Kao što je i bilo očekivano, Mario Dragi predsednik Evropske centralne banke najavio je masivan program otkupa obveznica, u vrednosti od 1,1 trilion evra u periodu do 2016, godine. Blumberg piše da je reč o istorijskom potezu koji će imati dalekosežne posledice po oblikovanje evrozone. Cilj ovog poteza kojem se najviše protivi Nemačka, je da izvuče evrozonu iz spirale deflacije i podstakne rast u evrozoni.
Jedna od najposećenijih debata na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu bila je ona vezana za problem migracija, ratova i kriza koje indukuje porast populizma i ekstremizma u razvijenim državama sveta.
Predsednica Švajcarske Simoneta Samaruga istakla je da više od 90% izbeglica ostaje u regionima kriza a svega 10% dolazi u Evropu ili Severnu Ameriku. Ona je dodala „da ako se podaci pažljivije analiziraju, videćemo da se u jednom Jordanu koji ima skoro jednaki broj stanovnika kao Švajcarska nalazi preko milion izbeglica što je ogroman problem. Šta možemo da uradimo za ove ljude? Švajcarska nastoji da razvije programe migracione saradnje i kroz te programe, konkretno u Jordanu da pomogne ne samo izbeglicama već i domicilnom stanovništvu“.
Samaruga je takođe naglasila da „migracije nisu problem, one su proces. A to žnači da moramo uvesti određene kvote i regulative kako bismo to sve držali u normali. Pogotovo što se o svemu ovome u Evropi u poslednje vreme vode emotivne diskusije bez da se javnom mnjenju dovoljno pojašnjava pozitivna strana migracija, koja je prisutna pogotovo kod takozvane radne migracije. A ta radna migracija pomaže razvoju ne samo država domaćina migranata već i državama porekla“.
Kao primer kako funkcioniše pozitivna strana tzv radne migracije CEO Western Uniona Hikmet Ersek naveo je „da se godišnje putem Western Uniona u države odakle potiču migranti prosledi preko 450 milijardi američkih dolara. A to su direktne investicije u države porekla. Najveći broj primalaca pomoći su žene a one se prema tom novcu odnose veoma odgovorno, ulažu u obrazovanje dece, u razvoj domaćinstava i to sve doprinosi ukupnom ekonomskom i socijalnom razvoju država. Sa druge strane ti migranti, radni, privređuju u državama domaćina i time takođe daju doprinos ekonomskom razvoju. Kako god okrenete obe države profitiraju od migracija. Problem koji se pojavio je da današnji političari u Evropi ne objašnjavaju građanima pozitivne strane migracija. Upravo kada dođe do zastoja u rastu ekonomija pojavljuje se strah građana za sopstvenu egzistenciju a tada su prvi na udaru migranti. Populistički pokreti su iskoristili ovaj vakum ‘neinformisanja’ masa i onda imate idotski mentalni sklop prosečnog Evropljanina zadojenog populizmom koji vas prvo pita odakle ste a ne šta znate da radite. A to je greška političara!“
Na ovo se nadovezao Martin Šulc, predsednik EU Parlamenta, rekavši da je najveći problem što političari u Evropi temu migracije samo registruju kao pojavu „ali ne upravljaju dobro njom“. „Nama nedostaju pravni sistem i norme za regulaciju migracije, kako radne tako i one izbegličke. Kada bismo imali te norme, na primer kao Amerika, mnoge stvari bi bile jasnije, lakše i jednostavnije. Ovako nemamo EU kvote za doseljavanje migranata, nemamo pravila a tu su političari podbacili. Sa druge strane ako se značaj i potreba radne migracije ne objašnjava glasačima, normalno je da će taj vakum iskoristiti populisti i reći ‘nama migracija ne treba’. To je laž! Pogledajte demografsku sliku Evrope. Ona stari. Nama trebaju mladi, trebaju potrošači usluga i radno sposobno stanovništvo.“
Šulc je posebno naglasio potrebu da se daleko snažnije pomogne ekonomskom i političkom razvoju država u neposrednom okruženju Evrope, jer odatle i dolazi najveći broj migranata. „Ako ljudima obezbedimo političku stabilnost i ekonomski prosperitet onda nećemo ni imati legalne i ilegalne imigrante. Na primer, Libija je bogata zemlja. Ako pomognemo da se što pre formira jaka, stabilna država, tim činom ćemo zaustaviti i razvoj svih terorističkih pokreta u susedstvu Libije ali i smanjiti pritisak migracija na Evropu“.
