći u naoružanju za kurdsku vojsku koja vodi teške borbe koje, po svemu sudeći, neće skoro utihnuti.
Kada su u pitanju vojne operacije, Islamska država ovog leta igra „simultanku” protiv iračke vojske, snaga iračkih Kurda, režimske vojske u Siriji, antirežimskih snaga u Siriji, čak i libanske vojske. Kao da sve to nije dovoljno, u pozadini vojnih dešavaju se i neke manje vidljive operacije koje ukazuju na to da Islamska država nije napamet okupljena grupa fanatika koji su uspešno iskoristili prilike koje su im se ukazale u sveopštem haosu u koji je region potonuo, već se radi o veoma dobro organizovanom i finansiranom pokretu koji ume da sklapa političke sporazume i komunicira sa lokalnim (sunitskim) stanovništvom, mada su te sposobnosti slabo vidljive usled medijske pažnje koju izazivaju stravični pokolji koje ovaj pokret sistematski sprovodi nad nesunitskim civilima i zarobljenim neprijateljima.
Kao ilustracija može da posluži sirijska provincija Deir er-Zur u kojoj se nalaze izvori nafte i prirodnog gasa i koju su branile ne samo dobro naoružane lokalne milicije već i Džabat al-Nusra, čije sedište se nalazilo upravo u ovom gradu. Lokalne grupe su čak bile okupljene u vojni savet koji je dobijao finansijsku i materijalnu pomoć od SAD i drugih zapadnih zemalja. Nezavisni izvori iz Deir er-Zura sada kažu da su ove lokalne milicije sklopile pakt sa Islamskom državom mesecima pre nego što su se ovi vratili u Siriju, i da su možda čak prosleđivale Islamskoj državi novac koji su dobijale sa zapada. Iako ove tvrdnje nisu zvanično potvrđene, sumnja je podgrejana u julu kada je Islamska država sa lakoćom prošla kroz sve linije odbrane, zauzevši čitav Deir er-Zur i učvrstivši svoju vladavinu duž doline Eufrata. Da stvar bude još gora, ovo nije bio usamljen slučaj u kojem su „umerene” milicije, koje su bile oformljene sa ciljem da se bore protiv Islamske države i ograniče njen uticaj, tajno ili polutajno sklopile saveze sa svojim neprijateljem, omogućivši mu neslućene uspehe i moć na terenu.
Islamska država je u isto vreme počela da pribegava novoj strategiji u obezbeđivanju dugoročnog prisustva na osvojenim teritorijama, tako da su sada voljni da lokalnu upravu prepuste upravo onim lokalnim snagama koje im prilaze i u koje imaju poverenja. To im omogućuje ne samo stabilnu zaleđinu već i ogromnu regrutnu bazu za svoju vojsku. Kao primer procesa u kojem Islamska država uspešno osvaja ne samo teritorije već i „srca i umove” lokalnog sunitskog stanovništva, opet može da posluži Deir er-Zur, gde pobunjenička koalicija nije previše marila za probleme civilnog stanovništva izazvane ratom, niti im je davala pristup zaradi od naftnih polja. Islamska država je odmah po uspostavljanju vlasti najavila popravku infrastrukture, snabdevanje pijaćom vodom, čak i irigacione projekte. Budući da su im se sve druge grupe pokorile, prestali su i sukobi među antirežimskim snagama pa je bezbednosna situacija postala bolja, makar za sunitsko stanovništvo.
Nekadašnji ISIS je ovog leta još jednom promenio ime i sada se jednostavno zove Islamska država. Paralelno sa vojnom uspostavili su i sopstvenu političku strukturu, a to je kalifat u kojem Abu Bakar al-Bagdadi ima titulu kalifa svih muslimana. Pokret pod punom kontrolom drži sirijske provincije Raka i Deir er-Zur kao i iračku provinciju Nineveh. U isto vreme vode borbu sa Kurdima i Šiitima oko čitavog niza gradova u Siriji i Iraku. Mreža gradova i teritorija koje Islamska država kontroliše u ove dve zemlje toliko se proširila da ih u Iraku vojska SAD napada iz vazduha a u Siriji se razmatra slično delovanje kako bi se olakšao položaj istog onog Bašara al-Asada koga su prošle godine dani delili od masovnih vazdušnih udara i sudbine libijskog diktatora Moamera Gadafija. Na sve to treba dodati da pretnja Islamske države nije ograničena samo na Irak i Siriju.
Niz vojnih uspeha Islamske države na severu Iraka za sada je prekinut porazom koji su im kurdske snage nanele kod mosulske brane kao i neuspešnom opsadom grada Amerli (na pola puta između Mosula i Bagdada), koju su iračka i kurdska vojska razbile zajedničkim delovanjem. Jedinice Islamske države su uspele da odbiju kontraofanzivu iračke vojske na Tikrit ali njihova glavna slabost i dalje se ogleda u tome što sa relativno malim brojem vojnika kontrolišu veoma velike teritorije, usled čega su njihove jedinice maksimalno „razvučene“. U situaciji kada se protivničke linije raspadaju, ova slabost ne dolazi do izražaja, ali nakon što su se Šiiti i Kurdi u Iraku pregrupisali, mobilisali i dobili pomoć u naoružanju i vazdušnim napadima, situacija se u skoroj budućnosti može ponovo okrenuti protiv Islamske države čije ambicije često idu daleko ispred njihovih realnih mogućnosti i opremljenosti.
U međuvremenu je Džabat al-Nusra podsetila javnost da Islamska država još uvek nije jedina opasnost sa kojom region treba da računa. U poslednjim danima avgusta ova formacija je izbila na liniju razdvajanja Izraela i Sirije na Golanskoj visoravni, izvršivši minobacački napad na teritoriju pod izraelskom okupacijom i zarobivši nekoliko desetina vojnika iz mirovne misije UN. Izrael je tako došao u situaciju da se praktično graniči sa al-Kaidom, na šta su neki generali i obaveštajci iz ove zemlje upozoravali od samog početka rata u Siriji. Džabat al-Nusra za sada uspeva da odbije pokušaje sirijske vojske da povrati granični prelaz Kuneitra i ponovo uspostavi kontrolu na liniji razdvajanja sa Izraelom.
Fenomen Islamske države i njenog uspona svakako će biti među onima koji su obeležili tekuću godinu. Bojazan da ono najgore tek sledi je realna, pogotovo ako se uzme u obzir stanje u kojem se nalaze zvanične uprave u Bagdadu i Damasku, odnosno činjenica da su najveći mogući ekstremisti sada praktično izbili na granice Turske i Izraela. Bez obzira na to da li je ova zastrašujuća organizacija kreirana sa strane ili je proistekla iz nekih specifičnih problema sunitske zajednice na Bliskom Istoku, jasno je da su uspostavili strukturu koja nije održiva bez ozbiljnih finansija pa se, samim tim, postavlja i pitanje ko te finansije obezbeđuje. Dodatno pitanje je da li su te finansije bile direktno namenjene Islamskoj državi ili je ona do njih došla preko drugih paravojski, na čiji uticaj su finansijeri računali. Šta god da je odgovor, Irak i Sirija su prvi platili cenu, a moguće je da se spisak neće završiti sa njima.
Milan Kokorić
broj 110, septembar 2014.