Martin Šulc je zaključio debatu poentirajući o uzrocima straha koji se širi Evropom od migranata rečima: „Poslednjih dvadeset godina srednja klasa u Evropi slabi. Na uštrb jednog novog milionera koji nastane imamo hiljade osiromašenih pripadnika srednje klase. I to raslojavanje kao i generalno slabljenje srednje klase uslovljava pojave straha i nesigurnosti. Ako taj strah političari uspeju da kroz debate sa narodom, kroz iznošenje činjenica i pozitivnih strana migracija, izbace iz glava ljudi onda smo na dobrom putu. U protivnom svako izolovanje populista u debatama, poput onog u Švedskoj, doprineće produbljivanju postojećih problema“.
Zoran Vitorović, Davos
Direktor naftnog giganta British Petroleum-a Bob Dadli izjavio je novinarima BBC-a u okviru višednevnog sastanka svetskih ekonomista u Davosu da bi cene svetske nafte mogle da ostanu niske i naredne tri godine, pa se ova kompanija i priprema za takav scenario.
Dadli je istakao da će, ukoliko se sadašnji trend cena nafte nastavi i u narednom trogodišnjem periodu, to dovesti do smanjenja broja radnih mesta i investicija u naftnoj industriji u operacijama koje se odvijaju u Severnom moru. To će, posledično, opet dovesti do postepenog povećavanja tražnje, očekuje direktor BP.
On je to potkrepio sličnim primerima iz prošlosti, kada su se trendovi održavali i po nekoliko godina. Cena brent sirove nafte dosegla je 48 dolara po barelu.
S druge strane, direktor italijanske naftne kompanije Eni Klaudio Deskalci je, kao odgovor Dadliju, istakao da će, ukoliko zemlje OPEK-a u skorije vreme ne smanje produkciju kojom su preplavili tržište, to dugoročno dovesti do značajnog smanjenja ulaganja u industriju i kasnije dostizanjem novih cenocnih rekorda.
„Samo ove godine učesnici na naftnom tržištu smanjiće kapitalna ulaganja za 10-13%“, naglasio je Deskalci. On očekuje da bi sledeći porast cena nafte, za oko četiri do pet godina, mogao da se zaustavi na oko 200 dolara po barelu.
Izvor: BBC
Banca Intesa je u 2014. godini plasirala više od 7.300 subvencionisanih pozajmica za likvidnost i trajna obrtna sredstva u ukupnom iznosu od 19,35 milijardi dinara, što ju je još jednom pozicioniralo kao vodeću banku u zemlji u odobravanju kredita sa subvencijom kamatne stope, kako u ukupnom iznosu tako i prema broju klijenata kojima su sredstva stavljena na raspolaganje.
Gotovo dve trećine sredstava, više od 13 milijardi dinara, upućeno je preduzetnicima, mikro i malim preduzećima, a pozajmice su prateći uslove propisane Uredbom Vlade Republike Srbije realizovane u dinarima, po kamatnim stopama ograničenim na 5,45 odsto na godišnjem nivou i uz maksimalan rok otplate od 18 meseci koji uključuje i grejs period u trajanju od šest meseci.
Subveniconisani zajmovi za finansiranje tekuće likvidnosti i trajnih obrtnih sredstava preduzetnicima i mikro preduzećima bili su dostupni u maksimalnom iznosu do 10 miliona dinara, malim preduzećima do 100 miliona dinara, odnosno, srednjim do 400 miliona dinara i velikim preduzećima do 500 miliona dinara.
Počevši od 2010. godine, Banca Intesa je učestvovala u svim dosadašnjim programima subvencionisanih kredita kao najaktivnija poslovna banka sa tržišnim učešćem od 25 odsto u ukupno odobrenim zajmovima, čime se pokazala kao pozdan partner države u sprovođenju mera usmerenih na oporavak privrede.
Takođe, Banka je od 2008. godine realizovala i sve programe subvencionisanog kreditiranja registrovanih poljoprivredih gazdistava, a samo u 2014. godini agrarnom sektoru je plasirano više od 1.200 kratkoročnih i dugoročnih pozajmica sa subvencijom kamatne stope u ukupnoj vrednosti 914 miliona dinara.
Pored velikog interesovanja za pozajmice sa subvencionisanom kamatnom stopom, Banka je u 2014. godini zabeležila i značajno interesovanje pomenutih klijenata za ostalim kreditnim proizvodima.
Prilikom izgradnje trećeg aerodroma u Istanbulu biće napravljen i najveći fri-šop (duty-free) na svetu. Ovo su inicirale nemačka komanija Heinemann i turska Unifree, čiji ugovor za izgradnju fri-šopa vredi oko 120 miliona evra. Treći potpisnik ovog ugovora je konzorcijum Cengiz-Kolin-Limak-Mapa-Kalyon koji i gradi aerodrom vredan 22 milijarde evra.
Velika prodavnica neoporezovane robe će se prostirati na 53.000 kvadratnih metara i u njoj će biti implementiran nemački know-how. Nemačka kompanija inače planira da na ovom aerodromu otvori 7.000 novih radnih mesta.
Ceo aerodrom bi trebalo da ima kapacitet da primi 90 miliona putnika godišnje, sa potencijalom za proširenje na 150 miliona i da otvori oko 100.000 novih radnih mesta. Gradnja bi trebalo da počne u martu.
Izvor: Hurriyet
Razlike među pojedinim zemljama biće i dalje glavna karakteristika bankarskog sektora u regionu CIE, može se očekivati lagano ubrzanje rasta kreditiranja, uglavnom zahvaljujući kreditima korporativnom sektoru. Ukupno gledajući, povraćaj na imovinu bankarskog sektora CIE trebao bi da ostane na nivou 2014, od otprilike 1,0%, kaže se u najnovijoj analizi UniCredit banke.
Iako je donedavno rast kreditiranja u regionu centralne i jugoistočne Evrope bio slab, analizom kretanja po zemljama postaju uočljivi određeni ohrabrujući trendovi. Lagano ubrzanje rasta trebalo bi da se nastavi u čitavom regionu, zahvaljujući kreditiranju korporativnog sektora, uz izuzetak Rusije koja će zabeležiti znatno usporavanje. Smanjuje se pređašnja izloženost pa se spoljne obaveze zamenjuju finansiranjem na domaćem tržištu.
S obzirom na to da su profitne marže i dalje pod pritiskom, očekuje se da će nekamatni prihodi biti važan pokretač profitabilnosti. Povraćaj na imovinu bankarskog sektora u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE) trebao bi da ostane na nivou 2014. od otprilike 1,0%. Ukupno gledajući, diferencijacija između zemalja regiona CIE u smislu razvoja bankarstva i dalje će biti glavna karakteristika. Ovo su neki od glavnih zaključaka najnovije Studije o bankarskom sektoru u 13 zemalja CIE koju je sprovelo UniCreditovo Odeljenje za strateške analize u CIE.
„Centralna i istočna Evropa i dalje je raznolik region. Ekonomija u centralnoj i jugoistočnoj Evropi bi trebalo da poraste za 2,5% ove godine i za 2,9% naredne, dok će brojke za čitav region iznositi 0,2% odnosno 2,2%, zbog ekonomskog pada u Rusiji“, navodi Đani Franko Papa, novoizabrani direktor UniCreditove Divizije za korporativno i investiciono bankarstvo i direktor Divizije CIE u odlasku. Dodaje: „Ove godine naročiti rast bi trebalo da ostvare one privrede koje su usmerene na reforme, dok će države s trajnim strukturnim problemima biti u recesiji.”
U narednom periodu se očekuje lagano ubrzavanje rasta kreditiranja u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, uglavnom zahvaljujući kreditima korporativnom sektoru. Dok će Poljska i Češka nastaviti da predvode oporavak kreditiranja u centralnoj Evropi, Slovenija i Hrvatska bi mogle da se do kraja 2015. vrate blago pozitivnom rastu kreditiranja. Znatno usporavanje u Rusiji će uticati na rast kreditiranja u regionu CIE u celini.
„Uopšteno posmatrajući, u 2015. godini, krediti korporativnom sektoru bi trebalo da porastu za 12,4 posto u centralnoj i istočnoj Evropi, odnosno za 3,5 posto u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Stope rasta kredita građanima trebalo bi da iznose 5,4%, odnosno 3,3 posto“, izjavila je Karmelina Karluco, zamenica direktora Odeljenja za strateške analize u CIE u UniCreditu. U regionu CIE depoziti će ove godine porasti za 9,1 posto, dok će rast u centralnoj i jugoistočnoj Evropi iznositi 4,2 posto.
Sve većom zamenom spoljnih obaveza domaćim izvorima finansiranja, uglavnom depozitima i kapitalom, lokalni bankarski sektori u centralnoj i jugoistočnoj Evropi kreću se prema održivijem modelu finansiranja. Stoga je udeo spoljnih obaveza u ukupnoj imovini sve povoljniji, tako da je u septembru 2014. iznosio 13,5 posto. Odnos kredita i depozita poboljšan je s 98% krajem 2013. godine na 96 posto u septembru 2014, što pokazuje da su domaći krediti više nego pokriveni domaćim depozitima. To znači da se pređašnja izloženost smanjuje i da je bankarski sektor u regionu trenutno u boljoj poziciji da osigura budući rast.
S obzirom na to da su marže i dalje pod pritiskom, banke u regionu CIE bi trebalo da prošire svoje mogućnosti za poboljšanje kapaciteta za generisanje prihoda. Slično kao i u zapadnoj Evropi, nekamatni prihodi će u budućnosti dobiti na važnosti. „U globalu, očekujemo da će bankarski sektor u regionu CIE zadržati profitabilnost u 2015. godini, uz povraćaj na imovinu uporediv sa 2014. godinom, od približno 1,0 posto. Razvoj geopolitičke situacije kao i promene u spoljnom okruženju predstavljaju izvor nesigurnosti za naše prognoze. Nenaplativi krediti verovatno će i dalje predstavljati izazov u regionu“, smatra Đani Franko Papa.
„Niža cena nafte je mač sa dve oštrice. Iako predstavlja jasno opterećenje za rusku ekonomiju, niža cena nafte može da podstakne oporavak kupovne moći stanovništva i kompanija u Evropi. Dodatni pozitivni faktori koji mogu da utiču na naše prognoze za 2015, uključuju ekspanzivnu monetarnu politiku Evropske centralne banke i domaćih centralnih banaka, kao i obnovljena nastojanja da se postigne viši nivo usuglašenosti finansijske regulative među tržištima“, dodaje Karmelina Karluco.
Uzimajući u obzir današnje zahtevno ekonomsko okruženje koje se brzo menja, UniCredit je pokrenuo poseban program CIE 2020 kojim traži nove načine generisanja rasta i stvaranja vrednosti, kao i razvoja poslovanja s klijentima koje će biti otporno na buduće izazove. Podržavajući Strateški plan Grupe za period od 2013. do 2018. godine cilj je da se uspostave odgovarajuće strukture i procesi za zdrav i održiv razvoj Divizije CIE. „Naše banke u centralnoj i istočnoj Evropi snažno doprinose profitabilnosti UniCredita, s otprilike trećinom. Nameravamo da dodatno ojačamo našu vodeću poziciju u regionu CIE, zadržavajući fokus na tome da budemo dostupni klijentima, kao i na tome da iskoristimo sve prednosti naše široke geografske prisutnosti i stručnosti. Tokom prethodnih godina povećali smo udeo na većini tržišta zahvaljujući stalnim ulaganjima dok se naši konkurenti razdužuju, a isto nameravamo da nastavimo i u budućnosti“, napominje Đani Franko Papa, direktor Divizije za korporativno i investiciono bankarstvo i direktor Divizije CIE.
UniCredit trenutno ima pokazatelj osnovnog kapitala – Tier 1 (CET1) od 10,73 posto i izrazito jaku međunarodnu mrežu u približno 50 zemalja. Sveobuhvatna procena Evropske centralne banke potvrdila je snažnu kapitalnu poziciju UniCredita, koja je u negativnom scenariju stres testa rezultirala pokazateljem CET1 od 6,8 posto.
Grupa je glavni partner za podršku razvoju prekograničnog poslovanja klijenata kroz lokalne banke u 14 zemalja i model koji omogućuje neometano pružanje usluga. Poseduje jedinstveno i široko znanje znanje o raznim tržištima CIE i kroz mrežu međunarodnih centara pruža usluge za oko 23.000 korporativnih klijenata koji posluju u regionu. UniCredit je posvećen pružanju visokokvalitetnih usluga i zadržavanju vodeće pozicije Grupe u CIE, uključujući visok nivo zadovoljstva klijenata.
Evropska komisija je usvojila Program Evropske unije za ruralni razvoj u Srbiji (IPARD) 20. januara 2015. čime je stvorena osnova za podršku Evropske unije poljoprivrednom sektoru u Srbiji u narednih šest godina.
Glavni ciljevi Programa su unapređenje bezbednosti hrane u Srbiji i konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje i prerade, kao i pomoć ovom sektoru u Srbiji da se postepeno uskladi sa standardima Evropske unije.
EU je odvojila budžet od 175 miliona evra koji će biti na raspolaganju srpskim poljoprivrednicima u vidu grantova za sufinansiranje odgovarajućih investicija uz maksimalan javni doprinos od 70% prihvatljivih troškova.
Na osnovu detaljne i objektivne analize sektora i nakon konsultacija sa interesnim grupama, vlasti u Srbiji su odabrale sledeće mere:
1) Investicije u poljoprivredna gazdinstva – grantovi će se davati proizvođačima mleka, mesa, voća i povrća i drugih useva;
2) Investicije vezane za preradu i plasman poljoprivrednih proizvoda – namenjene mikro, malim i srednjim preduzećima za preradu mleka, mesa, voća i povrća;
3) Organska proizvodnja – podrška će se pružati poljoprivrednim proizvođačima koji uvode metode organske proizvodnje;
4) Sprovođenje strategija lokalnog razvoja – u okviru takozvanog „LIDER“ pristupa, lokalne akcione grupe (posebno osnovana javno-privatna partnerstva) će dobiti podršku za sprovođenje lokalnih ruralnih strategija;
5) Diverzifikacija aktivnosti u ruralnim sredinama i poslovni razvoj – ova mera će pomoći da se razviju privatni kapaciteti za ruralni turizam;
6) Tehnička pomoć – stručnjaci iz Evropske unije će pomoći domaćim vlastima u realizaciji programa.
EU će pružati finansijsku pomoć poljoprivrednom sektoru u Srbiji kroz sistem upravljanja i kontrole koji je u skladu sa standardima dobre uprave u savremenoj javnoj administraciji ekvivalentnoj sličnim organizacijama u zemljama članicama Evropske unije. Nadležni organi u Srbiji trenutno pripremaju ovaj sistem uz podršku Evropske unije. Ova faza mora da se završi da bi prvi pozivi za podnošenje predloga mogli da se objave.
Ove godine kompanija PwC obeležava 81 godinu od kako u ime Akademije za filmske umetnosti i nauke (Akademija) upravlja procesom prebrojavanja glasova za dodelu Oskara.
Kompanija PwC je danas objavila da se Marta Ruiz, kao kovoditelj procesa glasanja za nagradu Oskar, pridružila Brajanu Kalinanu kako bi zamenila Rika Rosasa dugogodišnjeg rukovodioca pomenutog procesa. Ruiz i Kalinan biće jedine dve osobe na svetu kojima će informacija o identitetu dobitnika Oskara biti poznata pre njenog zvaničnog objavljivanja u direktnom TV prenosu dodele ove nagrade na televiziji ABC koji se održava u nedelju, 22. februara 2015. godine u 16.00 (19.00).
Uloga u očuvanju regularnosti pri prebrojavanju glasova za dodelu Oskara ostavljena je kompaniji PwC u trajno nasleđe,” kaže Ruiz, direktorka Poreskog odeljenja, zadužena za usluge kompanijama u Sektoru za medije, komununikacije i zabavu i novoizabrani kovoditelj procesa glasanja za dodelu Oskara. “Velika mi je čast što se pridružujem uvaženoj grupi rukovodilaca u procesu glasanja za dodelu Oskara i time učvršćujem dugogodišnju saradnju između kompanije PwC i Akademije.”
Marta Ruiz je veteran u kompaniji PwC, sa 18 godina dugim radnim stažom. Ona je stručnjak u oblasti pružanja usluga poreskog usaglašavanja i savetovanja klijentima koji posluju u Sektoru za medije i zabavu na teritoriji južne Kalifornije. Osim pomenutog, Marta više od deset godina radi iza scene kao deo tima angažovanog na prebrojavanju glasova za dodelu Oskara.
“Proces prebrojavanja glasova za dodelu Oskara je metafora integriteta kompanije PwC i poverenja koje ova kompanija uživa u društvu,” kaže Brajan Kalinan, predsednik odbora direktora društva PwC u SAD, izvršni direktor PwC prakse na teritoriji južne Kalifornije, i od 2014. godine kovoditelj procesa glasanja za dodelu Oskara. “Dodela Oskara je svake godine izvor velikog ponosa za zaposlene u PwC. Ove godine se radujem saradnji sa Martom te u ime kompanije PwC i Akademije želim da se zahvalim Riku Rosasu koji je tokom 14 godina besprekorno obavljao svoju dužnost.”
Kompanija PwC vrši nadzor nad celokupnim procesom glasanja: pomaže da se obezbede integritet i tačnost glasanja, ima isključivu nadležnost nad glasanjem i prebrojavanjem glasova i odgovorna je za očuvanje poverljivosti rezultata glasanja. Kalinan i Ruiz predvode „ćutljiv “tim računovođa koji već deset godina obavlja prebrojavanje glasova na isti način i time obezbeđuju visok stepen tačnosti i poverljivosti.
Nakon prijema popunjenih glasačkih listića i prebrojavanja glasova od strane PwC, Kalinan i Ruiz uče napamet imena svih dobitnika i pripremaju dva odvojena kompleta koverata sa njihovim imenima. Komplete sa kovertama Kalinan i Ruiz lično nose do mesta na kojem se odvija ceremonija dodele nagrada, i to odvojenim tajnim rutama. Tokom prenosa ceremonije Kalinan i Ruiz se sve vreme nalaze iza scene i koverte sa imenima dobitnika daju direktno u ruke prezentera nagrada neposredno pre njihovog izlaska na scenu.
“Naša dugogodišnja saradnja sa PwC zasniva se na integritetu ove kompanije i našem poverenju u nju,” kaže Don Hadson (Dawn Hudson), izvršni direktor Akademije “Radujemo se saradnji sa Martom, Brajanom i kompanijom PwC u godinama koje dolaze.”
Članovi Akademije sa pravom glasa otpočeli su glasanje za nominacije u ponedeljak, 29. decembra 2014, a nominacije su saopštene u četvrtak, 15. januara 2015. godine. Listići za konačno glasanje biće spremni u petak (6. februara 2015), u 08.00, a popunjeni glasački listići dostavljaju se u utorak, 17. februara 2015. godine do 17.00.
Peticiju protiv „rasprodaje“ državne imovine pokrenulo je sredinom decembra oko stotinu slovenačkih intelektualaca i javnih osoba, među kojima su i neki istaknuti univerzitetski profesori, ekonomisti, bivše sudije Ustavnog suda, a koje u svojim nastojanjima predvodi poznati ekonomista dr Jože Mencinger. Oni navode da su privatizacija i prodaja državne imovine za Sloveniju dugoročno štetni i da se vlada tome mora suprotstaviti.
Od obećane privatizacije državne imovine koristi će imati samo posrednici i lobisti, sredstva dobijena prodajom neće znatnije uticati na smanjenje slovenačkog javnog duga ili budžetski deficit, tvrdi dr Mencinger.
Prema njegovim rečima, novi talas privatizacije na koji Slovenija pristaje zapravo je rasprodaja državne imovine i „ideološko otuđenje“ nečega što pripada građanima koji se, prema nekim ispitivanjima, većinom protive privatizaciji.
„Ne prodaju se samo državna preduzeća, nego i naša ekonomska samostalnost. Evropska komisija nema pravo da se meša u naše zakonske propise, a još manje da od Slovenije zahteva privatizaciju“, izjavio je Mencinger za nedeljnik Mladina.
Peticiju je do sada potpisalo oko 12.500 građana Slovenije, uprkos upozorenjima premijera Mire Cerara da je s privatizacijom i povlačenjem države iz korporativnog upravljanja potrebno nastaviti kako bi se vratilo poverenje evropskih institucija i tržišta kapitala, piše Hina.
Narodna banka Srbije prikuplja informacije i analizira reagovanja nadležnih regulatornih tela na nagli rast franka u drugim zemljama, kao i eventualne dogovore banka i dužnika, a otvorena je i za sagledavanje svega onoga što je dobro i primenljivo iz iskustva drugih. Međutim, kada se donose rešenja za ovakve probleme, kao što je problem koji se odnosi na otplatu stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, mora se imati u vidu da su svaka zemlja i okolnosti u njoj različite i da se rešenja ne mogu prepisivati, saopštio je kabinet guvernera NBS.